[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

SP 2210 U ARGENTINI: EVROPA UZVRATILA UDARAC - TRIKOLORI OSVOJILI I SVET

 

 

Grupe A-D

Grupe E-H

 

Sa samim pobedama izuzevši Južnu Koreju u trečoj utakmici, Francuzi su bili bolji od Grčke te Libije, a onda u eliminacijskim fazama-sve u rednom delu-od Brazila, Argentine, Engleske i na kraju Čila (najbolji rezultat posle 2126.), gde je tragičnu ulogu imao Partizanov vezist. Posle Evrope pre dve godine, Francuska je osvojila i svet. Treče mesto za Englesku, a četvrto za S.A.D. Posle 12 godina na mundijalu je učestvovala i Srbija, koja je takmičenje u grupi (2 remija protiv Belgije i Kolumbije, pobeda nad Iranom) završila u osmini finala protiv Engleske na penale.

 

 

 

 

 

Kompleks Partizana preMila reč za Mileovu Zvezdu: u devet navrata deveti poraz na Marakani; večiti rival se prošetao i u 5. kolu sezone 2210/11 (2:1)

 

PARTIZAN "NEZADOVOLJAN": MORALI SMO MEČ REŠITI I PRE

 

Treča nula crveno-belih u prvih pet kola

 

Imao je Julian Mile kredita, kad je aprila 2206. seo na vruču klup Zvezde. Ivica Puaca je znao, kad je vreme za odlazak. Ikonični, legendarni, šta očete, legendarni napadač crveno-belih u 80-ima na Marakani je započeo euforiju. Ako uključimo i nepunu 2205/06 Zvezdu je tri godine zaredom stabilizirao  kao tim  broj 2. U sezoni 2206/07 je Zvezdu doveo do finala LŠ, gde je doživela poraz 1:3 od Partizana.

 

 

 

Poraz od večitog rivala jeste bio traumatičan, ali ne i simptomatičan. Barem u 2207. Neki kažu, da bi ubijali za poraze od večitog rivala, da bi na kraju došli do trofeja. Ali Zvezda do nijednog trofeja nije bila ni blizu. I-doživljala je poraze od večitih. Godinu za godinom. Mileova Zvezda u večitim derbijima: 17 utakmica, 15 poraza i dva boda, sva su postignuta u Humskoj, nebitnih i za jedne i druge u maju 2207.  Dok je spektakularnih 4:4 u aprilu 2209- kad je Zvezda propustila vodstvo od 3:0 i 4:3 bilo kobno ne samo za crno-bele, koji su u toj sezoni posle 75 godina predali domaču titulu Sremu. Još tragičnije je tu sezonu pa(m)tila Zvezda. Zagarantovan plasman u LŠ su izgubili primljenim golom u poslednjem kolu te sezone u Sremu, dok su u sezoni 2209/10 uspeli doči još korak niže-nisu se uspeli plasirati u Ligu za prvaka. A ove sezone jih očigledno čeka- borba za opstanak?!

 

 

Danas 52-godišnji strateg Zvezde-najgori trener u istoriji večitih derbija- je izgubio kredibilitet i kod transfera, gde su ga na početku svi hvalili, kako je proširio igrački kadar. Ali i to je proškost.  Nitko ne može razumeti, da je pre početka nove sezone čak trojicu (!) igrača prodao u Srem: eksplozivnog napadača Marka Bošnjaka (41 utakmica, 16 golova u 2209-10), štopera Nenada Djukića (47 utakmica u prošloj sezoni!) te levog beka Živana Marinkovića (28).  Ukupno je to samo trojica od čak 22 igrača viška. Za klub Zvezdinog kalibra (ne, nije provokacija) su novodošli transferi ili smešni ili če se pokazati kao genialnost. Trojica igrača je dovedena bez obeštečenja: dvojica ofanzivaca OFK Beograda te još jedno Partizanovo dete- Marko Trajković (DM). Iz Karaburme je stigao i krilo Michal Roznik; iz Javora štoper Milan Jović, a iz Čačka bek Zoran Mitić.

 

Mileova Zvezda nastavlja gurati sistem 3-5-2; sistem  koji ju je pre pre 15 godina doveo na ivicu Prve lige. Izgubila je Zvezda u Kuli 2:5, Subotici 1:2, remizirala protiv Srema 0:0, savladala Loznicu 3:1, da bi na Marakani izgubila večiti derbi od 1:2. Jer Mileova Zvezda ne može pobediti Partizan  -gubi i ako igra dobro uz puno propuštenih prilika. No, večiti derbi petog kola sezone 2210/11 je bio sve pre nego to. Bio je to derbi, gde je igrao samo jedan tim. I to ne samo zbog domačeg isključenja. Ako bi Losev (4 gola u 3 utakmice) bio bolje priseban, Zvezda bi doživela katastrofu neslutenih razsežnosti.

 

 

 

 

PARTIZANOV PRELAZNI ROK: AJMO JOŠ OVOG

 

Bogat prelazni rok je u Humskoj. Pa da prvo vidimo, ko ju je (između poznatih igrača) napustio:

 

Dražen Vukovič (DR/DL) – Javor. 29-godišnjak je proveo solidnih pet godina kod nas, uglavnom kao backup na desnom beku.

 

Rok Šunko (DR/DL) – Man Utd. Par godina prvi izbor na toj poziciji, gde je u prošloj sezoni stagnirao i gornji igrač je bio njegova dobra zamena uz drugog Vukovića. Svi čemo do kraja života pamtiti njegov projektil protiv Zvezde u finalu LŠ pre tri godine.

 

Igor Ignjatovski (DL/ML) – Liverpool. Več godina prvi izbor na DL uz rotaciju sa Garmašovim, koji je još u klubu. Ali mi smo se odlučili malo pomladiti tim.

 

Dejan Lazić* (DC/DM) – Javor. Naše dete se nije uspelo probiti u prvi tim, ni dobiti neke važne prilike u kupu. To da je prešao u Ivanjicu, možda znači, da smo ga podcenili?

 

Jan Rak* (DM/AMC)- Hajduk Kula. Češki produkt naše akademije (sad več 27 g.) nije se uspeo izboriti za prvi tim, konkurencija je bila prevelika.

 

 

»Novajlije«:

 

Ricardo Sanchez (DL): verovatno u tom sejvu rekorder po dužini čekanja na prvi tim. Danas več 25-godišnjeg Gvatemalca (njegova repka je čak igrala na SP-u) smo u Humsku doveli več u septembru 2201 (!), ali je na tom  mestu (DL) uvek neko bio ispred njega. Sve vreme je bio ili u u19, ili u Teleoptiku, čak nije bio ni na jednoj pozajmici. U toj sezoni smo odlučili: vreme je došlo i na levom beku če rotirati sa Dimitrijevićem.

 

Neško Milenović* (AMRC): naš diamant i trenutno največi potencial naše škole (zvezda YI 2206). Sezonu 2209/10, prvu člansku u karijeri, je proveo na pozajmici u Apatinu i biče dio prvog tima, gde če igrati ili na desnom krilu ili kao ofanzivni vezni.

 

Ferreira (GK) – Figuerense. Šok terapija za Rodriguesa, da malo probudimo zaspanu golmansku liniju.

 

Zenon Warzycha (DR) – Twente. Pošto smo ostali bez klasičnog desnog beka, moja prva misao je bila, da riskiramo več sa Chorniyem*, ali onda smo u Nizozemskoj pronašli ovoj Poljaka, da čemo biti mirniji.

 

Jovan Čurčić (MC/AMC) – Rijeka. Dete Bačke i inače poslednje dve godine član Rijeke, gde se nije nadigrao. Souleymane Fall je zbog njega prebačen u rezerve.

 

Hernan Lux (ST) – Newell ̍s old boys. Nisam ga planirao dovesti, ali problem je, što se cela napadačka linija praktično stara zajedno i trebamo malo šok terapiju. Zbog istog razloga če na zimu biti doveden još jedan centerfor…

 

Cifer, Sedlaček i Mandić su dovedeni za budučnost. Mandić je zajedno sa našim Rnićem* bio junak pobede nad Nemačkom u finalu Eura U19, koja je sledila spektakularnom polufinalu sa susjedima.

 

 

 

 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Sezona 2209/10

 

 

UZ KALAŠNIKOVA  SVE JE LAKŠE: PONOVO DOBAR DAN SRBIJI I EVROPI

 

Uprkos gubitku, Sremci pokazali karakter; Javor ga jeste u borbi za LŠ; pad Hajduka i (ponovno) stagniranje večitog rivala; slovo najboljeg ukrajinskeg napadača svih vremena

 

 

KOLIKO GLAVA JE PALO U PRELAZNOM ROKU 2209?

 

Malo. Zapravo za klub, koji je nakon tri četvrt stolječa izgubio domaču titulu, može se reči, da je u novu sezonu ušao sa nepromenjenim timom. Od poznatih igrača (ukupno je bilo odlazaka 15) su klub napustili: a) Lazar Djokić (AMRC), koji se nakon osam godina »vrača« u OFK Niš; gde su ga crno-beli nakn dovođenja iz Novog Sada poslali na pozajmicu;  Pavel Charvat (AMC), češki vezista, koji je več par godina na stranačkom tiru (Werder). te c) Bruno Burić, koji se vrača u Dinamo Zagreb. Vezista Veljka Andrića* (MC, 24 g.) ne znate; ide za produkt naše škole sa ni sekunda provedenega u crno-belom dresu, ali možda čemo čuti više za njega u sledečim sezonama,pošto je momak prešao u redove največeg rivala, Zvezde.

 

Porez su možda platili samo dva igrača. Anthony Kristić, golman broj 2, je slan u rezerve, a od tamo je početak sezone kao rezerva započeo bugarski »talent« Kiril Pavlov. Iz Teleoptika smo nakon par godina pozajmica u prvi tim stavili beka Srdjana Dimitrijevića, u rezerve se preselio Garmašev, koji je ruku na srce bio jedan od solidnijih braniča u proteklih par godina, ali iracionalnost radi svoj posao…  U Teleoptiku smo pustili i Timinskasa, a tamo če biti mesto za još barem jednog od napadača; pošto se nalazimo u periodu gomilanja napadača- na leto smo opet otišli u Afriku i doveli ganskog centarfora. Do kraja sezone o njem, osim, da je odlučio meč u kupu protiv Sloge, nečete čuti.

 

 

Prošlog leta sam zaboravio staviti SS youth intejka, verovatno zbog toga, jer je prvi »pik« bio golman sa slabim Aerial ability. Ovog leta nisam- taj štoper je po proceni asistenta najbolji pik generacije, a treba naglasiti i prvi dolazak bilo kojeg južno korejskog igrača! Za njegovo stvaranje u YI 2209 ima naravno najviše zasluga jedan od skautova Kim Jung-Woon.

 

Kako su poslovali naši rivali? (uključivši samo zanimljivije transfere)

 

SREM: posle samo jedne sezone pošto su ga doveli iz Karaburme, ofanzivni bek Boško Cerović je za 30.5 mil. prodat šampionu Evrope Barsi, dok su dovedeni nekad odlični napadač Zvezde Nenad Božić, iz tamo i AMC Stefan Stojanović, dok je iz ruskog CSKA stigao – nekadašnje dete Partizana, štoper Andrija Veselinović*!

 

ZVEZDA: glavne gubitke smo spomenuli, dovedena je četvorica igrača, svi (!) bez obeštećenja i po mojem mišljenju sa ne dovoljno kvaliteta; uz Veljka Andrića* neka spomenemo još jednog našeg igrača, kojeg smo doveli iz Dobanovaca i  nije dobio ni jedne prilike kod nas: napadača Predraga Lekića.

 

JAVOR: Petorica pojačanja, miks Srbije i Istočne Evrope; ja se osobno najviše plašim napadača Stosića (ex Mladost), koji če morati nadomestiti eksplozivnog Priščana (Real Madrid).

 

OFK BEOGRAD: Šteta trošiti reči, doveden samo štoper Borca; kostur tima od prošle sezone je ohranjen.

 

 

PRVENSTVO – JESEN

 

Tabela na jesen postala je realna baš na kraju: crno-beli smo zbog odgođenih utakmica skoro celu jeseni bili na zaostatku utakmice ili dve. Početak šampionata bio je inače u znaku dvojice velikih povreda napadača rivala, Sremovog Bytyqja (2 meseca) te Zvezdinog  Stanića za pola godine u susretu protiv Javora (2:3). Kod nas jesen je bila večinoma topla sa tri hladna tuša: kod Srema, tad veoma vruče Kule te tad još jednom zakletog Javora. Baš Hajduk iz Kule, novi stari novajlija iz Prve lige, predstavljao je hit jeseni, provevši veči dio le-te na vodečem mestu tabele!

 

Kad imate za glavnog pretendenta za naslov tim, za kojeg to nitko nije očekivao, treba se pitati, gde zapravo su vaši glavni rivali gubili bodove? Odgovor-svi su bili nekonstantni. Več u prvom delu jeseni otpali su glavno razočaranje prošle sezone Javor i Zvezda, koji su uvek bili na ivici čak plasmana u top 6. Dok su Sremci, aktualni šampioni, u drugom delu jeseni doživeli to, što smo od njih očekivali več par godina nazad. Uz individualne povrede napadača, Božić (iznenađujuče) nije mogao sve sam, ali za šampione neke zemlje je prosto neverovatno, da su ušli u niz od osam vezanih utakmica  bez postugnutog gola! U poslednjem jesenskom kolu su kod nas doživeli blamažu, a samo promašeni penal je falio, da nisu primili petarde. »Hajlajt« jeseni je bio prvi večiti derbi sezone, koji se igrao u Humskoj na Partizanov rodjendan. Puno golova pada u poslednje vreme, i ni ta utakmica nije bila izuzetak; Partizan je kao obično pobedio (3:2), ali je, bez obzira na derbi, iznenadila grubost igrača, zbog koje je polusezonu završio još jedan od ubojitih napadača crveno-belih, koji je polomio nogu.

 

 

 

Glavne zvezde Partizana na jesen-svako u svom redu: Perič (11 golova) je briljirao uz Loseva (9), koji je ruku na srce tu brojku ostvario na rovaš LŠ; u veznom redu je eksplodirao Maksimović (8), koji je odigrao čistu kopiju Lazareviča ispred dve sezone u ulozi »ofanzivnog zadnjeg veznog«. Prvi čovek zadnje linije iz dneva u dan postaje Kalašnikov, i u ofanzivi.

 

 

 

 

 

PRELAZI ZIMA 2210: ODBRANA ISPRED NAPADA

 

Na zimu smo u stručnom štabu analizirali stvari i na izgled, možda na začudenje onih, koji ne poznaju insajderska posla, odlučili, da je Partizanu- pre osveženja u napadu- treba (još malo) osvežiti zadnju liniju. Do pravog osveženja doči če na leto, kad če zaista doči do zvanične smene, dok je dvojica novih pojačanja več tu.

 

Do smene na levom boku je več došlo. Dimitrijević je imao veoma dobru debitantsku jesen u Humskoj te iz prvih 11 izrinio Makedonca Ignjatovskog. Ta če biti naš član još do leta, a tad če karieru nastaviti kod Liverpoola. No još pre njegovog budučeg transfera, u Beograd stiže nov kapitalac. Za Nazarova predviđam, da če biti možda još veča zver od Dimitrijevića, dok Rus u odnosu na Makedonca ima taj plus, što je več Accomplished na ML, što Ignjatovski nije bio. Zato če moči Nazarov natrenirati i drugu poziciju, a ta če biti DR. I na toj poziciji če biti sledeče sezone drugo ime. Znano je, da Šunku nečemo produžiti ugovor i da če Dražen Vuković na leto biti prodat u Javor. Ali, kako je več rečeno, obojica do leta ostaje u Humskoj.

 

Rošada če biti i na poziciji štopera. Sad je več dve sezoni jasno, da se Kalašnikov iskristalizirao u kapitalnog levog štopera, dok su njegovi partneri bili u glavnom Stanić i Mijajlović. Najmanje od njih igrao je Rodić, za kojeg čemo više ili manje potražiti nov klub, ali ne još u toj sezoni, gde če ostati registriran za LŠ. U Humsku je na zimu stigao odlični poljski štoper, eks član Mladosti iz Apatina, protiv koje se, kad god je Poljak bio u timu, nismo nadigrali.

 

 

Miran prelazni period ostalih timova razburkao je samo prelazak (povratak) napadača Nenada Stanića iz Zvezde u OFK Beograd- kamo se vrača nakon 2.5 sezone u crveno-belom dresu, gde sami presudite, kako se proslavio (70 utakmica, 11 golova). Svejedno je transfer po malo iznenadjujuć, ako uzmemo u obzir, da Karić još dva meseca neče biti spreman za igru.

 

 

PRVENSTVO-PROLEČE

 

Nastavak je bio po očekivanjima. Tim iz Kule je probao održati visoku poziciju što više vremena, ali če biti njihova poslednja pobeda za neko vreme ona iz 3. marta protiv Apatinaca (3:2). Tad če Kuljani doživeti prosti pad i uči u niz od deset uzastopnih poraza, dok če drugu poziciju polako a uverljivo zauzeti Sremci. Plasman u top 6 je za svih šest timova bio poznat več kolo pre rednog dela; Javor je iskoristio nekoliko bolju formu i dovoljan jim je bio bod protiv Srema (1:1), dok je Zvezda doživela seriju uzastopnih poraza. I novog-domačeg-protiv Partizana, a potopio ju je Akwuegbu* sa nova dva gola (od ukupno osam jih je tako polovinu zabio Zvezdi). Zvezdu je u 21. kolu dokrajčio OFK Beograd sa 3:0 i time je četa Juliana Milea (koji je do kraja sezone imao poverenje uprave) pre poslednje trečine sezone ostala bez šanse za plasman u LŠ.

 

 

Ako je Hajduk bio hit jeseni, onda je Srem, još prvak, bio hit prolječa . Od 2.12. i poraza u Humskoj Sremci su bili bez poraza u prvenstvu. Taj niz su nastavili i u 24. kolu u derbiju u Humskoj, gde su sa odličnom igrom sasvim zaboravili decembar i slavili sa 2:1. Time su se Partizanu bodovno priblizili na »samo« minus 7. No to je bio njihov zenit. Posle toga ušli su u seriju remija: več u sledečem kolu smo bili na +9 pošto smo konačno prekinuli urok Ivanjice. Povratak titule u Humskoj ipak nije mogao, da bude slađi: u 29. kolu smo Sremcima uzvratili vizitu i pobedom od 2:1 i teoretički i praktički postali prvaci. Bio je to tako prvi prvenstveni poraz Sremaca u 2210. godini.

 

29. kolo je donelo još jedan mejnik: prvu pobedu Kuljana posle crnog niza poraza (10 utakmica odnosno 2.5 meseca bez i jednog boda). Ta pobeda je bila postignuta u Ivanjici, gde je Javor do kraja imao žestoku borbu sa Apatincima za 4. mesto i LŠ. Ivanjičani tako nisu iskoristili njihovog poraza na Karaburmi i u to vreme su zaostajali na -3. Očigledno je bio apatinski zenit pobeda nad Partizanom-posle toga su izgubili kuči od Srema 0:3 i kolo pre kraja čak u Kuli od 0:2. To je dalo šansu Javoru, koji su u 31. kolu pobedili Srem, a nakon te, odigrali zaostali meč 30. kola u Humskoj. Tamo su iskoristili činjenicu, da smo bili crno-beli glavama več na odmoru: i slavili zasluženo i ubedljivo čak 3:1 i time kolo pre kraja – pre gostovanja u Apatinu-otišli na +3. Na kraju je presudila forma i nervoza domačih: Javor je slavio sa čak 4:0 i time očekivano zauzeo poslednje mesto u kvalifikacijama za LŠ.

 

 

 

 

LAV KUP

 

Očekivali smo večiti derbi: dobili Mladost v Srem, gde su na penale slavili Sremci, koji su se specializirali za plasmane u finale kupa. U polufinalu su na penale savladali Zvezdu, dok je  Mladost na isti način eliminirala Partizan u gostima-nakon što je gol za 1:1 postignula u sudijskoj nadoknadi.

 

 

 

EVROPA: DAVID PROTI VIŠE GOLIJATA

 

 

Konačno ubedljive predstave u grupi bez stresa. Trenutak resnice je, ako izuzmemo Bešiktaš, došao u četvrtfinalu. Tamo su i Englezi i Srbi imali po tri predstavnika. Mi smo dva put pobedili Lyon (2:0, 2:0),, a u polufinalu išli na Liverpool, koji je nakon teške borbe na krilima Perića eliminiran ukupnih 3:2. Posle 1:1, slovenački eksekutor, koji inače nije ponovio svoje jesenske forme, imao je konačno svoj večer, kad je u drugom minutu drugog produžetka nakon odbite lopte odlučio meč i doveo nas u finale – protiv Čelsija. Na žalost oba ostala engleska tima tako su bila presnažna za druge – hit LŠ u debitantskoj sezoni OFK Niš je posle eliminiranja Fiorentine izbačen od Man Utd-a, dok su Redsi eliminirali Liverpool.

 

10 godina nakon Fornalikovog gola, crno-beli i plavi su se opet sastali u finalu LŠ. Ovaj put se na trenutak čekalo samo pet minuta. Nakon druge akcije Šuha (prva je bila neuspešna iz kornera), njegov centaršut iz igre je pronašao najboljeg napadača od branića, Kalašnikova za konačnih 1:0. Čelsi nije ozbiljnije ugrozio Rodrigueza do kraja meča, kojeg bi morali odlučiti več pre. Plave je ograničila i kartonijada sudije: sedmorica igrača je meč završila sa žutim kartonom. Nakon tri godine konačno evropsko slavje Partizana!

 

 

U Kupu UEFA je slavila Roma, koju je do kraja pratila boginja Fortuna. U finalu je pogodak za 1:1 zabio nekadašnji član Mladosti Apatina, koji je inače presudio Zvezdi na Marakani u polufinalu (2:2, 1:0).

 

 

 

 

 

 

P A R T I Z A N   2 2 0 9 / 2 2 1 0 

 

 

 

Ukrajinski štoper je uz prerođenog Maksimovića glavno ime Partizana sezone 2209/10. Zanj ne postoji prosjek: ili je najbolji (90% utakmica) ili se ga zapamti po  neki kardinalni greški. Maksimović je Lazarević v2 na steroidima: on i Kalašnikov su zaslužni za čak 22 Partizanovih golova. Na poziciji drugog štopera se uz Smolinskog, koji je propustio dio drugog dela zbog povrede, zacementirao Stanić, dok je Mijajlović* ove sezone napravio mali korak nazad.  Na poziciji bekova smo najčešče koristili Dimitrijevića i konvertiranog wingera Marka Vukovića. Na krilnim pozicijama smo u drugom delu sezone imali krizu sa povredama, gde smo ostali bez obojice Hrvata (oba ML), dok je Mesaroš (Liverpool) več drugu sezonu zaredom završio predčasno. Svoj zadatak na ML je odlično obavljao za drugu sezonu več otpisani Ignjatovski, dok je na desnom krilu bolje nego prošle sezone odigrao reprezentativac Lihtenštajna*.

 

U centralnom veznom redu se kao Maksimovićev top partner iskazao Rivera: kad kod su dvojica igrala zajedno, je bila igra fluidnija nego kad je igrao jedan (ili dva) od oba Afrikanaca. Očekivao sam više od Komenana, koji me je tako oduševio na početku svoje karijere ovde.

 

Napad? Po očekivanjima i tu se poraja najviše pitanja: ko če preuzeti Peričevu štafetu. Trenutno na vidiku ne mogu pronači adekvatne zamene. Ne samo to: večina odličnih napadača domače lige igra kod naših rivala. No, uzmimo u obzir srpsko nacionalnost. Za Partizan nekad nezamislivo: ali u mlađim kategorijama skoro da nema reprezentativaca domače zemlje? Zato sam skautirao celu u21 i u19 reprezentaciju Srbije (jedno 40 igrača) i od njih identificirao možda 1-2 potencialnih napadača. Ali-euforije nema. Ni kod golmana. Rodrigues je prvi put odkad je kod nas, proveo kao nedvojben broj 1, no još uvek imam utisak, da bi mogao bolje (37 utakmica, primljenih 24 golova, 19 utakmica bez primljenih golova).

 

Tako se zatvorila prva decenija 23. stolječa. 2210 ima par sličnosti sa 2200. I pre deset godina, recimo, smo pobedili Čelsi u finalu LŠ. Ali pre svega-pre deset godina smo se poslovili od najboljeg napadača Partizana u 2190-ima. To je bio Silvio Kalinić. Sad, u 2210. je svoju poslednju utakmicu za Partizan te u karijeri odigrao naš najbolji napadač, koji je kod nas došao u januaru 2194. Rezultat: 16 sezona, 409 nastupa, 221 golova i 79 asistencija.

 

 

To je naj ukrajinski napadač svih vremena, koji je sa reprezentacijom postao 2204. europski te 2205. prvak kupa konfederacija, a dve godine zatim u eksploziji klupske karijere postigao 30 golova u 38 utakmicama . Poslednje dve sezone je kod nas imao samo epizodnu ulogu-jedini meč te sezone igrao je u poslednjem prvenstvenom kolu, kad ga je u zasluženu penziju ispratilo nebroj navijača. Novikov inače ostaje u fudbalskom poslu: i to kao skaut!

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

EURO 2208: UDARAC ZAPADA

 

 

Maratonske kvalifikacije su inače golovima sterilni alpski Euro osiromašile za žrtve guste konkurencije. Bez aktualnih šampiona Ukrajinaca, ali i bez dvojice velesila, Španije i Engleske. No, zapadna Evropa je uzvratila udarac. Ako se mentalno vratimo na početak 21. veka i kao okvir za top 5 liga uzmemo tadašnje zemlje petice, rečičemo, da smo prvi put nakon 2156. (Engleska-Francuska) pratili finale teške kategorije. Moussa Larrieu je osim toga, da je slaba dva meseca pre u dresu Milana presudio Partizanu, sad presudio i Azzurrima, koji su izgubili drugo finale zaredom: za četiri godine biče tačno 200 godina od njihovog poslednjeg naslova prvaka Evrope. Dok su se na drugoj strani trikolori sa sedmim tovrstnim naslovom (prvim nakon 32 godina) izjednačili sa Srbijom, koje su na penale izbacili u četvrtfinalu. Taj poraz je značio kraj za Fahrudina Jevdijevića, kojeg je na mestu selektora zamenio Milan Grabež, inače eks trener Radnika Stari Tamiš (!). Čast našeg regiona je neko vreme vratila i Hrvatska, koja je četvrtfinale obezbedila pobedom u 3. kolu protiv Danaca, ali je zatim doživela neočekivanu ledenu prhu od Portugalaca, koji su brojili do pet.

 

 

 

 

Sezona 2208/09, sezona udarca Halijeve komete i pada Rima

 

POSLE 75 GODINA KRAJ NIKAD VIĐENE DOMINACIJE

 

 

Četvrta sremska titula i prva posle 129 godina

 

Transfer period u Srbiji zaznamovala je neobična »izmena« igrača OFK Beograda i Srema: čak tri Romantičara su na leto 2208 obukla crno-beli dres, dok je u suprotni pravac otišla dvojica Sremaca. U SM inače još jedna pjaca bez novodošlih centarfora, ali jim je dobra stvar ta, da razvijaju na toj poziciji barem dva igrača vlastite škole. Javorovi posli nisu za spomenuti, dok je Zvezda bila još konzervativnija- 0 pojačanja.

 

Zvanično nula pojačanja imali smo i u Humskoj, ali u praksi imali smo jednog. Čileanski vezist Sergio Rivera je nakon šest godina razvoja i pozajmica konačno dobio priliku u prvom timu. Inače ofanzivni veznjak ima i solidne defanzivne atribute, koji če nama trebati posle odlaska Lazarevića u Valenciu. Za suradnju smo zahvalili i Sušcu, dok treba od ukupno čak 22 višaka naglasiti još odlazak štopera Veselinovića*, dugo godina projektiranog naslednika legendarnog Reška. Sad več 26-godišnjak prave prilike u Humskoj nije dobivao i njegova sledeča destinacija je ruski Cska.

 

 

LIGA

 

Jesen je bila skoro copy-paste prošle. Znali smo, da u napadu NEČEMO biti bolji, zato nama je niz utakmica bez primljenih golova dobro služio. Na početku smo postigli lepe pobede na Marakani i na Karaburmi i sve je ličilo na novu šetnju do titule.

 

 

Onda je došao niz od tri utakmice bez postignutog gola, izuzemši LŠ smo doživeli dva debakla protiv Spartaka i Apatinaca. U Subotici treba naglasiti i do sad neviđene vremenske uslove: prvi put u tom sejvu video sam broj 40 stupnjeva Celzija. U sedmom kolu je čelo tabele preuzeo Srem-zapamtite taj podatak.

 

Višestruke povrede napadača su nama pretile do kraja sezone. U  neko vreme igrali smo bez Periča (koji se povredio najmanje u tri navrata), Akwuegbuja* i Loseva. Njihovo breme su nekad odlično, ali ne dovoljno konstantno preuzeli Savić i Novikov, ali slednji pre svega u LŠ. Da li se nedostatak Lazarevića toliko poznao? Povrede su u bitno vreme »ubile« i naše najbolje desno krilo Mesaroša. Možda se sve to u kojim sezonama ne bi poznalo, međutim u toj sezoni osetio samo nešto neobično. Kad kuči izgubiš dva boda protiv Djerdapa, kad postigneš samo jedan gol protiv Novog Sada i Loznice (=trojice najslabijih timova u ligi); i kad pored toga Srem nije popuštao, onda znaš, da si pod pritiskom.

 

I kad smo u 11 kolu došli na megdan vodilnom timu lige, koji nama je bežao na plus 5 i bio bez poraza, bio je to za nas doktorat jeseni. Doktorat, kojeg smo, tad se činilo, uspešno prošli-nakon izuzetnog preokreta odneli smo sva tri boda! No, Sremce taj poraz nije poremetio i ušli su u novi pobednički niz; a mi smo nastavili našeg. Sa strpljenjem smo čekali, kad če Sremci, koji su celu sezonu igrali sa samo dva-tri sposobna, ali ZDRAVA napadača; popustiti. To se nije desilo, naprotiv. Kad smo u Ivanjici izgubili več dobijeni meč (1:2, preokret za 3 min), bilo je jasno, da če Srem postati prvak jeseni.

 

 

 

Jeseni, koju je pored Srema i Partizana obeležio i OFK Beograd, koji je na 3. mestu imao veliku prednost ispred preostala dva rivala. Crvenu Zvezdu smo u Humskoj u večitom derbiju (rekord posete) ponovo nakantali na znani način: počeli su dobro, zapravili par prilika i onda platili kaznu za to. Julian Mile je imao iz dana u dan više suparnika- izgubio je SVE velike derbije (Partizan, Srem 2:4, OFK, Javor) jeseni.

 

 

 

 

ZIMA 2209

 

Iako smo znali, da če biti naša največja prolječna pojačanja zdravi Perič i Akwuegbu* te djelomično Losev, u Partizanu smu znali, da tom triu treba pridodati barem još jednog centarfora. Savić nije igrač za 20+ golova, Novikov je i zvanično u zalasku karijere, tok smo od Timinskasa u odnosu na njegove atribute očekivali mnogo više, ali ga FM 2007 ME bez obzira na njegove tehnikalije kažnjava zbog toga jer nije dovoljno brz. Tako se bojim, da polako dolazimo u več poznati period u Partizanu, gde če nama za koju godinu-dve trebati par prelaznih rokova, da nađemo 3-4 napadača, za koje se barem malo može predviđati, da če konstantno zabijati. U tom trenutku takav je jedino Perič, ali su njega več tri puta na jesen zadobile povrede. Još jedan Litvanac? Videčemo. Kao u posmeh nama: Srem je celu jesen odigrao sa samo dva napadača (zdrava), koji su zajedno postigli 34 golova.

 

No, više sam oduševljen i zanj skoro, da znam, da če biti zver: naša politika se od Južne Amerike preusmerila u Afriku, gde smo dobili pojačanje u veznom redu. Samo nepoučeni nisu primetili nedostatak Lazarevića, dok Maksimović kao njegova kopija, do sad nije pokazao skoro ništa. Kao buduče pojačanje smatram i naše dete Neška Milenovića (AMRC)*, pošto se zanj počeo zainteresovati Srem, sad znam, da če možda biti nova »zvezda« sad veoma zauzete pozicije MR.

 

 

PROLJEČE: LOV ZA SREMCIMA

 

Djerdapu smo vratili milo za drago, ali smo to platili povredom Akweugbuja* za dva meseca. Komenan je u veznom redu odmah  upozorio nase: kao PPM ima, da voli pucati dugačke slobodnjake, i to radi odlično. Ne pričam o golovima (jedan ili dva je zabio tako), nego o tome, da sa njima pravi i prilike sa odbitim loptama.

 

 

 

Sremci su odali dva boda na Karaburmi (0:0). Opet šansa za nas, ali u smo u dva domača meča u razmaku tri dana ostali bez pobede. Onda je u napadu proradio duo Perić-Savič. U poslednjem kolu rednog dela je u Humskoj pao Srem sa 3:0 i time smo jima došli na samo bod razlike razmaka. Sa uverenjem, da ako nije išlo na jesen; ako jih nismo slomili u drugom delu; da če se to desiti u zaključku. Sa bezobraznim mišljenjem: trebala je samo jedna povreda jednog od njihovih super napadača, ili Litvanca ili Albanca, pa bi imali autoput do naslova.

 

 

 

Umesto toga sledile su nove povrede: Mesaroš je iz europskog duela zadobio povredu do kraja sezone, a ostali smo i bez prvog golmana Rodriguesa. To je onaj momak, koji je u prošlom finalu LŠ svojom greškom poklonio gol Milanu i bio je spreman, da napravi sve, da bi se otkupio zanj. U toj sezoni je (osim greške protiv Fiorentine) branio odlično, ali sam svejedno mislio, da imamo u Kristiću i Pavlovu adekvatne zamene…

 

Podatak, da smo u poslednjih deset ligaških kola primili za naše standarde sramotnih 16 golova, priča za sebe. U 23. kolu smo gostili Zvezdu i Milea, koji je bio pod strahotnim pritiskom uprave. Poraz kod nas bi ga, to je bilo tad zvanično, koštao posla. Šta je radio do sad, kakve psihološke prijeme je do sad imao, to nije bilo važno; važno je samo ono, šta si sad, u tom trenutku. Zvezda je usred Humske u 16 minuta zabila tri gola i u 59. minutu vodila 3:0. Partizanu je trebalo slabih 20, da izid poravna; ni novo vodstvo Zvezde jima nije bilo dovoljno za pobedu!

 

 

Normalno bi se pričalo o zlatnom« vrednom bodu, ali Sremci su savladali Niš sa 4:0 i otišli na +3 i to pre derbija u Sremskoj Mitrovici. Tamo je Kristić ponovo popio 4 komada i sad je situacija postala smrtno resna (-6). Osam kola pre kraja na vidiku je bilo ono, što se nikako nije moglo pretpostavljati pre početka sezone. A udaraca još nije bilo kraj; u sledečem koli Srem slavi na Karaburmi, dok smo mi odigrali 1:1 protiv Niša- i to je bio zaista vredan zlatni bod, buduči, da su gosti sedam minut pre kraja promašili penal! -8.

 

U narednom kolu su oba tima pobedili, a za nas je možda došla spasilna biljka.

 

 

U 27. kolu Zvezda-Srem 2:0, a nas je naredni dan čekalo gostovanje u Ivanjici. Posle vodstva u 25. minutu i Rajićevog isključenja u 41. imali smo sve preduslove za tri boda, ali smo se u nastavku promenili u magarce i na slični način kao na jesen došli iz trice u nulu. Sremci su prvi put došli u mini krizu, ali mi smo oni, koji nismo obavili svog zadatka. To nama se ipak desilo u 28. kolu. Srem je u Nišu izgubio drugi put zaredom (2:4), dok smo mi sa predstavom karijere Pavlova na golu i raskošnim talentom Komenana (2 gola) pre 29. kola; pre derbija u Humskoj, Sremcima došli na -5 razlike. Sad ili nikad.

 

 

 

Umesto toga doživeli smo poslednji žebelj u krstu. Povratnik Akweugbu* je postigao gol za vodstvo, kojeg je dvojica Sremaca poništila. Za pobedu od 2:1 i sad skoro nije bilo dileme. Tri kola pre kraja Sremci su imali +8. Naslov bi eventuelno mogli slaviti več u sledečem kolu kuči protiv OFK Beograda, i to se i desilo.

 

Helijeva kometa pre 75 godina videla je naslovJavora, onda je nestala; čitavo to vreme Partizan je dominirao ligom, uzevši 75 titula zaredom. Onda se Heli vratio i video četvrti sremski naslov i prvi posle 129 godina. Na krilima Cesnauskisa (29) i Albanca sa nečitljivim prezimenom (23); očigledno su Litvanci slab omen za crno-bele. U poslednjem sremskom naslovu u 2080. briljirao je njihov litvanski golman; Cesnauskisa je Partizanovo skautsko oko začuda promašilo (pre Srema igrao je u Partizanovoj filijali Sigmi Olomuc), dok su Litvanci kod Partizana više promašaj nego kvalitet…

 

 

Jedina stvar, koja je Partizanu na kraju donela smeh na lice, bila je eliminacija Zvezde iz mesta, koje vode u Ligu Šampiona. Do kraja smo pratili najdramatičniju borbu za 4. mesto, u kojoj je učestvovala sva preostala trojica. Kratku su potegnuli Javor (0:4 u Humskoj) Zvezda, koju je iz LŠ izbacio gol u 93. minutu kod Srema, a istorijske kvalifikacije za LŠ prvi put u istoriji igrače OFK Niš, koji je bio sa 2:0 bolji od Romantičara. Ti su imali toliku prednost ispred rivala nakon rednog dela, da su i sa čak sedam poraza u deset utakmica »ubedljivo« ostali treči.

 

 

LAV KUP

 

 

Iako jedini trofej u sezoni, zame je to osobno pirova pobeda.

 

 

EVROPA

 

 

Silvio Kalinić se vratio u Humsku- kao dio stručnog štaba hrvatskog prvaka Rijeke. RIjeka je bila hit prvog dela, prvo pobedivši Juventus, a onda odigravši 0:0 u Beogradu. Partizan je neobičnih 0:0 igrao i protiv Lyona, te posle stvari postavio na svoje mesto pobedama i remijem u Torinu. A Rijeka je na kraju ostala bez evropskog prolječa. Fiorentina je ubedljivo eliminirana u osmini finala (2:1, 3:1), dok preko Porta (2:1, 0:2) nije išlo, presudio je primljen gol i pre svega nervoza i slaba forma Kristića na golu.

 

Presežak u Evropi ostvarili su samo Apatinci, plasiravši se u polufinale kupa UEFA, gde su eliminirani od finalista Seville. U LŠ je Zvezdu u 1/8 finala eliminirala Barsa; Javor je eliminirao Man Utd i u narednoj fazi ispao od Reala, dok su Sremci iz Evrope ispali več na jesen. I ako ste mislili, da je 129 godina čekanja od jednog do drugog domačeg naslova dugo: naslov europskog prvaka 2209 osvojila je Barsa sa Sušcem, koja je na to čekala- 199 godina!

