Sir Aleš
-
Posts
1,260 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
59
Content Type
Profiles
Forums
Calendar
Downloads
Posts posted by Sir Aleš
-
-
Kraj prošlog reporta:
"Trenutno imamo niz od čak sedam pobeda u osam kola i ne samo, da smo ubedljivo u plejof coni, nego imamo šanse i za drugo mesto, ako ovako nastavimo (naravno, da nečemo). "
Poudarak na poslednje tri rečenice.
Niz uzastopnih pobeda smo proširili na neverovatnih 9 i mirisali direktnu promociju. Uprkos dobrim rezultatima redno sam dobivao mesečne reporte, da je atmosfera u timu slaba. Prvo sam se pitao odakle te dezinformacije. Onda sam otkrio, da su razlog tih vesti grupa nezadovoljnih rezervnih /u19 igrača, koja ne igra i koji sam obečao pozajmicu. No, problem je bio ta, što su tako slabi, ta jih nitko ne želi, a i uprava ne želi neke filijale (feeder club), kamo bi ti igrači otišli na pozajmicu. Bez obzira na to, što to (barem tako mislim, da) nije utecalo na prvi tim, slušati to redovno nije bilo lepo.
U ovom FM-u sam redovno doživeo kolapse, igravši i sa Man Utd-om i sa timom iz švedske četvrte lige, doživeo sam šamare, ali to, što doživljavam u Italiji, je vrh svega. U manje od mesec dana smo do kraja sezone ostali bez obojice najboljih napadača, pozajmica iz Ascolija odnosno Frosinoneja (svako zabio po 12 golova). Naši spasitelji su morali tako postati igrači naše škole: La Mantia (koji je do tad postigao svega dva gola-imate ga na SS-u gore) i Coppola-ide za igrača tipa Targetman, koji je u par navrata pokazao, da može biti bolji od La Mantie.
No, ofanzivni dio je svoj posao odradio po očekivanju, dok smo u poslednjih osam kola doživeli totalni kolaps zadnje četvorice u odbrani plus golmana, primivši čak 19 golova (u 22 kola 25) uz čak čest poraza. Odjednom su štoperi dobivali ocene ispod 6, čak najbolji (Spirito) je počeo podbacivati, da o isto tako najboljem levom beku (Seriju-4.7) ne pričam. Skoro svi protivnički šutevi su završili u našoj mreži, dok smo mi obično pogađali smo, kad smo išli na sve ili ništa. Kolaps je bio takve razine, da je pod pitanje doveo i učestvovanje u plejofu! Do njega smo na kraju stigli samo zbog boljeg međusobnog ishoda protiv Foligna, pazite, i mi i oni smo na kraju imali identičnu gol razliku. Da moj nekadašnji tim u poslednjem kolu nije neočekivano poražen, na kraju bi ispali mi, jer smo i mi doživeli poraz. Poraz protiv Poggibonsija, tima, koji je prošle sezone za las ostao bez plejofa. Protiv njih smo vodili 2:1, onda je naš rezervni levi bek zaradio isključenje. Odmah su to gosti iskoristili i zabili dva gola i nadigrali nas (na drugoj strani mi ni pod razno ne znamo igrati sa igračem više).
Atmosfera u timu pre dvomeča polufinala plejofa sa Renatejem je bila nikakva i dobro sam znao, šta nas čeka. Iako se je u prvi tim vratio napadač Catinari (pozajmljen iz Ascolija), njegova spremnost nije bila na zadovoljivoj razini. Renate nas je več u prvom meču razvalio kod nas 4:1 i ubedljivije nego kaže rezultat, dobio i revanš sa 3:2. Za razliku od godine pre, nisam bio previše razočaran, jer sam znao, da ako bi po čudu dobili Renate, u finalu protiv Taranta ne bi imali ni % šansi.
Treči uzastopni poraz u plejofu-ubija. Ali ja sam nakon prespavane noči-otišao dalje. U četvrti pokušaj. Testiram granice ove igre i granice, ko če prvi popustiti. Pre sezone 2017/18 se opet moralo iči u remont tima. Trenutno se nalazim na skoro istom vremenskom periodu nego pre godinu dana, ali za sad neču izdati, kako mi ide. To če biti u sledečem sezonskom reportu, gde čete između ostalih upoznati največu FM malverzaciju ikad, zbog koje sam izgubio važna tri boda.
Ciao.
-
1
-
-
FONDI CALCIO - Updejt sezone 2015/16 i 2016/17 (u toku)- status 11.2.2017
U TRAŽENJU MIDASOVOG DODIRA
Jovo na novo smo išli u pokušaj izgradnje koliko toliko solidnog tima u sezonu 2015/16. Nema pritiska u Fondiju, zato je posao u tom smislu lakši, ali ono što je sve više kucalo na vrata, je bila sve grozljivija finansijska situacija. Ponovo smo se u glavnom bazirali na pozajmice, doveli nama poznate igrače, a dobra stvar jeste bila ta, da smo uspeli na leto izgubljene igrače dobro nadomestiti.
Do srede oktobra smo bili dobro situirani, skoro čitavo vreme u zoni plejofa. Velik korak napred smo napravili i u kupu Serie C, gde smo prvi put eliminirali tim iz lige iznad nas (Trapani). Nakon duple povrede najboljeg napadača, pozajmljenog iz Ascolija, Catinarija i La Mantie, smo ušli u crveno-žutu zonu. Igre toplo-hladno su se nastavile skoro do kraja, ali su nas prvo remiji i posle par poraza izbacili iz zone plejofa. Poraz protiv Poggibonsija par kola pre kraja je bio skoro koban, mislim, da smo u to vreme bili oddaljeni 5 bodova od 6. mesta. Po katastrofi je mirisalo i kod Celana, gde smo gubili 2- a možda čak i 3-0 (ne sečam se uopšte), i preokrenuli na 4-3. Dva kola pre kraja smo opet bili u top 6, nakon poraza od boljeg tima Feralpija nama je trebala pomoč Bellarie protiv Poggbonsija. I točno to se desilo (1:1), dok smo mi pobedili Campobasso i pet minuta pre 12 ujeli plejof.
Naš prvi protivnik je bio Melfi (2x 1:1 u sezoni), kojeg smo taktično prevarili, odigravši defanzivnih 0:0 kuči, da bi u gostima napali, i uspeli pobediti 2:0. U finalu plejofa-poslednja stepenica pre promocija-nas je čekao tim, kojeg smo oba puta u sezoni pobedili. Barletta je poražena u prvom meču 1:0 golom još jednog pozajmljenog napadača, koji se na žalost povredio. 90 minuta nas je delilo do sna; u revanšu smo igrali dobro, ali zbog autogola našeg najboljeg braniča Petrucciola (Roma) i onda još jednog izgubili 0:2 i time obezbedili još jednu sezonu u C2... Jedan od najgorkijih poraza u karijeri.
Ipak, ozbiljnija stvar od toga su bile finansije več u toku sezone. U martu sam dobio obaveštenje, da če klub zbog duga iči u administraciju, dok su mi budžet za plače u toku sezone dodatno smanjili, tako, da sam bio još u dodatnom minusu. Sve to je pripomoglo, da na kraju sezone 2015/16 nisam mogao obnoviti ni jedan ugovor sa nijednim igračem. Takve kalvarije još nisam doživeo, u zori 1. jula 2016 smo u prvom timu ostali samo sa četvoricom igrača.
Sezona 2016/17
Transfer embargo je stigao tek na sredini augusta, do tad smo hvala bogu, več probali formirati tim, za kojeg smatram, da je po kvaliteti puno slabiji od onog iz predhodne sezone. Razlog je nikakav manevrski prostor: više od 3/4 budžeta za plače je uprkos eksodusu igrača več bilo popunjeno, zahvaljujuči platama za staff + u19 igračima, od kojih imaju neki več profesionalni ugovor.
Bio sam tako iritiran, da sam planirao odlazak iz kluba; sejvao sam 1.7. i za foru raskinuo ugovor i potražio drug klub. Imao sam osečaj, da sve, čega se taknem, ide u crnu rupu. Aversa Normanna, moj bivši klub je u Serie D, tok je Foligno (isto moj ex klub) u toku mog boravka u Fondiju promenio več dva trenera i u prošloj sezoni se jedva spasio ispada. No, očigledno me izvan Italije nitko više ne pozna, pa sam dobio odmah novu ponudu. Kluba Pro Cavese, koji se je iz Serie D plasirao u Serie C2. Kad sam pogledao igrače, video sam, da imaju čak neke bolje igrače od naših, ali budžet za plate skoro pola manji od Fondijevo plus to, da osim jednog doktora nisu imali nijednog skauta, ni trenera. Zaključio sam, da ipak može biti i gore nego u Fondiju, pa sam tako ponovo loadovao taj sejv iz 1.7.