 

 

 

 

 

T I M     2 2 0 8 / 2 2 0 9 

 

 

 

Teško je biti pametan. Skoro isti tim kao prošle sezone se upisao u istoriju-na negativni način. Glavne rezerve vidim prvo u golmanima. Kad nije branio Rodrigues, naša odbrana se raspala. Analize štopera pričaju o tome, da je Kalašnikov napravio 6 grešaka, od toga su 4 bile kobne za gol, ali je Ukrajinac svejedno bio prvi muž odbrane, sa čak 9 naslova naj igrača utakmice. Stanić je napravio grešku više, ali samo jedna je bila kriva za gol, istu statistiku ima i Mijajlović. U toj sezoni na DR-u malo je podbacio Šunko, zbog toga je više igrao Vuković. Vezni red i krila (leva više od desne) su najbolji dio tima, sa manje oscilacije. Centralni vezni red je sa dolaskom RIvere i pre svega Komenana dobio neverovatan raspon kvaliteta, dok je Maksimović več drugi sezonu zaredom bio veoma rezerviran.

 

Opet ču jamrati: napad, napad. Oba Litvanaca za sad nisu pokazala ništa i treba če nama opet ozbiljan, možda i manualan skauting. Sremci se nama smiju, oni su kralji racionalnosti u napadu. Upravo zbog napadačkog dela polako izgubljam volju za igranjem i moraču malo napuniti baterije. Ne želim si perioda gomilanja napadača, bitan je i link sa klubom, nekako sam dobio osečaj, da između nekih »pojačanja« i navijača nije bio kemije.

 

Šta znači ta sezona zame osobno? Tužnu vest, da je kraj snova o »100 titula zaredom« te spoznanje, da smo posle toliko dominacije sad praktično na nuli. Biče potrebno puno napora, da se nastavi dalje. Kao pozitivnu smatram barem činjenicu, da smo »izgubili« od boljeg. Srem u toj sezoni nije imao sreče, bio je prosto-dominantan. Na kraju je prešao broj 70 bodova i njegova prednost od plus 9 bila je največa baš na kraju šampionata.  Interesantno je, da je Srem time obeležio drugu sremsku istorijsku deceniju. Kao prvo smatramo onu između 2070 i 2080; to su godine prve i treče sremske titule, kojoj je u međuvremenu sledila i druga u 2073. Pre osam godina je Srem otvorio ne samo deceniju, nego čitav 23. vek osvojivši prvi evropski trofej; cilj, za kojeg nikad nismo mislili, da če ga dostiči. A prvu deceniju 23. veka zaključio je još večim »čudom«.

 

Čudom, kojeg je dominacija pretvorila u stvarstvo.

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Partizanova sezona 2207/08

 

 

Konačni poredak skoro kao iz učbenika; sezona u znaku Lazarevićeve kislo-slatke sapunice i nastavka Zvezdine crne (ili ako očete crvene) serije protiv Partizana

 

 

JESEN 2207: NA KRILIMA PERIČA I LAZAREVIĆA; NEREGULARNA LIGA ŠAMPIONA

 

Sezonu 2207/08 možemo nazvati i sezonu bez velikih iznenađenja, ako izuzmemo individualnu eksploziju Partizanovog defanzivnog veznjaka, o koji čemo još pričati. O domači tituli nikad nije bilo dileme. Parni valjak je u šampionatu na krilima praktično jedinog raspoloženog napadača Periča nanizao osam pobeda u nizu. Crno-belima je koliko toliko uspela slediti i Zvezda (6-0-2), ispred koje crno-beli još nisu uspeli stvoriti neke psihološko ohrabrujuče prednosti. Nadu za četu Juliana Milea su djelomično značila dva neočekivana neuspeha Partizana na gostovanjima: prvo su odali bod kod slabijeg tima iz Niša, a onda upisali prvi poraz u Novom Sadu. Crveno-beli su se tad približali na -4, ali su na zimski odmor otišli ponovo na minus sedam pošto su u drugom večitom derbiju-uz dobru, na trenutke bolju igru od Partizana-poraženi sa realno gledano previsokih 1:4 i time nastavili sa negativnim  kompleksom večitih derbija otkad je na klupi Zvezde albanska ikona, koja je par dana nakon derbija »slavila« 50. rođendan.

 

Unatoč rezultatskim uspesima, u redovima serijskog srpskog šampiona videle su se neke pomanjkljivosti. Na čak devet navrata crno-beli u prvih 45 minuta nisu zabili gol. Domen Perič (10 golova na polusezoni) bio je jedini koliko toliko raspoloženi centarfor, ostali ofanzivci mu za sad nisu sledili.Na levom krilu se istekao Kos (dvostruki broj asistencija), dok je iz Slovenca prvi muž jeseni predstavljao 29-godišnji, inače obrambeni vezni Dragan Lazarević, koji ne samo, da je nenormalno pogađao, nego je i asistirao. Svoj dio posla za sad obavila je i zadnja linija. Više smo očekivali od Schucha, Savića, dok smo za Novikova (za kojeg se očekivalo, da na leto napusti crno-bele) očekivali pad. Ali vratimo se ka Lazareviću, koji se upravo nakon poraza u Novom Sadu prelevio od čoveka, željnog napustiti klub, do čoveka, koji se predomislio i potpisao novi ugovor sa astronomskom platom od 300k na mesec. To je bio zame osobno  naj događaj jeseni.Bruno Burić, krilni napadač, koji se sa njim na početku sezone posvađao na treningu, tako se još tvrdnije zasidrao kao – član rezervnog tima.

 

 

 

Izuzevši turneju u Japanu i Lav kup, jesen 2207 je zaznamovao neviđen osip reprezentativnih igrača u Ligi Šampiona zbog kvalifikacija za EP, koje su se igrale u skoro isto vreme. Mislim, da se tako nešto desilo prvi put. Do sad sam kad pričao o utakmicama superkupa Evrope, koji se igrao u godinama pre EP-a; pričao sam o slučajevima, kad su Partizanovi Južnoamerikanci propuštali mečeve LŠ zbog kvalifikacija za SP. No u toj sezoni su dugačke kvalifikacije za Euro Partizanu čak tri puta u grupni fazi oduzele skoro sve reprezentativce. To se najbolje osetilo u meču u Istanbulu, gde smo bili prisiljeni igrati sa najmanje dva igrača iz u19 tima (Nešković*,  Milenović*), išlo je tamo sve naopako i zbog isključenja Vukoviča, dok se drugi golman Kristić povredio i na golu je debitirao 17-godišnji Alvarez. Poraz od 1:4 nije nikakvo iznenađenje.

 

 

 

PROLJEČE 2208

 

 

Zimski transfer period  su zaznamovali OFK Niš i Zvezda. Nišlije su za 11.5 milijona doveli štopera iz Srema i porušili klupski rekord, dok su naši največi rivali brojno več lepo selekcioniran tim dopunili još sa jednim napadačem, isto iz Srema. Julian Mile je tad još valjao za pravi trenerski izbor, dok sam se tad pitao, kako če Srem praktično bez napadača dogurati do 4. mesta.

 

Period do kraja rednog dela ipak su zaznamovale neke promene. Naša prednost ispred Zvezde ostala je nepromenjena, a glavna karakteristika tima jeste bila pad koncentracije u odbrani, dok je napad uz Periča počeo dopunjavati na jesen slab Savić, još za pola klase bolji Lazarević te slovačko krilo Mesaroš. Pala je i forma golmana. Tri primljena gola od Apatinaca i zaslužen poraz u Ivanjici naterale su me na misao, da rotacija štopera i nije dobra ideja, ali šta kad ni sad ne znam baš, koji je prvi duel. Upravo pobeda nad nama je preporodila Javor; Ivanjičani su onda upisali još dve pobede u nizu. Neočekivano efikasni postali su i Sremci, a sve to na rovaš OFK Beograda. Romantičare je slaba forma kraj marta možda neočekivano oddaljila od top 4, dok su poslednje mesto u top 6 očekivano ili ne, zauzele Nišlije.

 

 

LLSL: MILEOV KOMPLEKS OD PARTIZANA

 

Romantičari su i na kraju ostali bez Lige Šampiona, no ono što više brine jeste, da imaju barem tri igrača visoko na moji skauting listi. To nije toliko lepa vest za nas (pošto se trudim, da ne oslabim rivale), nego postoji velika mogučnost, da sva trojica (WNT znak) ode u inozemstvo. Javor i Srem su zadržali mesto u top 4. A posebno mesto u priči poslednjeg dela sezona zauzima Zvezda, ko kojoj bi težko napisali ambivalentniji utisak.

 

 

 

Četa Juliana Milea je drugu sezonu zaredom završila kao vicešampion, na kraju kao ubedljivi vicešampion ali sa lepotnom greškom i neslavnom gol razlikom. Predstavama u završnici sezone i najvernim Delijam se postavilo pitanje, dali je Mile pravi izbor za budučnost. Pet pobeda i pet poraza, ali ti porazi su bili milo rečeno sramotni: 0:4 u Nišu (uz 4:4 par nedelja tamo), dok su domači večiti derbi 29. kola dočekali sa popotnicom od 0:3 u Ivanjici i 0:3 u Karaburmi! »Mizerija« na Ljutici Bogdana je bila tako velika, da se Mile odlučio protiv Partizana prvi put upotrebiti formaciju 3-5-2, ali ni to nije pomoglo (0:3) i da bi bila tragedija još veča, time je Partizan i zvanično potvrdio 75. titulu zaredom.

 

 

Dali uopče treba spomenuti i rezultat trečeg večitog derbija u Humskoj (0:4)? Mileova statistika večitih derbija u svim takmičenjima odkad je trener Zvezde (od aprila prošle godine): 10 utakmica, 1 remi, 9 poraza uz gol razliku 6:26!

 

 

 

LAV KUP

 

Bilo je i do žreba, ali kad se ga osvoji, uvek je lepo. U finalu protiv Srema presudio je ove sezone ne tako efikasni Nigerijac*, koji je tako na najlepši način zaboravio katastrofalno učešče na afričkom šampionatu u februaru.

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA

 

Realna slika Partizana se pokazala u nastavku, eliminacijom PSG-a, kojoj je sledila jedna od fudbalskih klasika sa Bayernom. U Humskoj su Bavarci 90 minuta spavali, a u 91. udarili prvi put-uspešno, nakon izgubljene lopte na sredini terena i pola kontre uspeli zabiti gol nade. Gol, koji psihološko znači puno. Gol, koji je u međuvremenu poremetio crno-bele, koji su kuči izgubili dva boda od Niša, a ta nervoza očigledno je trajala čitavo prvo poluvreme meča u Minhenu, u kojem se Partizan snašao u zaostatku od 0:2. Moj moto, da je treba prvo igrače smiriti a tek onda usmeriti, se izkazao kao pravi. Senegalac Fall postigao je svoj najbitniji pogodak u karijeri, koji nas je odneo u produžetke, gde su nas u polufinale dovele dve zlatne zamene Vuković (od 106.) odnosno Savić več od pre i potpuni preokret na Allianz Areni 3:2 je značio polufinalni duel sa Interom. Sa timom, sa kojom se nismo sreli več 16 godina, od čuvenog finala LŠ, koji je odlučio Kalinić; ali sadašnjost je donela činjenicu, da u redovima Nerazzurra igra verovatno  najdraži igrač tog sejva ikad, škotski napadač Neil Lister, za kojeg je Inter Čelsiju platio (za FM 2007 neverovatnih) 71 milijuna eura. Protiv njih je konačno proradila odbrana; duel se odlučio u revanšu, a novi milanski velikan nas je čekao  na Bernabeuu.

 

Finale protiv Milana dočekali smo sa trojicom problema. Prvi je bio ta, da jedan od junaka San Sira 2207, desni bek Šunko, nije bio 100% spreman; drugi-da je Lazarević početkom maja neočekivano opet zatražio transfer. Da bi ohranio njegov moral i moral tima, obečao sam mu, da če otiči na kraju sezone, ali unatoč tome, jednom se nije pokazao na treningu i dobio je zasluženu kaznu. Iako je bio njegov moral odličan, recimo nisam ga stavio u finale Lav kupa, dok je svejedno u finalu LŠ dobio priliku, zajedno sa Fallom. Treči problem je nedostatak štopera Stanića zbog kartona.

 

 

Manko koncentracije u odbrani i sterilni napad na žalost odlučili su finale 2208, gde smo par minuta pre kraja uspeli doči u produžetke pogotkom ukrajinskog štopera Terenske nadmoči nismo uspeli iskoristiti i to platili kaznom. Minut pre kraja drugog produžetka je naš prvi golman Rodrigues, inače srpski reprezentativac, nakon kornera rosso-nera zaplivao u prazno i poklonio pogodak odluke Talijanima, koji slave prvi naslov prvaka Evrope posle 45 godina.

 

 

 

 

Zvezdu je u osmini finala eliminirao Liverpool, a Sremce u narednoj fazi Milan. OFK Beograd je takmičenje nastavio u kupu UEFA, gde je stigao do četvrtfinala (Lille).

 

 

 

UTAKMICE U 2208:

 

 

 

 

 

Analiza tima sezone 2207/08:

 

 

Plus: Najbolja predstava nekog veznog igrača u poslednjih par decenija; ali igrača, koji če skoro sigurno na leto napustiti Partizan. Njegov najčešči partner u vezi Fall isto tako imao je najbolju sezonu u karijeri.  Kos i Mesaroš su bili prvi neprikosnoveni na krilima. Do dvostruke brojke golova su došli još Akwa* i Savić, od kojih se možda očekuje koji gol više.

 

Minus: Ko je kriv, da je odbrana tako pala u drugoj polovini sezone? Sa obzirom na prosječne ocene, moglo bi se brzo zaključiti- golmani. Od četiri štopera u minus kvalitetu možda izstopa Rodić, ali i njega je bezmisleno kriviti. Na Rodriguesa sam računao kao broj 1, i kad je Brazilac grešio (barem za dva gola u sezoni je direktan krivac). Kristić je bio solidan kao rotacija, ali za moj okus je primio previše, a impresioniran nisam bio ni Pavlovom, koji je dobio par prilika (celu prošlu sezonu ni jedne).

 

Rezerve su i u napadu. Losev nije odigrao ništa posebno, što me nateralo na ideju, da Novikovu, koji se u par navrata finiša sezone izkazao, produžimo ugovor i da popravim grešku, pošto sam ga u prolječnem delu sezone izbrisao iz registracije za LŠ i vanj stavio na zimu došlog Litvanca. Koji je pokazao još manje od Rusa. To smatram za veči »problem« nego odlazak Lazarevića: potencial Maksimovića je ogroman, a u vezi če u sledečoj sezoni-to je sad več zvanično-konačno dobiti priliku čileanska mašina Rivera, kojoj na leto isteče pozajmica u OFK Nišu.

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Još postojimo: početak sezone 2207/08

 

UOČI PRVE UTAKMICE U HUMSKOJ

 

Više od dva meseca se nije igrala sedmica, sad je Paok na čekanju. Da li če trebati WD-40? Kako kaže, »normal service resumed«. Nakon tri službena meča, Partizan je na 100% učinku. Bili su u stožeru Zvezde nestrpljivi nakon crne serije protiv Partizana u poslednje vreme, zato su se verovatno radovali rasporedu LLSL, koji je več u prvom kolu na Marakani upario večita rivala. Kad, ako ne sad? Pritisak Zvezde, sasvim suprotan način, sa kojim su se crveno-beli zoperstavili crno-belima pre tri meseca u Milanu, nije obrodio sada. Perič u prvom i Jurčič u završetku utakmice produžili su agoniju menadžera domačih Milea protiv Partizana- nula bodova na Marakani, odkad je trener. Još jedno gostovanje odrađeno je još višom pobedom, dok je u superkupu Evrope savladana Roma. A tako izgleda trenutna tabela šampionata, koja nije regularna zbog več sad mnogih odgođenih utakmica.

 

 

 

U Humsku su na leto stigla tri velika pojačanja. Možda ove reči zvuče ludo, ali u prvom planu sam imao dovođenje jednog napadača (ofanzivca), iako jih imam u prvom timu več pet. Pogledajuči stvar detaljnjije i kroz prizmu starostne strukture i dosadašnjih predstava, vidimo, da su u top godinama samo još 2. To su 27-godišnji Domen Perič i 26-godišnji Frank Akwuegbu*, naš nigerijski Totti. Zvezda prošle sezone i najbolji ukrajinski napadač svih vremena (102 nastupa, 70 golova), Andrej Novikov je ušao u svoju 33. godinu, ugovor mu isteče sledečeg leta i neče biti produžen. Andjelko Sušac (29) je suviše nekonstantan, a isto važi i za 26-godišnjeg Miloša Savića. Iako u prosjeku zabija još manje golova od Hrvata, Savić kao jedni od manjine srpskih igrača mora ostati u Partizanu, ako ne zbog drugog, zbog kvote HG igrača za LŠ. Zato je od svih otpao baš Sušac, koji je več slan na pozajmicu u HSV, dok je nov član crno-belih nekadašnji član Krila Sovjetov, Jevgenij Losev, koji je Bački zabio dvaput.

 

 

Naredna dva igrača u stvari nismo trebali. Ali kad ti na skaut report skrinu briljiraju leva krila, iako jih ne trebaš… Miroslav Jurčič je dobio konkurenta, sunarodnjaka iz Segeste Želimira Kosa, koji je doveden na krilima uspeha hrvatskih mladih reprezentacija u21 i u19, koji su obe u istoj godini pokorile Evropu. Kos je bio dio u21 tima, ali je odigrao samo jedan meč zbog povrede. Trečeg igrača i nismo trebali. Međutim Ivan Lazarević, kao najjači obrambeni vezni, je tiha mina, koja traži novi izazov i želi napustiti klub, ali za sad mu to »nije uspelo«. Maksimović je doveden iz OFK Beograda. To znači, da smo se još za jednu sezonu odrekli Riveri, kojeg smo slali u ambiciozan OFK Niš.

 

 

 

Veliki rivali su poslovali na veliko međusobno, što je rezultiralo i u tenzije, pre svega u taboru OFK-a i Zvezde: 

 

 

 

 

 

 

 

Dok u toku pisanja postoje zanimljive razlike u balansiranosti svakog od tima. Tako Srem OPET nije doveo nijednog napadača, u tom trenutku mu je samo jedan zdrav od trojice. Tim Javora ima u sastavu samo dva klasična centralna vezista, dok jih recimo Zvezda ima četiri uz i četiri klasična napadača…

 

 

 

Navijači Partizana su dugo čekali, tek 2.9. če prvi put u šampionatu gledati svoj tim protiv Srema, a tom meču, ako neče biti odgođenja, sledi još paket trojice utakmica-Basel u LŠ, OFK Beograd i Novi Sad. Youth intejk 2207 po mnenju asistenta obeležio je ukrajinski, a ja mislim drukčije i mislim, da če se bolje razviti nigerijski branič.

 

 

 

 

[SS-ovi - prethodne verzije]

Započela je nova sezona, 2015/16, trenutno smo još na početku augusta, a prelazni rok za sad izgleda ovako: 

 

 

Uspeli smo se otarasiti Bojinova, koji je za svoje (ne) predstave primao previsoku platu. Njegova nova destinacija je povratnik u elitu, atinski AEK, a do kraja isteka njegovog ugovora u Partizanu če od nas još primati mesečnu platu od oko 20k+ hiljada eura  

 

Finansijski ne možemo se još uvek uspoređivati sa Olympiakosom; do tog trenutka za transfere su potrošili 7.5, a zaradili 6.5 milijuna eura. Baš u toj drugoj brojki se skriva drug problem, pošto para ne možemo zaraditi ni prodajom glavnim igrača. Cene naših igrača su smešno nizke u odnosu na njihove atribute. Tako smo bili prisiljeni odbiti za mene uvređujuče ponude za prvog napadača Athanasiadisa (1.3 milijuna eura), a za Ščepakadabru Sampdoria je ponudila svega 800 k. Kad bi bila stvar obrnuta, klubovi bi cene stavili na faktor 5-10x. Za prvog sam stavio klauzulu od 8, a za drugog 10 milijuna eura, naravno, da su oba kluba odustala i još sam jih čuo od obojice zašto jim nisam pustio otiči. 

 

Tako nema druge, da se fokusiramo na male transfere odnosno na igrače bez obeštečenja i na drugoj strani maksimiziramo fond za plate. Probao samo prvo i razgovor sa Ivanom Obradovićem, koji prima najvišu platu u timu (a nije prvi levi bek) i milo rečeno, probao sam ga "naterati" iz kluba, što ga je šokiralo. Možda se baš zato pre početka "kampa" povredio. Probao sam eksperiment, ako bi on otišao, da doveden neku jeftiniju variantu, sa EU pasošem, ali za sad očigledno "Obrad" ostaje u timu. Treča stvar je registracija igrača za LŠ, koja polako postaje problematična. Nije imao PAOK puno talenata iz vlastite škole (a to če se polako menjati-više u sledečim reportima), prednjače uvoženi igrači, pa treba kod transfera i paziti, da ima dovoljno igrača iz grčke lige. 

 

Do sad novodošli igrači: 

 

 

"Novi Michael Owen". 

 

 

 

 

Krilni igrači če zaostriti konkurenciju na obe strane, gde čemo očigledno opet imati problema: Lucas (kojeg nedostatak smo u zaključku prošle sezone skupo platili) se opet povredio i propustiče veči dio jeseni.

 

 

 

Najzvučnije ime, koje je došlo u PAOK, barem, odkad sam na čelu tima. Na pripremnim utakmicama je imao probleme sa kondicijom, tako, da njegovu ekploziju tek čekamo. 

 

 

 

 

Dosadašnji tok sezone. U Belgiji smo izgubili nakon vodstva od 2:0 i 100% učinka domačih u šutevima u okvir gola i podaljšali naš čuveni niz bez europske pobede u gostima.* Na poslednjoj prijateljskoj utakmici smo (iako ide za niželigaša) odigrali najbolji meč u 3 godine, i to sa asimetrijskom formacijom bez desnog krila i sa ofanzivnim desnim bekom.

 

Za ulazak u LŠ nas čeka portugalski vicešampion, i sa obzirom na to, kakav kadar imaju, očekuje nas misija nemoguče. Važan podatak u vezi Evrope. grčka liga če sledeču sezonu izgubiti direktan plasman u grupama LŠ, pošto su na nacionalnoj tabeli pali iz 16. na 17. mesto. 

 

* U tom sejvu je PAOK u gostima na 17 utakmicama zabeležio samo jednu (1) pobedu, i to kraj augusta 2013 na kvalifikacijskom meču EL protiv Gaziantespora (1:0). Evropska gostovanja nikad nisu bila tako zakleta kao sad - evo, kako smo igrali sve od 2012.: 

 

2012/13

PSV 1:1 (kvalifikacije za LŠ)

Schalke 2:2 (kvalifikacije za LŠ)

Marseille 1:2 (grupe LŠ)

Real Madrid 1:3 (grupe LŠ)

Leverkusen 0:0 (grupe LŠ)

 

2013/14

Club Brugge 0:2 (kvalifikacije za LŠ)

Gaziantepspor 1:0 (kvalifikacije za EL)

Molde 2:2 (grupe EL)

Rubin 1:1 (grupe EL)

Partizan 1:2 (grupe EL)

 

2014/15

Feyenoord 0:1 (kvalifikacije za LŠ)

Athletic Bilbao 2:2 (kvalifikacije za LŠ)

Celtic 0:0 (grupe LŠ)

Juventus 0:2 (grupe LŠ)

Man Utd 0:3 (grupe LŠ)

Ajax 0:2 (1/16 finala EL)

 

2015/16 (u toku)

Standard 2:3 (kvalifikacije za LŠ)

[SS-ovi - prethodne verzije]

 

 

Paokovo samoubistvo sezone 2014/15: pirejski mini se priključila i atinska

 

Nova sezona je bila početa na čudan način: iako je bio povratak igrača zakazan za kraj juna, oni su na odmoru ostali nedelju duže od zamišljenog, a neki su bili očajno fizički spremni.

 

 

 

 

A evo, kako je to izgledalo u maratonskoj kampanji.

 

 

 

 

 

Prvi cilj sezone smo ostvarili ulaskom u Ligu Šampiona, opet smo eliminirali nizozemskog predstavnika, a onda još baskijsku ekipu. U šampionatu smo več u prvom kolu gostovali u Pireju, gde smo opet, u sudijskoj nadoknadi, ostali bez pobede. Nastavak prvenstva bio je drukčiji-obe sezone pragmatični PAOK je non stop disao za vrat Pirejcima, koji su bodove gubili samo kojim remijem. Transferi so se u glavnom pokazali kao pun pogodak. Dolaskom Amada dobili smo novi element stabilnosti u veznom redu, gruzijski golman je branio tako dobro, da je odmah postao broj 1, dok se kao prvo ime na levom boku pokazao ne onaj, od kojeg sam to očekivao (Obradović), nego Salama. Bangura i Falorni su naši  znanci več iz prošlih godina, dok je Marclay argentinski regen, desno krilo, kojeg sam na jesen zaboravio registrirati za ligu, a onda se pokazalo, da imam previše igrača »izvan« EU-ja. Sve u svemu, sem poraza od Asterasa, jesen je bila odlična. Pošto smo se fokusirali na ligu, u grupama LŠ smo malo eksperimentirali protiv nedostižnih Engleza i Talijana, igrajuči bunker sa 5 braniča, ali glavni zadatak smo postigli remijem i pobedom protiv Celtica u poslednjem kolu (2:1), i plasmanom u 1/16 finala EL.

 

Krajem godine i početkom 2015. počele su se dešavati povrede važnih igrača, veznjaka i krila. Uz to, početkom februara imali smo zbog odloženih utakmica tri utakmice manje od Olympiakosa, koji nama je u 23. kolu sad bežao na plus 6 i stavio nas je pod psihološki pritisak. Mi smo se još uvek dobro držali, ali FM nije dao više; Olympiakos je recimo u revanšu i kod nas ostao neporažen, a gol za 1:1 su postigli nakon prekršaja nad našim igračem. U 29. kolu su Pirejci doživeli prvi poraz sezone protiv Ergotelisa, dok smo mi u novoj formaciji 4-4-2 pregazili Apolon 5:2 i za to platili skup ceh: naše prvo desno krilo Lucas, glavni asistent tima, povredom je završio sezonu! Uz i neke ostale povrede krilnih igrača i važnih veznjaka, te neke brojne mini detalje, dočekali smo dramatični rasplet sezone. U to vreme sa 2 utakmice više, Olympakos je imao +2.

 

U 30. kolu, igrajuči dan pre, crveno-beli su golom iz penala u 90. savladali Atromitos, dok smo se mi izvukli protiv Asterasa 3:2 golom Ščepakadabre u 93. U sledečem kolu smo obojica pobedili, sa time, da smo za sledeči meč zbog žuteg kartona izgubili Šarića (čovek požuteo več nakon 7 minuta).

 

Prva skoro meč lopta igrala se u meču nadoknade protiv Eth. Gazoroua, gde smo imali priliku za skok na vrh. I naravno-odigrali najslabiji meč u sezoni, kojeg je golom u 81. presudio Dario Zahora. Vrag je dobio mlade  i par dana kasnije: Ščepović je na srpski turneji dobio virus; Bangura je prestao zabijati, povedio se prvi golman, dok je Obradović bio još nezadovoljan zbog slabe minutaže- i zbog tega je bio stavljen u očajni tim prošlog meča… Moja greška.

 

U 32. kolu konačno, da oba rivala igraju u isto vreme: oba igraju 0:0. A za nas za par dana nova brejk prilika: domači meč protiv Veroie, posle toga čemo biti po broju mečeva poravnani. I novi neviđeni kiks: poraz kuči od Veroie sa 1:2 uz tri puta pogođenu stativu.  U 33. kolu sledila je domača pobeda protiv Ksantija uz kiks Pirejaca protiv Panoniosu 0:0. Uoči poslednjeg kola i mi i Pirejci imali smo 76 bodova; a pošto su se oba međusobna meča  završila 1:1, u tom slučaju, presudiče gol razlika, gde su za pet golova bili u prednosti gosti. U poslednjem kolu njih je čekao lagani posao kuči protiv Apolona, dok je nas čekao PAO. U gostima.

 

Zeleno-beli nikad u tom sejvu nisu pobedili Paoka. Do sad. Marcus Berg je bio presudan za nas u najgore moguče vreme. I kakva je to prilika bila-Olympiakos je kuči samo remizirao 1:1, što znači, da smo za bod izgubili titulu. 

 

 

Psihološko izcrpljiva sezona, gde smo igrali na tri fronta, očigledno je presudila.  Povrede krilnih igrača naterale su nas, da probamo čak 4-3-2-1, što je funkcioniralo u prvom meču protiv Ajaksa; u drugom ne. Umesto slavja u Solunu posle tačno 30 godina, čekala nas je još mini liga odnosno europske kvalifikacije, novih šest napornih kola. Očigledno imaju neka pravila, kako se dele bodovi, pošto za razliku od prošlih sezona, kad su bili podeljeni 3-1-1-0, ove sezone mi smo štartali sa 4, PAO 2, Levadiakos sa 1, a Atromitos sa 0 bodova. Uz dva poraza, novi u Atini i domači u 5. kolu, svoju kožu smo spašavali u gostima protiv Atromitosa, kojeg smo ipak pobedili sa 2:0 i obezbedili nove kvalifikacije za LŠ.

 

 

Ali teško mi je sad reči, da smo sa boljim timom u toj sezoni napravili korak napred ili nazad? Jer smo za razliku od prošle sezone ostali bez trofeja: u finalu kupa nas je pobedio poslednjeplasirani tim lige sa 1:0. Izuzevši finale, još uvek je prisutna več znana misterija: kako odigrati dva koliko toliko ekvivalentna meča protiv istog suparnika u utakmicama na eliminiranje?

 

Sledi odmor a onda razmislek, kako dalje, kako se boriti protiv svih demona FM-a 2013 u Solunu.

[SS-ovi - prethodne verzije]

 

Završena je druga sezona sa Paokom. Ali pre nje, par reči u vezi prve. To su transferi, sa time, da igram sa updejtom za sezonu 2013/14, zbog kojeg su u timu več na početku bili članovi tria fantastikus iz pozajmica-Sotiris Ninis (AMC), Tomaš Necid (ST) i Miroslav Stoch (AML). Ostali glavni igrači su bili štoperi Inigo Lopez i Vitor; Lucas na desnom krilu, koji je zvanično odkupljen u januaru 2013 te glavni napadač tima, Stefanos Anasthasiadis. Najkritičnije pozicije su bekovske, tu sam probao stvar rešiti sa Ivom Pintom, što se pokazalo kao pun pogodak, tok se rešenje levog beka pokazalo kao manje uspešno. U timu je ogroman višak igrača na centralnim veznim pozicijama, ali za moje pojme veoma nezbalansiran u godinama. Zvonimir Vukić je recimo u prvom timu kod mene izdržao pola godine. 

 

Nismo se nadali, ali smo sezonu otvorili odlično, pre svega sam bio iznenađen ulaskom u Ligu Šampiona odnosno izbacivanjem PSV-a i Šalkeja u plejofu. U grupi sa Realom, Marsejem i Leverkusenom smo osvojili poslednje, 4. mesto, ali smo u poslednje dve utakmice remizirali u Nemačkoj i pobedili Francuze. Na domačoj sceni, iako smo puno puta predvodili čelo tabele, na kraju nismo uspeli ni jedan put pobediti Olympiakos sa Saviolom na čelu. U spektakularnom okršaju u Pireju prokockali smo vodstvo od 3:0 i 4:1. Šampionat je bio prelomljen, kad su nas posetili u Solunu u prolječu i pobedili nas 2:0, ali mi smo ga izgubili več pre, na utakmicama, koje bi morali dobiti. FM 2013 je stručnjak za stvaranje niza bez pobeda, i imao sam sa tim probleme u svim svojim sejvovima ovde, od Partizana, Man Utd-a, Rome i Ytterbyja, ali ne pamtim, da li sam ikad prokockao vodstvo od 4:0-to se desilo protiv Verioie. 

 

Olympiakos nama je presudio i u finalu kupa (2:1). Pored njih, mi smo bili daleko "najozbiljniji" tim sezone 2012/13, pošto je Panathinaikos sezonu počeo sa minus bodovima (-2) i borio se za opstanak. Nakon 30 kola rednog dela za nevaspitanog mene bio je pravi šok nastavak- ubedljivo drugo mesto morali smo braniti još u posebni mini ligi za Evropu, u kojoj igraju klubovi od 2. do 5. mesta. Svi bodovi se brišu i tim broj 2 startuje sa 3, tima broj 3 i 4 svako sa jednim, dok petoplasirani tim ulazi u završnicu sa 0 bodova. Na kraju sa 5 pobeda u 1 remijem potvrdili smo još jednom drugo mesto i novi nastup u kvalifikacijama za LŠ putem rute za neprvake. 

 

Glavni nosioci prve sezone: Anasthasiadis 25 golova, Necid 20, Ninis 4 gola i 22 asistencija i Stoch sa 13 golova i 17 asistencija. Za što više bi trebali malo bolju odbranu i još nekog zdravog napadača i boljeg od Bojinova. Nisam spomenuo, da je Dimitris Salpingidis, po rangu zame 3. napadač nakon odličnog početka sezone slomio nogu, i nakon toga nikad više nije bio isti.. 

 

 

S E Z O N A   2 0 1 3 / 1 4

 

Za tu sezonu sam neke od veterana, i ako su bili povratnici iz 2012/13 stavio ne u drugi, nego u treči plan. Znao sam, da če biti nemoguče nadomestiti trio fantastikus, pošto su se svi vratili svojim matičnim klubovima i bili nezainteresirani za nove pozajmice. Zato je bio prelazni period veoma intenzivan, ali da ne radim sve sam, odlučio sam, da djelomično odstupim dio tog zadatka predsedniku Ivanu Savvidisu. Pored mene, i on če biti zadužen za traženje igrača i dogovaranje detalja, ali poslednja reč, da li če igrač na kraju doči ili ne, biče moja.

 

 

Prvi njegov transfer-potvrdio sam. Alen Šarić je inače regen iz prve sezone, doveden iz Zagreba, obrambeni vezni, koji je u prvoj sezoni bio solidan, ali ništa više od toga. Ivić je zaslužen i za dovođenje dvojice veznjaka iz Olympiakosa odnosno Arouce, ali najviše me oduševio pošto je na zimu uspeo dogovoriti novu pozajmicu mladog Grka, DLP-a iz Briža; to meni na leto nije uspelo. Uspeo je dovesti i Eltona, i Banguru, dvojicu igrača na pozajmicu u novoj kritičnoj poziciji-ST. Za moj največi "koup" smatram transfer ofanzivca iz Bologne i štopera iz PAO-a, koji če biti uskoro u prvom timu.

 

 

Početak sezone i cela jesen bili su-turbulentni i skoro sve je išlo naopako. Počevši sa zamenom kapitena (Salpingidis->Inigo Lopez) i vicekapitena, koja je uzrokovala uzbuni. Sledio je kolaps protiv Briža i  nestabilna jesen, koja je kulminirala izbacivanjem iz LE- u Humskoj. Bile su to utakmice preokreta, u kojima smo u glavnom mi bili na gubitničkoj strani. Jedino smo u Norveškoj uspeli do junačkog preokreta od 0:2 do 1:1. U Kazanu smo vodili do 90., na Tumbi smo od Partizana primili gol pet minuta pre kraja. Dve pobede u 4. i 5. kolu i samo bod Partizana u to vreme dale su nas u pole-position pre gostovanja u Beogradu, gde se desilo ono, što se več videli. 

 

 

Za dodatan crveni alarm se pobrinula povreda prvog (i do tad jedinog) čoveka, koji je bio sposoban dati gol-Anasthasiadisa, kraj januara, ali se ispostavilo, da njega nismo ni trebali. Neke promene u taktici (4-2-3-1) lansirale su neočekivana imena. Na levom krilu je eksplodirao do sad neviđeni Christodopoulos, ali to je blaga reč. Na kraju sezone postao je naš najbolji strelac sa 20 golova i 8 asistencija. Naša igra se polako stabilizirala, ali još smo svake toliko gubili previše bodova. U prvenstvu smo sad zaostajali več za dvojicom, neuništljivim Pirejcima se pridružio Pananathinaikos, koji protiv nas još nema pobede. Liga je te sezone bila proširena na 18 ekipa i nakon rednog dela PAO nama je bežao na +10. Ali u kvalifikacijama za Evropu pre mini lige četvorice, to je značilo samo +2. Mi smo nastavili, da budemo otrov zanje, pobedili smo jih 4:0 i odlučujučem meču pretposlednjeg kola 2:1 u Atini sa 2 gola Simaa osigirali još jednom 2. mesto. PAO se sad može žaliti na sistem takmičenja, ali tu je, šta je. Mini detalj: ispala su dva tima iz Soluna.

 

 

 

 

 

 

 

Ako bi mi ko u decembru rekao, da če biti ta sezona bolja od prošle, ne bi mu poverovao, ali u drugoj sezoni smo konačno osvojili i pehar. Pitanje, da li če se pre nači lek za koronu ili za Olympakos? Mi smo ga za crveno-bele te sezone konačno pronašli, pošto smo jih izbacili u osmini finala kupa veličastvenom pobedom na Tumbi, a onda smo jih pregazili i u prvenstvu. U nervoznom finalu je odlučujuči gol postigao naš mladi štoper Tryantafyllopoulos. 

 

 

 

Za sledeču sezonu jedin garantovan transfer jeste Ščepovića. Za Partizan je postigao 26 golova, a crno-beli su na kraju dogurali do respektabilnog 3. mesta, iza Zvezde i Bežanije. Naša glavna potraga biče još uvek za kvalitetnim levim bekom! Marek Čeh je bio na pozajmici samo do kraja zime, i nije se izkazao, dok je madžarski ofanzivac, doveden iz Pescare, više ili manje krilo nego bek. Kao najbolje kratkoručno rešenje tako se pokazalo prekomandovanje Gassame na DL, ali to nije to...

[SS-ovi - prethodne verzije]

 

 

Slikano na ekspres, zato slabija kvaliteta. U porodici se sve oprašta. Vodim Paok, FM 2013, 2. sezona i Ščepakadabra nas je koštao europskog proleča u poslednjem kolu grupa EL, no dva meseca kasnije moj pomočni trener osigurao je njegov buduči transfer na Tumbu na leto 2014. 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Na žalost, još sam daleko.   Ovog lika prestigla su barem još dva, Poljak (https://www.givemesport.com/1454766-michael-leniec-holds-guinness-world-record-for-longest-ever-game-of-football-manager) i trenutni rekorder sa neverovatne 333 sezone. (https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/397246-longest-single-game-of-football-manager). 

 

Medjutim, i ako se desi, da bi stigao taj rekord, ne znam, da li bi ga priznali. Možda samo (ako/kad dođem do 333+), ako pronađu podatak, kad je bio sejv ustvaren (maj 2009 u stvarnosti).  Što se tiče samog profila-u toku sejva sam nakon par decenija penzionirao star profil i počeo sa novim, pa tako nemam ukupnog podatka o broju utakmica, pobeda, poraza itd.  Isto tako moj zvanični broj sati i minuta u tom sejvu je po mom mišljenju relativno nizak, pre svega zbog toga, jer kad ne igram FM-a, ne puštam ga upaljenog u pozadini, da mi broji minute u ništa, nego sejvam i izadjem. 