Par igračima iz u19 sam probao raskinuti ugovor, ali bez uspeha. U praksi to znači, da sam za plate "morao" potrošiti svega još dobrih 10k eura/mesečno za nakup novih igrača. Između njih su najkvalitetniji veznjaki Mazzafera i Adamo,a pre svega štoper Spirito, koji je došao iz Lecca, inače dete Lazia. U prvi tim sam morao staviti i par igrača lastne škole (smo najmlađi tim lige sa prosjekom od dobrih 20 godina), pre svega one na desnom krilu, a od veznjaka se izpostavio Mirko Goracci (regen). Od naše zvanične filijale Modene osim para nemamo koristi, pošto nitko od njihovih igrača nije zainteresiran za pozajmicu, a odbilo nas je i par igrača iz Serie A, koji su u proteklim sezonama došli ovde.
Kako je sezona počela, finansije su se popravile; uprava je sanirala dug, budžet za plate igrača je prestižen za samo oko 2k eura, ali finansije ne mogu iz crvene boje. Početak sezone nije bio inače uspešan, što se rezultata tiče- veči dio polovine jeseni smo preživeli u coni za izpadanje. Neverovatna "kompetitivnost" talijanskog fudbala se vidi i u činjenici, da smo u prvom kolu doživeli poraz od Viboneseja- daleko najslabijeg tima ispred 2 sezone, koji je primio više od 100 golova u ligi. Na drugoj strani se Teramo, tim, koji se pre dve godine plasirao u C1, sad bori čak za opstanak u C2.
Preokret? Kraj godine 2016 i početak 2017 smo naišli na zlatno polje. Nakon probavanja jedno 5 novih formacija ipd. smo nekako naišli na 4-3-1-2 sa samo jednim MC-em. Ta formacija nama je neočekivano pomogla, kad smo lovili rezultat i dovela nam neke lepe preokrete. Trenutno imamo niz od čak sedam pobeda u osam kola i ne samo, da smo ubedljivo u plejof coni, nego imamo šanse i za drugo mesto, ako ovako nastavimo (naravno, da nečemo).
-
2
-
-
FONDI - sezona 2014/15 - Serie C2B
Uz dve male krize, koje su nas postavile tad na realna tla-večinu prve polovine smo taborili negde na 8.-10. mestu. Početkom godine se je polako sav naš trud počeo konsolidirati. Na početku februara je ličilo. da nas čeka i treči crveni val, ali je jedna od presudnih utakmica bila ona kod vodečeg Terama, koju smo neočekivano nakon preokreta dobili sa 2:1. Sledio je niz bez poraza, dug dva meseca, u kojem smo si ne samo zajamčili plejof nego opasno napadali i izravnu promociju. Taj niz su prekinula poslednja tri kola, koja su zbog važnosti morale u timu verovatno pripomogla ka konačnom ispljenu protiv Viareggia u plejofu.
Protiv petoplasiranog tima sezone morali smo igrati bez najboljeg napadača, Martinozzija (pozajmica iz Napolija) i protiv prvog levog beka. Reporti su kazali, da bi trebali imati probleme sa 4-1-2-1-2, zato smo ušli sa tom formacijom. Izgubili smo zasluženo sa 0:2, sa time, da je utakmica bila odlučena, nakon je protiv nas prestrogo dosuđen penal za prvi gol domačina. U revanšu smo išli na sve ili ništa i imali sigru u našim rukama, dok sudija nije izravno isključio našeg veznjaka več nakon par minuta igre. Imali su gosti i jedan penal, kojeg su promašili, ali svejedno još jednom pobedili 2:0.
Naše glavne tri taktike ove sezone: 4-1-3-2 sa wingerom na levoj i DW na desnoj strani; 4-4-1-1 i par puta 3-5-2. Dva napadača su postigla po 13 (Martinozzi, la Mantia) a Ivan Febbraio po 12 golova. WB je sad prestižen več za skoro 20k eura, pošto smo potpisali par ugovora sa igračima iz youth intejka. Moračemo se opet rešiti nekih igrača, a izbor če biti malo lakši pošto sam od nekih očekivao više.
U toku sezone smo uspeli doči i do filijale, između Catanzara i Modene izabrao sam slednju, tako da čemo imati nešto lakši put do nekih potencialnih pozajmica.
-
2
-
-
Bella Italia verso Sud: početak sezone 2014/15 u več četvrtom klubu u karijeri
Sejv, koji trenutno igram u FM 13, je eksperimentalni, journeyman-ski. Tom menadžeru sam puno puta nastavljao više lica. I doživljavao šamare. Zato sam si rekao, da u ovoj mini pustolovini, koju sam započeo spontano (=od otkaza u Milanu), emocije neče odigrati velike uloge; nego če to biti karijera, u kojoj če na prvom mestu biti učenje na greškama.
Rekao sam več, da sam se nakon neuspešne avanture na San Siru preselio na jug, u Umbriju, gde sam dobio posao u Folignu. Na leto sam sasvim promenio tim, kojemu se predviđala promocija u Serie C1; jedno skoro pola igrača bilo je dovedenih iz pozajmica., drugo su bili večinoma mlađi slobodni igrači. Zbog malog WB nemoguče je bilo dovesti neke izkusne igrače. Iako sam planirao igrati u formaciji 4-1-2-1-2, za svaki slučaj sam imao u timu i nekoliko krilnih igrača. Sezona je počela odlično sa dve pobede u Serie C kupu, ali kad je počeo šampionat, sve je išlo dole. Nakon samo pet kola, u kojima smo osvojili samo bod, dobio sam otkaz. Ispljen u Folignu: 15 utakmica, 5 pobeda, 2 remija i 8 poraza.
Time je moja reputacija dobila dodatni šamar. Otišao sam na odmor i potražio novi posao- i dobio ga u istoj zemlji, u čak istoj ligi. Novi tim bio je još južnije, Aversa Normanna, a došao sam baš na dan utakmice protiv Savone. Tim sam upoznao u garderobi, a meč smo dobili nakon preokreta golovima u 84. i 90. minutu. Zanimljivo, da je bio tim na papiru bolji od Foligna, a predviđanja su mu bila "slabija": plasman u plejof. Sledio je domači poraz i onda gostovanje kod bivšeg kluba, kojeg smo pregazili sa 3:0. No, problemi su tek počeli: dok smo u gostima bili solidni, smo prvu domaču pobedu dočekali tek u petom pokušaju. Bila je ta pobeda na žalost i poslednja: kraj januarja i u početku februara je tim doživeo kolaps. Nakon što sam konačno pronašao solidnu taktiku bez wingera, so se mi u skoro isto vreme povredili praktično svi centralni veznjaki-ne prvi put! Nakon poraza od 0:4 od Aprilie je postalo dokonačno jasno, da če plejof biti samo san, zato sam dobio več drugi otkaz. U Aversi je moj ispljen: 12 utakmica, 4 pobede, remija i poraza.
14. marta sam pronašao 3. klub, u istoj ligi nego moja bivša 2: Foldi. Tom timu se predviđala sredina tabele, dok je paradoksalno po mom okusu posedovao još bolje igrače nego Aversa. U (poslednjih) 6 kola smo zabeležili četiri pobede (tri zaredom) i 2 poraza i na kraju osvojili 13. mesto. Moglo bi i bolje, da se mi u isto vreme nije desilo isto kao u Aversi: kad sam sastavio 4-1-2-1-2, sam u neko vreme ostao bez 5 centralnih veznjaka zbog povrede. Aversa Normanna je ispala u Serie D nakon plejauta.
Na kraju sezone iste muke kao kod Foligna. WB su čak smanjili na slabih 60k, dok je u prošloj sezoni za plate išlo dobrih 80k/mesec. To je značilo, da skoro nikome nisam mogao produžiti ugovora: 1. jula 2014 je prvi tim Foldija sastavljalo samo 9 igrača. Slaba dva meseca kasnije situacija je drukčija, dok je budžet za plače presežen samo za slabih 3k/mesec.
Pripreme smo odradili solidno, sezona je počela u Serie C kupu, gde smo se sa porazom i pobedom kao jedna od sedam najbolje plasiranih ekipa u grupi sa 3 ekipe plasirali dalje. Dve glavne formacije biče 4-1-2-1-2 i 4-1-3-2 sa krilima, ali sa fokusom igre kroz sredinu. Nemam nekih ciljeva, osim, da ne stagniramo i da pokažemo neki napredak. Samo se nadam, da nas povrede neče kažnjavati kao do sad, kad se neretko desi, da se povređuju ili sva krila ili svi MC-i. U mlađim kategorijama naše škole osim jednog igrača isto se nemamo na koga osloniti: u poslednjem YI ni jedan od igrača nije imao više od 1* PA.
Taj iznimak je ovaj igrač, koji je bio u timu več pre nego sam došao, i koji je na poslednjem meču zabio tri gola. Imače puno prilika te sezone.
-
2
-
-
Kod mene je suprotno, kad bi uzeo novi FM, večina igrača bi zame bila kao regeni.
Moja trenutna situacija: osečam se kao Mourinho- da mi je vreme isteklo.