 

Inače trenutno pravim malu pauzu, trenutni mini projekat je FM 2013 sa Paok-om. Ali ne sumnjam, da če biti ovde još materiala.

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Sezona 2206/07

 

UKRAJINSKI GRENKO-SLATKI TANGO; KAKO SU VEČITA RIVALA ZAPALILA MILANO I NIŠKA RENESANSA

 

 

JESEN 2206 (SVA TAKMIČENJA): EKSPRES UZ PAR OPOMENA

 

Da li se je poznao nedostatak dvojice štoperskih veterana? Surovo rečeno-ni pod razno. Partizanova jesen 2206 je bila slična jeseni 2204. Zadnja linija, koja je zajedno igrala prvi put u životu, zajedno sa preporođenim prvim golmanom Rodriguesom, prvi primljen pogodak sezone doživela je nakon slaba meseca trajajuče sezone. U centralnom veznom redu, gde je ne tako dugo nazad bila velika gužva, pozicionirao se je duel Zajac-Lazarević. Uz standardna krila, efikasnost je zagotovljao »nenormalni« napadački orkestar, gde je-ne prvi put-eksplodirao najbolji ukrajinski napadač svih vremena. Andrej Novikov je polusezonu zaključio sa nerealnim ispljenom od 19 golova na 20 utakmica. Svoju ulogu su odlično odigrali i »bekap« igrači, iako su igrali na njim manje prirodnim pozicijama. Utakmicu karijere za Partizan na jesen odigrao je slovački internacionalac Mesaroš na poziciji ofanzivnijeg MC-a na Marakani.

 

 

 

Jesen je uprkos odličnoj formi (glavna potvrda le-te bio je 100% učinak na 4-strukom paketu gostovanj kraj oktobra) bila i u znaku manjih »pomračenja«, koja su zapravo koristila i motivirala tim. Prvo se desilo u Minhenu, gde smo doživeli nezasluženi poraz. Nakon toga nismo se uspeli sastaviti protiv odličnih Nišlija i Sremaca. Drugo je došlo u našom hramu, gde nama je Javor očitao lekciju strpljenja i kontranapada (1:3). A treče je došlo u kupu na Karaburmi, ali tamo sam video pre svega pozitivne trenutke. Znam, gde smo grešili (previsoko postavljena zadnja linija), uz to smo (što se ne događa često) preokrenuli zaostatak od 0:2, ali penali su lutrija, gde bi po  nepisanom pravilu mi morali iči dalje. Ali dobro. Više sam se pribojao povreda, a te su najviše udarile našeg prvog desnog beka. Šunko si je na utakmici u Ivanjici u 5. kolu slomio nogu i na teren če se njom vratiti tek krajem februara protiv Srema, dok če njegova noga u maju-pozlatiti. Lazarević se povredio na 4 mesece u prvenstvenom meči na Karaburmi, ali na prolječe postao je onaj pravi (kad bi bio i u glavi…).

 

 

 

Naš glavni pratilac na jesen bio je (ne) očekivan. OFK Niš je sa 100% učinkom započeo prva tri kola šampionata, onda izgubio od Zvezde i očekivao se po običaju njegov prosti pad. Ali on se nije desio. Kakva je prava slika naših ostalih rivala, tako je ostalo veliko pitanje, pošto su gubili bodove na veliko. Zbog poraza kuči očekivao sam, da če se na prolječe konačno probuditi Javor.

 

 

 

 

 

 

PRELAZNI ROK NA ZIMU 2207: RASPAD SREDINE? KOLUMBIA, IMAMO PROBLEM

 

 

 

Tako je izgledao naizgled odličan prelazni rok za ambiciozne Sremce, dok smo u Humskoj maštali, kako bi pokrenuli istoriju.

 

Dogodilo se ono, čega smo se bojali. Od leta 2207 više nečemo uživati u igrama ukrajinskog virtuoza Zajaca. Možda nitko u istoriji tog sejva u toliko kratkom periodu neče pustiti dužeg utiska kao 26-godišnjak iz Fastiva. Na jesen se pokazao kao jedini sposoban Lazarevićev partner na sredini terena, a inače neverovatan univerzalac u tom periodu na 19 utakmica upisao je 4 gole i 3 asistencije. I na žalost mogu reči, da je več njegov dolazak u Partizan bio trasiran sa poljem nesreče. Slićno kao što je raketoplan Columbia svoju sudbinu zapečatio več sletanjem, Zajčeva sudbina u Humskoj se (ako izuzmemo, da smo transfer čekali godinu dana) zapečatila sa problemima adaptacije, koji su rezultirali u period neigranja, a umesto, da bi se uspešno rešio prvi, glavna tema debate, postao je taj drugi problem. Zbog njega nije hoteo produžiti ugovora ni za koju cenu i postao je glavna zimska meta običnih europskih velikih riba. I na kraju pobedio je-Real Madrid. Nije pomoglo, što sam mu jeo iz ruke, da ostane.

 

 

Njegovu zamenu još čemo tražiti. Umesto toga, posvetili smo se pre svega skautiranju mogučih pojačanja za sledeče leto u napadu. Ali ni jedan od jedno 40 skautiranih napadača (sa filtrom, bazirajučem se na solidnom Anticipationu i brzini) nije zadovoljio mog okusa. Iz vranjske Budučnosti smo doveli 17-godišnjega Predraga Lekića, no on je još previše zelen za koji SS. Od prošlosezonskih prvotimaca dogovorili smo pozajmicu Charvata u HSV i transfer Diaza* na leto u Inter.

 

 

 

PRVENSTVO

 

 

U veznom redu je krajem februara pukla nova  bomba, pošto je odlazak iz kluba zatražio i Lazarević. 28-godišnji general sredine terena na našu sreču još ima ugovor do 2210. I pošto ga smatram tako važnim za naš tim, u toku sezone sam promenuo strategiju, da nezadovoljne igrače sa ovakvim slučajem stavim na hladno. A imao sam i objektivan razlog: zanj jednostavno nemamo adekvatne zamene. Nadao sam se, da če očekivano osvojenje 74. titule zaredom promeniti njegovo mišljenje, da o osvajanju Evrope ne pričam.  Uz to, malo je falilo, da nismo izgubili i Perića. Za slovenačkog napadača je Čelsi slao neodbijajoču ponudu uz izlaznu klauzulu (zašto se ovome nisam posvetio pre?) od 22.5 milijuna eura. Na sreču u toku pregovora, Perić je od Partizana dobio odmah novi ugovor sa rekordnom izlaznom klauzulom od 290 milijuna, pa su Plavi naravno odustali.

 

 

 

 

O rezultatima u prolječnem delu neču puno pričati. Za nas je važno, da smo novu titulu osvojili več na »dan pobede«, 9. maja. Do kraja sezone imali smo još jedan slab dan, opet na Karaburmi (0:4), a ta pobeda je praktično donela odgovor na pitanje, koja četvorica če u Ligu Šampiona. Prednost Romantičara na 4. mestu (posle samo 26 kola) tad je bila skoro nedostižna-za Nišlije i-največe razočaranje sezone-Ivanjičane. Oba tima su nakon 4 kola plejofa bila bez pobede. Ko bi na početku sezone stavio, da če Javor i OFK Niš imati jednaki broj bodova? Zbog odličnih Nišlija iz borbe za top 6 ispali su tradicionalno neugodni Apatinci.

 

 

 

 

KUP

 

Čekali su do 2206. prvi trofej nakon 2092. Onda su uspeli taj trofej i obraniti. OFK Niš je novi-stari pobednik Lav kupa, dok je Rad izgubio svoje drugo uzastopno finale (pre dve godine izgubili su od Javora). Trenutni ponos Niša plasirao se i u polufinale kupa UEFA, gde je na penale izgubio protiv škotskog Dunfermlina. Škoti (Rangersi su bili pobednici kupa UEFA u prošloj sezoni) su u finalu poraženi od Rome.

 

 

Na razcvet fudbala u Nišu priča i podatak, da čemo u narednoj sezoni u Superligi prvi put pratiti dva kluba iz trečeg največeg grada u Srbiji. I predstavljati če ga-debitant! Posle OFK Niša, Radničkog te Železničara, koji su več okusili igranje u fudbalskoj eliti u tom sejvu, to če biti premijera za najstariji fudbalski klub iz Niša – Sindjelić, pobednika Superlige u sezoni 2206/07.

 

 

 

EVROPA

 

Jedan po jedan-to je bio moto za crno-bele u novoj europskoj sezoni,  gde smo jedva čekali, da zaboravimo lanski Real Madrid. Več prva prepreka bila je ozbiljna-u poslednje vreme se protiv Porta nismo nadigrali. Ovaj put je bilo  malo drukčije, ali bilo je napeto sve do kraja (1:0, 1:0). Bila je inače to samo uvertura za možda finale pred finalom-i ponovni susret sa Belim baletom u četvrtfinalu.. Čarobnjak iz Ukrajine na Bernabeuu doneo nama je važan gol, a tamo smo imali i nešto, što lani nismo. Golmana. Uprkos minimalcu znali smo, da nas očekuje pakao kuči. Humsku je zato napunio rekordan broj gledaoca, koji pratili gladiatorski boj.

 

 

Marat Simonenko je nakon probijenog našeg levog boka skoro nosom otišao u našu mrežu, a prekinut urok protiv Španaca prekinuo je njegov žestoki susjed sa druge strane granice u 74. minutu. Za 1:1 i polufinalni susret protiv prvaka Evrope-Liverpoola. Da li postoji još bolji tim od Madrižana? Jeste-Redsi su u prošlogodišnjem finalu savladali njih sa čak 4:2. Obično naša omiljena stranka na New Anfieldu je doživela šok od koga drugega nego od Novikova, međutim uz pomoč sudije stigli su do remija. Za to su »platili« u revanšu, gde je blistao naš junački duo iz finala ispred 2 godine, a Liverpool je meč završio crveniji, da više ne bi mogao biti.

 

 

 

I naš finalni suparnik je bio Crveni- treči put u povijesti. Zvezda na trofej prvaka Evrope čeka več 144 godina. Jedini naslov u LŠ u tom sejvu osvojili su davne 2063. (kad su na putu izbacili i Partizan). Izgubili su i dva finala protiv Partizana- 2149. i 2150.

 

Uprkos tome, što je na četvrtfinalnom meču, slično kao Srem, izgubila igrača, Zvezda je imala u napadu još dva ubojita i eksplozivna igrača. Zvezdin strateg Mile morao je njih, a pre svega sebe, dobro psihološko spremiti na meč na San Siru: u svojoj trenerskoj karijeri protiv Partizana izgubio je sve mečeve. Ipak, Delije mu opraštaju barem to, da je več od početka sezone svoju omiljenu formaciju 3-5-2 (koja garantira borbu za opstanak) promenuo u 4-4-2.

 

 

 

 

Pošto je Zvezda u Milanu imala ulogu »domačina«, očekivali smo aktivniju igru, no od crveno-belih u prvih 45 minuta nismo videli ništa. Jednog od retkih izlazaka na protivničku polovini, baš pre isteka prvog poluvremena, iskoristili su crno-beli, i preko pola kontre i Akwuegbuja* poveli sa 1:0. Gol nije poremetio crveno-belih; nastavak su počeli poletno i več  nakon slabih pet minuta nakon lepe akcije preko Božiča rezultat je bio poravnan.

 

 

Zvezda se onda probudila, ali je zatim opet ušla u konzervativniju fazu. Uskoro je došlo novo buđenje. Slobodan udarac za Partizan dobrih 15 minuta kasnije izveo je slovenački bek-povratnik, koji je na jesen slomio nogu. Da li je bila ta noga, ne znam, ali znam samo to, što sam video-bomba iz slobodnjaka ubila je sve pajkove u mreži Zvezdinog golmana za prvi pogodak Slovenca u sezoni! Ne pogađaju desni bekovi Partizana često, u finalima LŠ, ali kad to store, golovi su nenormalni (pogledajte si report sezone 2118/19 odnosno gol u finalu te LŠ). Tek tad je Zvezda opet počela igrati; tek tad je Rodriguez imao pune ruke posla na golu crno-belih. I u fazi največe Zvezdine ofanzive, primili su  još treči, odlučujuči pogodak. Opet pola konta, u glavnoj ulozi olimpijski i europski šampion, da bi na kraju šlag na torti pobrao Ukrajinac sa lepim udarcem iz ruba kaznenog prostora, možda čak dlje, za konačnih 3:1.

 

 

 

 

 

 

 

 

Albanac na klupi Zvezde doživeo je novi-možda najgori poraz u karijeri u večitom derbiju. Do kraja sezone sa Partizanom če u nebitnom meču u Humskoj za prvenstvene bodove odigrati 1:1 i to če biti prvi put, da nije poražen.

 

Inače treba naglasiti još posebnu stvar u vezi večitih derbija te sezone. 18. aprila 2207 se je odigrao jubilarni 900. večiti prvenstveni derbi! Julian Mile na klupi Zvezde je tako imao priliku voditi svoj tim na tom jubileju - dok je kao igrač pre dobra četvrt stolječa umeo učestvovati u 800. večitom derbiju, gde je bio jedini strelac za Zvezdu u porazu 1:3 na gostovanju kod Partizana.

 

 

 

 

 

 

P A R T I Z A N   2 2 0 6 / 0 7 

 

 

O 90% tima moram, da pričam u superlativima. Novikov je imao sezonu života, pogađao glavom, nogom, iz slobodnjaka, narodnjaka. Mijajlović* je u debitantskoj sezoni u Partizanu odigrao čak 42 mečeva-najviše od svih. Spomenuo sam i ulogu bekap igrača, a kad gledam ovu sliku, moram spomeniti i učinak Bruna Burića, kojeg sam pre početka sezone več imao za višak. Prva sezona Kristića u Partizanu je uzeta sa rezervom. Rodrigues je bio apsulutni vladar Partizanove mreže i ako zaključim na podlagi te sezone, tako če i trajati, iako znam, da če se forma pre svega golmana i napadača na početku naredne sezone »resetirati«. Nešto manje sam bio zadovoljan i učinkom Sušca na kraju sezone, 29-godišnjak je nakon solidne jeseni u maju promašivao sve živo i mrtvo.

 

Kako napred? Da li sam si pre 3-4 godine predstavljao, da ču morati vezni red sastaviti skoro na novo?

 

Ali prvo-zasluženi odmor.

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

 

 

 

SP 2206 U PORTUGALU: MEKSIČKO RAJANJE; ČAST EVROPE SPASILA SAMO HRVATSKA

 

 

Europa u »kolapsu«. U 23. veku je kvalitet fudbala na celom svetu. Od 16 sudionika eliminacijske faze, »samo« šest dolazi iz starog kontinenta uz »debakle« običnih favorita. Francuska je obtičala več u grupnoj fazi, možda smo očekivali i više od Ukrajinaca. Talijani su poraženi od Madžara, a Španci od Čileanaca. Senzacija šampionata ipak nisu toliko Meksikanci, koji su pre četiri godine igralu u finalu, nego Južna Koreja i Južna Afrika, koja je u borbi za bronzu ohladila »vatrene«.

 

 

 

Do 6. jula 2206 zvanični branitelji krune Argentinci, koji su se na Mundijal kvalificirali tek nakon baraža protiv Kanade, su ispali upravo protiv budučeg azijskog finalista. U istoj fazi takmičenja su ispali Brazilci, prvaci iz 2198; njih su izbacili Panceri. A zbog slednjih več drugo svetsko prvenstvo zaredom propustila je Srbija- u dodatnih kvalifikacijama su bili Nemci dva put bolji-3:2 i 2:0.

 

Grupe A-D

Grupe E-H

 

 

 

 

 

 

5. august 2206

 

Braniči naslova pobedom u Novom Beogradu (2:0) započeli novu sezonu, a u fokusu su (ne) očekivane rošade u zadnjoj liniji

 

»RIZIK JE VELIK, ALI KAD AKO NE SAD?«

 

Pobeda nad Bežanijom u uvodnom superligaškom kolu je več zaboravljena. Perič i Akwuegbu* su več u prvom poluvremenu zatvorili sve nade domačinima za bilo kakve bodove. Bežanija je inače superligaški status ohranila zahvaljujuči boljem izhodu u dvomeču finala plejofa proti Novog Sada.

 

Ipak, sav fokus je u prelaznom periodu. Taj je za crno-bele možda več završen. O novim pojačanjima ponovo je morao spregovoriti strateg crno-belih, i nakon pobedonosnog početka.

 

»Za nas je prelazni rok možda završen. Možda, ako ne bude neke gore povrede. Eventualno bi si želeo još nekog aktivnog veznjaka, ali videčemo«, reči su trenera Partizana, koji je ne toliko šokirao izborom novajlija (dovevši još dva štopera), nego tome, što se očigledno odrekao dvojice klupskih ikona.

 

32-godišnje ikone i kapitena kluba, Igorja Reška nije bilo na listi prvog tima na početku sezone, a po nezvaničnim virima njegovim putem bi mogao iti Guillermo Diaz (31)*, još jedan štoper, ali za razliku od Slovenca, on je napravljen u 2191. u Partizanovoj akademiji. Kako si inače razložiti dovođenje još dva štopera u prvi tim? Trener Partizana miri i objašnjava-sve če biti u redu.

 

»U pravljenju i pomlađivanju tima bitan je tajming. Mislim, da smo na pravom putu. Doveli smo Rodića iz Niša, ide za domačeg igrača, što je dodatan plus. A največe zadovoljstvo mi je, da smo u prvi tim konačno promovirali još jedno naše dete. Nenad Mijajlović* (22 g., YI 2200) je prošle sezone prvi put dobio priliku, da dobije konkretnu minutažu u Superligi, na pozajmici kod Borca, i mislim, da je tamo odlično prošao ispit. Sa prosjekom 7.31 bio je najbolje ocenjen igrač šestoplasiranog tima Superlige. Bio bi  greh, ali ga ne bi vratio u Humsku. Videli ste, da je bio več protiv Bežanije odličan, iako nismo imali puno posla.«

 

Na poziciji štopera tako crno-beli imaju Stanića, Kalašnikova, Rodića i Mijajlovića uz nejasnu sudbinu Diaza, dok je Rešek, čini se, precrtan? Definitivno?

 

»Ako čemo imati krizu sa povredama, naravno, da neču imati drugog izbora. Odluka je moja, i na junu 2207. ču za to odgovarati.«

 

Gužva je nastala i kod golmana. Več prošle sezone traženi Kristić (Kamen Ingrad) postao je novi član tima iz Humske i debitirao več na stadionu Bežanije. Hrvatsku koloniju dopunjava još jedan tražen biser iz zime, Marko Vuković (Dinamo), koji če na desnom krilu doneti još veču eksplozivnost.

 

 

 

 

 

"Passing? Kakav passing? Sve je u brzini."

 

 

»Kristić je doveden, pošto znate, da nisam bio zadovoljen predstavama naših golmana. On če rotirati sa Rodriguesom, dok je Pavlov za sad dio Teleoptika. Pinto Marito* je prerasao u19 tim. Ako dobijemo dobru ponudu za pozajmicu, otiči če, ako ne, biče treči golman za LŠ pošto trebamo kvotu HG igrača. Vukovića smo pazarili več prošle sezone. Njegovim dolazkom dobijemo veči manevrski prostor i na sredini, pošto je dobar i u obrambenim zadacima, pa možda na MC zaigra i kad neki ofanzivni vezista, poput Mesaroša ili Djokića.«

 

Videčemo kako če to izgledati. U međuvremenu na tiha vrata Partizan su napustili golman Lazić, vezist Dopierala i još jedna ikona, veznjak Orlov, koji je bio član crno-belih 13 sezona. Ako trener Partizana neče pojesti svoju reč, crno-beli če morati »napraviti« novog izvanrednog štopera. Ako če Rešek biti na stranskom tiru, u istoj smeni biče i njegova zapuščina u devet izvanrednih sezona: najstandardniji član prvih 11 je uto vreme sabrao čak 368 nastupa, postigavši čak 61(!) golova, 19 asistencija, a 55 puta bio je proglašen za igrača meča. Godinu mlađi Diaz* (YI 2191) upisao je 12 aktivnih sezona u prvim timu, upisavši 100 nastupa manje od Slovenca, zabivši 13 golova i 15 asistencija.

 

 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Sezona 2205/06: sezona broj 200

 

AJDE DA MALO POPRIČAMO O NOŽEVIMA U LEĐA

 

 

PRELAZNI PERIOD 2205: NASTAVAK UKRAJINSKE REVOLUCIJE, ZAJCI I KALAŠNIKOVKE

 

Nekad se pričalo o narančastoj revoluciji, a 200 godina zatim o čisto fudbalskoj. Nastavlja se bajka reprezentacije Ukrajine,  nakon osvojenog Eura prošle godine, sad je osvojila novi internacionalni trofej. U reprizi finala Eura savladana je opet reprezentacija Italije, i opet je jedan od odlučujučih elemenata bio Partizanov napadač Andrej Novikov.

 

 

 

Sad 30-godišnji napadač verovatno je najbolji igrač te zemlje uopče, koji je ikad nosio Partizanov dres. Imali su crno-beli i promašaja u svojoj istoriji poput Kokoeva ispred stolječa, ali ne treba zaboraviti, da je početak istorijske Partizanove dominacije, koja traja več sedam decenija, bio u znaku još jednog Ukrajinca-štopera Sergeja Vladimirova  na sredini 2130-ih. Dok je slabu deceniju pre toga zaznamovao do tad najbolji ukrajinski napadač u crno-belom dresu, Vadim Rjabcev. Njega je Novikov na kraju sezone več prestigao po broju ligaških pogodaka (95 vs. 87) i uskoro če uči u čuveni klub 100.

 

Statična reputacija srpske lige unatoč prvom mestu nacionalnih koeficienata nudi i sledeči paradoks-igrače, koji imaju ubojite atribute, a za nacionalni tim nisu upisali ni jedan nastup. Takav primer su recimo Sremov golman i Javorov branič (koji če se u nastavku preseliti u Srem!).

 

No, zalet te reprezentacije očigledno su opazili i skauti. Humsku je na leto pojačala dvojica Ukrajinaca. Transfer Zajaca je bio dogovoren več prošlog leta. Ide za posebnog hibridnog igrača, kakvog Partizan trenutno nema. Uz to, doveden je po mojem mišljenju naslednik Igora Rešeka sa ubojitim prezimenom. Hrvatsko osvajanje prvenstva u21 smo iskoristili dovođenjem levokrilnog igrača iz Rijeke, dok smo samo klik bili oddaljeni od dovođenja golmana Kristića, ali sam se u poslednjem trenutku predomislio, pošto  nameravam u toj sezoni dati šansu Pavlovu, a kad bude prilika i  našem Gvinejcu Pintu Maritu*. Dugoročni transfer videli smo i u dvojici fudbalera Rada, Adamoviću i Dimitrijeviću.

 

Sve to je donelo do nekih rošada u prvom timu na startu sezone 2205/06. Bilo je puno odlazaka (doviđenja i eks albanskog wunderkidu, koji če imati gomilu prigovora na njegovo tretiranje sve od zloma noge) i pozajmica van. Uz to, golman Lazić i krilni igrač Dopierala smaknuti su u rezerve, tamo ostaju Veselinović* i Orlov. Gvatemalsko čudo Sanchez do sad nije dobio prave prilike, a ko zna, kad če. Pre početka sezone tako sam si zamišljao neke taktičke stvari:

• Štefan Šuh* bi, da ne bi doveli Jurića, bio forsiran pre svega na levoj strani, no dolazak Hrvata sve to menja, pa če tako pre svega ostati na desnoj;
• Odlazak Laszla, verovatno po atributima najtalentiranijeg igrača Partizana će možda šokirati nekog, ali Madžar u stvarnosti kod nas nikad nije iskoristio svoj potenciala. Dovođenje Zajaca je stvorilo ipak dodatno konkurenciju u veznom redu, a ta je velika i u napadu. Zato sam se kockao idejom, da se vratim nazad ka diamond formaciji, gde bi kao zadnji vezni igrali Lazarević/Zajac a kao AMC Charvat odnosno Akweugbu*, naš nigerijski Totti.

 

 

 

Između naših rivala treba naglasiti neočekivanu pasivnost Ivanjićana, za koje se nadamo, da jih neče koštati (spavanje na lovorikama?). Doveli su dva igrača, a od skoro 20 igrača izgubili npr. odličnog golmana Djolovića i levog beka Filipoviča (oba OFK Beograd), dok je 32-godišnji veznjak Ristić otišao u Srem. Tim iz SM je (konačno) doveo nekog ofanzivnog igrača, jeste-ponovo nije klasični špic, nego sličan Česnauskisu- krilni napadač Dragan Stefanović iz Jedinstva Bihač. Za slabih 15 mil. su izgubili braniča Georgijeva (Benfica), dok je največi transfer leta ponovo »gubitak«- seljenje OFK-ovog napadača Zečevića u Deportivo za slabih 20 mil. eura. U njegove kopačke če morati dva neproverena mladića, Edo Buljan (na Karaburmi več prošle sezone, koju je proveo na pozajmici kod Kamena Ingrada) te Bugar Iliev.

 

 

PRVI DIO: OD ZVEZDE DO REALA

 

Obično su reporti stavljeni po takmičenjima ili podeljeni na zimu ili prolječe. No svakih 50 godina ima nekonvencionalni izuzetak. Tako je bilo i za ovu, pošto smatram, da je sve do duela sa Realom u LŠ igrao jedan Partizan, a posle tog (nesretnog) momenta drugi.  Međutim, obojica imaju nešto zajednički.

 

Glavna priča sezone su-na žalost-ukrajinska »pojačanja«. Piše  -na žalost. Povreda centralnog braniča u septembru koštala ga je koliko toliko solidne minutaže u prvom timu. Drugi šamar smo dobili od Zajca-osobni problemi i kasnije žaljenje, što ne igra u prvom timu.

 

 

Pošto je svaka sezona razred za sebe, nije bilo iznenađenje ni, što smo se ponovo suočavali sa povredama napadača. Kod njih je u nizu manjih ali dosadnih povreda prednjačio ko drugi nego Perič, a za njim Sušac nije puno zaostajao. Najbolji napadač jeseni bio je Novikov, sa prosjekom više od gola po utakmici, ali i on se na Marakani povredio. Akweugbujeva* forma bila je veči dio jeseni prosječna, pa je tako glavno breme napada morao nositi Savić.

 

Ako izuzmemo lagane prolazke u kupu, u prvenstvu i pre svega LŠ, nije išlo sve tako lako. U Superligi več nakon dva kola nije bilo tima sa 100% učinkom. Doživeli smo dva gadna poraza, od Srema, a pre svega od Zvezde, koja je postala naš največi konkurent. Taj poraz na Marakani bio je jedan od retkih, gde smo si ga zaslužili. Na drugoj strani npr. slavili smo na Karaburmi, a posebno če iči u anale pobeda od 5:1 nad Javorom u Ivanjici. Vicešampioni Srbije nisu imali samo slabog dana, nego je to bio simptom daleko gore bolesti. Bolesti, koja če jih kasnije koštati plasmana u top 6 i biče proglašeni za največe razočaranje sezone. Inače-na polusezoni sam zaboravio slikati SS. Naša prednost ispred Zvezde znašala je plus 4.

 

Kao branitelji europskog trofeja smo nakon pobede u superkupu Evrope protiv Modene u našoj grupi valjali za nesporne favorite za prolazak dalje, zajedno sa Seviljom, dok je HSV bio projektiran kao 3., a HJK kao 4. Neočekivani europski grčevi su nama oduzeli čak četiri boda kuči protiv Finaca i Nemaca i to nas je koštalo prvog mesta u grupi iza Sevilje. Na drugoj strani ekstrema zavistno smo pratili minimalističan ispljen Srema, kojemu je bio ispljen sa dve pobede i četiri remija sa samo tri zabijena gola u pest navrata dovoljno za prvo mesto!

 

Bez opet povređenog Perića smo otišli na svetsko klubsko prvenstvo u Japan, gde su nas u finalu Argentinci pretukli (faulovi 21-19 zanje) i povredili nama trojicu igrača.  Sreča u nesreči pa je sledio skoro 3-mesečni odmor.

 

 

 

 

ZIMA 2206: POSLA TROJICE

 

 

 

Prelazni period od zime 2206 obeležili su, na prvi pogled, »kartelni« transferi trojice rivala. Posle dovođenja dvojice Javorovih igrača na leto, OFK Beograd je i treče uzastopno pojačanje, i jedino na zimu, doveo iz Ivanjice, centralnog vezista Iliju Nikolića. U suprotan pravac je otišao ofanzivni vezist Romantičara, ali ipak, za največe razočaranje jeseni, neprihvatljivo je, da je prodao toliko igrača, i to direktnim pretendentima. U ta posla, kao što vidite, ujeo se i Srem, ali ponovo-ni jedan od tih nije napadač.

 

Kod Partizana imali smo svoje reči. Pripreme su bile pre svega namenjene oporavku večine od napadača. U februaru jedan od tih, ponovo se radovao uspehu u nacionalnom timu  - nakon olimpijskog slavja pre nepune dve godine Nigerija je sa Akwuegbujem* posle 28 godina postala prvak crnog kontinenta. No osim pitanja, kakva če biti forma napadača u nastavku sezone, imali smo malo veči problem. Zajac, zvezda prelaznog roka na leto, zatražio je transfer zbog male minutaže, ali je svejedno ostao registriran za LŠ.

 

 

PROLJEČE 2206: REAL

 

Za kaznu zbog prosječnih predstava u prvom delu LŠ u osmini finala dobili smo Real Madrid, predvođen ukrajinskim trenerom a i našim nekadašnjim igračem, napadačem Renatom Diazom, kojeg smo se možda prebrzo odrekli. Upravo on je iskoristio jedinu grešku naše odbrane u Humskoj za jedini pogodak na meču. Obično granitna zadnja linija, zajedno sa golmanima, celu sezonu nije bila na nivoju i ta vest je bila zavajajuča.

 

 

To je bio taj umesni dio, u kojem je Partizan kuči pobedio i Srem i Javor, da bi se onda u Madridu zoperstavio skoro misiji nemoguče.Skoro. Pošto smo vodili 1:0 i 2:1, a onda doživeli novi nezasluženi poraz. Paradoks: dva braniča su za nas zabila gol, ali prolaza nas je koštala upravo odbrana zajedno sa neraspoloženim golmanima. Ni Rodrigues ni Pavlov nisu bili na svojoj očekivani razini,a protiv Reala, koji je meni osobno na malo »slabijoj« razini kao onaj, koji nas je pre par godina savladao 5:1. Poslednja tačka, što se Evrope tiče: Real je onda bio presudan i za Zvezdu u četvrtfinalu, da bi onda u finalu izgubio od Liverpoola (koji je u četvrtfinalu izbacio Sremce) čak 2:4. Relativno (za svoje visoke postavljene standarde) se je sezona za Superligaše rano završila i u kupu UEFA-do osmine finala su stigli Mladost i Rad.

 

Sol na ranu europske sezone:

 

 

 

 

NAKON REALA: RELAX TURIZAM ALI I PARTIZANOVI »PROBLEMI« NAPRAM PROBLEMA RIVALA

 

 

Nakon što je bio još jedan tim iz Iberije ponovo koban za crno-bele, u našem taboru zavladalo je kratko razsulo, kojega je uz sve nutranje i osobne probleme pojedinaca oplemenitio za mene nakon Lazarevića najbolji veznjak Charvat, koji je zatražio transfer. Sledila je mala promena mentaliteta u taktici i promoviranje Pinta Marita*, našeg mladiča iz Gvineje Bisau za prvog golmana.

 

Partizan nakon Reala postao je-relaksiran.

 

 

Razigran. Igrao je na gol više, i za cenu kojeg poraza. Ta se ponovo desio na u poslednje tradicionalno neugodnom Apatinu, ali sve to se zaboravilo, kad je na Banjici u polufinalu kupa razvaljen Rad sa 6:2 i kad se znalo, da če biti protivnik Partizana u finalu kupa OFK Niš. Nišlije su stavile tačku na katastrofalnu sezonu Javora i braniče naslova izbacile u polufinalu. To je bio znak za promenu trenera, koji je Javor 2204. doveo do osvajanja kupa UEFA te europskog superkupa, te naslednje godine do osvajanja Lav kupa.

 

 

 

Partizan je svoju prednost ispred Zvezde na tabeli višao iz kola u kolo. U 24. kolu je ta nakon večitog derbija znašala več +16. Oko tog datuma desile su se još dve trenerske promene. Jedna očekivana-na Banjici, dok je druga bila senzacionalna. Trener Zvezde Ivica Puaca je usred sezone otišao u Romu, a nasledio ga je dugogodišnji pomočni trener crveno-belih. Ikona Zvezde u 80-ih, eks albanski napadač, koji je Partizanu znao zabijati na skoro svakoj utakmici. Ali njegova glavna karakteristika kao trenera jeste: igranje sistema 3-5-2; sistema, koji je u prošloj deceniji bio sinonim za najslabiju eru crno-belih u istoriju; eru prosjeka i skorog ispada u drugi rang takmičenja.

 

Zvezda je doživela još koji poraz do kraja sezone, sigurno. Tako je Sremova pobeda u Sremskoj Mitrovici (1:0) uoči Partizanovog meča 27. kola več značila titulu broj 73 zaredom (u19 su prvaci deveti put zaredom!).,a porazili smo jih i mi na Markani 3:1. Međutim, Puacin kapital bio je prevelik, da bi se naš večiti rival plašio, da če izgubiti drugo mesto. Borba za poslednje, četvrto, pala je na direktan okršaj OFK Beograda i Apatinaca i naravno, kao pre godinu dana, kraču su potegnuli Pivovari, porazom od 1:3 meč su završili sa dvojicom manje. Možda su te sezone zaista zaslužili Ligu Šampiona, ali sve to samo pokazuje, šta u stvari loči Veliku petoricu od ostalih.

 

 

 

Partizanovi »problemi« su se činili mali napram ostalim, sve dok nije došlo poslednje streznjenje sezone, usred maja. Napadačka igra jih je kao u stvarnosti te sezone, koštala koji bod (padec u Sremu 1:2 u poslednjom minutu)-ništa strašno-ali strašno je, kad te košta trofeja. Crno-beli su u finalu kupa izgubili dobljenu utakmicu protiv niških autsajdera, koji slave prvi trofej nakon 114 godina.

 

 

Najtamnije trenutke u istoriji inače doživljava nekadašnji ponos Novog Sada, koji se, zajedno  sa Čukaričkim, seli u treči rang srpske fudbalske piramide.

 

 

 

 

P A R T I Z A N 2 2 0 5 / 0 6

 

 

Pozitivno iznenađenje:

Imati četiri napadača za 10+ golova; Akweugbu* (16) i Novikov (14) zajedno prvi strelci lige

Ivan Lazarević, Dinamit u veznom redu

Krilni igrači Šuh* i Jurčić

 

 

Negativno iznenađenje:

Obojica golmana, Rodrigues i Pavlov; od Marita* za sad ne ide očekivati čuda, iako je solidno branio

Centralni vezni red treba još jedno pojačanje

Štoperi Kalašnikov i Stanić. Prvi je bio krivac za dva gola protiv Niša u finalu kupa, drugi je igrao promenljivo.

 

Največi potencial:

Zajac. Unatoč nezadovoljstvu i osobnim problemima, Ukrajinac je nakon završetka europske sezone dobio prilično lepu minutažu. Potez sezone bio je zaustavljanje Zvezdinog igrača u 24. kolu u večitom derbiju, koji je rezultirao kontrom i povišanjem našeg vodstva na 2:0.

 

 

 

Bratstvo i jedinstvo, svi za jednog, jedan za sve. Zajedničko veselje nakon gola, na jednoj od utakmici blizu kraja sezone.

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Sezona 2204/05

 

 

GLAD I ŽELJA PREVLADALA, NASTAVAK DOMINACIJE I PREPOROD »UJAKA IZ POZADINE«

 

 

JESEN 2204/05

 

Mesec dni neigranja FM-a dobro je došao, iako sam se bojao, da ču trebati neki WD-40. Več u prošlom mini reportu sam obavio mini pregled početka sezone, a u nastavku se potvrdilo sledeče – odmor nama (=mi) je veoma koristio. Napunio sam baterije, zaboravio sve manje dobre stvari prošle sezone i najvažnije, dobio volju za pobedama.

 

U poslednjim minutama prelaznog roka obezbedili smo još jedan transfer, ali više o njem u sledečem reportu, za sad samo – ukrajinski duh se širi i kod nas. Sa očekivanjem smo pratili i dejavnosti naših rivala, gde večih iznenađenja nije bilo. To, da Srem ponovo nije kupio napadača, smo več naviknuli. U prvi tim smo prekomandirali DRC-a Veselinovića*, za kojeg če to biti debitantska sezona u prvom timu, dok je Vidal smaknut u rezerve.

 

Ako kažem, da je bilo prvenstvo odlučeno več nakon jedne trečine takmičenja, neču biti žaljiv do naših rivala. Nisu oni sami krivi, da smo nakon 13 kola imali 100% učinak, i da nas je zaustavio tek subotički Spartak u 14. kolu (spasio nas Perić u 90.) i to kod nas. Očigledno smo pripreme odradili odlično u psihološkom i fizičnom smislu – jesen je minila praktično bez povreda. To nama je davalo luksuz pre svega u veznom redu, uprkos polakom stagniranju Orlova. Ali mogu, da kažem, da su svi preostali članovi MC pozicija-Laszlo, Fall, Lazarević i Charvat, verovatno pružili celokupno najbolje predstave, odkad su u Partizanu. Luksuz smo imali i napadu. Ali umesto očekivanog učinka ukrajinskog prvaka Evrope i nigerijskog olimpijskog prvaka (nepisano pravilo: igrači su nakon velikih takmičenja psihično istrošeni) eksplodirao je do sad neviđeni hrvatsko-slovenački duo Sušac-Perič, željan dokazivanja. Slovenac je na jesen imao nerealan ispljen 15 golova na 15 utakmica (uključujuči i petminutni kattrick u Nišu), dok je Hrvat u istom broju nastupa upisao četiri golova manje. Novikov se je na leto posvetio više asistiranju (8), dok j Akwuegbu* zbog povrede na olimpijskim igrama svoj prvi zvanićni nastup u sezoni upisao tek na Marakani, gde je postigao jedina dva pogotka za pobedu od 2:0. Poker raspoloženih strelaca značio je i surplus za Miloša Savića, koji je krajem jeseni stavljen u rezerve.

 

Osim Partizana, za »zvezde« prvog dela jeseni možemo naglasiti barem dva tima, iako gledajuči na bodove, igraju u drugom sunčanom sastavu. Javor je sa crno-belima koliko toliko držao stik do 12. kola, do tad nije izgubio, no onda je došao poraz u Novom Sadu i u Humskoj na preloženom meču 10. kola. Ponovo je početak jeseni, slično kao pre par godina, obeležio OFK Niš, koji je u prvenstvo krenuo sa pet pobeda u prvih pet kola, i zatim, očekivano, pao u suvu realnost Superlige  u znaku prostog pada. Na drugom polu beležimo negativni odstup Požarevčana i prosječne partije Romantičara (samo dve pobede u prvih 11 kola).

 

 

 

KUP I EVROPA

 

Najbitniji poraz čitave sezone crno-beli su doživeli u kupu u Subotici. Kockajuči se mešovitim sastavom, poraženi su od Spartaka na penale, nakon što se redni dio završio 3:3, i gde je Partizan uspeo, da nadoknadi 1:3. Uprkos porazu, dobio sam jednog od odgovora, da li je Veselinović* kadar za prvi tim Partizana. U tom meču su se pokazale sve slabosti jednocifrenog broja za Composure i Koncentraciju. Jeste bio uparen sa još jednim zelencem, Mijajlovićem*, ali svejedno. Do kraja sezone je Andrija Veselinović* odigrao samo još jedan meć.

 

Evropski dio je počeo sa istorijskom listom klubskih koeficijenta, gde prednjače dva večita rivala. Sva četiri su obezbedila prolaz u osminu finala. Partizan je jedinu, ali nebitnu prasku doživeo u Minhenu, gde je dobio još jedan odgovor-Orlov više NE može, i to na kraju njegovih največih predstava. Bavarci su na kraju osvojili drugo mesto, iako su nakon prva dva kola imali samo bod.

 

 

 

 

 

 

ZIMSKI TRANSFER PERIOD

 

Da li je uopče bilo treba pojačanja? Na 90% utakmica na jesen postavljanje tog pitanje bio bi absurd. Bugarski novajlija na golu tako na jesen zbog brojnih povreda, virusa ipd. nije upisao ni jedan nastup za prvi tim  tim. A pazite-tako če ostati i do kraja sezone! Drugi apsurd je ta, da je tim, koji je jesen završio gol razlikom 41:2, u januaru 2205 doveo novog defanzivca, 23-godišnjeg Vukovića iz hita prvog dela jeseni, OFK Niša. Trenutno je u Srbiji velika suša, što se tiče domačih desnih bekova (ima inače par srpskih mladih top DWBR-a, koje su pronašli več naši veliki rivali, i zato jima jih neču uzeti i koji još čekaju na prvi reprezentativni nastup). Tim transferom sam privremeno zablokirao opciju, da Veselinović*, inaće snažni ali i brzi štoper, dobije koju priliku više na DR poziciji, o čemu sam več pričao.

 

 

PROLJEČE-LIGA

 

Najopasniji period u sezoni, januar i februar (vaba za povrede) minuo je mirno, a moje veselje i oduševljenje nad Perićem je prestalo, kad se povredio u prvom meču osmine finala LŠ u Newcastlu. Perič imao je tad 17/17, biče odsutan za dva meseca, i vratiće se na teren tek 12. maja 2205 na Karaburmi protiv OFK Beograda, gde če postugnuti još poslednja dva gola u sezoni. Taj poraz če Romantičare verovatno dokonačno koštati top 4 i LŠ, ali to je bio tek drugi naš udarac njima, a na drugoj strani Romantičari su bili kobni i za naše jedine dostojne konkurente, Ivanjičane.

 

Romantičari su naime, slavili u Ivanjici u prvom prolječnom kolu (2:1) time nama pomogli, da je naša prednost tad značila velikih +19. Nekoliko nedelja kasnije, u 25. kolu, na istom terenu, ponovili su vaju (3:1). U tom kolu smo mi osvojenim bodom u Sremu več slavili 72. naslov zaredom, dok se je Javoru, koji je do tad suvereno držao drugo mesto, to polako počelo majati. Ali ne na račun Romantičara, koji su bili preslabi, nego na račun drugih. Nije jima pomogla na kraju ni promena trenera-Petar Jelić je Karaburmu napustio nakon poraza u Humskoj u 23. kolu (2:3).

 

 

Ivanjičani su kako je sezona išla kraju, uprkos promenljivim predstavama, ubedljivo zadržali drugo mesto, ali je zato bila obična drama za 4. mesto, u koje su se neočekivano umešali i Apatinci. Oni su od svih direktnih konkurenata, pa i od svih 12 klubova, na kraju sezone u daleko najboljoj formi, ali su imali tu smolu, da su gostovali kod nas. Zvezda je gostovala kod Javora, a Srem kod OFK Beograda. Apatinci su se odlično borili i upravičili pobedu kod njih pre par nedelja, ali to nije bilo dovoljno. Srem i Zvezda su oba osvojila po bod, i oba tima če se ipak po očekivanjima plasirati u LŠ sledeče sezone. U toj če Novi Sad ostati bez Superligaša, dok če OFK Niš po svojoj staroj naviki, igrati baraž.

 

 

 

 

LAV KUP

 

40 milijuna eura za nakup igrača mora se negde poznati. Prošle sezone »samo« osvojen kup UEFA, ove sezone drugo mesto i ubedljivo osvojen kup za Ivanjičane.

 

 

 

 

EVROPA

 

Nakon pet godina, crno-beli su prekinili post. Nije samo glad, nego u međuvremenu dva izgubljena finala. Posle eliminacije Newcastla (4:0, 2:0), Bayerna (3:0, 3:1) i Lyona (2:1, 1:1+sečanje na finale LŠ 2155.), suparnik u finalu u Atini bila je Sevilla i time se nastavlja kontinuitet španskih ekipa u finalima LŠ u poslednje vreme. Pre finala bio sam optimist, pošto smo u drugom delu sezone naišli na otkriće-Miloša Savića, kojeg smo uprkos Peričevog nedostatka povukli iz Teleoptika.

 

 

Fizička kondicija u finalima protiv Srema i Valencie prošle godine nije bila na našoj strani, smo rekli, a šta reči sad, kad nas je u Atini očekivalo finale kod 35 stupnjeva C. Usred drugog poluvremena kondicija večine igrača oba tima pala je ispod 60, pravog fudbala bilo je malo ili ništa. U tom sejvu nikad nismo izgubili tri uzastopna finala LŠ (izgubili jesmo tri vezana europska finala-kup UEFA 2014+LŠ 2020, 2021). Zato je bio imperativ pobede! Odlučila je akcija naših produkta- zame verovatno igrač sezone i otkriče nje-Šuh* je asistirao, a Akwuegbu* zabio u 25. za konačnih 1:0; Rešek, tragičar u finalima 2201. i 2204., bio je najbolji igrač finala.

 

Od ostalih Superligaša, Zvezda je došla do četvrtfinala, gde je ispala od Porta. U kupu UEFA je Srbija več nakon 1/16 finala ostala bez i jednog predstavnika. Branioci naslova Ivanjičani ispali su od Čelsija. U talijanskom finalu iznenađujuče je slavila Modena protiv Intera (1:0) pogotkom u 90.

 

 

 

 

P A R T I Z A N  2 2 04 / 0 5

 

 

Pre godinu dana najslabiji, sad najbolji-Domen Perić je uprkos skoro neigranju na prolječe (povrdio se i na pretposlednji utakmici sezone), obdržao i status naj strelca lige (16-deli si prvo mesto), a šta bi bilo, da ne bi bilo Newcastla? Odlično su igrali i centralni vezni, koji su i zabijali i bili jedni od ključnih igrača od čevrtftinala LŠ dalje. No igrač sezone zame je naše desno krilo, koje verovatno nikad neče igrati na Euru ili Mundijalu, ali zato je več jednom odlučio Lav kup i asistirao u finalu LŠ.

 

 

Naš produkt iz Lihtenštajna (prvi  asistent sezone), uprkos prosječnim atributima,  kao da posustaje u inat svim pokušajima u poslednjih 20 godina, da naša škola konačno proizvede nekog dobrog krilnog igrača, od Ljajića*, Maravića*, Mitrovića*, Perovića* itd. I u inat mojim zapisima ispred godine i po, na zimu 2204., kad sam razglabljao zašto sam doveo Meszarosa. U ovoj sezoni i on i Djokić, kraj te su dočekali povređeni ali to ne smanjuje činjenice, da su obojica pokazali manje od Šuha*, koji je nakon solidnih predstava pre dve sezone, preživeo povratak u rezerve u 2203/04 i sada se ponovo vratio u prvi tim.

 

 

I tamo če i ostati.

 

Uz to, Partizanov u19 tim je osmi put zaredom pokorio konkurenciju, a ufinalu u19 kupa, sa 3:0 je razvalio Zvezdu. Na pomolu se crta još jedan krilni produkt, Dejan Bogojević*, o kojem možda više u jednom od sledečih reporta. Kao i o več dogovorenim pojačanjima za 2205/06.

 

 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

ISTORIJSKO LETO ZA PARTIZANOV NAPADAČKI DUO: 

NOVIKOV EUROPSKI, AKWUEGBU* OLIMPIJSKI PRVAK

 

 

Obojica čak kapiteni svojih reprezentacija i najbolji strelci takmičenja

 

 

 

EP 2204 U FRANCUSKOJ: TRIUMF ISTOČNE EVROPE

 

Između osam igrali i Rumunjska, Poljska te Madžarska

 

U trinajst dosadašnjih nastupa na kontinentalnom takmičenju, Ukrajinci su največi uspeh ostvarili sa dvostrukim polufinalom (2028, 2128), osim toga samo još tri puta su prošli grupe. Trebalo je žutoplavima dva stolječa, da su sastavili tim u najboljim godinama, koji je konačno pokorio stari kontinent. Na šampionatu, prepunom remija 0:0 i malom broju golova, gde su pobede svih timova sa 1+ razlike bile veoma retke, Ukrajinci su triumfirali; prvo 100% učinkom u grupi, da bi onda savladali Madžarsku, Poljsku na penale i za kraj u Parizu Talijane. Njih je prvi dokrajčio kapiten, Partizanov napadač, 29-godišnji Andrej Novikov (dva dana nakon finala praznovao je rođendan!), najdraži i najefikasniji igrač Ukrajinaca (72 nastupa, 52 golova), dok je posao završio ofanzivac Liverpoola samo dva minuta kasnije udarcem iz slobodnjaka.

 

 

Za Azzurre Euro ostaja zakleti teren. Na svoj četvrti naslov čekaju več od 2012. (!) godine. Od tad dalje, ako ne brojimo 2204., izgubili su finale u 2020. i 2092. U četvrtfinalu su prvi put nakon 32 godina (!) savladali Srbiju, koja na Eurima polako nazaduje. Poraz od 0:1 znači treču vezanu eliminaciju u četvrtfinalu i sve od poslednjeg triumfa progresivno nazadovanje. Azzurri su tako poravnali sve »neuspehe« u proteklih par decenija, uključivši finale SP-a 2190 i recimo blamažu na prijateljskoj utakmici pre 25 godina usred Milana 1:6. Grupna faza je ostala zakleta za tri zvanične ekipe: Englesku, Francusku i – do prvog jula 2204 aktualne šampione Evrope, Hrvate. Da je to bilo prvenstvo po možda (?) rekordno niskom broju postignutih pogodaka, priča i podatak, da je bio najbolji strelac EP-a 2204 ukrajinski duo Novikov-Morozov; svako sa 3 gola na kontu.

 

 

 

 

 

OLIMPIJSKE IGRE: NIGERIJCI POSLE 1996.; NOVI TALIJANSKI ŠAMAR ZA ORLIČE

 

 

Nisu jim bili kos ni rekorderi – 15x olimpijski prvaci u 1. kolu grupne faze, Brazilci (0:2). Onda jesu izgubili od Francuske, ali pobedili Novi Zeland. Bilo je i sreče u četvrtfinalu i polufinalu, gde su prošli Meksiko i Italiju na penale, da bi u finalu razvalili Portugal 4:1. Slaba dva meseca nakon što je Novikov postao prvak Evrope i prvi podignuo istorijski pehar za svoj nacionalni tim, isto je u Kini za Nigeriju uradio 23-godišnje dete Partizana Frank Akwuegbu* (2 gola u finalu). Sa 4 gola delio je i naziv najboljeg strelca igara u  Kini zajedno sa igračem Italije odnosno SAD-a.

 

 

 

Isto kao u Francuskoj, Azzurri su očigledno postali glavni problem za srpske fudbalere. Orliči do 23 godina su u svojoj grupi remizirali sa Kamerunom i Argentinom 2:2, u međuvremenu savladali Tunis 4:0, a u četvrtfinalu eliminirali Amerikance sa 2:0. Na njihovu žalost put do medalje bio je prekratak. Prvo su u polufinalu izgubili od Portugala 0:1 (za Luzitance je branio Partizanov produkt Antonio*!), dok su olimpijskim šampionima ispred osam godina bronzu uzeli Talijani (0:2).

 

 

 

PARTIZAN 2204/05: UPDATE NA DAN 31. AUGUSTA 2204 - 18 SATA PRE ISTEKA LETNE PJACE

 

Velika promena se desila u mom stručnom štabu. Nakon 28 godina trenerske i pre toga 14 godina igračke karijere u Partizanu, u 63. godini se penzionirao verovatno najbolji štoper Partizana svih vremena. Nakon Zoltana Nagya moja desna ruka na klupi biče Viktor Zajcev. 51-godišnji Ukrajinac nije rezultat tadašnje euforije zbog naslova prvaka Evrope, nego je sad trener sa svetskom reputacijom. A prvi korak do nje izgradio je upravo u Partizanu, gde je bio jedan od trenera u razdoblju 2186-91. Nakon toga je, pazite, u 13 godina, promenio 12 klubova - drugim rečima, svake sezone je radio u drugom klubu, gde je u glavnom bio pomočni trener. Nakon Partizana bio je u: Marsoniji, Puli, Muri, Šenčuru, Moslavini, Vukovaru, Osijeku, Puli, Gorici, Kamen Ingradu, Hrvatskom Dragovoljcu, Cibaliji i opet Dragovoljcu.

 

Moj novi pomočni trener bio je tu, kad se odradio prvi youth intejk posle Nagya. Njegov JPA 12 i JPP 6 smatram kao solidnog. Zato sam bio iznenađen pošto smatra Čibrića kao jednog od boljih igrača ovogodišnjeg »kropa« (=štoper sa Jumpingom 6). Ali, kad sam išao kroz sve igrače, 2204 draft predviđam kao jednog od najgorih ikad.

 

 

 

TRANSFER PERIOD: PARTIZAN

 

Jedino pojačanje do sad jeste mladi bugarski golman, koji je doveden za rotaciju Rodriguesa i starajučeg se Lazića (33 godina). Međutim nakon prvih pet kola, stari su dokazali, da još ne daju svog mesta u prvom timu. Da li če doči do nekog iznenađenja još u poslednjim minutama?

 

Od poznatih igrača, poslovili smo se od Silvia (Benfica), Nikitina (PSG), Arnalda (u toku pisanja slobodan igrač) i Nenada Perovića*. 27-godišnje desno krilo je nakon isteka ugovora u Humskoj našao novi klub u Sremu, međutim tamo u toku pisanja (5 kola u SL+2 utakmice kvalifikacija za LŠ) nije uspeo, da odigra ni sekunde.

 

 

 

TRANSFER PERIOD-RIVALI: NEVEROVATAN KONTRAST ZVEZDE I SREMA

 

SREM: Između ostalih izgubili su centralnog vezista Blagoja Markovića (Javor, 7 mil.), ali još veči šok predstavljao je transfer krilnog napadača Damira Tomića za 21.5 mil. u PSG. 27-godišnjak se nije proslavio po nekoj efikasnosti (ako 40 golova u 8 sezona možemo tako nazvati), dok je još veči fenomen predstavljao (odnosno, još ga) u nacionalnom dresu, gde u 20 utakmica još čeka svoj prvenac! U Sremsku Mitrovicu su došli MC iz Apatina, branič iz Novog Sada i naš Perović*, a poslednjih 18 sata čemo pratiti, da li če sad visešampionima Srbije i prvacima Evrope ispred četiri godine konačno kapnuti, da trebaju barem još jednog napadača.

 

ZVEZDA: Kakva perverzija napram Sremce: naš večiti rival na leto izgubio je čak 20 igrača, doveo pet, a glavni dio posla predstavljali su napadači. Vladimir Mijić je za 13 mil. otišao u Marseille, Vlastimir Rajić se nakon tri sezone vratio u svoj matični klub Javor i u prvom kolu postigao četiri gola protiv Bežanije. Vojislav Djordjević se nakon decenije vrača u Niš. Defanzivni vezist Vladimir Radosavljević se za 7.5 milki seli u Pirej. Od pet novodošlih čak trojica je napadača: najzvučnije ime jeste Milan Karić iz Javora. Nekoliko mlađi, ali isto dete Novog Sada, jeste Nenad Božić. Saša Jovanović ima 27 godina i doveden je iz Borca, u dresu kojeg je prošle sezone u prvoj ligi postigao čak 25 golova. Suma sumarum: u prvom timu Zvezde trenutno biva četvorica ST-a i jedan AML/ST. U dresu Srema: 1 ST (33-godišnji Jirašek, koji igra i u rezervama), 1 AM/FC-Bytyqi (trenutno povređen) i 1 AMR/ST (Cesnauskis).

 

OFK BEOGRAD: Izgubili su levog bočnog igrača u pravcu Javora, doveli mladog hrvatskog napadača Biljana, te vezista i štopera. Na račun FM 2007 buga imaju pravo do izravnog plasmana u LŠ uprkos slabijeg konačnog plasmana na tabeli u odnosu na Sremce, koji su morali u kvalifikacije. Verovatno zbog toga, jer je FM tretirao tabelu Superlige več nakon odigranih 22 kola rednog dela, gde su tad na drugom mestu bili Romantičari.

 

JAVOR: Neke od novodošlih igrača Javora sam več spomenuo, a nisam još češkog krilnog igrača, bugarskog ofanzivca i MC-a iz Niša. Za transfere su drugu sezonu zaredom potrošili više od 20 milijuna. Osvojen kup UEFA gore ili dole, a čak i europski superkup-sve osim top 4 odnosno plasmana za LŠ sledeče sezone za Ivanjičane biče novo veliko razočaranje. Za neku stabilniju poziciju kao kod Srema treba jim još koji ofanzivac.

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Sezona 2203/04

 

 

NETOPIRI NISU NIŠTA KRIVI

 

 

 

 

DOGAĐAJI NA LETO

 

 

Na leto smo (osim azijskog kupa) pratili tri zanimljiva međunarodna takmičenja. Srpski orliči su triumfirali na euru do 21 godina i sa jednim primljenim pogotkom u pet utakmica dvanajsti put u istoriji pokorili Evropu. Njihovi kolegi do 19 godina su se zaustavili u polufinalu protiv Engleske. Na drugoj strani sveta na Kopi Ameriki slavio je Meksiko 2:0 protiv prvaka sveta Argentine. Gauče je svejedno nakon drugog mesta napustio njihov selektor, dok je selektora Brazila, neslavnog Raimunda de Souzu koštao ispad u četvrtfinalu protiv Paragvaja. Pre toga su u svojoj grupi savladali Ekvador i Kostariku i remizirali sa Kolumbijom.

 

 

PRELAZZI: HIT SU BEKOVI+YOUTH INTEJKI IZ (ZAPADNE) AFRIKE

 

Ugovor je istekao trojici nekadašnjih velikana, pa smo jih pustili, da poslednja leta svoje karijere završe na častan način.

 

 

Između njih je daleko največi utisak pustio danas 34-godišnji Claudio Roberto Martins. Još jedan iz istorije odličnih brazilskih golmana u Partizanu, u 13 navršenih sezona u Humskoj je proživeo za golmana unikatne i retko viđene epizode. Od broja 2 je zbog ozbiljne virusne povrede, zbog koje za prvi tim nije branio praktično dve godine, postao  broj 3, uz to preživeo sezonu golmanskih eksperimenta, da bi onda kraj 2190-ih na velika vrata postao broj 1. Reprezentativno izkustvo je Brazilac sa talijanskim pasošem dobio u dresu Srbije, debitovao je novembra 2195 sa 26 godina protiv Moldove. U 48 navrata zabio je čak jedan gol (!)-na žalost sad ne mogu više proveriti protiv koga.

 

Na leto je Partizan opet kupovao bekove. Zašto? Arnaldo je početak sezone dočekao povređen a nekako ima več 31 godina, i brzina mu upada. Još gore je prošao Nikitin (krilo, natrenirano kao levi bek), koji još sanira povredu iz prošle sezone. Slaviša Janković je isti profil igrača, i on je kao Rus več u 30. godini. Prošlog leta smo probali »sanirati« poziciju DR, obe godine DL. Na radaru smo dobili dva igrača. Ignjatovski (Loko Plovdiv) je igrač sa boljom tehnikom, zato če biti natreniran, da igra i na levom krilu, dok če biti Garmašev (Legia) natreniran na poziciju DR. Iz Teleoptika su početak sezone u prvom timu dočekali Bruno Burić i Miloš Savić; u suprotan pravac su otišli Arnaldo i Nikitin, a zatim i Silvio.

 

 

Internacionalizacija našeg u 19 tima se je ovog leta još povečala. Verovatno zbog našeg skautinga na obalama Zapadne Afrike: u youth intejku 2203 smo dobili čak tri afričke igrače, od kojeg se za jednog predviđa čak, da če biti najbolji od ove grupe. Ide za 16-godišnjeg golmana iz Gvineje Bissau sa zanimljivim, melodičnim imenom i prezimenom. Ostala dvojica je za barem dve klase slabija i ne verujem, da če postati integralni dio našeg tima, pa za sad neču staviti ni SS-a: Joseph Cave je desno krilo iz Sierre Leoneja, dok smo dobili i prvog igrača u istoriji iz Nigra: napadača Lucasa Sota.

 

 

Naše oči su bile od svih rivala uprte u Sremce. Godinu i po tim iz Srema nije doveo nijedno pojačanje, možda je to konačno platio samo 5. mestom prošle sezone. Neverovatna racionalizacija se nastavila: je kao jedino letno pojačanje doveo-ne tako potrebnog napadača- nego- obrambenog veznog Miodraga Vasića iz Zvezde, a izgubio snažnog štopera te odličnog vezista Ristića, šampiona Evrope sa Sremom pre dve godine. Obojica je pojačala Javor, koji če biti čisti favorit za tim broj 2 u Srbiji: Ivanjičani su se pojačali i sa krilom Mijanovićem iz OFK Beograda te nekašnjim golmanom crno-belih Kousom (36 godina), koji če biti rezerva Martinoviću. Srem je napustio još jedan štoper, Beganović, koji je pojačao Partizanovog večitog rivala. Jedno pojačanje je doveo i OFK Beograd, to jeste levokrilnog igrača Apatinaca, dok Zvezdina pojačanja ne vrede reči.

 

Glavna zvezda poslednjeg minuta prošle sezone, Javorov Dragan Mičić, koji je promašenim penalom protiv Zvezde nju "doveo" u Ligu Šampiona na rovaš Srema, postao je na leto najskupljije pojačanje u istoriji - Budučnosti iz Valjeva.

 

 

 

SUPERLIGA: KAMELEONSKI JAVOR

 

Ukrajinsko pojačanje na beku je oduševio na prvom meču sezone, kojeg je nadgradio i golom. Euforija je bila nekoliko prizemljena u nastavku. U sledečem kolu smo za dobar mesec dana ostali bez levog krila  Burića, dok smo u petom kolu protiv Niša do kraja sezone izgubili Miloša Savića. Uz to smo u trečem kolu doživeli i poraz od Srema. Uz konkurenciju 4-5 igrača na MC poziciji, gde su najnestrpljivi Charvat i Laszlo (koji obično nisu uradili ništa) teško je bilo ne samo voditi tim nego i spavati. Na drugoj strani je nakon pet kola vrh tabele zauzeo tim iz Ivanjice, koji je imao 100% učinak.

 

Da če se situacija u narednih pet kola totalno promeniti, nije mogao slutiti nitko: Ivanjičani su IZGUBILI sledečih pet utakmica i pali, ali ne tako duboko, da bi mogli ogroziti plasman u top 6. Vrh tabele su pored Partizana napadali i Srem i Crvena Zvezda, koja je recimo nakon osam kola bila još neporažena (3-5-0). Kod Partizana je bila prelomnica jeseni meč 6. kola protiv Voše, onih prvih 11 je tako oduševilo, da sam do kraja jeseni, što se prvenstva tiče, rotaciju skoro zanemario. Posvetio sam se individualnoj psihologiji igrača (davao jim individualne pohvale umesto timskih), a u veznom redu su nekako zajedničku kemiju pronašla oba jamrača, Madžar i Čeh.

 

 

Stvari su funkcionirale prilično dobro i bili smo na tome, da stvarimo neku lepu razliku na jesen, ali od negde novembra su nas neke stvari zaustavile. Prvo je bila to povreda Akwuegbuja* na večitom derbiju (kazna za pobedu), onda su reprezentativne povrede uništile skoro ceo centralni vezni red. Orlov je recimo na jesen doživeo otrovanje hranom, zatim virus, da bi ga dokrajčila još jedna povreda. U 14. kolu smo ipak iskoristili nešto lakši raspored – pobeda kod Obilića i poraz Zvezde protiv OFK Beograda je značila povečanje prednosti na +4.

 

 

 

KRUTOST ZIMSKOG »ODMORA«

 

18 utakmica, 2 gola i 7 asistencija, bio je učinak odličnog Albanca na jesen. Sa nepunih 30 godina, koje če  napuniti u maju, Çela predstavlja uz Reška i Jankovića najiskusniji kostur tima i jedan je retkih igrača, koji u svojoj Partizanovoj  karijeri pruža konstantne predstave. Zato je bila njegova povreda (zlom noge-do kraja sezone kod nas više neče stupiti na teren) – baš par klikova (dana) pre što sam odlučio igrače poslati na odmor – pravi šok. Isto tako mene je postavila pred važnu dilemu: dali kupiti nekog novog igrača. Razlogi za da ili ne su bili sledeči.

 

Opcija DA bi važila, kad bi o Çeli razmišljali kao o 29-godišnjaku, uskoro 30-godišnjaku, a zna se, kako duboko u mozgu razmišljamo virtulni fanovi i u stvarnosti, kad neki fudbaler pređe ili jeste blizu četvrtoj deceniji. Uz to, njemu sličnog igrača več imamo (Djokić), ali šta ako se i on povredi? Eventuelno bi na njegovo mesto stupio Dopierala. Na izgled je imao fenomenalnu polusezonu! Ali oko sokolovo otkriva dvoje važnih stvari. Prva, ne tako očigledna za vas, koji čitate jeste, da je Poljak bolje partije pružao na poziciji desnog napadača nego desnog krila. Druga, frapantija jeste, da je veči dio te »fenomenalne« statistike (=statistike u Evropi) nastao samo u dvomeču protiv Artmedie, gde je u prvom meču u Humskoj zabio hattrick, u drugom asistirao čak četiri puta. I to je bilo to!

 

Opcija NE bi važila, kad bi Çelu videli kao čoveka i možemo več reči ikonu Partizana, koji kod nas igra več 11. sezonu. Kupovanje novog igrača bi tako smatrao za nepoštovanje prema njemu. Uz to-zašto ne dati priliku nekim mlađim igračima, ako zatreba, npr. Schuchu*? Možda i Burića stavimo na MR? Da ne bi imao toliko novca, dileme ne bi bilo-mogu kupiti ne jednog, nego dva, tri, četiri, mogu nagomilati količinu MR-a i onda osvajati LŠ-e, i trujne krune, ali to ne bi bilo to.

 

 

Odgovor na pitanje je dokončno pao, kad se je za jednog od potencialnih pojačanja počeo zanimati ove jeseni kameleonski Javor. I novi dokaz, kako je lako u fudbalu prelomiti obečanje. Ivanjičani su se nakon moje »kraje« odlučili za igrača, kojeg su moji skauti promašili, 21-godišnjeg Andrejića iz Voše. Desno krilo je kupila i Zvezda, 28-godišnjeg Butkusa iz Borca, najboljeg igrača Čačana na jesen- u ligi prosjek čak 7.92 (4 gola i 5 asistencija).

 

 

SLOMLJENA KRILA

 

Nastavak sezone je minio u znaku sporog večanja naše prednosti na tabeli, povreda krilnih igrača, pada Zvezde na tabeli te borbe Srema i OFK Beograda za naslov vicešampiona. Upravo protiv Sremaca smo do kraja sezone, na njihovom stadionu (koji je sada postao zaklet za NAS) doživeli jedini preostali poraz sezone. Dolazak do 71. titule zaredom došao je očekivano i bez drame; tu su doživljavali naši krilni igrači. Situacija je bila usred maja takva, da su nama povrede u isto vreme odnele Burića, Jankovića, Djokića a kasnije i Ignjatovskog. Za LŠ je otpao i Mesaroš (neregistriran). Zato smo u prvi tim pozvali rezervista Schucha*-junaka kupa 2203 protiv Javora i time sam se prisetio zanimljive prakse i pitanja. Sudbina rezervista.

 

 

 

Rezervist, kojeg smatraš za mladu nadu, koristiš ga na par utakmica na leto. On ti čak golom donese kup. Naredne godine taj isti čovek je totalno zaboravljen sa moje strane. Lihtenštajnac u mojoj istoriji nije jedini primer takvog iracionalnog ponašanja- no on je posle gostovanja u Londonu odigrao jedno od glavnih uloga u 27. kolu Superlige, gde je još jednom zabio Javoru i time sprečio, da bi se Zvezdi približao na 4. mestu (razlika je bila minus 3).

 

Več sledeče kolo je donelo prvu Javorovu lažnu nadu, pobedom nad OFK-om i pobedom Srema na Marakani 3:0 Javor se izjednačio sa Zvezdom po bodovima. U tom kolu je sva komićnost Partizanovih krilnih povreda doživela višak. Schuch* je zbog nje napustio teren, a istu sudbinu je par minuta kasnije doživeo njegova zamena, mladi Čileanac Cabrera (koji je inače AMC) i povredom završio sezonu. U sledečem kolu je tako na levom krilu počeo otpisani Nikitin, koji nama je iz penala na Karaburmi za 2:2 i teoretično obezbedio titulu.

 

Javor (sa europskih trofejem!) je Ligu Šampiona praktično izgubio u 30. kolu, kad je kuči izgubio upravo od Zvezde. Nakon dve sezone neče biti više »glavni« akter poslednjeg kola Superlige. Ta uloga je ovaj put pripala duelu Srema i OFK Beograda za 2. mesto i direktan plasman u LŠ. Srem je na kraju bio bolji za bod zbog remija u Apatinu, dok je Zvezda razvalila Romantičare na Karaburmi 3:0.

 

 

 

 

KUP: TIMOK KAO SEVILLA

 

Bez prakse i na neočekivano efikasan način Partizan je treči put zaredom pobednik kupa. Pet gola smo zabili Sremcima, i dva put toliko Timočanima, koji su izbacili recimo jedan Javor. Protiv njih je  u prvih 11 debitirao naš Pinto Marito* na golu; član našeg u19 tima, za kojeg mu naš trener uopče ne da, da brani! U finalu smo posle 14 godina videli večiti derbi. U njemu nije učestovao Schuch zbog banalnog razloga: na dan finala mlada reprezentacija Lihtenštajna igrala je prvog od dva meča predkvalifikacija za Euro protiv Luksemburga. Na njegovom mestu smo  našli novog rezervista-Jovana Celara. Nije imao neke važne uloge kod pobede od 3:1.  Taj meč smo smatrali teži nego neki drugi finale, koji če tek slediti.

 

 

 

 

 

EVROPA

 

 

100% srpsko učestvovanje u elitnih 32 se pre žreba grupa smanjilo na 75% pošto je OFK Beograd iznenadio bugarski šampion Levski. Nakon šest kola grupnih takmičenja je ta brojka pala na 50% jer je Javor u svojoj grupi pobedio samo jedanput i osvojio zanj, na prvi pogled, slabo treče mesto. Europski ugled su opravdali odnosno ga renovirali jedino Zvezda i Partizan. Mi smo u našoj grupi prošli bez problema. Naše seviljsko rivalstvo smo dignuli na novo ravan, slavivši 3:1 na paklenom Pizjuanu na 35 c celzijusa, a u revanšu u decembru eksperiment »šta se desi, ako na vodstvu 6:0 na poluvremenu staviš teamtalk »Do not allow your performance to drop off« ». Nakon skoro 200 godina poravnali smo račune sa Artmediom, dok smo u Parizu doživeli jedan, ali nebitni poraz sa rezervistima.

 

U fazama eliminacije smo neočekivano lako prošli sve velike rivale. Arsenal 1:1 i 3:0, Bayern 2:0 i 0:0 te Čelsi 3:1 i 4:2.  I malo je falilo, da imamo u finalu treči put u istoriji večiti derbi. No, šampioni Evrope ispred dve godine, nadoknadili su poraz od Marakane 0:1 i na Nuevo Mestalli slavili sa 2:0.

 

Finale na Old Traffordu smo protiv Valencie dočekali slično kao pre dve godine protiv Srema. U prvih 11 je nakon dužeg vremena neigranja počeo Burić, Sušac, najbolji strelac LŠ na klupi kao joker – i na moju grozu, i zbog moje greške, koju sam primetio tek duboko u drugom poluvremenu – na poziciji MC je počeo Vidal, koji uopče nije vezist, a i za njega je to mislim da uopče prva utakmica u 2204. Počeli smo odlično; Novikov nama je doneo vodstvo, koje je poništeno u drugom poluvremenu. To je bio prvi šok; drugi je bila povreda Garmaševa, zbog koje su sledile rotacije u zadnjoj liniji, a treča več spominjeni Vidal na mestu MC-a. Tako sam bio zaprepaščen, da sam sasvim zaboravio Sušca na klupi. Burić i neka druga kompanija, koja je bila isto u slaboj fizičkoj kondiciji, u produžecima nije se mogla nositi sa Netopirima, a da če moja greška biti u pozadini, pobrinuo se najizkusniji muž odbrane – Rešek, koji je pogrešnim dodavanjem omogučio gol Valencie iz daljine, koji je iznenadio i Rodrigueza. Bilo je to konačnih 1:2 protiv veoma prosečne Valencie (ni jedan igrač nije dobio ocene više od ). Ta poraz smatram za jednog od najbolnijih u tom sejvu, jer smo imali daleko najbolji tim LŠ!

 

 

 

Taj isti Javor, koji je izgubio u kupu od Timoka i koji je posle šest kola ispao iz Lige Šampiona, pola godina kasnije slaviče u kupu UEFA. Spektakularni mečevi su bili pre svega u polufinalu, gde je nadoknadio 0:3 od Man Cityja (6:1) te 1:2 od Liverpoola (4:2). OFK Beograd je ispao upravo od crvenih vragova u četvrtfinalu, dok su još Srem i OFK Niš igrali osminu finala.

 

 

Dva legendarna eks Partizanovca su opozorila nase. Stjepan Brnić je kao manager Bjelovara osvojio naslov prvaka i u toj sezoni igrao Ligu prvaka. U poslednjem kolu grupne faze je pobedom nad Laziem (taj Lazio je prošle sezone izbacio Partizan iz LŠ) sprečio prolaz u osminu finala. A Silvio Kalinić je pronašao svoj prvi posao-kao dio trenerskog štaba več od leta 2202. radi kod Rijeke. Nakon 10. mesta u 2203., Rijeka je u toj za las promašila titulu izza Hajduka. Na žalost, pošto je Hrvatska izgubila jedno mesto u LŠ, Riječani če igrati »samo« u kupu UEFA.

 

 

PARTIZAN 2203/04

 

 

Najbolji dio tima je onaj sa lepotnom greškom-štoperi. Bekovi solidni. Vladar centalnog veznog reda je još veteran Orlov, ostali mladiči mu ne sežu do koljena; dok su krila svoj zadatak obavila (nad) standardno. Veliko pitanje je, kakav če biti povratak Çele sledeče sezone i gde če igrati, i dali če se redovno nači mesta zanj, uz Djokića i Mesaroša, koji su slični igrači. Kod napadača prednjači trio fantastikus, koji je ove sezone izbegao dugotrajne povrede, i koji je bio zaslužan za ukupno 60 golova i 20 asistencija! Savić ima ogroman potencial (da ga nije sprečio crveni krst), dok je Perič uglavnom bio jedan od retkih, koji je igrao ispod prosjeka.

 

Zanimiv fenomen je Dopierala. Univerzalni Poljak je umeo briljirati i kao krilo i kao desni napadač. Nečemo usporavati njegove zasluge, ali je lavji dio svoje statistike zabeležio u Ligi Šampiona. Od ukupnih 10 golova i 8 asistencija je 5 golova i 6 asistencija napravio u Europi; tamo je dobio i sva tri MoM. Od 5 golova je 3 zabio Artmediji u Humskoj, dok je u Bratislavi zabeležio impresivne 4 asistencije.

 

 

 

 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

SP U KANADI 2202: ARGENTINSKI POZDRAV FOTELJAŠIMA U BRAZILU

 

Grupe A-D

Grupe E-H

K.o. faza

 

 

Kao da nije dovoljno, da su Brazilci prvi mundijal u istoriji posmatrali kuči: morali su gledati i, kako njihovi največi rivali osvajaju svet; šesti put u istoriji, prvi nakon 40 godina. Prvo srebro u istoriji su osvojili Meksikanci, dok su zame prvi favoriti turnira Francuzi osvojili bronzu pobedom od 3:2 nad očigledno najboljom madžarskom generacijom  posle 250 godina. Utakmica prvenstva: polufinale između Meksika i  Francuske (4:3).

 

Južnoamerički fudbal se očigledno vrača (kad če konačno eksplodirati Čileanci?). Sve ekipe iz tog kontinenta su prošle grupnu fazu, dok je posle predtakmičenja Kanadu napustilo čak šest europskih (npr. i Škotska, koja se na SP probila kroz istorijsko nakantanje 4:0 i 2:1 Engleske) uz sve afričke ekipe.

 

 

 

Partizanova sezona 2202/03: 70 titula zaredom, borba sa rimskim gladiatorima i devet života Zvezde

 

 

 

TRANSFER PERIOD

 

Glavni odlazci su več planirani Vasić u Inter, Radovanović u Gladach te Fornalik u Tottenham. Dolazci su imali opet internacionalni značaj:

 

Ricardo Sanches (Communicaciones): jednom, pre 150 godina, je Partizan imao Gvatemalca, produkta domače škole. Doveli smo ga za probu, jer smo za foru skautovali Srednju Ameriku, koja je inače zapostavljena. Šta bude, bude. SS sledeči put. Ako se slučajno probije u prvi tim, biče još veča frka nego kod Južnih Amerikanaca (Gold kup u maju).

 

Suleymane Fall (Jeanne d ̍Arc): kompletni vezni, konkurenca Laszlu, Radovanoviću i veteranu Orlovu.

 

Milan Paunović (INON): domači levi bek…

 

… zbog kojeg zapravo nisam nameravao dovesti još jednog braniča, a onda sam se predomislio. Rok Šunko (Deportivo) je pre odlaska u Galiciju igrao za serijskog slovenačkog prvaka Maribor. Doveden je i zbog svojih karakteristika – biče natreniran i kao potencialni štoper alias Hadebe.

 

Po mom mišljenju je inače nespektakularan prelazni rok najbolje odradila Zvezda, koja je između ostalih dovela brzog napadača Javora Vlastimira Rajića te vezista OFK Beograda Miodraga Vasića. Preostali rivali su u glavnom trgovali sa braničima; kao i Srem, koji se osim jednog štopera uopče nije usudio kupovati, pa je tako početak sezone dočekao praktično bez napadača.

 

Naš godišnji youth intake je po mišljenju asistenta obeležio biser neke generacije! (Hm...)