Moja epizoda kod Milana se završila na slično neslavan način kao u prvom pokušaju pre osam godina u stvarnom životu. Nakon povrede Mexesa odbrana je otišla nizbrdo. Prvi poraz smo doživeli kuči od Parme i od tad dalje igrali smo toplo hladno. Bilo koji klub, koji sam vodio u tom FM-u, od Milanav1, Man Utd-a, Ytterbyja (sa kojim imam sejv, kojeg nisam igrao 2 godine)..., je nakon jednog slabog rezultata ušao u zonu slabih rezultata.
Sa Milanom sam doživeo i jednog od največih debakla ikad- poraz od Spartaka Moskve (naša filjala) u poslednjem kolu grupe EL na San Siru 1:5, gde smo bili potpuno nadigrani (šutevi 3:27!). Na zimu smo se probali oterasiti igrača sa visokom platom, ala Robinho i Kaka, ali jih nitko nije hteo. Stagnaciji rezultata se pridružila i igra. Nekako smo uspeli izbaciti Inter u polufinalu kupa, gde smo bili za najmanje klasu slabiji, ali su se nama revanširali u Serie A (2:0). Uz neke povrede, nervoza je bila tako velika, da sam se nakon sukoba sa Balotellijem odlučio u februaru, par dana uoči meča 1/16 finala EL, napustiti klub.
Obično bi sejv izbrisao, ali sam se odlučio ostati u tom svetu, pa bude, šta bude. Otišao sam na odmor, i probao nači neki drugi posao. U glavi nisam znao, šta očem. Neku večer sam primio ponudu Newcastla, potpisao ugovor i sejvao, ali sam se dan kasnije predomislio. Nakon dva meseca sam ipak pronašao novu (neočekivanu sredinu) - ostao sam u Italiji ali se preselio tri ranga niže, u Serie C2, i postao novi trener kluba Foligno.
To je tim, kojemu je bila predviđena promocija u viši rang; trenutno su se nalazili na sredini tablice. Počelo je odlično, sa dve pobede u gostima, koje su bile kompenzirale sa remijem i porazom kod kuče-baš protiv timova, koje bi morali pobediti. Opet smo kasnije ušli u crnu conu, vezali četiri poraze zaredom i promocija a kamoli plejof su naravno ostali samo san.
Ali ta san ču morati u drugoj sezoni (2013/14) ostvariti, kažu šefovi, iako je sezonu 12/13 zaključio tim u finansijskim problemima, sa budžetom za plate, koji je bio 40k eura veči od dozvoljenog. Tako smo bili primorati "prodati" (= free) večinu od igrača. Pošto u Serie C koliko sam video, uopšte nema limita kod pozajmica, u novoj sezoni skoro 50% igrača čine tovrstni igrači, neki čak iz Serie A (Falcinelli recimo). Drugo su večinoma mladi igrači, nekoliko je čak i regena, koji su se stvorili več usred prve sezone.
Šampionat nas tek čeka. Trenutno smo osim priprema (gde nismo blistali) odigrali dve utakmice u kupu Serie C, gde smo u grupi pobedili Teramo i Vitterbese. Koji SS če biti stavljen u zavisnosti kako če iči sezona.
-
Pobeda u kategoriji najslađi poraz ikad!
-
1
-
-
Uzeo FM 13, zaigrala se mi neka "novija" verzija (usporedivši sa FM 2007). Odigrao par utakmica sa Colchesterom.... posle par dana sam se setio, da imam u toj verziji neporavnane račune sa Milanom. Tako sam krenuo sa njima, sa updejtom za sezonu 13/14.
U Serie A smo posle 9 kola lideri, sa skorom od 6 pobeda, 3 remija i gol razlikom 11:0. Od velikih derbija kuči smo pobedili Romu sa 3:0, i igrali nerešeno sa Juveom 0:0. Največi neuspeh je neulazak u LŠ, gde nas je izbacio Fenerbahče (2:2, 2:0). U LE imamo laku grupu sa Spartakom, Maccabi Haifom i Wiganom, tamo imamo nakon polovine takmičenja 7 bodova, Englezi su nama na San Siru uzeli 2 (0:0).
Od pojačanja stigao je samo Barsin Adriano, dok je prodat Emanuelson. Veče prodaje se očekuju na zimu odnosno na kraju sezone. Glavna karakteristika tima je neprobojna odbrana, agresivan vezni red (de Jong, Muntari), u kojem uvek neko od trojice na prvom poluvremenu zaradi žuti karton; te nekonstantni napadači. Matri je imao nakon šest mečeva osam golova, ali sad se ugasio; Balotelli ima više kartona nego golova, Robinho je nikakav, Niang premlad, El Sharaawy tako tako, a največi fantazista Kaka u večini utakmica neviden. Utakmice su u glavnem dosadne, 1 ili najviše 2 gola max po utakmici. Mlađe kategorije su katastrofa, jedini potencial je 16-godišnji Mastour uz Maldinija jr. Ako preživim sezonu, biče i SS-i, ali ide sporo...
-
Ja sam skinuo FM 2021 demo, da vidim kako radi na mojem starom laptopu. Dva ponedeljka u sejvu zaredom sam doživio dva slowdowna, drugi put sam morao Alt+Ctrl+Del. da izađem iz igre. Za relax imam jedan novi sejv, iz FM 2013, koji sam danas počeo sa Colchesterom. Ako ču imati strpljenja i završiti (koju) sezonu, biče i ovde par SS-a.
-
1
-
-
Eksplozivan početak nove sezone (2217/18): baš o svakom timu se može napisati neka priča, a Superliga je neočekivano postala i (ponovan) boj između Kine i Hong Konga
RASPUCANI DUŽNICI PROŠLE SEZONE TE "RASPALI" SPARTAK, DOK SE PARTIZAN TEK ZAGRIJAVA
2:0 u Kuli, 1:0 protiv Zvezde i 3:0 protiv Borca. To je bio ispljen raspucanih Ivanjičana pre domačeg derbija protiv Partizana. Crno-beli su tek počeli, da ulove ritam, nakon što jih je u prvom kolu, zaspane, još namazane sunčanom krenom, šokirao super efikasni Niš na čelu sa Timinskasom na čelu u Humskoj (3:1!). Nakon toga savladali su povratnike u elitu, Apatince, te u večitom derbiju Zvezdu. I kako je Niš protiv svih očekivanja zabio tri gola u Humskoj, tako je i Partizan na drugoj utakmici zaredom pobedio zahvaljujuču hattricku. Ovaj put Hernana Luxa- na meču par dana pre protiv Intera u »rezervnom« sastavu, briljirao je Čurčić istim ispljenom, dok je večiti derbi odlučio drugi napadač- debitant Cerović. Ali Javor do zaključka redakcije nije izgubio kompasa, več u sledečem kolu je pobedio u gostima razglašene Subotičane sa čak 4:0 uz dva promašena penala. Na čelu tabele ipak je sad drugi tim, jedini neporaženi- OFK Beograd, dok je pored Subotičana na začelju tabele još jedan neočekivani tim.
Šta se to dešava- miriše na ludnicu. Transfer pjaca u Srbiji ovog leta bila je posebna i priča smo bili nekoliko transfer bombama, u kvalitetu te kvantitetu internih transfera. I tu je svoju ulogu kod »krađe« domačih igrača više nego smo u poslednjim sezonama (decenijama) navikli, odigrao i Partizan.
Nadolazeča sezona če možda značiti točku 0 i prelom sa minulom dedenijom odnosno promeniti identitet nekoliko Partizanovih rivala na najatraktivnoj poziciji-u napadu. Verovatno smo u poslednjih deset i nešto godina svi znali, i u ponoč, ko je broj 1 u napadu Javora, OFK Beograda, Srema i Zvezde. Ali te pojedinačne ikone, koje jesu, kad su imale svoj dan, znale razsekati Partizanovu odbranu na prafaktore, su u zalasku. Javorov Vlastimir Rajić (35) je u rezervama i sve kaže, da če karijeru nastaviti u Radničkom Novi Beograd. Nikolaj Kušev (32) je slobodan igrač. Kod Srema (gde su trenutno svi centerfori povređeni osim Lekića) več neko vreme ne igra nekad strah i trepet Cesnauskis. Nenad Božić (32) je u rezervama, a ide za igrača, koji je pre toga igrao i u Zvezdi i 2207. zabio gol Partizanu u finalu LŠ u Milanu. U sremskom timu broj 2 nalazi se i nekadašnji Partizanov promašaj Andrej Kalinin. Slična tuga za »nostalgijom« i na Karaburmi, gde če se tražiti naslednici Františka Fabryja i Nenada Stanića, obojica imaju več 34 godina, dok je prava reka suza bila nešto južnije, na Ljutici Bogdana, gde je 39-godišnji Milan Domuzin posle čak 17 godina u crveno-belom dresu zaključio aktivnu karijeru.
PARTIZANOVE PROMENE U STILU PEPA GUARDIOLE
Unikatan prelazni rok i za crno-bele, koje su pojačali samo domači igrači. Dolazak ofanzivca iz Alkmara smo več najavili u prošlom reportu. Ivan Cerović če uz Čurčića predstavljati dobrodošlu rotaciju za argentinsko-slovenački tandem u napadu.
Planiranje narednih pojačanja je zahtevalo malo strategije (Nazarov, koji je pokrivao obe bek pozicije i Smiljanić-DC su otišli u Milan odnosno Barsu) i na kraju smo umesto jednog doveli čak tri defanzivca, od toga čak dva iz Subotičkog Spartaka. Kako kaže tabela, Vasiću nismo napravili ni malo usluge, ali moglo bi biti gore, pošto smo imali plan još za jednog do dva njihova igrača. Novi član Partizana je tako postao Nenad Pantelić, igrač koji je inače ponikao u Sremu. On če na DR poziciji rotirati sa Savićem*, kojemu se u finišu europskih utakmica nismo usudili davati puno prilika. Zbog te kupovine, u Teleoptik se seli Pavličić, koji me u dve sezone nekako nije oduševio. Na suprotnoj bekovskoj strani smo iz Rada doveli Blanušu. On če na DL poziciji rotirati sa Ilićem. Time če Mukametsin, kojega smo u prošloj sezoni postavljali više na beka nego na prirodan DC, više igrati u paru sa još jednim štoperom. Zbog toga, jer je Kalašnikov još naš prvi štoper, ali ima več 32 godine i nikad se ne zna, kad če mu fizički atributi opasti; plus zbog razloga, da je naš Milivojević* više bekap nego prvotimac, u štoperske redove smo se usudili ugurati još jednog novog igrača. Spartak je tako posle Pantelića izgubio i prvog muža odbrane, Vidovića. Za razliku od prva dva igrača, navijači nisu bili baš oduševljeni tim pojačanjem…
Promene su došle na red i u stručnom štabu, kamo smo vratili dva naša ex-istorijska igrača, koja smo »ukrali« Apatincima. Moja desna ruka če od leta 2217 biti 38-godišnji Ivan Lazarević. Zanimljivo, Lazarević je ponikao baš u Apatinu (YI 2195) i kao 17-godišnji perspektivni kompletni vezni igrač (bio je mentor Maksimoviću, koji je copy paste Lazarevića) u julu 2196. došao u Humsku. Posle dve sezone provedene na pozajmici u Požarevcu, Lazarević (99 nastupa i 15 golova za Srbiju) je polako postao instrumentalni dio crno-belog veznog reda. Nakon sezone 2207/08 je napustio Partizan i narednih šest proveo u Valenciji; a možda nije slučajan podatak, da su crno-beli u prvoj sezoni po njegovom odlasku nakon 75 godina izgubili titulu u šampionatu. Od augusta 2214 do jula 2217 je bio pomočni trener u Apatinu: Mladost, u kojoj se je pre par sezona u YI stvorio i igrač iz Hong Konga, se je nakon šest sezona ponovo vratila u elitu.
Ako nije baš dete Partizana, to Frank Akwuegbu* sigurno jeste. Danas 36-godišnjak je ponikao u Partizanu u YI pre skoro tačno 20 godina (2197), verovatno zahvaljujuči jednom od nigerijskih skauta. Nigerijski Totti je čitavu karijeru (19 sezona) proveo kod crno-belih; za svoju reprezentaciju je u 75 nastupa postigao 41 golova te postao i olimpijski (2204) i afrički (2206) šampion. U Partizanu če raditi isti posao kao u Apatinu-trener mladih kategorija.
OSTALI
Na tabeli strelaca lige na početku sezone prva četiri mesta zauzimaju (eks) Partizanovci. Hernan Lux je naravno još kod nas (4 gola). Na prvom mestu je 32-godišnji Alvaras Timinskas (OFK Niš), koji je zabio več sedam golova, dok je u »nenormalnoj« formi (4 meča i 4 gola) još dvojica sad več eks Partizanovaca, koja je pojačala naša dva velika rivala. Dragan Stanojević je postao višak nakon dovođenja Cerovića i svoju karijeru (protiv mojih očekivanja, da je zreo za inozemstvo) nastavlja na Karaburmi. Romantičari su od svih rivala na papiru najviše izgubili, pošto su na leto ostali bez golmana Paunovića (Betis), top MC-a Radojčića (Bayern) i napadača Milivojevića (Srem). Trenutno je jedina preostala opcija kod OFK Beograda neprovereni Blagoje Stojković. Kad pričamo več o Sremu, tamo je priča suprotna: Sremci su ohranili skoro isti tim nego prošle sezone, imaju prilično opasan napad sa Milivojevićem, Zoranom Vasićem i Lekićem, koji je trenutno jedni zdrav napadač.
Između pobednicima tog perioda treba za sad razglasiti Javor. Ivanjičani su za skoro ništa doveli po atributima odlične igrače, između kojih prednjači dolazak napadača Milana Mandiča (4 gola iz 4 meča) iz Partizana, koji če predstavljati srce napada uz Dragomira Lazarova i Mladena Mladenovića. Iz Osijeka je doveden krilni napadač Nemanja Tomić. Uz napad, pojačana je i zadnja linija dolaskom dvojice mladih štopera iz Kule i Crvene Zvezde, Maraša i Krstića; u Ivanjicu se kao posuđen igrač za godinu dana seli i Chornyi*. Najviše je trošila Crvena Zvezda: od 11.25 mil. su 9 potrošili za 30-godišnjeg levog beka Petakovića iz Javor, a 2.2 za štopera iz Kule. Neočekivano se za crveno-beli dres odlučio i Stanko Jagodić*, bivša Partizanova nada. U napadu če novi Zvezdin identitet (uz Nemanju Sokolova i Branka Djordjevića, reprezentativca BiH) pokušati izgraditi Libor Tesarik (Vihren) i Predrag Jovanović (Dinamo Zagreb).
-
2
-
-
Odlično izgleda, evo jedva čekam, da krenem novu sezonu sa Partizanom, pa da vidim, kako izgleda u bojama karijere 😀
EDIT: I naravno, hvala na pomoči u vezi prijave.
-
2
-
-
Nije rekordna ali jeste slatka:
Partizanova de-Lux sezona 2216/17 uz istorijskog vicešampiona Doktora Vasića
JESEN: TRAŽENJE KONSOLIDACIJE ZADNJE LINIJE: GOLOVI NISU IZOSTALI
Imao je Partizan težak raspored na početku sezone, ali ga je odlikom otpravio pobedama na »klasičan način«, ako izuzmemo neočekivani gubitak bodova u prvom večitom derbiju sezone, koji je nagovestio, da če Zvezda ove sezone ipak »smanjiti« razliku do crno-belih. Pored nas su dobro počeli sezonu i naši večiti rivali (kojeg su minimalci-9 postignutih golova u 10 kola) ohranjali u gornjem delu tabele sve do srede oktobra- uz Javor i Niš, dok je Hajduk iz Kule nakon prva četiri kola bio na nuli. U Partizanu su u dobroj formi bili praktično svi, a največe otkriće predstavljale su predstave Savića*( koji je preko noči postao naš prvi desni bek) i prerođenog Kineza Lijuna, koji je postao motor ne samo na MC nego i na MR (recimo gol i asistenca več u prvom kolu).
Tad se činilo, da nedostatak Miladinovića* (povreda na povredu) kao desnog štopera neče biti problem za crno-bele, pošto ga je adekvatno zamenio Smiljanić, ali na sredini oktobra smo doživeli, što se nas i lige tiče, dve veče promene. Prva je bila u vezi Partizana: do sad neprebojna četvorica je u dve do tri utakmice uz neprepoznatljivu dvojicu oba golmana doživela kolaps i ponovo dozvolila protivničkim napadačima, pardon veteranima (OFK-ov Stanić, koji če sezonu zbog povrede završiti več na jesen), da prave smešnice od nje. Na drugoj strani su te greške na planu dovele naš karakter sezone 16/17: karakter preokreta. Na Karaburmi smo dva od tri gola primili iz najmanje 30 metara, ali smo u poslednjim sekundama spasili bod (3:3, zaostajali smo več 1:3). Sličan blekaut doživeli smo u Nišu, gde smo zaostatak od 0:2 pretvorili u pobedu od 3:2, u međuvremenu smo kod Malmeja iz jedinog šuta primili gol…
U tom trenutku mislima samo bio pre svega na prolječu i k.o. fazi Lige Šampiona, pošto mi je bilo več u oktobru jasno, da na takav način tamo nečemo dogurati daleko. 1:6 protiv Čelsija bio je još u glavi. Na sreču to je bio jedini slab moment jeseni; možda čak i sezone. Sa nekoliko promena u početnom sastavu ponovo smo se obukli u »Parni Valjak« - nažalost golmana Kristića, koji je popio šest golova od nas. A kod nas konačno je proradio Fereira, koji je bio junak meča u Sremu.