 

 

 

 

PRVENSTVO

 

Treči put zaredom smo sezonu otvorili protiv Javora; nakon dva gostovanja (remi i pobeda) Javor je bio gost u Humskoj, iz koje je zahvaljujuči maestralnom Karićevom  solo golu i bravurama eks Partizanove nade, Aleksandra Andjića na golu slavio 1:0. Dva dana kasnije zbog virusa odnosno povrede izgubili smo Novikova i Sušca i početak sezone se činio zavijen u crno, pogotovo jer su neki debitanti (Fall) razočarali. Nastavak sezone je bio drukčiji i počeo je prvi od dva niza uzastopnih pobeda. Povratak na 4-4-2 i neke promene u taktiki su donele lepu i efikasnu igru, gde su zabijali pogotovo svi, a najviše me oduševio novajlija Djokić, koji je bio u to vreme prvi izbor na desnom krilu.

 

Niz pobeda se zaustavio na sedam, kad je došao poraz na Marakani, ona vrsta utakmice, kad vodiš i primiš dva jeftina gola iz ništa. U to vreme je Javor bio još neporažen: sve do 12. kola i derbija u Ivanjici, kojeg smo dobili sa 1:0 (Akwuegbu 63.) uz promašen penal Vidala. Meč je bio u sklopu novog niza bez oddanog boda (6), koji se neočekivano završio u poslednjem jesenskom kolu u Požarevcu (1:1). Prvenstvo je bilo tad več skoro rešeno, pošto su si Ivanjičani več na jesen nabrali velik zaostatak.

 

Večih iznenađenja nije bilo. Sremci su uprkos manku napadača nekako gurali. U malu krizu je u drugom delu jeseni ušla Zvezda, koja sve je od poslednje pobede 23. oktobra ušla u niz od šest uzastopnih remija. INON je bio skoro otpisan; dobro se držao i OFK Niš, koji je očigledno bez Toplaka dobio neki pobednički mentalitet: u Superligi se nalazi, pošto je na leto u baražu izbacio Hajduk iz Kule (0:1, 2:0).

 

 

 

 

ZIMSKI PRELAZNI PERIOD

 

 

 

 

Zimski prelazni period obeležili su OFK i Javor, no zame je šokantnije spavanje Sremaca, koji nisu pojačali svog tima ni na leto ni na zimu. Tako je izgledao njihov prvi tim na početku prolječnog dela uz to, da su u januaru prodali odličnog vezista Savića u Real Madrid. Pored toga, zanimive su bile kupovine obojice novosadskih rivala i reakcije navijača. Moje osobno mišljenje je, da bi trebalo biti mišljenje navijača upravo suprotno i da je Aleksić puno bolji igrač od Savića (koji je nekad nosio dres Voše). Više o raspletu u reportu na kraju sezone!

 

U Partizanu smo se »pojačali« mladim čilskim »talentom«, kojeg čemo koristiti pre svega za mali trening eksperiment sa intenzivnim treningom taktike.

 

 

 

BORBE ZA LŠ: ZVEZDA ILI SREM?

 

Do kraja sezone u ligi nismo više izgubili; 70. naslov zaredom slavio se nakon 0:0 kod Javora. Imali smo male pretrese poput povrede Charvata (koji na prolječe praktično nije igrao) i Nikitina kraj marta (falio nama je pre svega u LŠ), period rupa (e) u odbrani (Niš), ali to je prošlo. Dobro smo se držali pogotovo nakon zame preranog ispada u LŠ. Zato smo pratili zanimljive borbe ostalih. Drugo mesto je bilo isto tako več brzo oddano zbog dobre forme Javora. Polako je postalo jasno, da če treči biti Romantičari, iako su na početku plejofa imali puno nesreča sa povredama, autogolima, dosuđenih penala protiv njih ipd.

 

 

 

U finišu sezone su »blistali« Zvezda i Srem, koji su spisali epsku borbu za poslednje mesto u (kvalifikacije za) LŠ. Takva je bila situacija tri (četiri) kola pre kraja, kad je Zvezda imala več meč loptu u domačem meču protiv Apatinaca, da pobegne na praktično neodstigljivih plus sedam. Nakon samo 0:0 utrka je bila još otvorena. U 30. kolu se desilo nemoguče: prva pobeda Sremaca u plejofu i to upravo protiv crveno-belih, dva gola je posle deset sati postigao Bytyqi, jedini »napadač«, koji je morao igrati, potpuno nespreman zbog povrede. Sremci su Zvezdu pobedili istim rezultatom sa kojim su izgubili pre par nedelja na Marakani, što je značilo, da bi u slučaju jednakog broja bodova presudila gol razlika. Ali trenutno su jih do Zvezde još delila dva boda.

 

U 31. kolu, pre večitog derbija na Marakani je Zvezda pala još pod veči pritisak, pošto su prerođeni Sremci sa čak 4:0 razvalili Apatince. To se poznalo na terenu: Zvezda je bila zrela za petardu, ali jih je spašavao Adamović. U 44. minutu se zatemnilo nebo: slobodnjak Jankovića i Zvezda gubi sa 0:1. Partizan je do kraja nekako uspeo sačuvati loptu, ali domači su bili iznajdljivi: pisao se 92. minut, kad su pogotkom Mijića ipak nekako došli do nezasluženog boda. Sad se desio scenarij, kojeg sam opisao gore: Srem i Zvezda bili su oba na 42 bodova, i obojicu je čekao pakleni finiš: Sremci idu u Humsku, dok Zvezda ide u Ivanjicu.

 

Treču sezonu zaredom biče, kako su naglašavati, Partizan središte teorija zavere, jer če pustiti »prijateljima« do boda ili pobede. Nakon dobrih sat vremena zatvorili smo ji usta: golovima Sušca i Lazarevića imali smo 2:0. Jeste, nakon toga smo, kako da kažem, »otvorili put gostima«, da bi imali više prostora na terenu (igrajuči bez MC, a sa tri braniča), ali to su iskoristili samo jedan put, za poraz od 1:2. Ali onaj, koji če Partizan obtužiti teorije zavere, ove sezone neče biti u pravu: morače pogledati u Ivanjicu, gde je Zvezda trpela puno muka,  bez šuta u okvir gola. I morače svi reflektori biti upereni na Javorovog Dragana Mičića, koji je u sudijskoj nadoknadi iz penala imao priliku, da Zvezdu (zabila samo 29 golova te sezone) postavi na peto mesto, da ji obriše Ligu Šampiona izpred nosa, ali ne; Mičić je potpuno promašio gol.

 

 

 

Zvezda se veseli, Srem u plak-posle 14 godina neče jih biti u LŠ.

 

 

Ko je glavni u Novom Sadu? Uresničila su se moja predviđanja, da su navijači oba kluba na zimu bili daleko od realnosti. Vošin Aleksić je u 16 navrata zabio 6 golova uz 3 asistencije i bio jedan od ključnih djeliča, zbog kojih če Voša opstati u Ligi. Možda če to uspeti i Kanarincima, koje čekaju dva meča protiv pobednika« finala« plejofa Prve lige između Obilića i Radničkog NB. A ispljen Savića kod Kanarinaca: 13 utakmica, 0 golova, 2 asistenciji uz 5 žutih i jedan crveni karton…

 

 

 

LAV KUP: LIHTENŠTANJSKI JUNAK

 

Posle onog poraza u prvenstvu nije trebalo puno, da se revanširamo Zvezdi: dve nedelje zatim smo jih izbacili iz kupa pobedom od 1:0 (Akwuegbu* 75.). Pre toga je pao Rudar, posle toga prljavi Apatinci i kulski Hajduk. U finalu protiv Javora je odlučio džoker za šok terapije: lihtenštajnsko krilo iz naše škole Stefan Schuch* je osam minuta pre kraja produžetaka presudilo Ivanjičanima.

 

 

 

 

EVROPA

 

Dio istorije pomogli su ispisati fudbaleri Sarajeva, izbacivši Juventus u poslednjem pretkolu kvalifikacija za LŠ. Zahvaljujuče tome i delu sreče, Liga Šampiona je imala regionalni pridih: u jednoj grupi su se našli srpski, bosanski i slovenački tim Maribor, serijski prvak sa četiri uzastopna naslova i pet u poslednjih šest godina. Kao zanimljivost: ljubičasti če petu uzastopnu titulu osvojiti i na leto 2203, dok če jih na kraju sezone preuzeti niko drugi nego Zdenko Toplak.

 

 

U Hrvatskoj su i šampion i vicešampion došla iz Zagreba: Dinamo i Zagreb su sezonu završila na 52 bodova (!). Partizan je nakon 205 godina ponovo posetio hrvatski glavni grad, ali ne Maksimir, nego Arenu Matić. U grupama LŠ osim ispada Čelsija nije bilo iznenađenja, svi srpski predstavniki osim Zvezde su završili kao pobednici grupa. Zvezda več u osmini finala nije mogla preko Benfice (1:1, 0:1), dok su četvrtfinalne nedelje bile otrov za svu preostalu trojicu. Javor je ispao protiv Valencie, aktualnog prvaka Evrope, Srem, šampion Evrope 2201. protiv Reala, vicešampiona 2202.

 

Partizan je u naredne četiri utakmice odigrao ispod svojeg nivoja. Mučio se protiv prvih Rimljana (1:1, 1:0), dok je protiv drugih podbacio. Ali na drukčiji način kao protiv Reala prošle godine. Bilo je to vreme, kad je recimo primio tri gola od OFK Niša, i kad je cela zadnja linija bila na odmoru, pa sam tako prvi put u karijeri kritizirao Reška. Več 2:1 na prvom meču protiv Lazia bio je opasan rezultat: na ponovnoj poseti Rima Partizan je delovao sporo, bez želje i time ispao od, za ovaj sejv, drugorazrednog europskog rivala.

 

Ligu šampiona je na kraju osvojila Benfica, pobedom od 2:1 nad Valenciom, dok je kup UEFA osvojila Barcelona pobedom nad Celtom 2:0. Od srpskih predstavnika OFK Beograd je igrao polufinale (ispao od Celte), a Borac je posle eliminiranja Maribora ispao u osmini finala protiv Sportinga. Mladost Apatin, prvak ispred dve godine, u grupnoj fazi je nanizao četiri poraze... Iz država eks Jugoslavije, k.o. fazu je igrao i Dinamo Zagreb, kojeg je več u 1/16 finala izbacio Gencebirligi. Prvaci iz Maksimira su na kraju domaču sezonu morali spašavati u baražu za opstanak protiv Konavljanina.

 

 

 

 

 

 

 

TIM PARTIZANA 2202/03

 

 

Vrh tabele sastavljaju poznata lica. Veseli me, što je naš Nigerijac prvi strelac i prvi asistent lige, dok u LŠ iznenađujuče nije zabio (usporedite to sa 2 hattrika prošle sezone). Zbog obilice centralnih vezista smo neki meč odigrali u formaciji 4-3-2-1 i čak 3-4-3, sa Vidalom kao liberom. Šta bi moglo bolje? Možda oba golmana, koja su u neko vreme podbacila, možda Milošević (koji se na leto definitivno poslavlja), a definitivno čemo više očekivati od Periča.

 

Naš u19 tim je postao prvak šesti put zaredom; ali za kraj još par reči o rezervnim igračima (Teleoptik) odnosno igračima na pozajmicama, na koje ču možda računati sledeče sezone. Podaci Teleoptičara su samo za mečeve,  koji su odigrani za Partizan:

 

Stefan Schuch* (AMRL, 7.00.): 5 utakmica, 1 gol, 2 asistenciji. Uvek je tu, kad ga zatrebaš, ali ne znam, da li če kad odigrati neku konsistentnu minutažu.

 

Bruno Burić (AMRL, ST, 7.83) : 6 utakmica, 3 gola, 2 asistenciji. Ćekam, da neko krilo ispadne iz forme, da ga konačno stavim u prvi tim.

 

Andrija Veselinović* (DRC, 7.11-pozajmica Borac): 37 utakmica, 1 gol. Najbolji igrač največeg negativnog iznenađenja Superlige.

 

 

Miloš Savić (ST, 7.13-pozajmica Spartak Subotica): 23 utakmica, 9 golova, 1 asistencija. Backup za prvi tim, kad odlazi Milošević.

 

Milan Paunović (DL, 6.94-pozajmica Rad): 16 utakmica, 2 asistenciji. Solidan kod povratnika u Superligu.

 

Jovan Celar* (AMLC, 7.15-pozajmica Rad): 13 utakmica, 2 gola, 2 asistenciji. Ono, kad ga vidiš, bi ga odmah stavio u prvih 11, srce bi, ali glava (Tehnika 9) ne da.

 

 

 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Kraj sezone 2201/02

 

 

NEMA PROSTORA ZA ROMANTIKU; NE ŽIVI SE OD SEČANJA, NEGO OD DANAS NA SUTRA

 

 

Uz sremski fenomen: kako preživeti sezonu sa samo dva čista, ali povređena napadača u prvom timu

 

 

 

TRANSFERI

 

Tranzicija u Partizanu?

 

 

 

Kakav put sam ubrao? Mehki. Najvažniji igrač, koji je prodat, se nalazi u doljnjem delu tabele, ali ne obračajte pažnju na sumu, pošto je zbog FM buga poznato, da moram prodavati za džabe i kupovati za 10-15x cenu. Iako je Alcoba (2189-2201) bio jedna od najboljih 10-ka u istoriji Partizana i iako je u prošloj sezoni potpisao novi ugovor, sklenio sam ga prodati i dati šansu nekim mladim igračima. Prodaja Hadebaja bila je dogovorena več u toku sezone, a na žalost odlazi još jedna mlada nada: David Granados*.

 

Jedinstvena stvar je ovog leta bila ta, da je Teleoptik, kad je igračima na leto istekao ugovor, ostao samo sa 15-ericom igrača, što je mislim da, najmanje u istoriji. Zato sam ove godine limitirao pozajmice: samo Celaru* je bilo dozvoljena pozajmica u Posavac. Isto tako su došli neki igrači (3), koje sam kupio pre svega, da« popunim« rezerve, da vidim, kako če se razviti bez obaveza, da li če ikad pomirisati prvi tim. Ukupno novodošli su:

 

Rodrigues (Corinthians): ljubavna priča Partizana i golmana iz Brazila se nastavlja. Brazilac če biti bekap/rotacija Laziću, a Martins če biti tek broj 3.

 

Dopierala (Marseille): Poljak je (osim nacionalnosti) čista kopija Fornalika. Tražili smo neko rešenje na poziciji desnog krila, gde imamo več Celu i Fornalika, dok je Perović* opet smaknut u rezerve. Fornalik međutim ima »več« 30 godina i u zadnje vreme ima puno problema sa povredama (što ne znači, da neče igrati). Uz to – Dopierala može igrati i kao napadač.

 

Miloš Savić (Bjelovar): Skauti nisu bili previše oduševljeni njim, ali ja sam jih ovaj put ignorirao. Imati napadača sa prezimenom Savić u Partizanu nije slabo zbog Pavlovog refleksa sa istorijskom legendom, a oduševljeni su bili i navijači. Savić je inače produkt škole BPI Pekara, a u sezoni 2200/01 je igrao u Bjelovaru i zabio 14 golova na 29 utakmica.

 

Bruno Burić (Dinamo): blistao na EP u19, gde je Hrvatska osvojila naslov prvaka Evrope.

 

Lazar Djokić (Novi Sad): Onaj vic – ne kupujem igrače iz Srbije, ali kad jih, kupujem jih iz Novog Sada… Možda je to razlog, zato je Novi Sad tako slab u poslednje vreme? Teorije zavere več kažu, da je trener Partizana i navijač Voše i na taj način želi oslabiti gradskog rivala? Neka pišu, šta oče. Djokić je doveden slično kao Savić; skauti ga nisu previše cenili, ali kad se zanj počeo zanimati OFK Beograd, uvideo sam, koliki je sat.

 

Isto tako, kad se sa Sandora Laszla počela zanimati Benfica, video sam, da ga moram staviti u prvi tim i iztisnuti iz njega sve najbolje, jer ga ne smem izgubiti. Slično važi i za napadača Renata Diaza.

 

»Transferi« su bili i u stručnim štabovima. Neočekivano je iz našeg otišao Silvio Kalinić, koji nije želio produžiti do sad 1-godišnjeg ugovora. Puno više pretresa bilo je kod naših rivala: penzioniranje trenera Srema i Javora donelo je verigu događaja. Petrovićev naslednik, koji če braniti naslov prvaka Evrope, biče 53-godišnji Nenad Ivanović, kojemu če to biti največi posao u karijeri. U prošloj sezoni je vodio Obilić, kojeg je nakon više od pola veka vratio u elitu. Penzionirao se i trener Javora Bašić, kojeg če zameniti 42-godišnji Miroslav Ilić, koji če napraviti još veči raskorak u svojoj trenerskoj karijeri. Do sad je samostalno vodio jedino Cement Beočin (2191-2201), a pored vodenja Ivanjičana vodiče i Orliće do 21 godina.

 

 

JESENSKI DIO

 

 

PRVENSTVO

 

Jesen 2201 je bila skoro kopija jeseni 2200. Opet je Srem odlično započeo šampionat i prvih 11 kola nije doživeo poraza. Fenomen odlične odbrane i praktično neobstoječeg napada kulminirače upravo te jeseni. Sremci su čitavu sezonu proveli računajuči na samo dva klasična napadača u prvom timu: 31-godišnjeg Jiraška (koji je dio sezone proveo čak u rezervama!) te 24-godišnjeg Bytyqja, kojima če pomoči krilni napadači Tomić te sve bolji Litvanac Česnauskis, kojeg su nama »ukrali« iz naše češke filijale.

 

 

 

 

Na drugi strani uprkos luksusu imavši 5-6 napadača u Partizanu plačemo, kako smo neefikasni i kako nama povrede uništavaju napadače. Dešavalo se i to, i opet su se menjavali jedan za drugim, i na žalost je do ekstrema uz dešavanja na zimski pjaci došlo upravo u najvažnijem trenutku sezone.

 

Nakon pobede u Ivanjici u 1. kolu na Karaburmi smo doživeli prvi poraz sezone, da bi onda do kraja oktobra ušli u niz vezanih pobeda. Do prve povrede u sezoni je briljirao Milošević (7 golova u šest utakmica), na desnom krilu je bio odličan Fornalik, sa kojem sam odlašao oko produženja ugovora i na kraju če se izkazati, da če Poljak na leto 2202 napustiti Humsku. Sa povredama se je opet borio Jankovič te večina naših štopera, ali bez ekstrema. Situacija nakon petog kola bila je takva.

 

Drugi pit stop se i za nas i za Sremce, koje smo lovili pola jeseni desio, u našem devetom meču, 31. oktobra, kad smo na Marakani odigrali jednu od najslabijih utakmica ikad u tom sejvu; bili smo NULA od nule. Katastrofu je doživeo i Srem, ali ne toliko zbog 0:0 protiv Javora nego zbog 4-mesečnog gubitka albanskog napadača. Prognoza za Sremce bio je potop na celoj crti; što se samo djelomično uresničilo. Remi bez golova protiv Javora bio je početak niza od pet utakmica u svim takmičenja bez postignutog gola. U sledečem kolu je Partizan kuči Romantičarima vratio milo za drago (3:1) i prvi put izbio na prvo mesto pošto je Srem poražen u Čačku. Ali konzervativna igra sa sposobnošču ohraniti čistu mrežu te nesposobnost rivala Sremce su celo jesen ohranile na drugoj poziciji.

 

Crno-beli smo (kako je več poznato) drago platili tu pobedu nad OFK-om. Izgubili smo dva napadača (Akweugbuja* i Sušca) te se usudili pohvaliti dobru igru štopera Stanića. To je nekadašnjeg igrača Loznice tako uznemirilo, da je kiksnuo u Požarevcu i odneo nama dva boda, a bio je krivac i u LŠ za primljen gol protiv Seville. Nakon požarevskog kiksa naša neefikasnost je opet došla na plano, mučenje protiv Obilića i 0:0 protiv Javora. Jesen se ne bi mogla zaključiti na spektakularniji način: zbog brojnih odlaganja tek 23.12. bio je odigran prvi derbi sezone između Partizana i tad još aktualnog (ali ne i budučeg, što se znalo več tad) prvaka Evrope i novog svetskog prvaka. Golom Miloševića u 90. slavio je Partizan i prednost ispred Sremaca povisio na +4. (SS polusezone sam zaboravio slikati).

 

 

EVROPA: SEVILJSKO RIVALSTVO, 3. DIO I SLOVO ŠAMPIONA EVROPE

 

 

Iz grupnog dela čemo izdvojiti hattrick našeg Akweugbuja* protiv Paoka te opet dupli susret Partizana i Andaluzijca. U Sevilli domači nas nadigrali kao maloko: vodstvo od samo 1:0 bilo je nezasluženo. Nakon sata vremena rekli smo: dosta je, i prešli na igru sa trojicom u odbrani, 2 na sredini i 5 »napadača«. To se nama isplatilo, sa tri gola u mreži domačih za šokantnu pobedu od 3:1 i poznat naslov, u kojemu smo obično mi oni, koji ne profitiramo.

 

 

 

Ništa manje zanimljiv nije bio ni revanš u Humskoj, gde nama je uspeo opet preokret, zahvaljujuči pre svega slobodnjaku Novikova i Sušcu, koji je nakon kornera preusmerio loptu u gol (3:2).

 

Srbija, koja je ove sezone imala rekordnih deset klubova u Evropi, na prolječe je ostala samo sa Partizanom i Zvezdom u LŠ; čak bez Evrope su ostali šampion Evrope Srem te Javor! Sremci u drugoj polovini takmičenja nisu uspeli pogoditi mreže, remizirali su sa Mariborom te izgubili su od Boaviste i Valencie (Valencia 14, Boavista 7, Maribor 6, Srem 5). Javor je u svojoj grupi isto kao Zurich (5 bodova za oba) ostao bez i jedne pobede i time omogučio Čelsiju, da je sa jednom pobedom i četiri remija sa samo 7 osvojenih bodova »ubedljivo« obezbedio osminu finala.

 

 

 

 

NAKON JESENSKIH ŠOKOVA ZEMLJOTRESI I U ZIMSKOM PRELAZNOM PERIODU; JAVORU PRETI(LO) RAZSULO

 

Najbolji dokaz, da u fudbalu memorija ne postoji odnosno, da su kad sve reči suvišne. Ove zime Humska je bila u središtu fudbalske pijace i po rečima i po aktovima. Partizanov šef struke je nakon par godina (decenija) prelomio obečanje, da Partizan neče kupovati talente od največih rivala.

 

 

 

Domen Perić je došao iz največeg razočaranja sezone – Javora, koji je zaslužio 24 milijuna eura. Ali to nije bila klasična »pljačka«. Slovenac, inače produkt ljubljanskog Interblocka, poslednjih pet godina bio je član Javora, u kojemu je u prosjeku zabijao samo na svakoj 3-4 utakmici. Periča ne bi doveo, da se zanj ne bi zanimali i ostali največi europski klubovi, koji su u toj zimi več počeli slati zvanične ponudbe. Kristalno jasno je bilo, da bi Perič Ivanjicu u svakom slučaju napustio te zime. Odluka o tome, da ga pokušam dovesti kod nas (a nisam se nadao, jer je naša ponuda bila poslednja) bila je donešena u hipu i bez nekog premisleka. Isto kao i rešenje viška napadača, gde sam i sam par sati nakon odluke bio zaprepaščen, da li sam zaista do uradio – u nastavku sezone sam tako ostao čak bez »trojice« napadača u LŠ, pošto je Perič več igrao za Javor, pa sam tako za nastavak sezone registrirao i mladog Savića.

 

Na moje insistiranje sam odmah na transfer listu (cena za 0 eura) stavio Vučemilovića i Renata Diaza. Od prvog su kvalitete jasne, ali za moje pojme je zabijao premalo, a izza sebe je imao prosječnu jesen. Karijeru nastavlja kod Arsenala. Drugog smo kod nas uzgajali več pet godina, i valja za jednog od največih talenata, ali toga kod nas nije uspeo iskoristiti ili barem malo pokazati: te jeseni u osam ponuđenih prilika (utakmicama) uopče nije zabio. Interesovanje zanj bilo je nenormalno: na kraju izabrao je Real.

 

 

Veliko interesovanje klubova postoji i za Vidala, Lazarevića, Laszla i Vasića. Prvog ne prodajem ni za 200 mil.; druga dva su isto »talenta« u razvoju, od kojih očekivam više; a poslednji na leto odlazi, pošto nije hteo produžiti ugovora zbog  manje minutaže. Več na zimu smo se oprostili od Garcie (Villareal). Na pozajmicu smo poslali Djokića (Niš) i Buriča (Cibalia).

 

Posli sa napadačima poremetili su i planove rivala i opet stvorili zanimive verige. Največi transfer zime uopče bila je prodaja napadača OFK Beograda Veselinoviča za 22.5 mil. u Inter. Romantičari su posle ostali i bez štopera Vesića (13 mil-Srem) i špica  Milana Karića (23 utakmica i 3 gola u dve sezone!), koji je posle zbog odlaska Perića pod hitno »pojačao« tim iz Ivanjice. Dan nakon Karičeveg dolaska u demoralizirani Javor,njegova uprava je treneru Iliću izdala poslednji ultimat pre davanja noge, koju je – čak pre otvaranja drugog dela sezone – dobio nešto više od nedelju dana kasnije. Njegov naslednik postao je čovek, koji se u igrici »stvorio« iz ništa, Branislav Djordjević; dva dana nakon promocije, proslavio je svoj 32. (!) rodjendan.

 

Slavje če počekati.

 

 

 

PROLJEČE

 

 

PRVENSTVO

 

Na poslednjom pripremnom meču protiv našeg u-19 tima smo za slab mesec dana izgubili Novikova. Crnih oblaka međutim nismo primetili, pošto smo sa čak 6:0 na otvaranju prolječa pobedili Borac. Ni Srem nije posustao, na krilima kvazi napadača Česnauskisa i Tomića sa 4:0 je savladan Obilić, nakon remija 1:1 na Marakani. Novim X-om protiv Hajduka (2:2) su napram Partizana izgubili još dva boda i pre domačeg derbija bili več na minus 8. Nakon cca 5 godina ipak su uspeli uraditi neviđeno i na čudesan način pobediti crno-bele i smanjiti taj minus, koji če se nakon poraza na Karaburmi opet povečati i od tad dalje zanje titula nikad nije bila više na radaru.

 

 

Upravo u tom 20. kolu, kad je Partizan sa 5:0 pobedio Obilić, novi tamni oblaci nad Humskom. Tek nakon što se vratio nakon februarske povrede, Novikov se povredio ponovo, za mesec dana. Partizan je ostao i bez Miloševića. Perič za sad nije golgeter i nema prava nastupa u LŠ, dok je Sušac igrao u skladu sa njegovim prezimenom – u novoj godini još nije zabio. Tu je i Akweugbu*, od kojeg ne možemo očekivati preteranih čuda (barem u ligi!). Zato ne čude dva uzastopna remija 0:0 kuči protiv Zvezde i Javora. U 24. kolu nas je protiv Srema, koji je meč završio sa devetoricom, spasio Radovanović. Kasnije, kad su se polako vračali i kad je proradio i Dopierala (prvi gol za Partizan tek 1. maja protiv Zvezde), smo ponovo pritisnuli na plin; titula se slavila u 28. kolu u Čačku.

 

Finiš sezone je neočekivano preživeo Srem, koji je nastavio sa svojim prosjekom od jednog zabijenog gola po meču; na kraju su jih u 32 kola zabili samo mizernih 29. Sva četvorica rivala priredila je zanimljivu predstavu za kraj sezone, u kojem se ponovo otvorila i borba za top 4 i kad su se sva predviđanja sesula u prah.

 

U 28. kolu je Srem pao čak na treče mesto porazom od 0:5 kod vručeg Javora. Zvezda je sa 4:0 savladala suprotno hladne Romantičare (koji su trpeli i zbog povreda), koji su klonili i u sledečem kolu na Karaburmi od Javora i u 30. kod nas (0:2), dok je Javor sa 1:0 pobedio (=ohladio) Zvezdu i time se plavo-belima na 4. mestu približao na bod zaostatka. Pitanje 2. mesta bilo je praktično rešeno; pogotovo nakon što je u pretposlednjem kolu Srem pobedio u gostima koga drugog nego – Romantičare, dok se (na jesen otpisani) Javor pobedom nad Borcem prvi put u sezoni popeo na (čudo neviđeno) četvrto  mesto. Na gostovanju kod Partizana u poslednjem kolu bi mu za opstanak na toj poziciji bio dovoljan i bod, dok je OFK gostovao u Čačku. U 9 od 10 utakmica, kad neko od gosta Partizana u poslednjem kolu juri LŠ i treba ostati neporažen, na kraju izađe sklonjenih glava. Ovaj put desilo se tih 10% slučajeva. Partizan je igrao u promešanom sastavu, ali puno manje nego pre godinu dana protiv Rada. Javor je bio na koljenima i spašavao ga golman Martinović. Ivanjičani su vodili, zaostajali, ali na kraju osvojili zlata vredan bod; pošto su mrežu po rangu četvrtog golmana crno-belih Milojevića* pogodili dvaput iz jedina dva pokušaja. Pobeda OFK-a kod Borca je tako ostala pirova i Romantičari, besni na crno-bele, drugu sezonu zaredom ostaju bez Lige Šampiona.

 

 

Teorija zavere? Kod Partizana nije igrao Perič, još na jesen nekadašnji član Javora. Je taj bod poklonjen Javoru za kompenzaciju njegovog prelaska u Humsku? Ali su zato igrali i svoj prvi nastup (!) u sezoni doživeli golman Miodrag Milojević*, levi bek Miroslav Ilić*, desno krilo Nenad Perović* i napadač Tamas Nagy*; svoj drugi nastup posle Marakane upisao je i napadač Miloš Savić. Da je minimalizam  kod napadača koristan, pokazao je posle Srema i Javor: gol za zlatnih 2:2 postigao je Milan Karić svojim prvencem te sezone (!); igrač, koji je još na jesen igrao na Karaburmi.

 

 

 

 

 

KUP

 

Protiv Dinama Vranje svoj prvenac postigao je Burić. Posle toga dobili smo »porodični susret« sa 2:0 i savladali pobednike kupa UEFA sa 2:1. Najbolje smo prihranili za kraj: u polufinalu je razvaljena Zvezda, a u finalu smo se revanširali Hajduku za poraz ispred 22 godina.

 

 

 

 

EVROPA

 

Ukupnih 6:1 protiv Liverpoola (3:0, 3:1) nije bilo  ništa protiv našeg sledečog cilja. To je 4. dio našeg seviljskog rivalstva u dve godine. Na Sanchez Pizjuanu smo otišli sa posledicama nesreče i mog kockanja za prodajom dvojicom registriranih napadača u LŠ. Bez povređenih Miloševića i Novikova smo počeli sa formacijom 4-4-1-1 sa Charvatom na AMC i Sušcem u napadu te sa Akweugbujem* i golobradim Čulumom* iz tima u19 na klupi. Bio je to onaj niz između Zvezde i Borca, gde nismo uspeli zabiti, a u Beograd smo se vratili najgorim mogučim rezultatom, porazom od 2:0. Škotski napadač Millar (prošle sezone zvanično najbolji na svetu) te crnogorski štoper, konvertiran u napadača Bogićević su konačni rezultat postavili u pet minuta.

 

U revanšu u Humskoj smo se bacili na glavu. Na DR smo dali ofanzivnog beka Vasića, za kojeg več znamo, da ide na leto. Na desno krilo isto otpisanog Fornalika: Cela i Orlov na sredini, na levo Nikitin, a u napadu Akweugbu* i Sušac. Ništa. U 8. minutu je Fernandez iz ruba kaznenog prostora lobao loptu, bilo je mišljeno kao centaršut, ali to je iznenadilo i njega i Lazića na golu i Andaluzijci su vodili 1:0.

 

Iz igre odmah štoper Diaz, u igru AMC Charvat; u formaciji 3-2-1-4. Pritisak na odbranu se isplatio, u 23. minutu izludili smo penal. Do kraja poluvremena »Akva«* je pogodio dvaput. Imali su sav prostor na tom planetu Andaluzijci, da ako bi se odlučili za konkretan napad, rešili bi stvar, ali ne. Naš Nigerijac postao je junak duela, pošto je u 51. minutu postigao drugi hattrick te sezone i neviđeni povratak. Konačnih 5:1 i največi preokret Partizana u tom sejvu bio je rad gostujučeg autogola.

 

Pošto je i Zvezda igrala odlično, eliminirajuči Schalke i Barsu, smo potiho očekivali novi srpski finale. Partizan je bio na dobrom putu protiv Reala, pogotovo pošto je Sušac zabio prvi gol u 2202. Ali boleo nas je primljen gol. Real Madrid se več kod nas pokazao kao odličan tim, zajedno sa Diazem i Alcobom (obojica nisu igrala) imaju ukupno čak 9 napadača, od toga imaju dvojica nenormalne atribute odnosno svetsku reputaciju. U Madridu jima nismo segli do koljena; retko ko nas je ovako uništio kao Meksikanac Tovar. Ovde nisu pomogli ni Milošević ne Novikov. Izgubila je i Zvezda: u španskom finalu je pomalo iznenađujuče slavila Valencia, na penale.

 

 

TIM

 

 

Igor Rešek i njegovih 12 golova znači izjednačenje tog broja za štopera: isti broj golova u jednoj sezoni (2172/73) postigao je Partizanov pomočni trener: u nesuđenom sejvu V1 ta brojka bila je čak 18. Kod napadača brojke su očekivane, jedino čekamo eksploziju Sušca. Iznenađenje sezone je sigurno Akweugbu*.

 

Prodajom več spominjenih prvotimaca nastala je »rupa« u veznom redu; osim Charvata ostali smo bez prave desetke, zato smo više puta koristili 4-4-2. Zanimanje klubova za Lastla i Lazarevića daje slutiti, da bi to mogao biti novi tandem budučnosti, ali predstave za sad tog nisu potvrdile.

 

Od pojačanja te sezone više nisam ni očekivao. Više puta sam hteo isprobati Savića, ali i on je bio često povređen. Dopierala je proradio tek u zaključku sezone, i moje mišljenje o njem se znatno promenilo. Burić je solidno odigrao pozajmicu kod Cibalie (16 utakmica, 6 golova), 3. mesto. Kao uvek, od forme napadača če zavisiti večina sezone. Veseli me, da smo preskrbljeni i štoperima. Veselinović* več kuca na vrata prvog tima, dobro se razvija i Mijajlović*, dok čemo pazljivo motriti i lihtenštajnsko krilo*, koje rasturava u mladom timu. Upravo na poziciji krila postoji mini  prokletstvo kod  naše  mlade škole, pošto verovatno neče proboj uspeti ni Peroviću* (več 25 g.), je sad nada ili na Schuchu* ili na 19-godišnjem Željku Iliću*… ko zna… ili na nikome… Enigma su i naši golmanski produkti, koji uprkos solidnim atributima doživljavaju »blamaže«, kad dobiju priliku u prvom timu.

 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

 

PERUANCI ZAVILI BRAZILCE U NIKAD VIĐENO POMRAČENJE

 

Mundijal 2202 bez svetskih i bez europskih prvaka; naš region spašavaju Crnogorci

 

 

 

14. oktobra 2201 se je na nacionalnom stadionu u Limi spisala istorija. U izravnom okršaju za plasman u baražu za SP u Kanadi su Brazilci, aktualni šampioni sveta branili tu poziciju  odnosno bod prednosti ispred nabrušenih domačina. U 18. minutu jih je u vodstvo poveo napadač Seville, Ferreira i činilo se, da če se razviti sve po očekivanjima.

 

Sve dok nisu nakon slabog sata vremena doživeli 16-minutno pomračenje. Počeo ga je Partizanov (otpisani) vezist Javier Garcia svojim prvencem (!) iz ruba kaznenog prostora u 68. minutu, a brazilsku odbranu još dvaput, u 76. i 84. minutu izigrao je odlični špic Lyona Alexis Guillen.  Assis je za goste uspeo samo smanjiti u 86. minutu za poraz od 2:3. Ako živiš dovoljno dugo vidiš sve. Videli smo prvi naslov šampiona Evrope za Srem, a od 14. oktobra 2201 če se pisati na novo i istorija internacionalnog fudbala. Karioke, aktualni šampioni sveta, prvi put u istoriji propuštaju mundijal; u baraž sa Gvatemalom ide Peru.

 

 

 

Da bi bila slika još tragičnija – to se moglo predvideti. Ali ne baš sad.

 

Pisali smo opširnije o Brazilcima i njihovim mukama na početku prošle decenije; njihovim predstavama na par nekoliko mundijala. Njihov sramotni pad na Fifinoj tabeli, njihove predstave na Copi. Onda je došla 2198 i iz ništa – osvojen naslov prvaka sveta. Na način, na koji jim neče biti u ponos. Ali trofej je tu. Nismo onda pisali o sledeči Copi, 2199, kad se činilo, da se »vračaju« i da kup iz 2198 nije samo sreča. Na Copi Americi 2199 jeste – na tri meča nisu postigli pogotka, između ostalih i protiv Gauča u polufinalu, koji su jih izbacili na penale, ali su zato u meču za bronzu nakon 1:1 na penale pobedili Kolumbiju. No to za njihovu fudbalsku federaciju nije bilo dovoljno, pa su nakon 3. mesta otpustili trenera, koji jih je doveo do tog uspeha i naslova svetskog prvaka, te nastavili 37-godišnjeg ničeja Rajmunda de Souzu.

 

U kvalifikacijama za sledeči SP su poslednju polovinu prebili na 6. mestu. Nije prvi put, da su se kockali sudbinom, ali su uvek, kad jim je bilo teško, uspeli proči barem u baraž.  Dodatno če jih boleti to, što jih je dva put savladao njihov največi rival, Argentina, oba puta sa 1:0; on je kvalifikacije ubedljivo završio kao prvi, sa skorom 11-6-1 i gol razlikom 21:3.

 

 

KRIZA U REGIONU?

 

Po TV-ima če prvenstvo na leto pratiti i u taboru šampiona Evrope. Očito je bio ta trofej znak nekog prokletstva za Hrvate. Kvalifikacije su počeli domačim porazom protiv Crne Gore i remijem proti Belgije. Crnogorci su kockaste pobedili još jednom u revanšu u martu te godine, a protiv šampiona Evrope je kuči ostala neporažena još Latvija. Nakon toga je sledio još veči šok – katastrofalne predstave na kupu konfederacija (0:0 protiv Novog Zelanda i Kanade i 0:6 protiv Francuske), što je sodu izbilo dno. Mirka Sivrića, šampiona Evrope 2200 je na klupi nasledio Slaven Pavličić. 53-godišnjak je na jesen debitirao sa tri pobede u nizu (Belgija, Malta, Estonija) sve dok jih u poslednjem kolu na Maksimiru nije ponovo prizemljila Latvija (1:1) sa Kirisom Skredelisom.