Na kraju jeseni sam zaboravio slikati tabelu, imam samo informaciju, da smo bili več na dvocifrenoj prednosti. I da je Zvezda od srede oktobra ušla u krizu, koja ju je izbacila iz top 4. Dok je na opče iznenađenje proradio tim, za kojeg se očekivalo, da če se raspasti. Hajduk iz Kule je nakon odlične sezone 2214/15 doživeo svoj trenutak istine u prošloj i toj. Ali drugi veliki hit ispred dve godine, Spartak Subotica, ne samo, da je ohranio večinu igrača, nego jim pridodao takve, kakve je trebao. Eksplozivne. Neporaženi od kraja augusta, puleni ex-Partizanovca Dobrivoja Vasića su polako izbili na drugo mesto. Da je protiv njih nemoguče igrati, kad su u formi, pokazalo se dva put. Prvi put u četvrtfinalu kupa, gde su nadigrali crno-bele, ali na kraju izvlekli kraču (0:2).
PRELAZNI ROK ZIMA 2217
OFK Beograd je u odnosu na njih bio najslabiji, na 6. poziciji, pa tako ne čudi, da su (uz Partizan, ali on je izvan kategorije) potrošili najviše para za jednog igrača. Za slabih 8 mil. eura je na Karaburmu stigao štoper Dragan Rašković (OFK Niš). Aktivni su bili i u Zvezdi, dovevši napadača i golmana apatinske Mladosti te štopera iz Kule, dok su u Ivanjici i Sremu na zimu doveli nula novih igrača.
Ako su oba spomenjena kluba iz glavnog grada »pobednika« zimske, Partizan je več jedan od pobednika buduče letne pjace 2217.
Taj igrač, inače naravni AMC če na leto pojačati napadački red crno-belih. Ide inače za dete Javora (YI 2210), koji se ga je (gledajuči njegove atribute) kriminalno odrekao. Cerović je od 2213 do 2215. igrao na pozajmicama u Javorovim filijalama: Omladincu Zablače i gruzijskom Olimpiju, da bi na leto 2215 bez odštete prešao u AZ Alkmar, gde je do zimske pauze 2217 na 68 utakmica zabio 39 golova. U bitki na njegov potpis Partizan je pobedio i njegov matični klub i Romantičare.
PROLJEČE: POTRAGA ZA REKORDOM I STVARANJE PRAVOG NAPADAČKOG TANDEMA
PRVENSTVO
O ravnopravnoj bitki za naslov moglo se pričati samo u bajkama. Crno-beli su nastavili pobednički niz, u nekim utakmicama su jima pomogli i preokreti nakon zaostatka – protiv Srema u Humskoj, u Subotici na početku prolječa, protiv Zvezde u poslednjem kolu… To je, što se lige tiče. Tamo smo nakon niza pobeda sanjali i o rekordnom bodovnom ispljenu (recimo 90), ali su nas na realna tla postavili prvo Sremci, a kasnije neki drugi tim. U borbi za top 6 iznenađenja nije bilo: OFK Beograd je ubranio poziciju broj 6. OFK Niš je na drugoj strani doživljavao najteže dane posle nekoliko godina, što je donelo do smene uspešnog Radovića.
Šest kola pre kraja Partizan je pobedom nad Javorom u Humskoj 1:0 osmi put zaredom postao prvak pošto su Plavi golubovi slavili u Sremskoj Mitrovici. Svi su očekivali, da če jih »veliki« u poslednjim kolima pojesti, ali Dobrivoje Vasić (kojemu se je polako približavao doktorski naziv) zna, što radi. Da je iz tima uradio odlično podmazanu mašinu, koju još predvodi Hyka (29 golova), pokazao je sa time, što je u plejofu pobedio i Zvezdu, Srem te Javor i… – u gostima! Veči deo sezone Spartak je imao 4 boda prednosti ispred Srema na drugom mestu. Nije poremetio Plavih ni domači poraz od Partizana.
Doktorski naziv mister Dobrivoje Vasić dobio je u zaostalom meču 30. kola, kad je u gostima savladao največeg od največih.
Na tom meču je Spartak igrao tako kao decembra protiv crno-belih. Isključenje desnog beka Pavličića izkazalo je svu nemoč crno-belih, koji su igrali u Humskoj nakon skoro mesec dana. A protiv takvog Spartaka i 11 na 11 je nemoguče igrati. Pobeda od 2:1 značila je jedini poraz Partizana u svim takmičenja u sezoni i kolo pre kraja Spartaku donela zvanični naslov vice šampiona Srbije. Največi uspeh kluba u istoriji jeste istorijski: Spartak je posle 161 godina i Voše u 2056. prvi tim izvan t.i. velike petorke (Partizan, Zvezda, Javor, Srem, OFK Beograd), koji je završio kao drugi!
U borbi za 4. mesto između Zvezde i Javora je presudilo redno odigrano 31. kolo. Zbog slabe forme i niza nula, nijedan od dvojice nije uspeo prestiči druge. To je ipak na kraju uspelo pulenima Dejana Jandrića, koji su kolo pre kraja pobedili Romantičare sa 2:0 dok su utakmicu pre savladali i Ivanjićane 1:0 – ti su u 31. kolu doživeli debakl kuči protiv Partizana 0:4.
Da je Zvezda završila ispred Javora, je malo iznenađenje, ali verovatno je presudila i zdesetkovanost Ivanjićana, da o Romantičarima ne pričamo. Dejan Jandrić je crveno-beli brod možda doveo na prekretnicu. U Vladičinom Hanu je dokazao, da je trener na dugi ruk, na Marakani, gde vreme ide 10x brže, znao je preživeti i giljotinu. Zvezda je osigurala osnovni cilj i kvalifikacije za LŠ: dok su možda psi počeli lajati malo drukčije, karavana u nekim okvirima ide dalje i morače polako popraviti i to. Pre svega ispljen u večitim derbijima, gde Zvezda doživljava debakl za debaklom; ali bili su i neki drugi crni madeži sezone: 1:4 protiv Spartaka kuči i 0:7 u Ivanjici u poslednjem kolu rednog dela.
Zbog Srbijine sreče na fer plej tabeli i dodatne europske karte, OFK Niš če iči u kup UEFA, dok če Hajduk Lion igrati u kupu Intertoto. Tužna vest dolazi iz Novog Sada: prvi put u tom sejvu taj grad u narednoj sezoni neče imati predstavnika u dve aktivne lige u tom sejvu, pošto je iz drugog ranga sad ispao i RFK Novi Sad.
LAV KUP
I tu se je video »napredak«. Prva prilika, da se ovrgu sve priče o tome, da je bio period Juliana Milea (2206-12) zapravo najbolje Zvezdino razdoblje u poslednjih 10-15 godina. Zvezda je taj meč dočekala samo par dana nakon 0:4 u šampionatu. Bila je nabrušena i na poluvremenu vodila pogotkom 39-godišnjeg Domuzina, koji igra poslednju sezonu u karijeru. Ali Parni valjak je u 12 minuta nastavka rešio meč i osvojio kup 6. put zaredom.
EVROPA: 407 DANA POSLE
Jang Bojsi su bili samo zaigravanje: prvi ozbiljni evropski protivnik te sezone, Lyon (preokrenivši 0:3 protiv Juvea), je, u Beogradu, gde se igralo bez važnih Južnoamerikanaca (meči kvalifikacija za SP), uz zapravo bolju partiju, obezbedio 0:0. Bili su Le Gones puno bolji i u revanšu i zaslužili bi pobedu, ali se Partizan provikao zahvaljujuči dve majstorije Rivere, koji u prvom meču nije igrao. Morao je biti Partizan puno bolji u finalu pre finala protiv aktualnog europskog prvaka: Real Madrida. Galacticosi su u Beogradu poveli, da bi doživeli kasniju sudbinu Zvezde posle 20 minutnog blitzkriega. U revanšu je Partizan taktično odigrao najbolje poluvreme i kontrolirao susret: projektil Maksimovića je dokrajčio domače i miris po atinskom finalu je postao sve veči. Pitanje je samo bilo, da li če to biti Srem ili Čelsi.
407 dana nakon 1:6 na Stamford Bridžu u četvrtfinalu sezone 2215/16 praktično isti sastav Partizana istrčao je na zelenicu atinskog velestadiona. Nakon devet minuta finale je bio odlučeno; na poluvremenu Česijev golman čak šest puta je vadio loptu iz mreže. Bio je čak ugrožen rekord iz 2125. (Liverpool – 7:1). Išli smo u nastavku na frontalni napad, nismo uspeli zabiti, ali če ljudi verovatno 6:1 ipak pamtiti više nego bi 6:0. Zna se, zašto!
EKIPA 2216/17
U jednoj od najefikasnijih sezona, Partizan je zabio 82 golova u prvenstvu. Prvi i nezamenljivi napadački tandem, koji je sezonu zgurao skoro bez povreda, je ukupno bio krivac za 67 golova sezone; ukupno sa njima još dva igrača upisala su dvocifreni broj asistencija. Iztok Cifer je sa 17 golova prvi strelac lige. Samo dva igrača prvog tima nisu između strelcima; svoj prvenac je protiv OFK Beograda na prolječe na Karaburmi upisao i Dejan Ilić. Kina ima pobednika Lige Šampiona.