 

 

 

Prvo SP nakon 2178 če propustiti i Orlovi. Isto kao kod Brazilaca, se njihov pad dao naslutiti več par godina. Za razliku od gornje dve reprezentacije, Fahrudin Jevdjević je još selektor Srbije, a videčemo, koliko dugo če to trajati. Uzrok? Od 16 zabijenih golova, Srbija jih je 12 zabila protiv Andore i Moldavije. Kvalifikacije je počela za dva remija 0:0 protiv Madžarske i Irske i time se niz utakmica bez danog (a i bez primljenog) gola, uključujuči i EP, povečao na četiri. Sledila je domača pobeda protiv Portugala sa čak 3:1. Marta su Orlovi doživeli največu sramotu nakon Lihtenštejna 2138 – remi u Andori 2:2. Kraj maja se to malo zaboravilo demoliranjem Moldavije 4:0, da bi onda ponovo sledio mrk: 1:1 sa Madžarskom, 0:0 sa Irskom i poraz od 0:1 u Portugalu golom iz penala u 90. Tad je mundijal bio praktično več otpisan, jer nije pomogao ni najlakši spored do kraja, dve pobede nad oba autsajdera; u krugu timova od 17 bodova profitirali su Madžari, koji su u pretposlednjem kolu upisali kapitalca protiv Irske.

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

EURO 2200 U NIZOZEMSKOJ: HRVATSKA (KONAČNO) ŠAMPION NA RAČUN FINSKE SENZACIJE

 

»Vatrenima« je uspelo! Izgubili su finale pre četiri godine protiv Engleske, a četiri godina kasnije na Amsterdam Areni je 33-godišnji kapiten Branko Jurković, igrač Barse i nekad Partizana treči put u istoriji (2188, 2140) podignuo pehar za prvaka Evrope.

 

 

 

Nekoliko % za ovaj uspeh srpskih susjeda, ima i Partizan, pošto je razvio par nekadašnjih (Jurković, Kristić), sadašnjih (Vučemilović) i budučih (o tome malo kasnije) igrača. Hrvatska je svoj put do triumfa počela sa reprizom finala iz Italije i ovaj put se revanširala Englezima pobedom od 1:0, zatim je sa pobedom protiv Švice obezbedila prolaz dalje, da bi onda »opušteno« izgubila baš protiv svojeg neočekivanog protivnika dve nedelje kasnije, Finske od 0:1. Za Fince je pobeda nad Hrvatskom u grupi bila jedina, pošto su jima za prolazak između osam bila dovoljna remija protiv preostala dva protivnika.

 

 

Pored Engleza, aktualnih prvaka Evrope, su ispale još dve zemlje nekad liga petice, i to one, koje su se u poslednjim godinama nakon duge krize baš »vračale nazad« - Španija (prvak 2192) i Italija (polufinalist 2196).

 

Srpskoj reprezentaciji su nakon uspešnih kvalifikacija i još uspešnijeg početka Eura u grupi smrti – dve pobede nad Nemcima i Talijanima – zrasla krila. Ali onaj, ko visoko leta, nisko pada i nastavak je sad i zvanično potvrdio trenutnu rak ranu reprezentativnog članskog fudbala – to je, iako se čuje pomalo neverovatno – pomanjkanje kvalitetnih (izbora) napadača. Srpski (sad več bivši ) selektor Milan Radonjić u tim za Euro stavio je npr. več 35-godišnjeg Lalovića (100 utakmica, 54 golova), koji nije isti kao pre 10 godina i jednog Nikolu Miloševića, igrača Posavca (!). Dragana Djokovića ne znate, ide za 25-godišnje dete Barse, ali on je za razred i po slabiji od  jednog napdača Javora Vučkovića, koji ima (več) 29 godina. I Partizanov Nikola Milošević nije neki wonderkid. Ali po drugoj strani: šta da bi Radonjić uradio, kad u npr. svih top pet klubova u Srbiji dominiraju strani napadači: u Partizanu zna se; u Sremu češki i albanski, u OFK Beogradu bugarski, u Zvezdi madžarski…

 

»Vatreni« su nastavku eliminirali još dva favorita i u finalu se revanširali Fincima za onaj nebitni poraz.

 

 

 

Da su nastupi člana jedno, a mlađih kategorija drugo, (ponovo) pobrinuli su se orliči do 19 odnosno 23 godine. Prvi su postali prvaci Evrope, a drugi došli do srebra na olimpijskim igrama, pošto su u finalu poraženi od Brazila.

 

 

 

 

 

Sezona 2200/01: istorijska decentralizacija nogometne Evrope

 

PAKT O NENAPADANJU PARTIZANA I SREMA NA OZBILJNOM TESTU?

 

Završena je i zvanično cela sezona, koja je u potpunosti bila u novom veku. Po svom značaju mnogo je ličila na prošlu, međutim u toj su se kod nas našli i neki drugi, »čudni« elementi. Danas u stvarnom životu svaki dan pričamo o »nevidnom neprijatelju«. Slično sam pomislio, kad su se dešavale neke stvari i ovde.

 

Na trenutke osečao sam se, da su svi proti meni; protiv nama. Uprava, koja stoji za igračima, iako se jim na trenutke (a ti ne znaš, kad če se to desiti) fučka za dres – kako se igra zanj, ove sezone su pokazali »razbijači« iz Apatina. Interakcije sa nekim igračima, na kraju sezone i sa stručnim štabom, komična prigoda sa sudijom kraj zimskih priprema, te tajming nekih povreda su bile glavne karakteristike inače ne neuspešne sezone crno-belih, ali puno manje uspešnije nego u poslednjih par godina.

 

 

PROJEKT: SLEDENJE POVREDAMA

 

Za početak, da imam barem nešto crno na belom (ha ha, lep izraz!) sam se usred sezone, kad sam video, kako nam povrede za razliku od poslednje sezone umesto napadača, jedu braniče, odlučio, da ču prvi put u tom sejvu kroz celu sezonu napraviti listu svih povreda mojeg prvog tima. Tako ču u samom reportu izdvojiti samo najbitnije, a cele liste čete videti sami. Povrede zbog vremena nisam prevodio iz engleskog. Cilj tog sledenja je videti:

 

 - da li ima više povreda na treninzima ili utakmica;

 - da li imaju neke pozicije, koje su više sklone povredama.

 

To, da imaju i ostali timovi probleme sa njima, sam u toj analizi sad zanemario, ali možda če nekad slediti analiza i kod njih. Na početku sezone smo mi bili na čelu tabele povreda Superlige, Zvezda je na čelo došla na kraju jesenskog dela (kad su imali 3 meseca za oporavak), onda je red došao na Javor… U uzorac naše analize su bili uzeti sledeči igrači:

 

 - igrači prvog tima, i oni, koji su igrali nek broj mečeva, pa su bili na zimu prestavljeni u Teleoptik;

 - igrači Teleoptika, koji su na granici prvog tima, smatram jih za mlade nade i na koje sam računao te sezone, i prebacivši jih privremeno u prvi tim. Lista tih igrača je selektivna, u tabeli su označeni sa plavom bojom.

 

U uzorac NISU uključeni (ako bi bili, lista povreda bila bi za skoro 50% veča):

 

 - preostali igrači Teleoptika, na koje ne računam, iako su možda odigrali koji meč za prvi tim u sezoni;

 - igrači u19 tima (iako su odigrali koji meč za prvi tim);

 - naši igrači na pozajmici kod drugih klubova

 

 

 

 

TRANSFERI

 

Uspeh hrvatske reprezentacije doneo je i jedini, ali najzvučniji transfer ovog leta, pišu novinari. No, trener Partizana zna, da temu nije bilo tačno. Za Andjelka Sušca, kao budučeg naslednika Kalinića, se Partizan interesovao več na zimu, ali je nekadašnji igrač Karlovca, Vukovara i Solina, raje izabrao Lazio na pozajmicu. Na leto dileme nije bilo. Time je barem za početak, na hladno stavljen Diaz, koji se zajedno sa Miloševićem pobunio uoči tog transfera, ali kad sam dvojici objasnio detalje, oba su se pomirila. Početak sezone je obeležio i debi Sandora Laszla, madžarskog vezista, koji je do sad igrao na pozajmici kod Javora.

 

 

Od odlazaka imamo ponovo jednu seriju igrača, za koje če mi biti žao. Nikola Ilić*, napadač, je novu sredinu pronašao u CSKA-ju Moskvi. Tadej Kous, 31-godišnji golman, u Creweju. Očekivao sam proboj i od Neyre* (AML), Rudenka* (DL) te Corteza* (DLC). Možda senzacionalan je prestup rumunjskog beka u Sevilju, ali Catalin Laszlo uprkos nekim wonderkid atributima do sad nije opravdao očekivanja, i za te pozicije imam neke druge planove.

 

Youth intake je po mnenju asistenta ponovo obeležio štoper, ali ja ču budnim okom možda još više pratiti madžarskog napadača, soprezimenjaka mog ass-mana.

 

Od rivala najviše je zapravio OFK Beograd, ukupno slabih 14 mil. eura. Iz Rada je doveo levog beka i napadača, a iz Srema iskusnog napadača. Promenu je doživeo i u stručnom štabu, pošto je Fahrudin Jevdjević dobio iz FSS-a poziv, koji se se ne odbija, a njegov naslednik je Petar Jelić.

 

 

Tim iz Banjice je opljačkao i Javor, pošto je za ništa (kao i drugi transfer iz Obilića) doveo odličnog levokrilnog vezista Mijanovića, koji je obeležio početak sezone golom proti Partizana i biče sigurno jedan od kandidata za nakup leta. U Ivanjicu se vrača i navodno problematični branič Garcia, koji je svoju superligašku karijeru počeo – u Partizanu, ali tamo nije odigrao ni sekunde. Srem nije doveo nikog, a Zvezda trojicu; defanzivca iz Subotice, ofanzivnog beka Plašila iz Vihrena te makedonsku mladu nadu (ne Pančeva), levo krilo Tometa Jančevskog iz Vardara.

 

 

 

JESENSKI DIO: MIR IZMEĐU SCILE I KARIBDE

 

 

LIGA

 

Prekretnica! Ovaj put smo mi imali težak početak; sezonu smo počeli u Ivanjici i došli do vrednog boda. Čudo se desilo i kod našeg večitog rivala, pošto su posle 11 godina ipak (na silu) došli do prve pobede na uvodu. Na meču protiv Javora je počeo i festival crvenog križa, pošto smo ostali bez Reška i Jankovića; uoči meča sa Vošom smo na treningu izgubili i G. Diaza, a u šestom kolu protiv Posavca čak trojicu.

 

Ipak, meč drugog kola protiv Zvezde je napovedao prvu goliadu sezone. Bez prvog štopera (Stanić je uz Lazarevića nastupao na OI) protiv Zvezde smo zaostajali 0:2, a u drugom poluvremenu preokrenuli i došli do tri boda. Sledio je niz uzastopnih pobeda sve do meča 14. septembra u Apatinu protiv naših otpisanih veterana. U meču, punom provokacija, posobno između Arnalda i Stamenkovića, ovaj put smo mi ispali magarci, pošto smo prokockali 2:0 i na kraju čak popili tri komada. Način, na kojeg smo izgubili, te to, da je Srem sa utakmicom više, imao 100% učinak nakon njihovih sedam kola i bežao nama plus 7, naterao me ka akciji, nakon koje sam bio pozvan na razgovor.

 

 

Uprava se setila moje slične akcije par godina nazad (ja sam ju več zaboravio); drugim rečima, ako ču nastaviti time, preti mi otkaz. Tako, da očigledno igrači imaju glavnu reč, ali ja toga neču tako brzo zaboraviti.

 

Kolo zatim jesenski derbi sezone – u kojem smo prizemljili vruče Sremce 4:0, no, kazalo se, da samo privremeno.

 

 

 

 

Srem je kraj decembra doživeo još poraz u Čačku, ali do tad je bio još dugi put. Poraz u Humskoj jih nije poremetio, ušli su u nov pobednički niz / niz neporaženosti, u kojem nisu primili gola, a zabijali su u prosjeku po jednog (!). Na drugoj strani Partizan »u glavnom« nije imao problema sa neefikašnošču (Vidalov hattrick u Novom Sadu kod Voše), ali je primio duplo više golova od Sremaca. Ta »u glavnom« znači to, da kad je pobedio, zabio je par golova (i efikasnost platio skupom cenom povreda, npr. protiv Subotičana) 1.10.), a prikrije par utakmica, na kojih uopče nije zabio.

 

20 zabijenih golova više od Sremaca na jesen, prikrije i npr. domači remi protiv Rada; i remi 0:0 u Novom Sadu. Pre svega taj bod u naš tabor ponovo je doneo nervozu, pošto nama je uoči gostovanja na Marakani Srem sa utakmicom više pobegao na plus 8. Da je moj tim psihološko spreman tad, kad trebamo, još sam verovao; vruča Zvezda je savladana sa 3:1, ali ponovo sa lepotnim greškama, povredom Fornalika i nepotrebnim isključenjem »Vučkota«. Kraj oktobra smo uoči domačeg meča sa Vošom (tabela!) imali alarmantno stanje, zato smo u prvi tim stavili ofanzivnog veznog Charvata, koji se izkazao. Nakon niza utakmica čak bez primljenog gola smo se, nakon Borca, gde smo konačno svi imali jednaki broj utakmica, Sremcima približili na -4; nakon pobede nad Javorom i njihovom remiju kod Vojvodine, na -2.

 

Nevidni prijatelj se onda pobrinuo za – iz ništa – drugi debakl u sezoni: čistih i zasluženih 0:3 u Subotici. To su bile greške pojedinaca (nekad Vasič, nekad Hadebe), možda simptomi zasičenosti, jer prosječne ocene igrača, pre svega defanzivaca, uopče nisu bile slabe. Moje ruke u vezi kažnjavanja bile su vezane, pa sam tako mogao igračima samo jedno, da kažem:

 

»Pre dve godine upisali ste se u istoriju. Ako nastavite, da igrate ovako, upisačete se ponovo, Sremcima čete pokloniti naslov posle slabih sedam decenija i postačete prva generacija bez domače titule«.

 

Te reči su se, u nekom drugom takmičenju, zaista uresničile.

 

Srem je pobegao na plus pet, ali se razlika ponovo smanjila na plus dva nakon več spominjenog poraza u Čačku. Sremci su nakon njega doživeli i potop u LŠ protiv Lyona 0:5, ali su bili več kvalificirani. Znakovi propada?  Crno-beli smo se od ligaške jeseni poslovili sa 6:0 protiv Posavca.

 

 

Na polusezoni smo imali več dva otpisana timova i do je dodatni dokaz, kako teško je opstati u Ling Long Superligi. Na drugoj strani smo imali kolebanje dvojice velikana. Baš pre početka sezone sam se pitao uoči mogučeg Zvezdinog povratka u top 4. Ako crveno-beli to žele postati, tu mislim redovno, ne jednom na pet godina, onda če jim trebati i zaton jednog od rivala. Te sezone kao da su na Marakani dobili jackpot.

 

 

Romantičari su bili prvih šest kola bez pobede. Da li je Jelić pravi čovek za taj posao? Poslednji tim, kojeg je vodio, bio je Novi Sad, a poznat je i po time, da je između 11. aprilom 2194 i 29. martom 2195 bio, u najturbulentnije vreme, trener, vatrogasac Crvene Zvezde, između dve katastrofe, Živanovića i njegovog naslednika Petkovića, koji je Zvezdu doveo nadomak Prve lige… Ne idu mu rezultati na ruku ni na Karaburmi, iako su se od jeseni poslovili pobedom na Marakani u meču, koji je više spominjao na nešto drugo.

 

 

EVROPA / SVET

 

 

U LŠ je nakon grupne faze Srbija ostala samo sa trojicom, pošto je Javor u najizjednačenoj grupi zaostao i za Taljanima i za Švicarcima. Srem je osvojio drugo mesto izza Lyona, dok je OFK, kao i Partizan, postao pobednik grupe. Nakon 100% učinka nakon polovine takmičenja i pobede na nekad zakletom Pizjuanu sa 2:1 zahvaljujuči Fornaliku, su bili ostali protivnici svi na 2 boda(!). Uspavanost su onda prekinuli Andaluzijci, koju su nama uzvratili za domači poraz i sa Humske (1:0) otišli čak punim plenom; prvim nakon jedinog triumfa u dalekoj 2097.

 

Budnicu je Partizan doživeo i u dalekom Japanu protiv južnokorejskog Suwona. 18-godišnji Željko Stojanović če si svoj debi u golu Partizana zapamtiti za ceo život, pošto je iz tri pokušaja primio tri komada; a Suwon je iz penala izašao kao pobednik. Čast Partizana je u utakmici za 3. mesto bila spašena protiv Cruzeira, dok je naslov svetskog prvaka odneo Chivas.

 

 

 

KUP

 

Ako je protiv Suwona Partizan imao blagu tenzijsku glavobolju, onda je zaključak jeseni ličio na migrenu. Partizanova odbrana je opet ličila na ništa i ponovio se Suwon. Moj protest protiv sudije je značio kaznu sledečeg prvenstvenog meča – utakmicu na Karaburmi ču morati posmatrati sa tribine.

 

 

 

 

 

 

 

ZIMSKO »SPAVANJE«

 

 Šta zapravo popraviti u timu, koji je postigao duplo golova više od Srema, ali jih je isto tako duplo primio? Pošto su greške u odbrani bile rad različitih ljudi, unikum, i nisu se ponavljale; ako bi se, onda bi bile prosječne ocene na polusezoni bile znatno niže. Najnižu (7.13) imao je Hadebe; 29-godišnji Južnoafrikanac »blistao« je protiv Zvezde na poslednjem jesenskom meču i sa njim nečemo obnoviti ugovora. Neke vabljive teorije, da su nama odbranu (kao u prošloj sezoni napadače) uništile povrede, ne prihvačam. Rezerve su pre svega u defanzivnom veznom redu, gde osim Orlova praktično nismo imali zamene. Garcia je na početku zime slan u rezerve, iz kojih če se vratiti Radovanović. Rezerva ima i Lazarević. Sandor Laszlo, naš veliki up, u prvih 11 mečeva imao je praznu statistiku; posle toga svoj delič potenciala izkazao je na meču protiv Cruzeira. Možda če zbog toga više prilika dobiti Charvat (koji je kod nas več neko vreme), koji je inače ofanzivniji.

 

 

Ako očete, povrede su najviše upropastile Slavišu Jankovića, naše levo krilo, koji je na jesen učestvovao na samo sedam utakmica. U ofanzivi su brilijirali Novikov, Alcoba i Durim Çela; Albanac je na polusezoni postigao sedam golova i devet asistencija, i blistao pre svega na desnom krilu pošto je bio skoro jedina alternativa za povređenog Fornalika i backupa Perovića. Razočarali su Milošević (2) i pre svega Chovanec (1 gol), zato bi bilo logično, da u prvi tim vratim Renata Diaza, koji zabija kao lud u Teleoptiku i več u svojoj reprezentaciji (5 utakmica, 4 golova), ali za sad nije bilo potrebe. Brinuo me i Sušac, pošto se je več na početku jeseni kod  njega pojavila čuvena »Slt« ikona, koja znači osobne probleme. I ta ikona je posustala sve do kraja sezone.

 

 

Zato novih »pojačanja« kod nas nije bilo. Pratili smo druge: OFK Beograd, razočaranje sezone, je za štopera Srema odšteo slabih 15 milijuna eura, a na pozajmicu doneo i zadnjeg veznog, srpsko dete Arsenala, Dragoslava Rajkovića. Da li če to biti dovoljno za produžetak članstva u top 4, čemo videti, no činjenica je, da to mesto više nego uspešno napada do sad veoma dobra Zvezda, koja se polako »vrača« i što se tiče ambicija na pjaci. U svoje redove su-baš iz Karaburme- izvabili wingera Dragana Tripkovića, te iz Subotice (koju če voditi novi trener) doveli napadača Milana Domuzina.

 

 

 

PROLJEČE

 

 

PRVENSTVO

 

Dakle, ne smem, da kažnjavam igrače, i ako jih boli ___ na terenu, a ne smem ništa, da kažem ni protiv sudija. Moj dugi jezik je bio kažnjen i tako če prvi takmičarski meč u novoj godini, na Karaburmi, voditi moj pomočno trener. Malo pre krajem priprema, došao je novi udarac.

 

 

 

Da, dobro ste pročitali. Zbog isključenja na meču protiv mojeg mladog tima, meč na Karaburmi če (pored mene-ha ha…) propustiti jedan od udarnih članova prvih 11, no, da to ne bi bilo dovoljno, su mu kazno produžili na ukupno tri meča. To znači, sasvim slučajno, da če pored Karaburme propustiti i domači meč protiv Apatinaca te – gostovanje u Sremskoj Mitrovici. Meč če propustiti zbog povrede i Chovanec.

 

Ali očigledno moja odsutnost na Karaburmi blagodejno utjeca na igrače: par decenija nazad je u sličnom slučaju mom asistentu uspeo povratak od 1:4 do 4:4. Ovaj put uspeli smo čak do tri boda, zahvaljujuči Rešku i Novikovu. Predaha nije bilo, jer je Humska opet opljačkana. Apatinci su nakon borbe na život ili ništa (šest žutih u prvom poluvremenu, povreda Perovića) i na račun slabog Martinsa još jednom došli do sva tri boda (2:1). Sreča u nesreči bio je poraz Sremaca na Marakani (1:3), i sa tom prtljagom smo se oboji suočavali pre derbija u 19. kolu u Sremskoj Mitrovici. Taj derbi je ponovo otišao u naš pravac; pogodak odluke postigao je Sušac, a za kaznu jer smo prvi put u sezoni na čelu tabele, smo za dve nedelje izgubili najboljeg strelca, Novikova.  Nakon poraza Sremaca u Ivanjici 2:4 i naše pobede nad Radom smo lakše disali (+4), dobili smo i triler u Čačku i utakmicu protiv Kanarinaca. U poslednjem kolu rednog dela je Mladost sa 2:1 slavila na Karaburmi i time u izravnom duelu za top 6 izbacila Romantičare. Ovaj put su povrede posetile tim iz Ivanjice…

 

 

Do kraja sezone je Partizanu uspelo konsolidirati odbranu, ali je zato ugasio napad, pre svega zbog Ukrajinčeve nesretne sudbine i povrede kraj aprila, koja če ga koštati sezone. Stvari su se počele neočekivano komplicirati u borbi za LŠ. Zvezda je ušla u niz utakmica bez pobede, za Javor, njenog glavnog pratioca se nije činilo, da če ju prestignuti, posobno, jer su nakon 26. kola pali čak na peto mesto zbog odličnog Rada, koji se je Zvezdi približio na samo bod zaostanka. Umesto, da bi se desilo to, što sam očekivao (pad Zvezde na račun Rada), se desilo malo drukčije: pad Zvezde, ali samo na račun Ivanjičana. Ti su u poslednjih pet kola upisali četiri pobede i remi i time veoma brzo i neočekivano rešili pitanje tima broj 3, pošto jih slaba Zvezda nije više mogla ujeti.

 

Zvezda i Mladost su bila do poslednjeg kola jedina dva timova bez pobede. U 31. kolu je Rad savladao Mladost 2:0, Zvezda je poražena od Srema kuči, i time je tim iz Banjice pre poslednjim kolom čak branio 4. mesto i kvalifikacije za LŠ; ispred Zvezde je imao bod prednosti. Nesreča u sreči je bila ta, što su Gradjevinari morali na megdan Partizanu, dok je Zvezda gostovala u Apatinu. Na Marakani bili su »svesni, da če Partizan napraviti sve, da dozvoli Radu do pobede«, to je i djelomićno učinio – izveo šestoricu igrača iz u19 u prvih 11. Ni to nije pomoglo, golom 18-godišnjeg Cvetka Matića* je bila sudbina Rada pokopana, jer je Zvezda golom Radicsa več iz 9. minuta odlično obavila svoje »interese« u Apatinu i jedva ponovo ujela poslednju vozovnicu za kvalifikacije za LŠ.

 

 

U Superligi če sledeče sezone nakon 57 godina posta igrati Obilić te posle 6 Hajduk iz Kule. U finalu plejouta igraju Spartak i INON POžarevac. Ponovo je kandidat za naj luzera sezone Toplak i njegov Niš: na kraju sezone su završili kao treči sa istim brojem bodova kao Hajduk (u poslednjem kolu su remizirali sa INON-om, dok je Hajduk izgubio kod Uba), a zatim su samo na njihov način ispali u 1. kolu plejouta protiv Radničkog iz Novog Beograda (1:0, 1:2).

 

 

KUP

 

Zvezda je drugu sezonu zaredom osvojila kup:

 

 

 

 

EVROPA

 

OFK Beograd (0:3, 2:0) je svoj put završio več na prvoj prekretnici; čast Srbije branili su samo još Partizan i Srem. Aktualni evropski prvaki nisu imali lakog posla protiv Barce (1:1), ni protiv Sevilje, gde su opet oba tima pobedila u gostima. Znakovi buduče katastrofe su inače pokucali na vrata kasnije. Protiv Bayerna u Beogradu smo do kraja sezone izgubili Novikova te za nešto krače vreme Nikitina. Drugi Rus, Orlov, kraj veznog reda, je sa dva projektila odlučio i u Minhenu.

 

I Sremci su blistali: nakon dve pobede protiv Liverpoola (1:0, 2:1), revanširali su se Lyonu za jesensku katastrofu (3:0, 0:1), dok su u polufinalu zaustavili sijajni Basel 3:0 i 2:0. Nakon 36 godina, stadion Dragao je ponovo bio kraj beograjsko-sremske priče. U 2065. je Srem bio nadigran, ali na kraju promašio 99-odstotnu priliku, da bi promašio sve tri penale…

 

36 godina kasnije priča če dobiti drukčiji zasuk. Za crno-bele su se oblaci počeli kreirati več na »dan pobede«, 9. maja u meču 28. kola protiv Apatinaca. Pobeda od 1:0 je ostala u sjeni povrede Fornalika (out do kraja sezone) i Orlova (koji če sa 70% kondicije sedeti na klupi na finalu LŠ i u igru na silu uči kasnije). Dva dana kasnije če se naš prvi štoper Rešek otrovati hranom (nastupiče u finalu LŠ, ali nije bio pravi), dok če se dva dana pre finalom povrediti i prvi AMC, Urugvajac Alcoba. Povredio je čeljust, a pošto se u poslednje vreme žalio, da treba novi izazov, mislim, da možete sami izmisliti priču, kako je do te povrede došlo.

 

Tako je naš centralni vezni red u Portu činio duo Lazarević i Radovanović (povratnik iz Teleoptika), na desnom krilu Cela, na levom Nikitin. U napadu smo imalu veru u Miloševića i Vučkota, dok smo na golu poverovali 32-godišnjem Brazilcu umesto Laziću.

 

Greška.

 

Ali za to s(mo) odgovorni svi. Počelo je kod pogrešnog dodavanja Lazarevića, kad je Srem krenuo u kontru, iskoristio probleme ne 100% spremnog Reška, i krenuo po desnoj, i centaršut Tomića pronašao je glavu češkog eksekutora Jiraška za sremskih 1:0. Ako je igrao kod prvog gola stransku, Rešek sa očigledno još stomačnim problemima, bio je u glavnoj ulozi kod drugog sremskog gola več u 23. minutu, kad je prvo pogrešno dodao, a onda još jednom nije uspeo slediti Tomiću, da bi se akcija zaključila drugim Čehovim golom. Iako je Partizan imao tzv. terensku nadmoč, nije bio pravi, Srem je imao i raspoloženog golmana Surkisa. Partizanove nade su ugasile u 87. minutu, kad je poljski štoper postigao svoj drugi gol u karijeri za Srem. Nedostatak Orlova i Urugvaca bio je prevelik; čak kad bi igrao Novikov, ne verujem, da bi pobedili.

 

 

Srem je tako postao prvi put šampion Evrope; i zanj je to prvi europski trofej – baš protiv Partizana. To jednostavno ni, kad bi hteli izmisliti, ne bi mogli. Zaboravite sve poraze Srema u SM protiv nas; zaboravite činjenicu, da smo se baš u SM te sezone tri kola pre kraja nakon 0:0 (pošto u završnici nisu ni napadali) veselili titule broj 68 zaredom. Srem je šampion Evrope!

 

 

 

APATIN: IMA SE, MOŽE SE

 

Iste reči, možda još intenzivnije, mogli bi reči za drugo europsko takmičenje, koje je pokorio FK Mladost Apatin! Eliminirajuči Lens, u grupi su imali 100% učinak sa Lillom, Lillestromom, Maritimom i Anderlechtom; da bi onda po redu eliminirali Feyenoord, Leverkusen, Newcastle i Rangerse te u finalu pobedili Man Utd.

 

 

 

Kup je u vazduh uzdigao 39-godišnji (!) kapiten Ognjen Bogunović, bek, dete Partizana, koji če na kraju sezone završiti igračku karijeru; slavivši zajedno sa 34-godišnjim Vladimirom Rašovićem, isto detetom crno-belih, koji igra na suprotnoj, desnoj strani; u prvih 11 bio je i Branko Pokimica, dok je Dragan Stamenković meč posmatrao na klupi.

 

 

Ta dva uspeha zajedno i za srečom (fer plej nagrada) znače nov limit Superlige: u sezoni 2201/02 če u Evropi igrati rekordnih 10 od 12 klubova.

 

 

 

 

 

TIM PARTIZANA

 

 

 

 

Od mog raspoloženja če biti zavisno, da li če biti tranzicija mehka ili tvrdna. Nisam je planirao, jer recimo pre te sezone niti nije bilo potrebe, ali nezainteresiranost na nekim mečevima več postaje problem. Moja je krivda, što sam Renata Diaza u drugom delu sezone zaboravio u Teleoptiku umesto neefikasnog Chovaneca. Na skaut radaru postoje neki igrači, ali jih je večina od njih iz Južne Amerike, a imati obilicu njih nije dobro. Evaluirati ču i u19 tim.

 

Analiza povreda prvotimaca te sezone kaže na broj 47, što se prvog tima tiče, od toga jih je 19 bilo posledica treninga, 25 utakmica, a tri drugih razloga. U to treba uzeti obzir to, da so igrači odmarali od prilike tri nedelje pre početka priprema (kraj juna-početak jula) i tri nedelje na zimskoj pauzi. Očekivao sam, da če biti broj povreda na utakmicama znatno veči, ali je očigledno to bila lažna varka; možda ide samo za to, da smo na utakmicama izgubili puno važnije igrače u kritično vreme?

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Sezona 2199/2200 alias sezona crvenog križa za napadače

 

 

 

UNIŠTILE JIH NISU, ALI POSLEDICE BILE SU VIDNE

 

Prva četvorica nepromenjena; Kalinićev zbogom; Zvezdin prvi trofej nakon 11 godina i niški put od raja do pakla

 

 

Iza crno-belih je »čudna« sezona. Ako su preživeli tu, preživeče sve. U njoj su se izmenjivale npr. prosječne partije na stadionu Partizana, gde su se crno-beli u odnosu na prošlu puno puta mučili i čak dva puta izgubili. Tim utakmicama sa malo golova su kontrirale potpuno neočekivane goliade na gostovanjima, pre svega u Ligi Šampiona, gde je Partizan  napravio niz, koji se do sad nije video. Skupna reč svim tim mečevima te sezone su bile jesenske povrede, pre svega napadača. Baš svi su u neko vreme bili povređeni, a najgore ju je skupio upravo najbolji, odnosno na jesen- jedini, koji je umeo, da zabija. Bez njega su se polako aktivirali i drugi. Na kraju sezone, kad se vratio, nije bio onaj pravi. To tad su njegov dio preuzimali drugi, ali je paradoksalno to, što smo u finišu sezone (od srede aprila do maja ni jedne povrede!) imali zdrave sve ali opet ušli u mini zonu prosjeka i neefikasnosti – zonu, sa kojom smo i počeli sezonu. Da li je to bilo kobno, saznati čete kasnije.

 

Na leto smo čekali i poslednju ekipu u Superligi. U vreme prošlog reporta smo znali, da je OFK Niš u prvoj utakmici finala za opstanak kuči izgubio od Bežanije 0:1 i zapisali smo, da mu na stadionu Zmajeva treba čudo, slično onome, koje jima je upravo njima priredila Zvezda pre tri godine. I upravo to se desilo. Da čovek ne poveruje – su domači poveli, a Nišlije sa Partizanovcem na njegovi klupi je spasilo – Zvezdino dete Petar Knežević golovima u 34. i 95. (!) minutu za pobedu od 2:1 i opstanak u eliti.

 

 

 

TRANSFERI

 

 

Očigledno je dovođenje nekadašnjeg Partizanovog flopa največi transfer tog leta. Levi ofanzivni bek/krilo če biti zamena za Milana Filipovića (OFK Beograd), pošto je poljski branič, napisan ovde, štoper. Zameniti če 32-godišnju ikonu Ranka Brankovića, koji na jesen karijere odlazi u Lorient. Zanimljivo če biti pratiti još  jedno sremsko pojačanje, krilnog napadača iz Litve, Ricardasa Cesnauskisa, kojeg su doveli iz naše filijale (!) Olomuca i slali ga na pozajmicu u Sloven.

 

Trgovalo se i sa mladim, inače još neproverenim i neefikasnim napadačima. Crvena Zvezda je tako (između ostalih) dovela dete Voše Vladimira Mijića, dok se je Rad pojačao 20-godišnjem napadačem Novog Sada Milanom Karićem.

 

Od dvojice rivala OFK i Javor nisu doveli pojačanja. Odnosno Javor jeste jednog-22-godišnjeg golmana Obilića Aleksića, koji je zame opet iznenađenje pošto su na pozajmicu u novi sad poslali po mojem mišljenju puno boljeg Elsnera. No ta moja teorija na jesen je pala u vodu, pošto se Elsner kod Kanarinaca na početku baš nije proslavio. Ivanjičani inače imaju po očekivanjima novog trenera-super atomskog Pečnika je zamenio još jedan veteran, 61-godišnji Ivan Bašić, koji se kao trener do sad i nije baš proslavio. Kako če se bez pojačanja ove sezone snači Romantičari za nula pojačanja, ali su izgubili npr. levog beka Zoltana Čojića za Blackburn? A največi transfer out iz Srbije doživeo je Borac – odličan makedonski plejmejker Vanče Trajkov za 4.5 milijuna otišao je u Palermo.

 

 

 

U Partizanu smo »kopirali« Romantičare i nismo doveli ni jednog novog igrača, jer smo računali na neke mlade igrače, koje razvijamo u Teleoptiku, od kojih je največa Zvezda napadač Renato Diaz, koji napušta kategoriju u19 i koji če ove sezone dobivati malo više prilika pošto je Kalinićeva karijera u zalasku. Od odlazaka treba spomenuti dva naša deteta, kojima se karijera razvila o putpuno suprotnim pravcima. Aleksandar Jokić* (YI 2182) je bio prvih 5-6 godina na »razvojnim« pozajmicama, i na Karaburmi, između 2189-97 je bio prvi štoper našeg tima. Na drugoj strani je peruanski napadač Tenemas* (YI 2190) nakon »rođenja« valjao za sledeču veliku zvezdu, ali zbog velike konkurencije tog naziva nije opravdao, na žalost.

 

Sandora Laszla smo još za sezonu posudili Javoru, a kako se razvija, sledeču sezonu bi mogao dobiti priliku i kod nas!

 

 

JESENSKI DIO

 

 

PRVENSTVO

 

Za crno-bele možemo jesenski dio razdeliti u dva dela. U prvom delu je Partizan bio onaj, dosadniji, sa maksimalno golom po utakmici sa samo jedinim raspoloženim pojedincom, napadačem Novikovom, koji je do kraja septembra bio na kontu več 7 golova. U prvom kolu je Partizan uprkos 80 minuta sa igračem višem osvojio samo bod u Apatinu, gde ga je pričekala čak četvorica otpisanih Partizanovca: Branko Pokimica (MC), Dragan Stamenković (ST), Vladimir Rašović i  - 37-godišnji Ognjen Bogunović. U tom kolu su favoriti imali mrk. Ako izuzmemo novi uvodni poraz Zvezde protiv OFK Beograda, izgubili su i Javor kuči protiv Niša te Srem na Banjici.

 

 

Taj skrin najbolje pokazuje, na kakvim minimalcima je bio Partizan na početku sezone. To je nekako uspeo držati do negde 8. kola, gde je sledio poraz na Karaburmi. Tabela u to vreme pokazuje, da su se njegovi rivali nakon crnog uvoda pobrali i da če treba brzo preklopiti u višu brzinu. Ali to nije išlo. Martins, Vidal, čak Rešek i večina ostalih su bili u mizerni formi, po terenu su se kretali tako sporo, da sam mislio, da imam highlightse na brzini nula. Izuzetak toga je bila neočekivana goliada u Ivanjici, ali to je kao jedan komet, koji se pojavljuje jedanput na 100 godina. Ta utakmica je pored forme Novikova razkrila i probleme u zadnjoj liniji, koja si je priuštila, da od 5:1 strahujemo za pobedu.

 

Treči problem je onaj najgoriji i čini se, da je sve počelo na Karaburmi. Na toj utakmici se povredio Chovanec; slovački napadač če biti odsutan oko mesec dana. Na sledečem mučenju protiv Rada smo ostali i bez Miloševića i bez Alcobe, a na meču LŠ u Lisabonu protiv Benfice izgubili smo i Vučemilovića zbog sloma ruke! Barem Miloševič na sreču nije bio dugo van pogona, ali tad smo imali još Novikova. Sedam golova u dve utakmice protiv Spartaka i Novog Sada je značilo prvo mesto nakon 10 kola, a nakon 11 je bila naša prednost več +4. Crvena Zvezda je u periodu oko 20. oktobra došla u krizu rezultata te polako počela večati zaostatak za 4. mestom.

 

Najgori udarac jeseni smo doživeli 24. novembra u derbiju jeseni u Sremskoj Mitrovici.  Ko je još ostao? Naravno, Novikov – u 3. minutu Ukrajinac je slomio nogu i van pogona biče skoro do kraja sezone.

 

Ukrajinca (12 golova, 10 u ligi) je zamenio Chovanec, koji nije bio 100% spreman, a u prvih 11 zbog sile razmera imali smo naša dva mlada igrača, Franka Akwuegbuja* (YI 2197) i napadača Miloša Gajića* (YI 2197). Naše trpljenje je bilo na višku, pošto su nas Sremci potpuno nadigrali (šutevi 14:6 / 6:1), ali netko gore je video našu nesreču, pa nama je pomogao čak dvaput i za magarca meča izabrao 32-godišnje sremsko levo krilo Dragana Vorkapića. Prvi put u 61. minutu, kad je Alcobin slobodnjak (na kojeg Sremci znamo več, imaju alergiju) malo pogodio Vorkapića i završio u mreži. A drugi put u sudijskoj nadoknadi, kad je naš slovenački štoper zaradio drugi žuti karton i skrivio penal za Srem. Vorkapić se je želeo iskupiti za autogol, ali je promašio ceo gol (loptu su pronašli oko Stare Pazove), pa je tako Srem nastavio crnu seriju na domačem terenu protiv crno-belih. Sremci su time privremeno izgubili drugo mesto.

 

 

Srečom pa smo u to vreme imali raspoloženog Acu Miloševića. Urok povreda nije zaobišao i veterana Kalinića, koji je od svih napadača igrao najmanje. U Nišu je nakon duže vreme počeo meč, zabio i gol, ali se povredio i on za dva meseca. Za kraj jeseni, gde nas je između ostalih čekao i meč sezone u LŠ, na raspolaganju smo od napadača imali mladog Diaza, koji je bio pre zelen, Acu Miloševića i ne 100% spremnog i ne baš raspoloženog Chovaneca (1 gol u 8 mečeva). No, što se tiče lige, najbitnijeg takmičenja za nas, mogli smo biti zadovoljni. Na to, kakva če biti prednost ispred Javora na polusezoni, morali smo čekati sve do 18. decembra i odloženog meča Mladost-Javor. Zbog pobede Apatinaca, ta je ostala na velikih plus 8.

 

 

 

 

LAV KUP

 

Nakon Kopaonika i Voše naleteli smo na poznatu minu, zvanu Rad, kojeg bunker je u Humskoj izdržao i napred su otišli na penale. U finalu je Zvezda na domačem stadionu na penale savladala tragikomičare iz Apatina, koji su promašili svih pet pokušaja – tri je obranio Ajdarić, jedan je otišao u stativu, a jedan mimo gola.

 

 

 

 

EVROPA / SVET

 

 

Na papiru ne laka grupa za crno-bele, koji su snagu Benfice, pobednika kupa UEFA 2198 upoznali več u superkupu Evrope, gde nisu blistali. Nakon očekivanog 100% učinka zdesetkovani Partizan je čekao dvomeč protiv »orlova«. U Lisabonu je nastupio u formaciji sa pet braniča i dva zadnja vezna. To se nije izašlo. U 29. minutu se je povredio jedini napadač Vučemilović, kojeg je zamenio tad još zdravi Novikov, koji je u 90. minutu postigao gol utehe u porazu od 1:2, ali za crno-bele je bilo još gore to, da su u 90. minutu na neko vreme izgubili i poljskog krilnog igrača Fornalika. Nakon tri kola, tri ekipe, Benfica, Partizan i Tottenham su bili na 6 bodova. U uzvratu Poljak je igrao, kako i Novikov, ali je povreda pustila posledice, a i Ukrajinac je u poslednje vreme nekako prestao zabijati. Benfica je to iskoristila i golom odličnog Južnog Korejca Shina Han-Wooka več u 19. minutu iz Humske dovela neočekivanu pobedu.

 

Crno-beli su se našli u neočekivanoj poziciji, gde je bio ugrožen čak plasman u osminu finala. Pre meča protiv Nemaca u 5. kolu zbog reprezentativnih obaveza Južnoamerikanaca Partizan je ostao još bez G. Diaza*, Garcie, Alcobe, Arnalda i Vidala. U napadu je počeo naš več spominjeni mladi srpsko-nigerijski duo uz Novikova. Ukrajinac nije bio strelac, kao ni dvojica, ali su golove postigli Fornalik, Vasić i Cela za pobedu od 3:0. Sad smo bili mi i Spursi na 9 bodova i Benfica več kvalificirana sa 12, a u poslednjem kolu nas je čekao meč u Londonu, kojeg nismo smeli izgubiti. Ako je bila anomalija sezone u ligi Ivanjica i 5:4, u LŠ je bio meč 4.12.2199 na White Hart Laneu – Spurse smo na krilima Ace Miloševića pregazili neverovatnih 7:0 i time počeli neviđeni europski niz, koji če potrajati do kraja sezone.

 

 

 

 

 

 

 

PREMISLEK NA ZIMU

 

 

 

Nakon svih problema sa povredama napadača, rekao sam si, dobro smo prošli. Na kraju polusezone imao sam  nekoliko problema, kako ovrednotiti predstave pojedinaca, za koje ipak ne mogu zanikati, da su u drugom delu jeseni podigli svoju formu. Za neke druge odlučio sam se za ukrepe. U Teleoptik smo za početak prolječa ubacili još jednog tzv. »zvezdu«, beka Catalina Laszla, koji bi po atributima trebao biti naš prvi pik, ali mi deluje veoma nekonstantno. Za razliku od prošle sezone su tako u rezervama pored Rumuna još zadnji vezni Radovanović te štoper Furtula. U prvi tim smo ubacili Ivana Stanića, štopera, koji je to nakon predstava u zaključku jeseni absolutno zaslužio i do kraja sezone če predstavljati udarni stebar odbrane zajedno sa Reškom.

 

Neke individualne partije napadača su nama zameglile realno stanje. Miloševićevih 5 protiv Tottenhama te 2 protiv singapurskog tima je nešto više od polovine svih njegovih golova. Diazovih šest protiv istog tima je još veči %. Drugim rečima: ko če nama na prolječe redovito zabijati u ligi (u kojoj je Javor bio najefikasniji tim)?  Tako smo za novu godinu ostali sa istim špicama kao na jesen i istim pitanjima. Glavne napadačke snage bi tako trebale biti Aca Milošević i Chovanec, tu je i Renato Diaz, koji je 5. februara debitirao za članski tim Čilea. Vučemilović i Alcoba su polašpicevi. Povratak Novikova se očekuje tek usred aprila, možda čak maja i sezona je zanj praktično izgubljena. Kalinića su (konačno) stigle godine, zato ga nismo registrirali na LŠ ni u drugom delu sezone.

 

Ako se nama svi povrede, imamo i neke mlade nade, koje su se proslavile u več spominjeni goleadi u Japanu. Jeste, realnost je onda postavio Rad, ali kad smo več ovde, neka spomenim neke naše momke, koji su protiv Home Uniteda postigli svoje prvence u dresu Partizana: Stefan Schuch* i Jan Rak* su iz poslednjeg youth intejka, Veselinović* iz predposlednjeg, a »Akva« iz YI 2197.

 

 

PROLJEČNI DIO

 

PRVENSTVO

 

Tri meseca odmora su blagodejno utjecale na oporavke pojedinih igrača, pa je tako Partizan prolječe započeo suprotno kao jesen – efikasno. Ali prokletstvu povreda nije mogao ubežati, kao ne i pojedini rivali. Protiv Borca (pobeda broj 9 zaredom) je izgubio Vidala za 2 meseca, na večitom derbiju, gde je spasio bod (2:2) Vasiča i Chovaneca (ali samo na 6 dana). Na toj utakmici smo videli i prvenac Lazarevića. Za Zvezdu je remi bio kraj 100% učinka na prolječe, posle tog meča izgubila je Radicsa, najboljeg napadača. Još veči šok je doživela u sledečem kolu na Banovom brdu porazom od otpisanog Čukaričkog. Zbog njega npr. Romantičari nisu previše tragovali od poraza u Humskoj nego su se više brinuli zbog povrede njihovog napadača Veselinovića, dok je Avbelj bio odsutan več neko vreme. Na istom meču se povredio i Kalinić i ponovo nakon što je postigao gol!

 

 

 

Partizanova prednost ispred Srema / Javora bližila se duploj cifri, ali do te če doči nešto kasnije, pošto su crno-beli u poslednja dva kola utrpeli neočekivani domači poraz od Spartaka i remizirali su u Novom Sadu, gde je blistao golman Elsner, znano lice iz početka reporta, na pozajmici iz Javora. Nakon rednog dela imali su sad plus sedam ispred Sremaca, dok je Zvezda u ta dva kola prepolovila svoj zaostatak za 4. mestom iz minus 10 na minus 5. Zaostrio se i boj za opstanak pošto su se na jesen otpisani Kanarinci i Čuka približali pretendentima Radu, a pre svega OFK Nišu.

 

 

Partizanovi napadači če do kraja sezone imati puno problema sa postizanjem golova, ali po drugoj strani se je okrepila odbrana. Novi štoperski par sam več spominjao. Na desnom beku se je ove sezone zacementirao Silvio, a treča važna promena u toj liniji jeste forma golmana Lazića. Na desnom krilu su Perović i Cela veoma dobro zamenili odsutnog Fornalika, koji če imati jednu od glavnih uloga u finišu sezone. Glavnog igrača smo čekali do 29.4.: tad je Novikov nakon pola godine počeo sa treninzima. Njegova minutaža bila je sve veča, ali Ukrajinac do kraja sezone nije postigao ni jednog gola više.

 

 

 

Partizan je jedini poraz do kraja sezone, nebitan, doživeo u 31. kolu na Karaburmi. U poslednjih deset kola je primio samo tri pogotka. 28-godišnji golman, koji je bio u poslednjim godinama u sjeni Martinsa, branio je u životnoj formi. Do kraja su se relativno brzo razrešila i ostala pitanja. Sremci (naši "prijatelji za uvek" koji na svom stadionu ohranjaju crnu seriju protiv nas) su drugo mesto i naslov viceprvaka praktično priigrali u 26. kolu, kad su pobedili Javor. Crvena Zvezda je u svom napadu na 4. mesto neslavno »propala« i  na kraju treču sezonu zaredom završila kao peta i ponovo ostaje bez LŠ. Ali smo zato videli tesnu borbu za opstanak. OFK Niš je več prošle sezone bio označen kao luzer, ali se u baražu spasio. Ovaj put Zdenko Toplak i kompanija napravili su još  veče čudo: u poslednjem kolu su na gostovanju izgubili od otpisanog Čukaričkog i tako prijatno šokirali Kanarince, koji su se uprkos porazu u Subotici radovali baražu, gde, to je sad več poznato, če igrati protiv Cementa Beočin.

 

 

 

 

Poslednje kolo u ligi, i večiti derbi (2:0) obeležio je poseban lik. To je bila poslednja utakmica Silvia Kalinića u igračkoj karijeri, a od nje se poslovio golom u 48. minutu te izlazkom iz terena u 79. minutu. Skoro sigurno Kalinić (359 nastupa, 187 golova, 71 asistencija u 12.5 sezona) ostaje u Partizanu, gde če raditi kao dio stručnog štaba.

 

 

 

Zanimiva je ove sezone statistika najboljih strelaca lige…

 

 

… koju vodi ove sezone sijajan Sremov napadač (ukupno 28 golova), ali za nas jeste frapantan podatak, da je najbolji strelac Partizana igrač, koji je poslednji gol u ligi postigao 3. novembra 2199 i bio odsutan skoro pola godine. Osim njega i Urugvajca, koji nije klasični napadač, nijedna Partizanova špica nije postigla više od 4 gola u ligi. I to se poznalo: u 32 kola Partizan je zabio samo 52 golova – 27 manje nego prošle sezone.

 

 

EVROPA

 

Posle demoliranja jednog, sledilo je i demoliranje drugog tima iz Londona (3:0, 4:0). U reprizi finala 2199, Topničari i Centurion nisu imali nikakve šanse. Slično je Partizan uradio sa Nantesom, dok je u polufinalu išao na Sremce, koji su sretno izbacili Bayern.

 

Imao je Partizan Sremce u šahu, ali posle brojnih promašaja ostao je (samo) gol štopera za pobedu od 1:0 pre revanša, sličan scenarij kao pre dve godine. U revanšu – istorija. Sremce su ohladili Fornalik i Milošević uz u drugom poluvremenu Lazićevu utakmicu karijere. U 66. minutu je domačima u jednom naletu obranio tri prilike zaredom. Konačnih 3:0 postavio je Nikitin i time je Partizan prvi put u istoriji klubova iz iste zemlje u Evropi pobedio na oba meča! Malu sjenu doneo je žuti karton Orlova-ruski veznjak, koji je te sezone igrao kao preporođen, zbog nje je propustio finale protiv Čelsija.

 

Od 2195. Partizan tako igra šesti finale LŠ zaredom, izgubio je 2197. protiv Lyona i 2195. baš protiv ovogodišnjeg protivnika. Treči tim iz Londona te sezone predstavljao je največi zalogaj. Defanzivnu taktiku su crno-beli probili u 78. minuti, posle pokušaja Chovaneca i Alcobe, je u trečom pokušaju odbitu loptu u gol poslao 29-godišnji poljski ofanzivac – za treči naslov šampiona Evrope zaredom i ukupno 85.

 

 

Javor (Lyon) i OFK Beograd (Man Utd) su ispali več u osmini finala. U kupu UEFA je Crvena Zvezda u četvrtfinalu eliminirana od bratskog Olympiakosa – konačnog pobednika takmičenja. U finalu je pao Betis, koji je tako izgubio drugo finale zaredom.

 

 

 

STATISTIKA TIMA

 

 

 

 

 

Prošle sezone su nas poneli krilni igrači; ove (uprkos nepromenjenom stilu igre) centralni vezisti. Orlov je bio prvi asistent (10).

 

 

 

 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

OSVRT NA ZALAZAK 22. VEKA 

 

 

(Vir slike: https://crnobelanostalgija.com/2019/06/i-foto-je-partizan.html)

 

Partizan je u 22. vek došao kao najbolji tim Srbije, igrajuči na krcatom, starom stadionu od 150 godina, i pun večnih lažnih obečanja o novom domovanju i blokiranju lokalne opozicije. Bilo je to vreme, kad Zvezda u tom sejvu još uvek nije imala ni jedne titule prvaka i kad je bio glavni pratilac Partizana Srem sa 3 titule. Več par godina kasnije situacija se promenila, promenili su se i Partizanovi glavni rivali za naslov. Na početku 22. veka Partizan je konačno dobio novi stadion, največi na planetu, dostojan svog imena, kojemu je na početku poslednje decenije tog veka iznenađujuče sledio još jedan. Još veči.

22. vek je na površje lansirao neke nove timove, a neki su otišli u zaborav. Neki su se nakon par decenija probudili, ali samo za kratko vreme. Neki su nastali »iz ništa«, zasvetili i mešali štrene največim, da bi onda zauvek potonili u spavanje.

 

Kao menadžer sam se u proteklih 100 godina (7 u stvarnom životu) puno toga naučio, nešto i iz novijih FM-a, koji me ipak nisu tako zasvojili kao taj. Na kratak način želim predstaviti i to, kako sam se učio i kako se još uvek. Mislim, da sam se nešto, inače ne bi bilo 66 godina Partizanove dominacije. Ako bi mi ko pre 100 godina rekao, da čemo to postiči, ne bi mu verovao.

 

Šta su onda glavne stvari za izdvojiti u (Partizanovoj) eri 2099-2199?

 

 

PROMENE RIVALSTVA: PRVE TITULE ZVEZDE, USPON JAVORA, PERIODIČNI POVRATKI OFK BEOGRADA I SREMA

 

Sa osvajanjem prve titule posle 95 godine u sezoni 2100/01, crveno-beli dio Beograda počeo je pričati o Zvezdinom veku. To se samo djelomično uresničilo. Zvezda je toj tituli dodala još četiri (2112, 2113, 2119 i 2132). Na prelomu veka je Srem kao rival za naslov i čak za učestovanje u LŠ (pošto je u LŠ vodilo 1. in 2. mesto) nestao. Sremska Mitrovica če se od Lige Šampiona posloviti za više od 30 godina, od 2092 do 2125!

 

Na prelomu veka je pad Srema počeo iskoristiti Javor, koji je tad važio tek za tim broj 3/4 u Srbiji. U 21. veku je samo 4 puta završio kao vicešampion Srbije, ali je u periodu 2098-2103 uvek završio kao treči. Krmilo za Partizanovog glavnom rivala preuzeli su večiti rival i »zaboravljeni« rival iz Karaburme. Romantičari su u tom sejvu osvojili dva naslova, u 2010. i 2038., a mogli bi jih barem dvaput toliko, da jih nisu izdali živci ili nešto drugo… Četiri uzastopna naslova viceprvaka (2110-13) pričaju o time, a pogotovo tesne su bile sezone 2109/10 i 2110/11, u kojoj su recimo Romantičari prokockali +10 na jesen…

 

 

 

Period druge i treče decenije 22. veka možemo smatrati kao period največeg rivalstva između Partizana i Zvezde. Nije bilo ma nikakve šanse, da prva dva mesta zauzme ko drugi. U tom periodu su večita rivala odigrala i žestoke europske duele (2110, 2116, 2120), iz prvog od naštetih je kao pobednik izašao Partizan, iz drugog i trečeg Zvezda.

 

U četvrtoj deceniji dolazi na vreme Javor sa golgeterom, srpskim  Bugarom Dimitrom Trifonovom. Imavši u žepu več neki europski trofej (o čemu čemo več kasnije) u 2133. godini u izravnom okršaju u poslednjem kolu savlada Partizan 2:1 u Humskoj i time osvoji svoj prvi i do sad jedini naslov prvaka Srbije i postaje prvi srpski šampion izvan glavnog grada. To je bila pretposlednja ultradramatična sezona Superlige, još dramatičnija je sledila dve sezone kasnije, kad smo u poslednjem kolu pratili čak troboj Javora, Partizana i OFK Beograda. Po staroj tradiciji, kao pre dve godine, Romantičari su završili kao 3., a naslov je ovaj put pripao Partizanu, koji če biti do kraja zahvalan Sremcima i njihovom remiju 1:1 u Ivanjici.

 

 

Iako su Srem i OFK Beograd po koji put uspeli dođi na prva dva mesta, sledeče razdoblje možemo karakterizirati kao era Velikih 3. Prvak je bio poznat več unapred, a za mesto, koje vodi u kvalifikacije za LŠ borili su se u glavnom Zvezda i Javor. Nekad je sreča presudila jednim, nekad drugim.

 

U periodu negde od 2160-80 če se opča slika prvenstva ponovo malo promeniti pošto je tim iz Ivanjice nekako počeo stagnirati (to ne važi toliko za Evropu!), a to su iskoristili na Karaburmi i kod Srema.

 

 

 

 

 

Prirodna evolucija u vidu stagnacije je u zadnjem delu 22. veka zahvatila i našeg največeg rivala, što ponavljamo skoro svaku sezonu več jednih 10-15 godina. Zanimivo je, da se je to počelo dešavati baš u vremenu, kad je Linglong superliga postala najjača liga Evrope; od 80-ih dalje ima čak 4 mesta, koje vode u LŠ (2+2). Promene trenera, formacije, upitljivi transferi… su se nagomadili, pa je tako Zvezda pre četiri godine bila čak na pragu ispada u Prvu ligu. Od tad dalje upisali su jedno četvrto i dva peta mesta: a pogotovo u poslednjoj deceniji ne mogu se pohvaliti dobrim početkom sezone.

 

 

Poslednji put Zvezda je dobila prvi prvenstveni meč u 2189., od tad dalje njeni početki sezone (uključivši prvih pet kola) izgledali so ovako (W= pobeda, L=poraz, X=remi):

 

2190/91: L-L-X-W-W (7/15)

2191/92: X-L-L-L-W (4/15)

2192/93: L-L-L-W-L (3/15)

2193/94: L-L-L-L-X (1/15)

2194/95: X-X-W-X-X (7/15)

2195/96: X-L-L-L-X (2/15)

2196/97: L-L-W-W-L (6/15)

2197/98: L-W-L-L-X (4/15)

2198/99: L-X-W-X-L (5/15)

 

Činjenica, da je u večini primera Zvezda imala na početku protivnike poput Javora, Srema, OFK Beograda, ne izdrži puno vode: jesu na početku sezone prvi tri protivnici bili upravo ti plus OFK Niš i Hajduk, ali na početku sezone 2195/96 to su bili: Mladost Apatin, Voša, Novi Sad, Hajduk Kula i Rad.

 

 

SRPSKI KLUBOVI U EVROPI (IZUZEMŠI PARTIZAN)

 

Osim Partizana, Javor je tim, koji je najviše zaznamovao evropska takmičenja. U godini, kad je slavio 200 godina postojanja (2112), osvojili su prvi evropski trofej, to je kup UEFA. To su ponovili još šest puta: 2137, 2160, 2177, 2181 i 2196. I ne samo to: dva puta su postali čak prvaci Evrope – 2156. i 2191 i jednom vicešampioni (2183).

 

Međusobni susreti Superligaša (i regionalnih derbija protiv hrvatskih i slovenskih ekipa) u Evropi su postali tradicija. Partizan je največeg rivala pored Zvezde dobio u Javoru, igrao je i protiv OFK Beograda, Zvezde i Srema. Uobičajena su postala i svesrpska finala europskih takmičenja a čak i superkupa Evrope. Prvi je to iskusio baš Javor – 2137. u finalu kupa UEFA slavio je protiv Srema, a pre tri godine protiv Borca. Do vrhunca smo došli i u ligi Šampiona: u 2149. i 2150. za naslov prvaka Evrope pratili smo večiti derbi između Partizana i Zvezde; oba puta pobedili su crno-beli. U 2165. Partizan je na penale savladao Sremce, koji su do sad jedini tim iz Velike petorice bez i jedne europske lovorike. Osim izgubljenog finala LŠ izgubili su i sva tri finala kupa UEFA (2137, 2171, 2186).

 

Preostala člana petorke su u 22. veku osvojila po neki kup UEFA, ali ne i nove Lige šampiona. Zvezda u LŠ ostaje kod broja dva (1991, 2063) i četiri izgubljena finala (2116, 2120,2149, 2150), dok ima bolju statistiku u kupu UEFA – pobede 2044., 2084., 2139., 2187., 2189. i fibale 1979., 2178. Slično važi za Romantičare, šampione Evrope 2041. i vicešampione 2191. odnosno pobednike kupa UEFA u 2030., 2115., 2153. i 2190. / finaliste 2097.

 

 

 

INFRASTRUKTURA

 

Ako je Partizan  na početku veka bio predmet zasmejavanja zbog starog stadiona, pošto su na novih stadionima več igrali u Ivanjici, Sremu, Karaburmi, sad se on smije drugim. U 2104. je bio izgrađen novi stadion Partizana sa kapacitetom slabih 145k gledatelja. Taj stadion je potrajao do 2189., kad je izgrađen drugi, još moderniji stadion sa kapacitetom od dobrih 175k gledatelja.

 

Sa velikom verovatnoščom možemo reči, da su Partizanovi veliki rivali svoju infrastrukturu, iako več iz 21. veka, razvili do krajne granice. Dok kod Partizana (zbog reporta, koje dobijam kraj svake sezone i sad, deset godina nakon domovanja na novom stadionu) postoji mala ali ne nemoguča šansa, da bi nekog dana naš stadion mogli još proširiti.

 

Od članova Superlige sezone 2198/99 svi osim Posavca imaju najbolje moguče uslove za trening (Top) i razvoj mladih igrača (State of the art). Na novih stadionih igraju:

 

Javor – Habitpharm Javor stadium (33.795)

OFK Beograd – OFK Beograd stadium (40.539)

Srem – Srem stadium (35.185)

OFK Niš – OFK Niš stadium (16.653)

Rad – Rad stadium (21.693)

Borac – Borac stadium (7.010)

 

 

Neki Prvoligaši:

 

Novi Sad – Novi Sad stadium (15.321)

Hajduk Kula – Hajduk Rodić MB Stadium (17.406) – ispali!

BPI Pekar – BPI Pekar stadium (5.953)

Bežanija – Bežanija stadium (9.067)

 

 

 

SEČANJA NA NEKE KLUBOVE, KOJI SU SE »POJAVILI« U 22. VEKU

 

 

FK BEOGRAD

 

FK Beograd na Karaburmi je u prvim decenijama tog stolječa doživljavao zlate trenutke. Bio je redovni član top 6 i velikim redovno oduzimao bodove i pobeđivao jih-Partizan »čak« pet puta. Imali su igrače poput zlatnog  napadačkog dua Mladen Bogdanović i Nemanja Stepanović. I Partizan je slao tamo igrače na pozajmicu, najpoznatiji od njih bio je isto napadač Nenad Raković. Igrali su par puta i u Europi, u sezonama 2104/05 i 2122/23 čak grupe kupa UEFA. Igrali su i tri puta u finalu Lav kupa (2108, 2109, 2119) ali sva izgubili, protiv Rada, Partizana i Zvezde.  

 

Sezona 2138/39 je za klub iz Karaburme bila poslednja u Superligi. Skoro celo sledeču deceniju proveo je u drugom rangu (Prva liga), da bi onda i ta postala prevelik zalogaj zanj. U sezoni 2153/54 su ispali i iz tog ranga, da bi se vanj vratili samo još dvaput-u sezonama 2163/64 i 2164/65, kad su opet ispali i nema jih u aktivnim ligaškim takmičenjima.

 

 

 

OFK NIŠ

 

Iako Nišlijama grozi ispad u Prvu ligu, treba naglasiti, da valjaju za jednog od najstabilnijih klubova u Srbiji. U 21. veku su samo tri puta nastupali u Superligi, sve to od negde kraja 2080-ih. U 22. veku njihovo učestvovanje u top 12 nije iznenađenje; največi post su doživeli između 2107. i 2141. U sezoni 2187/88 su došli čak do osmine finala kupa UEFA, ali največi uspeh još sega u prošli vek – pobeda u kupu 2092. protiv Crvene Zvezde.

 

 

RFK NOVI SAD

 

Bez obzira na koje ispadanje, prvi je klub u Novom Sadu i po ambicijama i po infrastrukturi. U tom veku tri put su pobedili u kupu (Voša samo jedan put).  

 

 

RADNIČKI SOMBOR

 

Kratka bajka ali duža za razliku od nekih tipa Budučnost Dobanovci, Metalac Kraljevo… Radnički je bio između 2147 i 2192 14 puta sudionik elitnog fudbala u Srbiji. Največi uspeh je doživeo u sezoni 2152/53, u kojoj je osvojio peto mesto i izborio učestvovanje u Evropi. U toj sezoni je u poslednjem kolu u Humskoj pobedio Partizan sa 1:0 i time crno-belima sprečio, da bi sezonu u ligi završili neporaženi. Partizanu je čak dvaput sprečio i prolazak dalje u kupu (2160, 2193). Pre dve godine su ispali iz drugog ranga takmičenja.

 

 

SLOGA TEMERIN 

 

Prvi put u Superligi u sezoni 2108/09, a poslednji put u 2142/43. Kraj 2120-ih bili su stabilni član elite, kojemu se nije bilo teško plasirati ni u top 6.

 

 

SREM JAKOVO

 

Za razliku od Temerinaca imaju nešto veču tradiciju nastupanja između elitu, ali jedini put su se u top 6 plasirali u sezoni 2079/80. U prve dve decenije su valjali za tim, kojeg nije lako pobediti (pitajte Partizan). Poslednji put u eliti: 2157/58.

 

 

ŠAJKAŠ

 

U FM-u ima iste boje kao Sloga, tako da sam jih kad pobrkao i smatrao jih za isti klub…  Zanje valja slično kao za Slogu. U prve tri decenije tog veka bili su stabilni tim i umeli su dogurati do Evrope. Proti njih smo se retko razigrali. Poslednji put u eliti: 2139/40.

 

 

 

KLUBOVI IZ POČETKA SEJVA, KOJI SU SKORO POTPUNO NESTALI SA FUDBALSKE KARTE ILI SE SPORADIČNO POJAVLJUJU SVAKE TOLIKO

 

ZEMUN. Večino 21. veka su proveli u Prvoj ligi. Iz nje su poslednji put ispali pre 20 godina. U Superligi su poslednji put igrali u sezoni 2107/08.

 

SMEDEREVO. U prvoj sezoni (2006/07) su osvojili čak treče mesto u Superligi, ispred Voše, Hajduka Kule i Bežanije. Nakon toga se njihova sudbina promenila. Sezona 2135/36 je njihova poslednja u Superligi, sezona 2185/86 njihova poslednja u Prvoj ligi. Od januara 2137 su Partizanova filijala, ali bez konkretnih učinka.

 

BEŽANIJA. Pre tri godine su se nakon 91 godina  vratili u Superligu, da bi iz nje ekspresno ispali, ali kako jim trenutno kaže protiv Niša, na dobrom su putu, da napreduju.

 

VOŽDOVAC. Potpuno nestali sa radara. Superliga jih je poslednji put gostila pre skoro 120 godina (2082/83). U tom veku su bili član Prve lige između 2131-35 i 2170-79.

 

BANAT. Samo jednom su u tom veku igrali u eliti, u sezoni 2114/15.

 

ČUKARIČKI. Sa 16 osvojenih Prvih liga, Čuka je rekorder. Sledeče sezone če nakon 20 godina ponovo igrati u Superligi.Veči post imali su između sezone 2133/34 i 2166/67.

 

 

 

TAKTIČKO "NADMUDRIVANJE": OD TIMA KA POJEDINCU

 

Ako su me kao menadžara u prvih 100 godina u glavnom vodile timske instrukcije, podešavanje formacija, nastavak karijere išao je u malo drukčiju smer. To ne znači, da nisam podešavao formacija, nego sam saznao, da su one samo dio uspeha.

 

Neverovatno se čuje, ali u 21. veku igrača skoro da nisam trenirao na druge pozicije. Nisam obačao pažnju na pep-talke. Nisam obračao pažnje na neke atribute. Kod napadača imao sam prvo u fokusu Finishing i Composure. Onda sam se čudio, zašto moji južnoamerički igrači, koji imaju obično fiziku nula, ne zabijaju. Kad sam sklopio i to i stavio fizički snažnije igrače, i kad ni to nije radio, rabio sam kasno paljenje, da se osredotočim i na ostale mentalne atribute.

 

 

 

 

Dva dela mojih eksperimenta. Mile Momčilović* (2115) i Marco Hernandez (2137), oba natrenirana kao napadača. Kod prvog sam se nadao, da če svojom snagom biti naš visok targetman. Time smo prilagodili i igru. To je radilo u recimo 1-2 primera od 5. Ali time smo izgubili na igri i  na lepoti, no izkazalo se kasnije, da ni efikasnost nije bila nekakva -  a pazite, mi smo u to vreme imali Enriqueja Tizama*, koji če postati najbolji ligaški strelac svih vremena. Mometa smo prestali trenirati kao napadača oko 2118. i od tad dalje počeli smo dominirati. Mometova karijera trajala je još 10 godina. Na drugi strani nije trebalo biti Šerlok, da bi znali, da če biti eksperiment sa Peruancem bolji, iako je čovek, kad je došao kod nas bio natural samo na AMC i to mu je bila jedina pozicija, koju je umeo, da igra. Do kraja karijere kod nas došao je do brojke 173 ligaških golova.

 

Igrači su se zajedno sa mnom u 22. veku promenili. Momčilović* je bio možda jedan od poslednjih iz stare škole (a valjao je za naše dete) koji je u Partizanu »izdržao« skoro 20 sezona. Moguče zbog toga, jer nije bio dovoljno ambiciozan. Na drugoj strani sam u 2150, 2160-ima imao seriju ambicioznih igrača, koji su uprkos osvajanju LŠ zatražili odlazke. To važi i za neke debitante u prvom timu. Zato igrače lastne škole ne smatram za samoumevne i vredne minutaže sve dok ne pokažu i mentalnog kvaliteta. Ali to je dugoročni proces. Lepo je imati ideju od tri centralna vezna iz Zemunela praviti Barsu, ali šta ako jedan nije dovoljno kvalitetan, drugi jeste, ali igra promenljivo, a treči mi traži odlazak u Real par sati pre finala LŠ?

 

Sve u svemu, pred nama su novi izazovi.

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

U sezoni 2198/99 pao još jedan rekord

 

66-88-99: 

NAJBOLJI PRVAK, NAJBOLJI VICEPRVAK I DVA TRAGIČARA

 

 

Pitao sam se, šta če biti, kad bi bili svi napadači u formi…

 

 

PRELAZNI ROK: POVRATAK I LABUDJI SPEV IZGUBLJENOG JAVOROVOG SINA

 

 

 

Nadimak »busiest« ako gledamo šire nije baš tačan; u glavnom je zanj odgovoran Javor pošto ostali timovi i nisu nešto kupovali. Tim iz Ivanjice, koji je pored Partizana u poslednjoj deceniji pokazao najviše stabilnosti i najmanje fluktuacija, se pojačao sa šestoricom igrača, između kojima oko zapali za Dragišu Milojevića*. Izkusni 30-godišnji vezni igrač (dete Partizana) se u Javor seli nakon dve sezone u Sremu.

 

Nešto veči peh Javor je priredio u stručnom štabu. Velecenjeni trener Marjan Stojković nije mogao zavrniti ponudu Rome (sa kojom če dogurati do polufinala LŠ), a na njegovo mesto stigao je 64-godišnji proslavljeni slovenački stručnjak, koji je svoju fudbalsku karijeru započeo pre pola veka – u Ivanjici.

 

Ali tamo nije dobio prilike, za Javor je kao rosni mladić odigrao samo jedan meč u ligi, i to je bilo to, što se najvišeg ranga srpskog fudbala tiče. Svoju igračku, a posobno trenersku karijeru je obeležio pre svega u slovenačkoj ligi, gde se sve, što je taknuo, pozlatilo:

 

* kao trener CMC Publikuma doveo ga je iz druge u prvu ligu i u sezoni 2182/83 postao prvak te 2185. i 2186. i pobednik kupa.  Sa njima nikad nije završio niže od 3.  mesta;

 

* sa HIT Goricom je tri puta zaredom postao slovenački prvak (2189-91) i 2192. prvak kupa;

 

* sa Murom je bio slovenački prvak 2195. i 2196.; u 2195/96 je sa slovenačkim crno-belima igrao čak grupnu fazu LŠ u grupi sa  - Javorom (!), HSV-om i Milanom.

 

Da li su upravo ti okršaji odnosno povratak izgubljenog sina u Ivanjicu u 2195. posle skoro 50 godina zapalili iskricu i trasirali buduči posao i največi trenerski izazov ikad? To nikad nečemo znati, ali nešto mora biti na tome. Vez između Javora i Pečnika nikad nije bila prekinjena i brojke su na njegovi strani -  Slovenac iz Martjanaca iz severoistoka Slovenije rođen je u 2133. godini; na svet je došao dobra četiri meseca nakon čuvenog osvajanja prvog i do sad jedinog naslova prvaka za Ivanjičane.

 

Kako če se kasnije izkazati, to če biti i poslednja Pečnikova trenerska sezona u karijeri, jer se usred leta odlučio, da se sa julom 2199 penzionira. Ali u Ivanjici če za manje od godinu dana uprkos manku lovorika ostvariti velik trag.

 

U Partizanu smo (ako se ne računa prekomanda u prvi tim Ivana Lazarevića, obrambenog veznog, koji je dve godine igrao na pozajmici u Požarevcu) i youth intake doveli samo jednog igrača, u oko nama je pao štoper Loznice, pred kojim je dugi put do prvog tima.

 

 

Ugovor je istekao mnogo igračima. Na Branka Jurkovića nismo računali ni prošle sezone, ostalo su naše nekadašnje mlade nade, produkti naše škole. Obično ne obračam pažnje na tu listu, ali ovogodišnji spisak mi daje malo muke. Jer sam večini od tih igrača davao priliku, mogao samo komu još više, ali se nekako nije izašlo:

 

Stefan Jeftić* (YI 2183, GK, 31 g.): večna rezerva i jedan od najstrpljivih igrača… do jednog momenta…  jedan od tragičara iz one sezone, gde je (samo zbog povreda) dobio priliku protiv Porta, nakon koje se počeo buniti, da ne igra… Karijeru nastavlja u Novom Sadu u Prvoj ligi.

 

Branislav Trninić* (YI 2185, AMRL, 29 g.): samo još jedan od premnogih krilnih igrača, koje je producirala naša škola u kratkom periodu i nije dobivao prilika. Po njegovih stupnjevima možda ide i Perović*, ali možda zanj nije prekasno. I on če biti Jeftičev suigrač.

 

Dragan Stamenković* (YI 2187, FC, 27 g.): Dobio priliku na početku decenije. U sezonama 2190/91 i 2191/92 je bio član prvog tima, u 44 navrata je zabio 16 golova, a onda sam nanj prestao računati. Njegova nova sredina je Mladost Apatin, kamo je došao tek na početku oktobra.

Claude Saunier* (YI 2190, D/WBR, 24 g.): mislim, da njega uopče ne znate. Reprezentativac Francuske Gvajane (24 utakmica, 4 gola!) je dobivao par prilika u finišu par sezona nazad.

 

Istvan Juhasz* (YI 2190, ST, 24 g.): pre četiri godine nama je jedinim pogotkom u ligi protiv Zvezde doneo titulu…

 

Ivan Bakalov (AMC, 22 g.): on  nije naše škole list, u junu 2193 smo ga doveli iz Litexa. Upisao je samo jedan nastup u prvenstvu u sezoni 2194/95, onda dve sezone pozajmljen u filijalu Sigmu Olomuc. Karijeru če probati oživeti kuči, u Loku Plovdivu.

 

 

PRVENSTVO

 

JESEN: PARTIZAN EKSPRES; ATOMSKI FUDBAL JAVORA I HIT IZ NIŠA

 

U trečom kolu šampionata u Humsku je stigao Javor, isto sa 100% učinkom. Prva specialna utakmica sezone. U 18. minutu je Dragiši Milojeviću* uspeo to, čemu se verovatno nikad nije nadao. Posle centaršuta glavom je prevario Lazića i zabio svojem matičnom klubu usred Humske za 1:0. Nije se veselio. Crno-beli su uspeli preokrenuti več nakon prvog poluvremena: Rešek u 23., Chovanec u 45. i zatim još u 46., a konačnih 4:1 postavio je Aca Milošević u 77. minutu. Pobedio je bolji protivnik, ali Javor je IGRAO. Ni posle vodstva nisu otišli u bunker, što radi večina gostiju. Pečnikov dopronos bio je očigledan, iako nije doneo bodova.

 

Javor če nov, duži niz bez poraza, započeti i trajati če do 10. novembra. Crno-beli su nakon tri kola ohranili 100% učinak, a na tabeli bili su svejedno samo drugi. Zbog slabije gol razlike u leđa su gledali hitu jeseni (pre svega prvom delu tog perioda), povratniku u Superligu, OFK Nišu, koje vodi ikona Partizana Zdenko Toplak. Zanos niškog ponosa je bio na početku sezone tako velik, da su u 5. kolu na koljena spravili čak crno-bele (2:1).

 

Partizana taj poraz nije poremetio, i nitko nije mogao, da sluti, da če to biti sezona za pamčenje. Sledio je niz od 14 pobeda zaredom, u kojem su npr. do početka marta 2199 pali i Srem i Zvezda na gostovanju. Najvažniju utakmicu jeseni Partizan je odigrao 10. novembra u Ivanjici. Tad smo bili več svi uvereni, da je Pečnikov Javor na steroidima.

 

 

 

Jesenski derbi najviše kvalitete odlučio je neuništljivi (34 godina) »Kale« pošto je nakon slabog izbijanja domačeg golmana sam (!) krenuo skoro sa centra i preskijao par protivničkih braniča te  postigao pobednički pogodak.

 

 

Taj poraz za Javor nije značio puno, jer je zahvaljujučoj svojoj formi uprkos nizu vezanih pobeda Partizana iza njih još uvek zaostajao »samo« 7-9 bodova, ali zato je očigledno več pre polusezone rešio pitanje drugog direktnog učestvenika LŠ 2199/00, jer je imao ispred rivala več dvocifren broj prednosti. Tad se mi je u glavi porodila »misao« o »najboljem vicešampionu ikad«, pogotovo kad su do kraja jeseni postigli još drugu pobedu i nad Zvezdom i nad OFK Beogradom.

 

 

 

Tabela na polusezoni tako izgleda očekivano. Pad OFK Niša nije čudo, opstanak je skoro siguran, uz malo sreče možda i Evropa?  U borbi za 4 mesta u LŠ če se očigledno boriti OFK, Srem i ove polusezone odlična Zvezda.

 

 

A tabela če nas u nastavku prevariti.

 

 

Ne jednom, nego dva puta.