Isto kao i seniori, sve, što se moglo osvojiti, pokorio je i mladi tim Partizana do 19 godina (ligu i kup). Najbolji strelac tima Dejan Božič je svoj debi doživeo u finalu kupa protiv Zvezde, da bi protiv istog protivnika u prvenstvu postigao svoj prvenac. Slovenački prizvuk mladog tima daju i ostali igrači, produkti Zemunela, Sever*, Sabotič* (DM) i Breznikar* (AMRL), tu dvojicu još niste stigli upoznati.
Od sledeče sezone dalje poslovičemo se od barem dvojice igrača, napušta nas i moja desna ruka, pomočni trener Zajcev, koji ide u penziju. Nazarov (odigrao finiš LŠ) ide u Man Utd, dok Smiljanić u Barcelonu. Njegov odlazak jeste i nije iznenađenje, pošto je zbog svojih »ambicija« odloživao potpisivanje novog ugovora do februara, i kad smo se sve dogovorili, pojele su ga ponude ostalih europskih velikana. Šta to znači za našu poslednju liniju, u toku pisanja, još nije poznato. Opcija A je, da bi Mumametsin imao veču ulogu na štoperskoj poziciji, dok bi na poziciju DL doveli još nekog igrača. Opcija B je dovođenje novog, iskusnijeg štopera. Još više »slatkih« briga ču dobiti, kad stigne Cerović iz AZ-a, što če stvoriti višak u napadačkim (ili širše-ofanzivnim) redovima. U glavi za odstrel je jedan igrač, za sad neču otkriti koji.
-
2
-
-
EURO 2216: TIPIČNI NEMCI… DOBRO SE SNALAZE NA OSTRVU
Iz grupe B su napredovali neporaženi Italija (7) i Hrvatska (5) ispred Grčke (4) i Španije, koja je izgubila sve tri utakmice. Vatreni su sve golove postigli u drugom poluvremenu: protiv Italije su se vratili od 0:2, dok su pobednički gol protiv Španije u 3. kolu postigli u 82. minutu. Ta grupa se je križala sa grupom A, gde su učestvo u četrvrfinalu obezbedili favoriti Nemci (6) i Englezi (5), dok su visokoleteči tamni konji Irci završili šampionat sa 2 boda i bez pobede kao i Austrijanci.
U grupi C smo teško očekivali, kako če se na velikom takmičenju nakon dužeg vremena odrezati Srbija! Mediji su Orlove zajedno sa Ircima smatrali kao jedne od tihih favorita. Ali… pobedili su sami sebe. U prvom meču su na krilima 34-godišnjeg (!) Zečevića golovima u 1. i 7. minutu protiv Ukrajinaca vodili več 2:0. Onda su dva člana Partizana, jedan bivši i drugi, koji če to (=bivši) tek postati, zakuvali smanjenje: zaboravljeni Partizanov rezervist Mandić je dodao pre snažnu loptu nazad do 35-godišnjeg Rodriguesa (sad Porto), koji je nije stigao i postigao autogol. Konačnih 2:2 Ukrajinci su postavili golom napadača Spursa na kraju 4. minuta sudijske nadoknade. U drugom meču je domačin Wales savladao Švedsku. Ta je bila za Orlove u 2. kolu na papiru najlakši protivnik, ali nisu je uspeli pobediti (0:0), dok je Ukrajina pobedila domačine sa 1:0. Time je pre kraja bilo sve otvoreno. To, što Srbiji nije uspelo, jeste Ukrajincima, koji su pobedom nad Švedskom 2:0 osigurali prvo mesto, dok je Wales u 62. minutu spasio remi 1:1(u 3. minutu je Srbija povela golom Miladinovića iz penala) i time domačine prvi put uveo između 8 na kontinentalnom takmičenju. Grabež se poslovio od selektorskog mesta.
Drugi domačin isto je imao razlog za veselje. Škoti su nakon dva kola imali 100% učinak, dok je o drugom mestu odlučivao interni duel između Rumunjske i Bugarske, pošto su Nizozemci izgubili oba meča. Sve so što Tulipani uspeli, su zagreniti život Bugarima, pošto su u poslednjem meču u grupi sa igračem manje izjednačili tri minuta pre kraja. Remi Rumunjske i Škotske je značio, da su obe istočnoevropske ekipe prvi dio završile sa po 4 golova, ali su napredovali sinovi Karpata zbog bolje gol razlike.
Takav poredak je rezultirao u dva regionalna derbija, te dve utakmice najteže kategorije, gde su do finala najviše pokazale dve reprezentacije »starog reda«. Englezi (zadnji put prvaci pre 20 godina), pogotovo jer se igralo na Ostrvu, protiv Panzera bili su favoriti. U tom sejvu su u 27 navrata čak 19 puta pobedili Nemce i samo tri puta izgubili (gol razlika 42:18). Na europskim prvenstvima največu težu do sad imala su dva duela u polufinalima (2044- 1:0 i 2136-3:0, obaputa za Engleze, koji su oba puta kasnije postali šampioni). Sve to je nakon finala palo u vodo, Ostrvo je kao pradavne 1996. ostalo zakleto za Engleze, iako se igralo u Škotskoj. Iako sa igračem manje, imali su priliku, da odu u vodstvo, ali je krilni igrač Man Utd-a u drugom produžetku promašio penal. »Tipični Nemci« su to kaznili prvim šutem u okvir gola iz poladaljine, a junak je postao napadač Šalkea, koji na leto prelazi u HSV. Nemačka je tako rekordni osmi put prvak Evrope, prvi put nakon
2180.
POČETAK 2216/17:
PARTIZANOV SKAUTING NA RADARU I PLANOVI
Pre nego što otkrijem, ko je došao i ko otišao, moram još jednom izpostaviti po mom mišljenju čudno delovanje Skauting skrina, koje primečujem več godinu dana. To, da zbog statičke FM 2007 reputacije več dva veka raspolagam sa maksimum sedam skauta, je dovoljno smešno. Onda unutra te situacije svakog od njih šaljem na razne misije. Od sedmorice je jedan zadužen za sledečeg protivnika, jedan za ligu U19, jedan za slovenačku, a jedan za hrvatsku ligu. Privremeno koji od te grupe obavlja i skautovanje raznih takmičenja (EP/SP ipd.) Preostala trojica skautuje po Evropi i svetu. Iako imam ceo svet na raspolaganju, zbog statičke reputacije zemlje i lige, nemam skoro nikakve koristi od skautovanja npr. Ostrva, ni Južne Evrope (gde spadaju i Grčka i Turska), pošto igrači tih nacionalnosti nikad neče doči u Srbiju. Tako su ta mesta rezervirana za Centralnu te Istočnu Evropu te Južnu Ameriku.
Iako skauti imaju nastavljene zadatke, u poslednje vreme izgleda, kao da ne skautiraju (filter je nastavljen na igrače do 23 godina). Iako imam uključene samo tri zemlje, zbog uključenog .ddt fajla, koji ohranja i obnavlja igrače raznih klubova Evrope, Afrike i Južne Amerike (broj igrača u igrici je tako uvek između 70-75k), igrači ne bi trebali nikad nestati. Dobijam inače reporte pojedinačnih igrača, koje skautiram. Nadam se, da ču pronači razlog za ta manko skautiranih igrača na tom skrinu.
TRANSFERI
Od do sad važnih igrača Humsku su napustili več spomenuti Jurčić (Lorient), kojemu nismo produžili ugovora; Komenan (31, DC/DM/MC-Benfica) i Marko Vuković (30, D/MR-Benfica). Hrvatski bek je bio do sad prvi izbor na DR, ali si je zaželeo novi izazov i mi smo to prihvatili a nase uzeli veliki rizik. Pogotovo jer smo na stranski tim barem na početku priprema zbog istog razloga stavili i Dimitrijevića (Teleoptik-kasnije OFK Beograd). Od poznatih pozajmica u Sigmu idu naš Urugvajac Fajardo*, Željko Pakić* (najbolji strelac u19 tima) te defanzivac Kous*; u Niš za godinu dana ide poljski desni bek Warzsycha, dok crnogorski napadač Golubović ide u Belenenses.
Time se čini, da smo ostali tenki na bekovskim pozicijama. No tu imamo sledeče igrače, koji mogu (zbog retreninga) igrati na obe pozicije: Ilić, Nazarov i Pavličić, od kojeg moram zahtevati više. Drugi tip igrača su štoperi, koji zbog brzine mogu igrati na boku. Smiljanić to još uči (na žalost je njegov PPM Stay back all times), dok je Kalašnikov natrenirani i DR, ali zbog svoje korner rutine ga ne maknem sa pozicije levog štopera.
Uključivši i dodanog Lijuna i Sedlačka, to su igrači »do sad«. Za večji manevrski prostor su u prvi tim dovedena još dva igrača poslednje linije.
Ruski štoper iz Real Madrida je kapitalno i največe pojačanje. Ide za za štopera eksplozivnog igrača, koji može igrati i kao levi (a uskoro i kao desni) bek. Pošto če Kalašnikov za koju godinu ili dve verovatno stagnirati, tu je i moguče rešenje za budućeg DC-a. Drugo »pojačanje« je iz naše škole.
Savić* je prototip štopera, kakvog si samo želimo i suprotno od »Muhe« biče natreniran i kao levi bek. Ponikavši u Zemunelu u YI 2212, Savić je za seniorski tim upisao dva nastupa u kupu prošle sezone.
Iz slovenačke obale kupili smo i perspektivnog napadača, koji je na moje zadovoljstvo rođen u mojem domačem kraju (iako tamo u stvarnom životu nema bolnice).
DOVIĐENJA
Između odlazečih igrača je i nekoliko-na početku njihove karijere-projektiranih »mladih nada« naše škole, koji ili nisu ispunili očekivanja ili nisu dobili prave prilike:
Nenad Mijajlović* (32, DC). Zanimljiva priča našeg produkta YI 2200 u paralelnoj usporedbi sa još jednim našim štoperom. Prve godine kod nas je proveo u sjeni »hvaljenja« Andrije Veselinovića* (2198), kojemu su (asistent) projektovali lepšu budučnost. Moj san je bio, da bi Partizan imao obojicu u štoperskom redu, ali na prelomu veka moje oko je bilo više ili manje fokusirano na Andriju. Na sredini prve decenije 23. veka je došao neočekivani preokret. Psihički atributi te igre na pozajmicama su me oddaljili od Veselinovića i više sam počeo pratiti Mijajlovića, koji se posobno istekao na pozajmici u Čačku u sezoni 2205/06. Pre početka sezone 2206/07 (ima report iz tadašnjih priprema) sam se odlučio pomladiti našu zadnju liniju, u kojoj je bio npr. i sadašnji lider, tad golobradi Kalašnikov, dok je za medije bio pravi šok što sam se odrekao tad prvom štoperu, Slovencu Rešku.
Šok terapija je uspela. Štopere sam u glavnom rotirao, ali prvi između jednakima bio je tad 22-godišnji rođeni Trstenićan! U sezoni 2206/07 je sabrao čak 42 nastupa za prvi tim, a u sledečoj 37. Na žalost se je izkazalo, da je bio to vrhunac karijere. Onda je došla »kobna« sezona 2208/09, u kojoj crno-beli prvi put nakon 75 godina nisu bili domači prvaci. Upisavši »solidnih« 19 nastupa, Mijajlović je polako stagnirao, dok je prvi lider odbrane postao Ukrajinac. Uskoro nije bio dobar ni za klupu-poslednje tri sezone proveo je u Teleoptiku. Tako če prvi put u karijeri zvanično postati član drugog kluba, a to je OFK Beograda. Kako se razvila Veselinovićeva karijera, pročitajte si par reporta gore.
Pinto Marito* (29, GK). »Zvezda« YI 2203, za Gvineju Bisau je upisao 19 nastupa, što je trostruko više nego za svoj matični klub u toku karijere. Povrede i gusta konkurencija na golu (Kiril Pavlov ne da svoje pozicije broj 3) su mu onemogučile dostojnu karijeru.
Friday Agu* (25, DRLC, WBR). Nigerijac (upisavši 5 nastupa za reprezentaciju) je ponikao u istom YI (2207) kao Ukrajinac Čorni (isto branič); sam sam u njem video nešto više nego asistent u Čorniju ali kako se situacija razvija, ne samo, da če Nigerijac morati pronači novi klub; bojim se, da uskoro slična situacija čeka Ukrajinca, iako smo sa njim produžili ugovor do 2219. Pogotovo ako proradi Savić*.
-
1
-
-
Sezona 2215/16 je pri kraju uz djelomičnu restavraciju »starog« reda
DUPLA KRUNA UZ NOČ, KOJA NIJE BILA NAŠ DAN
ZIMSKI PRELAZNI ROK: PARTIZANOVA AFRIČKA BOMBA
Očekivanje, da če Crvena Zvezda panično napasti transfer pjacu, su se izjalovila. Tresla se gora, rodio miš. U Ljuticu Bogdana je doveden vezist iz Borca za slabih 4 mil. eura, dok su ostala pojačanja upitljiva: iz Trenčina je doveden 29-godišnji krilni igrač Juri Šulmajster, a iz Apatina 30-godišnji štoper. Kadrovska promena na klupu i Kuli: novi trener je Milan Adžić.
Na drugoj strani, u Partizanu se nismo nadali pojačanja, pošto smo bili prilično zadovoljni prikazanim. Za najmanje trečinu tima smo dobivali ponude; između ostalih i za Pejića. Eksplozivni desni winger je bio (do februara) smatran kao naše glavno oružje na desnom krilu, dok se Milenović* ne vrati od povrede; u glavi smo imali i Vranića*. Ali onda je došao afrički kup nacija.
To, da mu na leto istekne ugovor, nije bitno (kao da su pare problem), bitne su brojne ponude, koje je (u profilu) imao taj igrač i to od največih europskih klubova. Neki procent mozga rekao mi je, da ga ne trebamo, ali takvih igrača se ne odbacuje! Slana je ekspresna ponuda, od ostalih nitko se nije javio, i Xaba je od februara novi član Partizana! Time se rešio i drugi dio rebusa: Pejićeva karijera u Partizanu je završena i nastaviče ju u Nišu, gde na moje iznenađenje prave preveliku galamu od ne tako dugo prvog- i po mojem mišljenju jednog od najboljih golmana u Srbiji-kojemu jednostavno PRIPADA broj 1. Inače, Afrički kup nacija je osvojila Obala Slonovače (bez poraza), pobedom od 2:1 nad Južnom Afrikom (koja je isto do finala bila bez poraza).
Da je bila odluka o Pejićevi prodaji u pravu, kaže i report pre kraja sezone, dok je sezonu kod večitog rivala proveo igrač, koji je ponikao kod nas. Ne baš uspešno.
EVROPA: PLAVA NOČ CRNE BOJE, KOJE NIJE BILA NAŠ DAN
Ne počinjemo često report Evropom, ali ovaj put moramo, pošto je europska odisejada važno utjecala na dešavanje u Partizanu u zadnjoj trečini sezone, a i na dešavanje kod ostalih timova Superlige. Partizan je u osmini finala eliminirao Barsu sa 2:1 i 3:1, sa time. Prevladao je rezultat prvog meča, koji je bio sličan onome ispred dve godine; pre svega zahvaljujuči podarjenom penalu pre kraja prvog poluvremena crno-beli su u drugom preokrenuli ne samo igru, nego i rezultat. U uzvratu su Katalonci pre svega zbog nervoze platili cenu; višu nego par naših igrača, koji su bili rezultat njihovih prljavih udaraca.
U četvrtfinalu smo igrali sa Čelsijem. Prvo poluvreme se završilo vodstvom od 3:0, na kraju bilo je ipak ubedljivih 4:1. U London smo otišli sa prtljagom od neočekivanog domačeg poraza od Hajduka Kule, koji je očigledno tim poremetio više nego sam to očekivao. U 23. minutu su Plavi imali več 3:0; dobesedno su leteli na krilima najboljeg igrača sveta (2213, 2215), irskog napadača Paula Dayja. Taj igrač je na kraju zabio hattrick; dva je zabio Campbell. Konačni rezultat uz neviđenu bruku u odbrani (svi prvotimci uz neraspoloženog Fereiru) je bio 6:1 za Čelsi i prvi put u tom sejvu crno-beli su propustili tri gola plusa iz prve utakmice!
Konačni prvak evrope bio je Real Madrid, koji je na penale savladao Celtic, dok je prijatno iznenadio Spartak Subotica. Plave golubove je posle eliminacije Milana (koji je bio pre svega u Milanu nadigran) nakon penala zaustavio sledeči prvak Evrope. U kupu UEFA je Srem igrao polufinale, Javor četvrtfinale, dok su OFK Niš i OFK Beograd ispali u osmini finala.
PRVENSTVO
Do dvomeča sa Čelsijem nismo slutili, kakav »razpaščot« če (privremeno, ali u najvažnije vreme) doživeti naša zadnja linija. Partizan do početka aprila nije primio gol u ligi, a sve iluzije o Javorovi ravnopravni borbi za naslov su se razbinile u 17. kolu, kad smo nakon derbija otišli na plus 9. Prvaci smo postali več pre utakmice 25. kola, kad je Javor dan pre nas izgubio u Nišu. Do kraja šampionata smo u njem doživeli samo jedan poraz, kad nama je Hajduk Kula golom u Zemunelu poniklega 36-godišnjega Petra Ninkovića* uzvratio za dramatičan poraz u Kuli nedugo nazad i pobedio nas 2:1. Posle europskog ispadanja u šampionatu smo igralu povečini sa kombiniranim timom.