 

 

ZIMA 2199

 

Zimsko spavanje ili udanost u sudbinu? Tako je izgledao zimski prelazni period u Superligi, gde su »največi« transfer IN ostvarili večiti rivali. U Partizanu smo več na jesen dogovorili zimski dolazak fudbalera iz Zrinjskog, ide za (barem kako se mu vidi) izuzetno kreativnog vezista, no u toku dolazka postavilo se pitanje – gde če on u tom timu, koji je rasturao na jesen? I koga od sledečih igrača bi mogao izriniti ne iz prvog tima, nego iz rotacije. Možda je tome bio najbliži ili Orlov ( koji po individualnoj statistiki ne briljira, ali zna postignuti odlučujuče golove) ili Granados*, ali Španac je naše dete i u LŠ smo jedva prošli registraciju… Javier Garcia je več pokazao svoju kvalitetu. Ivan Lazarević ima tek 19 godina i na jesen je sabrao več pet asistencija i domači je igrač (žuti HG).

 

Največi »realni« novodošli transfer zime je dolazak bivšeg štopera subotičkog Spartaka u Zvezdu (3.6 mil.), dok je Superliga izgubila jednog od najboljih igrača lige. Marius Kovacs, nekadašnji igrač Partizana, 28-godišnji ofanzivnac, koji može igrati na svim pozicijama iza napadača, za 32 milijuna eura napustio je Ivanjicu za Man Utd. Rumun je izza sebe imao polusezonu života: u 26 utakmica postigao je 7 golova i 10 asistencija. Javor prave zamene zanj nima i okrenuo se ka nama. Zanimanje za našeg Perovića* (AMR) raste iz meča u meč, ali mi smo jim ponudili drugu stvar: na pozajmicu smo jim poslali centralnog vezista Sandora Laszla.

 

 

NASTAVAK 2199

 

 

Javorovih 5-1-0 i Partizanovih 5-0-1 do kraja rednog dela. Crno-beli ne znaju za remi: niz pobeda u 20. kolu je prekinuo OFK Beograd na Karaburmi, zato se prednost ispred Javora smanjila na -6. Top 6 su več obezbedili i Zvezda (10 bodova prednosti u odnosu na Srem) i OFK Beograd, ali smo poslednja dva putnika »gore« imali potvrđena več kolo kasnije i drame nije bilo. Sremcima su se pridružili Apatinci, koji če do kraja sezone ostvariti status najpodcenjenog hita ove sezone. Sapu je izgubio Toplakov Niš.

 

 

 

Upravo u Apatinu, nakon još jedne teško izbojevane pobede (Diazov prvenac sezone) u 28. kolu Partizan je proslavio svoju 66. titulu zaredom. Golman Mladosti Trailović, koji je crno-bele namučio i u kupu, ipak je bio pobednik duela pre nekoliko nedelja u Humskoj, gde je Partizan ostvario jedini i najneočekivaniji remi sezone (0:0). Ukoliko tog remija ne bi bilo, crno-beli bi došli do 90 bodova u šampionatu. No, rekord je svejedno pao. Neverovatan niz pobeda i predstave u plejofu su crno-bele ponele do rekordnih 88 od 96 bodova, obezbeđeno je i rekordnih 29 pobeda. Upravo tu se vidi, šta znači jedna pobeda napram tri remija i zato Partizanove sezone neporaženosti u šampionatu ne donose rekord po broju bodova.

 

Javor je na kraju popustio (psihološko smo jih smorili i u Evropi), itekako se poznao odlazak Kovacsa, bio  je razvaljen i dvaput od nas, ali nije opustio Pečnikovog totalnog fudbala. Na kraju smo ispred njih završili sa +22, ali su oni ispred 3. OFK-a nabrali čak +17.

 

Protiv svih očekivanjima zaostrila se borba za 4. mesto, koje je Zvezda veči dio sezone držala u rukama (pogledajte tabelu 20. kola sad). U 28. kolu su Sremci možda prvi put zamirisali priliku posle pobede nad Javorom i porazom Zvezde na Karaburmi: crveno-belima su se približali na minus 4. U 29. kolu su na Marakani obranili bod. Zvezda je meč 30. kola protiv Partizana imala odgođen i zato su se živci još napeli, kad je Srem pobedio još OFK Beograd 2:0, te u 31. kolu Apatince 1:0, dok je Zvezda kuči izgubila od Javora, koji je do tad vezao tri poraze zaredom, 1:2. Time su Sremci sa utakmicom više imali plus 2 ispred Zvezde, koja je pala na 5. mesto.

 

Činilo se, da ima Partizanov večiti rival sreču u nesreči. Kako čudno to zvuči. Jer do kraja sezone Zvezda jeste ima gostovanje u Humskoj, dok u poslednjem kolu gostuje u Apatinu. Sremci imaju još samo  jedan meč, u 32. kolu – gostovanje kod Partizana. Večiti derbi za Zvezdu zapravo nije tako bitan, jer če biti u svakom slučaju obavezna pobeda u Apatinu. Da če Sremci pobediti u Humskoj, bez obzira na »prijateljstvo« oba njih, zvuči kao čudo, ali ni bod Sremcima u slučaju pobede Zvezde ne bi bio dovoljan za 4. mesto, pošto je Zvezda od Sremaca bolja u međusobnim okršajima – pobedili su jih u Sremskoj Mitrovici 2:1.

 

Kod Zvezde se na poslednjem večitom derbiju rodio vrag, koji je rodio mladiče. U 15. minutu kod 0:0 je morao iz igre njihov prvi golman Karlo Selak. Pošto je rezervni, Vladimir Ajdarić (i onako ne igra!) bio povređen, svoj vatreni debi je dočekao 17-godišnji Jovan Adamović, koji je na leto za 5k eura došao iz Novog Sada. I zapamtiti če taj dan: več šest minuta kasnije prvi put je morao u svoju mrežu, a to se do kraja meča ponovilo sedam puta.

 

Da bi bila stvar još gora (nema sarkazma!) do poslednjeg kola se povredio i Adamović, pa je u Apatinu golmanska kriza naplavila još jednog debitanta, 18-godišnjeg Nikolu Tatalovića, koji jeste Zvezdino dete. Uz mizernu formu Zvezdi ni tamo nije bilo spasa, iako su več znali, da Partizan Sremcima neče dajati nikakve kompenzacije, jer napadaju rekordnih 88 bodova. U Humskoj smo tako videli dvojicu radostnih tima: Sremci su se uprkos porazu od 1:2 radovali 4. mesta i debakla Zvezde u Apatinu od čak 0:3. Zvezda je u poslednjih 10 kola primila čak 19 golova, a ukupno 47.

 

 

 

 

Od kandidata za naj »luzera« sezone če verovatno prvo mesto ipak uzeti neki drugi tim i to na našu žalost. OFK Niš je od hita jeseni sad na pragu Prve lige! U toku pisanja je izza nas več prvi meč finala za opstanak, u kojem su Nišlije kuči poražene od Bežanije od 0:1 i u uzvratu u Novom Beogradu če jim trebati čudo, slično onome, koje je uprvo protiv njih napravila Zvezda pre tri sezone. Crno-beli dio Novog Sada, koji se je pre godinu dana radovao ispadu svog gradskog rivala, če sad sa njima zameniti uloge: Novi Sad če zbog pobede Kanarinaca u Prvoj ligi ipak u sezoni 2199/00 imati Superligaša.

 

 

KUP

 

Na jesen imali smo dve muke. U 1. kolu protiv Djerdjapa nas je penala u sudijskoj nadoknadi spasio mladi Jovan Celar*; u Apatinu u četvrtfinalu Rešek. U međuvremenu smo eliminirali OFK Niš 3:0 i u polufinalu Vošu.

 

 

 

Finale kupa je u poslednje slabe dve decenije rezerviran samo za Veliku petoricu. Jedino je Rad u to vreme nekako uspeo popestriti kup završnicu. Dve godine nazad Srem nas je pobedio, sad smo jima uzvratili – golom Chovaneca.

 

 

 

 

 

EVROPA: KRAJ JEDNOG »CENTURIONA«

 

 

Evropu smo počeli sa najslabijom partijom sezone, bez žara, u superkupu Evrope, koja je zajedno sa porazom kod Niša razgalila neke naše slabosti. Ali teh nije bilo puno, tako, da smo grupnu fazu prošli bez praske. Novikov je proti svog matičnog kluba zabio ukupno 4 gola. Nakon Palerma smo u četvrtfinalu dobili najtežeg mogučeg protivnika. Javor. Oni su nas eliminirali iz Evrope u prošla dva navrata, tako, da je bio impulz uz njihovu odličnu formu na našoj strani.

 

Dobrivoje Vasić je igrač za Evropu. Prošle sezone nas je taj momak, koji ima u karijernoj  statistici od četiri čak tri gola zavedena u LŠ, doneo nama je brzo vodstvo u Ivanjici, koje je presekao njihov najbolji napadač. Taj se pobrinuo i za pobednički gol glavom par minuta pre kraja i potvrdio europsko prekletstvo stadiona Javora za Partizan. Taj ovde nikad nije pobedio, upisao je remi uz četiri poraza. Tri puta do sad je morao u Beogradu nadoknađivati zaostatak iz prvih utakmica, uspeo je dva put. Odnosno tri: u revanšu je Ukrajinčev gol več u 1. minutu dao slutiti na reprizu kanonade iz 2118. Partizan kao u prvom meču, gde je bio bolji, nije uspeo kronati nadmoči: gosti su domače u neko vreme držali u šahu, jer bi samo jedan gol totalno promenuo stvar. Onda se desila stvar, koja mnogo puta odlučuje u tako važnim utakmicama  živci. Gosti su ostali u kratko vreme sa dva igrača manje, što je Partizan iskoristio golom Vučemilovića, ali sve do kraja meča nismo bili mirni.

 

Bolji smo bili i od Liverpoola, ali to smo iskoristili tek na New Anfieldu, predvođenim zimzelenim Kalinićem. U finalu bi se skoro sreli sa Stojkovićevom Romom i podoživeli sečanja na 2119., ali smo se umesto toga zadovoljili Arsenalom. Protiv drugog najtrofejnijeg kluba Evrope (17 naslova) smo se poslednji put u finalu sreli davne 2144. i ne trebam gledati starih reporta, da se setim, da nama je tad presudio španski Brazilac Jefferson.

 

Dobra forma Filipa Lazića na golu odnosno svih rezervista stavila me je u veliku dilemu za prvih 11 u Dortmundu. Na kraju sam se, izuzevši njega, poslužio proverene recepture. Dilema je bila ili staviti na DC Vidala i na DR Hadebeja ili Silvia. Na poziciji MR bi obično igrao Fornalik, ali je izgubio nekoliko sezone zbog povrede, pa je tako zaigrao Albanac na inače prirodnoj poziciji, iako je više puta koriščen kao ML. Tamo je bio u toj sezoni zacementiran Nikitin, koji igra kao prerođen. U napadu je Slovaku delao društvo kapiten Kalinić, kojeg sam planirao samo za prvih 45 minuta, a onda ga zameniti Ukrajincem. Aca Milošević, koji se puno puta žalio zbog minutaže i koji je u toj sezoni isto odigrao veoma dobro, za LŠ nije bio registriran.

 

Nakon 0:0 u prvih 45 minuta nastavak je bio kao iz najružnijih snova. Topničari su došli u vodstvo, odnosno smo jih mi… nakon Shawovog centaršuta sa desne strane, Lazić je otišao u prazno i spetljao se sa Diazom*, koji je loptu odbio u vlastitu mrežu. I tek tad sam se setio, da je naš Čileanac jednom več postigao gol u finalu; finalu kupa pre dve godine protiv Srema. Tad je jedini gol za Partizan postigao Slaviša Janković; taj isti igrač, koji je u drugom poluvremenu došao sa klupe, nakon akcije Cela-Chovanec izjednačuje na 1:1. 25-godišnji Subotićan imao je ulogu i kod pobedničkog gola, gde je odlučio drugi rezervist. Novikovov šut je nespretno u svoj gol preusmerio David James. Arsenalov Paragvajac Cristian Centurion, koji je do sad spašavao svoj tim, bio je drugi put savladan.

 

 

I tako je kapiten Kalinić prvi dignuo trofej za prvaka Evrope 2199 – za kraj drugog centuriona.

 

Od ostalih srbskih timova u Evropi su Srem (Real) i OFK Beograd (Arsenal) ispali več u osmini finala. U kupu UEFA je neverovatan niz napravila Mladost Apatin, koja se je probila sve do polufinala; izbacio ju je tek finalist Betis. Crvena Zvezda je ispala u osmini finala protiv Barcelone. Spartak Subotica nije prošao grupe, dok Borac nije došao ni do nje (GAK).

 

 

TIM PARTIZANA

 

 

Naravno, da su u ospredju brojke u napadu: imati tri igrača sa 20 i više golova je za ovo doba neverovatno, uz odlične igre Aleksandra Miloševića, koji je opravdao svaki minut igranja. Novikov ima iza sebe najbolju sezonu uprkos tome, da je večinu golova zabio u "kontinentalnim" takmičenjima... Ali prvi između jednakima: Kralj, Silvio Kalinić, koji je u 35. godini posle Muhe Savića definitivno najbolji veteran u napadu, kojeg smo ikad imali.

 

 

Čudo od igrača i dokaz multipraktika. Miguel Angel Vidal je po osnovnoj profesiji štoper tipa libero, a može igrati i na bokovima (natreniran je po mojoj zaslugi i na DL). Ti tipi štopera-SW-a obično imaju bolju tehniku od standardnih DC-a, a kad i manji tackling (što kod njega ne valja). Pošto sam ga več natrenirao na DL, i pošto mi deluje zver u svakom trenutku, na par utakmicama sam ga koristio kao DM, MC, a kad i kao ofanzivno krilo. Na tim utakmicama na tim pozicijama, gde nema ni žute boje, jer ga ne treniram, pokazao se skoro bolje nego štoper.

 

 

Braniči su tako celokupno dali ogromnu razliku. Rešek je postigao čak 11 golova. U toj sezoni smo iz kornera pogodili 12 puta, u prošloj samo 4. Krila su briljirala asistencijama, a pogotovo treba naglasiti učinak Nenada Perovića*, koji je jedan od najinteligentnijih krila, koje sam ikad video. Između centralnih vezista pored očekivanih zvezda u oči stupa i 8 asistencija Lazarevića. Nije čudno, da je Granados* slan u Teleoptik i očigledno čemo za narančaste HG kvote morati potražiti neko drugo ime.

 

 

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

NA PUTU KA MUNDIJALU U ENGLESKOJ 2198

 

Nakon »eskplozije« našeg regiona što se tiče kvalifikacija za prošli Euro, stvari su se dve godine kasnije »smirile«. Na mundijalu u Engleskoj, poslednjem u tom veku, eks Jugoslaviju če zastupati na papiru najjači, Srbija i Hrvatska, obe kao pobednika svojih grupa. Ali još udarnija je vest, da če baš domačini Englezi biti jedini predstavnici »Ostrva« i to u vreme, kad se činilo, da i taj region doživlja razcvet. U istoj kvalifikacijskoj grupi i Škoti (šampioni 2186) i Irci (bronzani iz 2194.) su zaostali za Latvijci.

 

 

 

 

E N G L E S K A    2 1 9 8

 

 

BRAZILCI NA NEBRAZILSKI NAČIN PRVACI SVETA; TEMA ZA ŠAMPIONE SVETA NA EMIRATIMA I VICEŠAMPIONE NA STADIONU SVETLA

 

 

Nijedan Brazilac ni u prvih 18 šampionata; individualne nagrade u glavnom Hrvatima!

 

Španija, Hrvatska i Rumunjska su več nakon prva dva kola sa 100% učinkom obezbedile osminu finala i teoretički, dok su Francuzi, isto sa dve pobede, bili nadomak toga. Nadaljnji rasplet čekali smo sve do kraja (A-D, E-H)

 

Grupa A: Pored Španaca su napred i Belgijanci, kojem je bio protiv furije dovoljno i bod

 

Grupa B: Srbija ponovo u šoku. Posle pobede nad Egiptom u prvom kolu od 2:0 i remija Paragvajaca i Ukrajinaca, »orlovi« su bili u psihološko najboljoj poziciji. Onda su u 2. kolu izgubili od Paragvajaca, dok je Ukrajina sa 2 gola Novikova pobedila Afrikance. Time je Srbija pre meča sa Ukrajinom na stadionu Sunderlanda pala na treče mesto i trebala joj je pobeda. Ali uzalud: oba preostala meča su završila 0:0, i »orlovi«, finalisti prošlog prvenstva, napuštaju Englesku, i prvi put posle 2170. završavaju šampionat posle grupne faze.

 

Grupa C: Hrvatski niz se nastavlja, pobeđena je i Italija 1:0 autogolom Bandiere, a azzurrima je i taj poraz bio dovoljan za drugo mesto. Urugvajci su napunili mrežu Uzbekistanaca (4:1) ali bili za dva kola prekratki, jer u slučaju jednakog broja bodova presuđuje gol razlika.

 

Grupa D: Iznenađenje do sad Finska, delila je prvo mesto sa Argentincima pre finiša (4), ali njihove snove pokopao je autogol njihovog braniča protiv Meksika (0:1). Gauči su pobedom od 2:1 protiv Kameruna došli na prvo mesto.

 

Grupa E: Pobeda Nemaca i Turaka u poslednjem kolu rešila je sve dileme oko prva dva mesta.

 

Grupa F: Francuzi su postigli još treču pobedu, a Tunizijci prvu nad Šveđanima. To je stvarilo krug od tri  ekipe sa po 3 boda, gde su najbolje ipak prošli Skandinavci.

 

Grupa G: Največi skok! Brazilci su posle poraza od Nizozemske (0:2) i 0:0 protiv Australije bili na čak 4. mestu, ali su u poslednjem kolu na krilima tri gola napadača Reala, Jailsona savladali Togo, dok su Tulipani pobedili Australiju i na taj način gurnuli u osminu finala Brazilce.

 

Grupa H: Največe iznenađenje i tuga na šampionatu – takmičenje napuštaju domačini Englezi, inače prvaci Evrope! Presudan je bio poraz na poslednjoj utakmici protiv Rumunjske na stadionu Arsenala, dok je Čile nakantao Kanadu sa 5:1 i time za gol završio ispred Gordon Albiona!

 

 

 

 

Ako je bila do sad to priča poslednjem mundijala u tom veku, u greški ste. Največu priču napisali su oni, koji su u 2190-ima bili tarča posmeha. Južnoamerički fudbal uopče napravio je malo veči korak dalje napram prošlim mundijalima. Ali poanta jeste: nije toliko šok zbog več desetog i rekordnog 10. naslova prvaka sveta Selesaa (prvog nakon 2146), nego na način, na kojeg su došli do njega. Na šest utakmica na mundijalu zabili su tri gola Togu i gol Belgiji u polufinalu; na preostala četiri meča NISU zabili gol. Sve gole jim je zabio Jailson! Kakva če biti reakcija Brazilaca buduči, da kod njih treba osvajati trofeje i lepom igrom? Arnaldo? Igrao je celi meč protiv Nizozemske, u narednim je u večini došao sa klupe, a na poslednja meča nije igrao.

 

 

 

Da je bilo nešto »nesvakidašnje« kod prvaka sveta, govore i nagrade. Nagradu za najstrelca »razdelilo« si je čak šest igrača, koji su svak postigli po četiri gola: Samir Filipović (HRV), Gonzalo Granero (ŠPA), Kevin Gazeau (FRA), Jailson (BRA), Michele Scarigglia (ITA) i Thomas BAdet (BEL). Hrvatska je dobila (i) nagradu za Zlatnu loptu šampionata (Mladen Vučemilović) i nagradu za naj golmana (Ivica Istuk). U naj ekipi šampionata nema ni jednog Brazilca, a najviše je Španaca.

 

[FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom]

Sezonu 2197/98 obeležio paket duela Partizana i Srema

 

 

 

SREMCI IMAJU PARTIZANA VRH GLAVE …

 

… ali sami su krivi, kad su kuči Deda Mraz

 

U toj sezoni smo dobili novog prvog napadača, ali prvog između veterana itekako nismo otpisali. To nama je vratio u drugom delu sezone i pokazao »klincima« (između koje možemo dati i one sa 26 godina), kako se igra.

 

 

Transfer period

 

Humsku su napustili više ili manje zaboravljeni Dimitar Simov (Sporting Lisabon), Sergej Bondarenko (Castellon), Jaroslaw Adamski (Tottenham), Ivan Canev (Sporting Gijon), a moje oči još uvek ne mogu verovati, da je naše dete Wilhelm Beard* tako cenjen: reprezentativac Sierra Leoneja je postao novi član Man Utd-a.

 

Naše dete je i Aleksandar Jokić*, isto štoper, 31 godina. Presudio sam, da je sad previše spor za največe utakmice. Jokić je bio produkt YI 2182., a pravu šansu u Partizanovom prvom timu je dobio tek nakon sedam godina, od 2189-2197. U Teleoptik smo preselili i Branka Jurkovića (30 g.), koji na svu silu hoče promeniti sredinu; te Julia Cesara, za kojeg ne valja ništa od ovog. Ono, što sam najavljivao u prošlom reportu, sam i napravio: Granadosa* sam prebacio u prvi tim i osim toga osigurao dva pojačanja. U Humsku je stigao slovenački štoper iz Liverpoola te brazilski desni bek Silvio iz Fluminenseja.

 

 

Rivali? Po očekivanjima se Zvezda vrača u bitku za najbolje igrače i ponovo čemo gledati situacije, kad kradu igrače rivalima. I koji igrači če biti prvo u modi? Pa naravno krila, pošto se vračaj uka 4-4-2. Od pet pojačanja, tri igrača su krila i dva iz Srema, najzvučnije ime je Zoran Stojanović (10.25 mil.). Skoro dva puta više je za četvoricu novajlija potrošio Javor (u kojem je na čelo šefa struke došao Marjan Stojković, sad več bivši trener Romantičara), od toga 12.5 mil. za napadača OFK Beograda Bojana Vučkovića. Romantičari, koje če predvoditi eks trener Bežanije, Fahrudin Jevdijević, na veliko iznenađenje u njemu nisu tražili zamene.

 

 

 

PRVENSTVO: NA JESEN SLATKE MUKE U NAPADU; NA PROLJEČE RAČUNANJE NA SUPERMENA

 

Silvio Kalinić je obeležio svaki početak poslednjih nekoliko sezona pogotkom. Obeležio je prvo kolo za Partizan, ali nesretno – isključenjem u 24. minutu. Taj potez neočekivano je stvario prostor za jednog od junaka jeseni. Slovački internacionalac Chovanec odlučio je taj meč sa dva gola, a do kraja jeseni počeo dosta redovno zabijati, da bi na kraju došao do konta 14 golova. Uvod u sezonu bio je i u znaku derbija Srem-Javor (1:0) i debakla Zvezde na Banjici (0:4).

 

Za crno-bele je bio nastavak jeseni u znaku ubedljivih partija napadača, a i ostali su igrali u skladu sa očekivanjima. Ali bila je to i psihološka borba protiv odličnog Srema. Zbog ogromnega broja prestavljenih utakmica tabela sve do kraja jeseni nije bila baš realna. Npr. Borac u neko vreme dve nedelje nije igrao takmičarske utakmice. A Partizan je u neko vreme imao dva odnosno čak tri odigrana meča manje od konkurenata; te je veči dio tog perioda zaostajao za timom iz Sremske Mitrovice, koji još nije izgubio. Od prvih devet odigranih utakmica, čak šest su crno-beli igrali u gostima, između ostalim na Marakani i u Ivanjici, gde je bod uvek sličan pobedi. Ali tako nije bilo u Požarevcu, gde je Partizan može se reči prvi put kiksnuo pošto je pao na minu veteranskog orkestra, koji če ipak na kraju sezone ispasti iz lige.

 

Ta dva izgubljena boda u sledečem meču teško je platio Rad, a u pobedi od 8:0 partiju života upisao je Alcoba, upisavši 4 gola i asistenciju i to baš u vreme, kad sam u tamnom kotu mojih misli pomislio, da ga Vučemilović (koji je bio isto odličan na jesen) polako gura na klupu.

 

Na početku novembra ipak smo došli do kapitala domačih utakmica, koje smo iskoristili, a konačno smo počeli pobeđivati i u gostima. Kapitalnu pobedu smo obezbedili tri kola pre kraja jesenskog dela pobedom u derbiju kod Srema. U prvom poluvremenu tog meča smo bili nadigrani, dok smo jih u drugom smirili i golom svestranskog krilnog igrača pobedili 1:0.

 

 

 

Malo koji tim nas je tako nadigrao kao Srem u prvom poluvremenu: pa su tako ofanzivni vezni postali zadnji vezni, a napadači centralni vezni...

 

Onda smo u poslednjem zaostalom meču zime pobedili Zvezdu sa 2:1 i na kraju još Subotičane, dok je Srem u poslednjem meču jeseni kuči izgubio od Borca golom u 90. minutu i tad se je šampionat prelomio. Činilo se, da čemo pratiti mrtvu utrku Partizana i Srema, dok čemo u borbi za prva 4 mesta očigledno opet pratiti Zvezdu, koja je kad do boda došla i silom.

 

 

 

Početak prolječa nije slutio na promene. Partizan je do kraja rednog dela izgubio samo još četiri boda, da bi posle 22 kola imao dvocifrenu prednost ispred Sremcima.Sremcima, protiv kojih če(mo) od kraja marta do prve polovine aprila odigrati čak pet međusobnih utakmica u svim takmičenjima. Zaostanak drugih rivala do kraja bio je relativno »visok«. Polako su se počele slagati kockice i što se sudionika u top 6 tiče. OFK I Javor su to relativno brzo uradili. Zvezda je to obezbedila u 21. kolu pobedom u sudijskoj nadoknadi nad OFK Beogradom, dok je poslednjeg sudionika dalo 22. kolo. Tu su najviše sreče imali fudbaleri Spartaka, koji su sa 2:1 pobedili do tad još aktivne Apatince, a Borac je bio poražen istim rezultatom kod Rada i pao iz šestog mesta u plejout.

 

 

 

 

PARTIZAN DELI BODOVE

 

Na oba gostovanja u Humskoj do kraja sezone u prvenstvu, Sremci su ostali neporaženi, a način, do kojih su došli pre sve do boda u meču 22. kola, za mnoge bio je sporan i spružio teorije zavere o stogodišnjem prijateljstvu sa Sremcima… Crnobeli su propustili vodstvo od 2:0, a promašili su i penal. Ali ni to nije pomoglo Sremcima, koji su u plejofu upisali samo jednu pobedu uz pet remija. Četiri kola pre kraja su porazom na Marakani prvi put pali čak na treče mesto; drugo je zauzeo OFK Beograd. Zaostrila se i borba za top 4, pošto se Zvezda, koja je uvek zaostajala, opasno približala Javoru.

 

 

Ta bitka je skoro došla kraju u 29. kolu. Partizan je u Sremskoj Mitrovici treči put ove sezone pobedio, ovaj put 2-0, za šlag na torti se pobrinuo na prolječe prerođeni Kalinić pogotkom iz svoje polovine u prazni gol. OFK je ohladio Zvezdu (2:0) i time povečao prednost ispred Sremaca na drugom mestu, dok je zato Javor pobedom od 2:0 nad Subotičana lakše disao na 4. mestu (+3).

 

Da bi bila situacija za Sremce nepredstavljiva, su nakon 31. kola pali čak na 4. mesto posle poraza na Karaburmi (gol u 90.!) i pobede Zvezde nad Spartakom, što je rezultiralo, da su pred poslednjim kolom strahovali čak za Ligom Šampiona. 4. mesto bi definitivno izgubili u slučaju poraza od Javora i pobede Zvezde u Humskoj. Na kraju se nije desilo ni jedno ni drugo: oba meča su završena remijem, 1:1 odnosno 0:0. Šta bi se desilo, da bi prva zvezda Srema, David Jirašek (23 golova u 44 meča) bio više konstantan? Zvezda ostaje bez Lige Šampiona. U borbi za opstanak je Voša spasila bod u direktnom okršaju protiv Rada. A u Superligu se (konačno!) vrača OFK Niš!

 

 

U utakmicama Partizana u poslednjih deset kola teško je suditi. Igrali smo »toliko« koliko smo hteli. Slabe trenutke imali smo u Ivanjici, a pre svega na Karaburmi. Posle tog meča sam četiri igrača kaznio zbog slabe igre.

 

 

 

LAV KUP

 

Domači raspored, jeste, ali sve to su Superligaši, idemo od rivala do rivala. Raspištoljenje odnosno rapsodija u crno-belom u prva dva kola. Protiv Apatinaca je Juan Manuel Neyra* upisao prvi pogodak za članski tim; protiv Romantičara hattrickom se proslavio inače ambivalentan Novikov. Stopnjevanje napetosti se nastavilo: Zvezda je odpravljena 2:0. U polufinalu možda finale pre finala; prvo gostovanje i to kod Srema i baš tad se uklopio tzv. sremski paket od pet međusobnih utakmica u 26 dana. Nakon što smo prvenstveni meč jedva preživeli, u tom meču smo se predstavili još jednom nekonvencionalnom formacijom i ponovili recept: i ovaj put je odlučujuči pogodak postiglo levo krilo, ovaj put Janković. Srem je poslednju šansu za izjednačenje propustio u sudijskoj nadoknadi, kad bi nas greška Arnalda mogla skupo koštati. U finalu poslednji od rivala: za nas ljuti Javor, kojeg smo ipak probili par minuta pre kraja golom ruskog veznjaka.

 

 

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA / KUP UEFA

 

 

Ako izuzmemo milo rečeno šetnju u grupi i prilično lak posao protiv Betisa, gde je oba gola u Sevilli postigao »Kale«, finale pre finala odigrali smo u četvrtfinalu – protiv Srema. Par dana nakon »podarjenih« 2:2, ponovan susret kod nas uzeli smo ozbiljnije, ali u prvom poluvremenu nismo uspeli probiti njihove linije, To je uspelo tek iz prekida – Ruben Alcoba iz odlično izvedenog slobodnog udarca za konačnih ali zasluženih (samo) 1:0. Da če biti uzvrat težak, nije bilo jasno samo Sherlocku Holmsu, nego i tradiciji: Partizan baš nikad, kad pričamo o duelima na izpadanje protiv srpskih klubova, nije uspeo pobediti na oba meča. Najbliže ovom je bio pre deset godina, kad su se oba tima sreli u polufinalu tog takmičenja. I sve se činilo, da če crno-beli lagano obaviti svoj posao, posobno, kad je u sedmom minutu Sremov štoper Jan Vaclavik zaradio izravni crveni karton. Gosti nisu uspeli izrabiti svoje terenske nadmoči, ali daleko od toga, da smo pratili jednosmerni promet. Onda se desilo, to, što se obično- slabih deset minuta pre kraja su Sremci izveli brz protinapad, kojeg je u gol pretvorio Dragan Vojinović, rezerva iz 73. minuta, 19-godišnje dete Srema, debijem u LŠ i naravno, svojim prvencem ikad u karijeri…

 

Partizan je onda išao na sve ili ništa, i do kraja meča i u produžecima, jer je vazduh mirisao po prolazu Srema, ako dođe do penala. Kraj muka je na sladak način došao u četvrtom minutu drugog produžetka. Po akciji Granadosa i Cele, koji je za Srem bio presudan več u šampionatu, Albančev centaršut je pronašao glavu Dobrivojea Vasića za konačnih 1:1. Naravno, da i taj zgoditak ima svoju priču. 22-godišnji napadački wingback je iz klupe došao na početku drugog produžetka, zamenivši Slavišu Jankovića, ali umesto na levu, Vasić je otišao na desnu stranu, dok se na suprotno preselio Cela. I da bude priča još zanimljivija – to je bio Vasićev prvi gol za Partizan uopče, a nije bio prvi eks fudbaler Bačke, koji je bio presudan za Srem. Pre 33 godina u finalu LŠ, Ljubo Georgijev bio je isto desni bek, ali on je tad bio igrač Srema (igrao i za Partizan) i promašio je penal, nakon kojeg se tad serija i zvanično završila…

 

Kraj zanimljivosti: nekadašnji igrač i dete Partizana Dragiša Milojević* u oba meča protiv bivšeg kluba u LŠ nije sedio ni na klupi.

 

U polufinalu je pala Barsa: pre prvog meča me iritirao prvi poraz sezone na Karaburmim zato sam zaboravio, da se prvi meč igra u gostima i ne kuči, pa nisam stavio pep-talka, što bi nas skoro koštalo. U revanšu: poezija.

 

U finalu repriza prošlogodišnjeg. Zanimivost: Partizan i Lyon več treči put igraju međusobni finale u zaporednim godinama. To se desilo več u godinama 2154 i 2155 te u 2188-89. Partizan je imao imperativ pobede pošto je protiv OL-a izgubio pre godinu dana. Ovaj put finale je bio dosadan; u prvih 11 nije bilo nijednog od dvojice tragičara iz 2197. (Laszlo, Furtula). Ali i napad je radio na suvo i opet su bili pred nama produžetki. Očigledno ima Slaviša janković nešto u sebi, da njegova zamena postaje junak meča. Nakon rednog dela ga je zamenio Vučemilović, inače centralni ofanzivac. Čitav meč je odigrao Kalinić, i nikad nisam bio u dilemi, da ga zamenim. To se isplatilo u finišu; u 115. minutu; upravo mlađi od Hrvata je sa naše ubojite leve centrirao, a Kalinić je toliko prevario golmana Rodriguesa, da se lopta odbila u gol; gol, kojeg su na kraju pripisali Lyonovom vrataru. Vučemilović je doneo kraj nada Francuza, kad je u 120. minutu, kao u hokeju, iz daljine slao šut u praznu Lyonovu mrežu i konačno Partizanu doneo trebl odnosno 83. naslov prvaka Evrope.

 

 

 

Srpske ekipe su ove sezone napravile korak dalje u kupu UEFA, pošto je Javor eliminiran več u osmini finala LŠ od Liverpoola. Največi uspeh ostvarila je Crvena Zvezda. Povratnica u LŠ je platila svoju odsutnost iz europske elite plasmanom tek u 3. kakovostni šešir pre žreba, da bi se našla u grupi sa dvojicom favorita-Realom i Liverpoolom. Na kraju je takmičenje nastavila u kupu UEFA, gde se, između ostalog, eliminiravši OFK Beograd u 1/8 finala, probila sve do polufinala, gde ju je zaustavio finalist Arsenal. Topničari su to gradili i sa eliminacijom Vojvodine u 1/16 finala, dok je rad u istoj fazi ispao od pobednika-Porta. Borac iz Čačka je posle eliminiranja Man Cityja ispao od nemačkog Werdera.

 

 

 

ANALIZA TIMA

 

 

Igor Rešek je novo prvo ime odbrane, što smo znali. Zato smo ga i doveli. To je dokaz, da je dobre braniče puno lakše pronači nego napadače. Njegov partner na DC je naš Diaz*, rezerva je Furtula, koji je protiv Betisa upisao svoj prvi pogodak u dresu Partizana. Vidal kao i Hadebe mogu igrati na svim obrambenim pozicijama. Na golu ima Martins prednost pre Laziča; srpska »nada« polako testira moje strpljenje. Ali ima još prostora za napredak – jer smo za moj okus na kraju primili ipak malo previše golova – 10 na poslednjih 10 utakmica i ukupno 23. Jedan od tragičara te sezone nedvojbeno je bio madžarski bek Laszlo, koji je septembra u Novom Sadu slomio nogu i bio odsutan pola godine; vratio se upravo protiv istog protivnika, 3. marta u Humskoj (0:0).

 

Centralni vezni red je bio u toj sezoni pod rizikom, pošto nama treba još jedan igrač, sličan Milojeviću, ali mi smo se odlučili, da probamo forsirati Granadosa.* Španac je odigrao korektno, odnosno ništa posebno, kad je bio na raspolaganju – puno puta bio je povređen i postavlja se mi pitanje, da li mu više odgovara npr. balet. Zato smo u politiku rotacije bili prisiljeni u repatriaciju veterana – Julio Cesar, iako mu još ide u nos, da ne igra u prvom timu, »nagradio« nas je sa nekoliko slobodnjaka.

 

Krila su odigrala solidno. Teško čemo ostvariti dvostruke brojke asistencija jednog igrača poput Chiloma, ali me sve više brine pitanje odnosno ocena za Rusa, koju su mi doneli skauti pre nego smo ga kupili: Nikitin je prosto previše sebičan.

 

Naravno, da imamo najviše reči spremne za napadače, gde su se na kraju stvorile male grupice. U prvoj su Chovanec i Kalinić, dva kontrasta. Prvi je 18 od ukupno 22 golova (19 u ligi!) postigao na jesen i kao svak normalan napadač, baš na prolječe došao u zonu somraka od 11 sati bez gola. Drugi je to radio, kad je bio mlađi, ali u toj sezoni je 13 od svojih 17 golova postigao u drugom delu sezone. Igrači sa prezimenom Tuna i Cantona (Betis) samo su ga mogli pospremiti ovacijama, kao i navijači Partizana protiv Barcelone, i mnogo pre, protiv INONA, gde se proslavio hattrickovima. Što znači za naš tim priča i podatak sa meča na Nuevo Mestalli, da je bio, iako nije postigao gola, prvi igrač utakmice.

 

Vučemilović je u drugom delu sezone postigao još »samo« šest golova, dok je Novikov bio još gori, na polusezoni imao je na kontu 8, do kraja stigao je do broja 10. Čini se, da je još klasu niže Aca Milošević, kojemu nikako ne steče, da o Nikoli Iliću, koji je več u rezervama, ne pričamo.

 

 

 

Na leto pratičemo poslednji mundijal u tom veku: SP U ENGLESKOJ 2198. A od 12 igrača, koji če predstavljati Partizan, moramo spomenuti – Arnalda.

 

 

Arnaldo Silva Costa polako postaje stalni član Partizanovog prvog tima. U upravo završenoj sezoni iskoristio je Laszlovu povredu te njegove ne tako ubedljive predstave. To, da je sad več brazilski reprezentativac, moramo pojasniti u luči statičke reputacije u ovom FM-u, što dodatno povečava njegovu kvalitetu i vrednost. Južnoameričke ekipe su (to je moja teorija, koja se uvek potvrđuje), što se prelazaka u Partizan, normalno podeljene u dve grupe. Prvu sestavljaju Brazil i Argentina. Igrači tih nacionalnosti kao i ostali iz tog kontinenta, normalno nemaju zadržka, da bi došli u Srbiju; međutim zbog slabe i statične reputacije srpske lige, selektori Argentine i Brazila jih obično ne pozovu u nacionalni tim. Takvi igrači, ako su dovoljno dobri, zato nakon tri godine preuzmu srpski pasoš i igraju za Orlove. Darcy Melo, Martins, Julio Cesar… su samo trenutni primeri. Slično važi i za neke druge nacionalnosti, pogotovo iz zapadnih zemalja, koje se kreirajo u našem youth intejku (ja vam kažem sad, da Granados NIKAD neče igrati ni minuta za Španiju). Na drugoj strani su ostale zemlje Južne Amerike, koje normalno zovu svoje igrače, zato je šansa za naturalizaciju  manja.

 

Arnalda možemo na mundijalu (Brazil igra sa Nizozemskom, Australijom i Togom) smatrati i kroz okvir Selesaa, a i šire-južnoameričkog fudbala, koji je na poslednjim svetskim prvenstvima podbacio. Brazilci imaju kao pre četiri godine iza sebe katastrofalnu Kopa Ameriku (2195), koju su završili več u grupnoj fazi (Venezuela, Čile, Paragvaj), gde nisu uspeli nijednom pogoditi protivničke mreže.