Više o Partizanu na kraju reporta, pošto su se zanimljivije stvari događale kod ostalih timova, dok je liga »na sredini« postala sve izjednačenija a kockice su se u odnosu na jesen promenule. Hajduk Kula, sad neopterečen europskim obavezama, je sa novim trenerom Adžićem počeo pobeđivati, dok je drugi hit prošle sezone Spartak očigledno platio ceh »duže« europske sezone. Kako si onda razložiti, da su par dana posle izbacivanja Milana doživeli petardu kod Djerdapa- 1:5? Kolo pre kraja rednog dela su se nalazili čak na pretposlednjoj poziciji, dok su u 22. konačno pobedili.
Okret na 180 stepeni doživela je i Crvena Zvezda, koja če do kraja sezone doživeti samo još jedan prvenstveni poraz! Mešanica pobeda i remija je Jandrićeve pulene dovela nadomak top 6. Pobede nad Radom, Borcem i Djerdapom te remiji sa Javorom i Sremom bili su nadgrađeni kolo pre kraja, kad je konačno savladan i jedan od »velikih«, OFK Beograd na Karaburmi 1:0. Nakon te pobede Zvezda je došla samo na bod zaostatka za Kuljanima, koje je dan kasnije čekao domači meč sa Partizanom. Hajduk bi sve dileme oko prolaska u top 6 rešio eventuelnom pobedom protiv »rezerviranog« Partizana. Gosti su igrali strpljivo i nadigrali domače, ali mreže su mirovale. Jedino što nije, su kartoni domačih igrača, skoro polovina je požutela, dok je pola sata pre kraja isključen jedan od domačih igrača. Kad su svi očekivali bod i +2 ispred Zvezde, je levi bek Partizana Ilić filigrantsko precizno, na 40 metara pronašao Riveru, koji je na kraju 4. minuta sudijskog produžetka zabio za 1:0 za Partizan i razveselio Zvezdu!
Realno gledano sad su crveno-beli na papiru bili u prednosti, pošto su u 22. kolu gostili Pekare, dok je Hajduk morao na teži ispit u Niš. Ipak, sreča je pratila Hajdukovce i nije nagradila kampanjski rad crveno-belih. Zvezda je sa Pekarima igrala samo 0:0, dok je Hajduk izgubio u Nišu 1:2 i sa istim brojem kao Zvezda zbog boljeg međusobnog skora prošao u Ligu za prvaka.
Prva četvorica za mesta u Ligi Šampiona bila je poznata relativno brzo, pošto Romantičari sa samo dve pobede nisu uspeli skinuti Nišlija sa 4. mesta. Ali je zato na kraju promenjen zvanični redosled: naslov vicešampiona (ali ne i direktnog plasmana u grupe LŠ zbog poznatog buga) je na kraju zbog bolje forme (ne) očekivano osvojio Srem. Javor je od 22. kola predvodio Rade Cvetković, na jesen trener Hajduka, jer je Ivanjičane napustio Stevanović (Roma).
U ligi za opstanak je Zvezda uprkos gomilanju remija na kraju »slavila« prvo mesto i europska takmičenja če početi u kupu UEFA, dok če Spartak u kup Intertoto. Kao mačka, koja ima devet života, jeste BPI Pekar, koji se je na kraju opet izvukao (bod na Marakani) te izborio rekordnu 7. uzastopnu sezonu nastupanja u elitnom rangu srpskog fudbala. Još jedna stvar za pamčenje: duo prvih strelca lige sa 13 golova zajedno broji 70 godina: Milan Domuzin (38-Zvezda), i Miroslav Kovačević (32-Hajduk).
LAV KUP
102. put i istoriji je osvojen! U polufinalu savladan večiti rival. U finalu poznata abonenta. Protiv Sremca smo u poslednje vreme uspešno igrali i finale prošle godine te 2208. te 2209. Za Sremce je to treči uzastopni poraz u finalima: 2211. su poraženi od Zvezde, dok su pre šest godina poslednji put slavili, protiv Apatinaca.
ANALIZA TIMA
Trojica igrača je postigla po 13 golova. Stanojevićev ispljen je na prolječe doživeo stop i samo dva postignuta pogotka. Cifer po očekivanjima, dok je u svojoj prvoj sezoni na FC umesto na MC/AMC odlično odigrao Čurčić. Vezisti i krila isto po očekivanjima; Xaba je na kraju došao do 3 gola i 4 asistencije. Jurčić (32) je svoju 11. i poslednju sezonu kod nas zaključio sa 3 asistencije.
U odbrani je ukrajinski Ramos postigao čak 12 golova, ali i 8 grešaka, od kojih su bile (samo) dve kobne za gol. Solidno je svoju prvu sezonu u seniorskom timu Partizana odigrao Milivojević*, ali čini se, da je kao drugi štoper za sad još neprikosnoveni Miladinović. Nekoliko manje veseli več drugu sezonu zaredom stagnacija golmana. Obojica su počeli primati »čudne« pogotke, čak par takih se je od njihovih ruku odbilo u gol.
Uz ta, zvanično prvi tim, treba izpostaviti i par rezervnih/U19 igrača, koji su dobili priliku u prvom timu, bilo to u kupu, bilo to pre svega u drugom delu sezone- da napomenem još jednom, da su igrači sa * igrači, koji su produkt naše škole (U19 tim je inače osvojio ligu).
Slaviša Vranić* (22, MR/ML, ST): 5 utakmica, 1 gol (7.60). Taj gol je pao protiv Barse. Dobio je priliku na MR, kad je rotirao sa Xabom ili kad je dobio priliku na ML poziciji, kad smo u neko vreme ostali bez Jurčića i Kosa.
Milan Čojić* (22, MR): 3 utakmice, 2 gola, 1 asistencija (7.33). Crnogorski krilni igrač, koji je u mojim očima precenjen, jer je igrač naše škole. Največi atribut mu je Dribling 17, drugi Pace 14, dok ima Tehniku 10 i Passing 8. Šta bi bilo, kad bi igrao seriju od npr. 10 utakmica zaredom?
Karel Sedlaček (22, AMLC): 7 utakmica, 2 gola, 1 asistencija, 1 MoM (7.43). Nakon odlaska Jurčića u Lorient Čeh sledeče sezone definitivno prelazi u prvi tim.
Mahamadou Traore* (21, ML): 4 utakmice, 1 asistencija. Malijski reprezentativac (28 utakmica, 3 gola) je Čojićeva verzija, samo na levom krilu.
Wang Lijun (22, MRC). 4 utakmice, 2 asistencije. Nakon svih kolobocija Kinez je napredovao, i samo malo sreče mu je nedostajalo do prvenca za Partizan. Pokazao je, da je (kao u Teleoptiku) izuzetno opasan iz daljine. Minus: utakmice kineske reprezentacije usred sezone.
Jurij Sever* (16, DLC, ML): 7 utakmica, 6.86. Iako je imao praznu statistiku, 16-godišnjak (!) je igrao samo protiv velikana! Dva put, naravno zbog prezimena, protiv Zvezde.
Duo iz Luksemburga - Dan Fernandes* (18, MC, 6 utakmica, 1 asistencija, 1 MoM) i Andre Cardoni* (19, ST, 1 utakmica, 1 gol). Prvi (ima več 18 utakmica za člansku reprezentaciju) je upisao seriju vezanih utakmica u prvom timu nakon ispada od Čelsija; u Kuli na prolječe bio je igrač utakmice. Drugi je na poslednjem meču sezone protiv OFK Beograda u drugom poluvremenu debitirao za prvi tim i u 64. minutu postigao prvenac.
-
POLUSEZONA 2215/16: »VELIKI« PONOVO KAŽU ZUBE; ZVEZDA NEČE ISPASTI
PRELAZNI PERIOD 2215/16
Vreme je isteklo za neke od igrača; na žalost i između dvojicu najboljih talenata naše škole iz preloma veka. Akwuegbu* (34), u najboljih vremenima smatranom za nigerijskog Tottija, je prešao u trenerske vode. Dok je bio kod nas, su njegovi (buduči) trenerski atributi bili slabi, ali kad sam pogledao slaba dva meseca kasnije, video sam, da je našao posao u Apatinu i da su njegovi atributi eksplodirali-tako, da nije nemoguč povratak u Humsku. I Lihtenštajnski Beckham, Šuh* za godinu ili dve če zvanično prestati baviti se fudbalom, pitanje je samo, da li na svim ravnima. Odlazi i Mesaroš, za kojeg če biti na desnom krilu zamena Pejić uz naravno neprikosnovenog Milenkovića*. Uz ostale, višak je postala i nova trojica igrača, da li sam se priviše kockao, videčemo. Od te trojice su dva napadača: Losev če karijeru nastaviti u Nantu, a Pinkevicius u Newcastlu. Smolinski, 31-godišnji poljski štoper, poseduje vrhunske kvalitete, ali u prošloj sezoni je igrao manje nego to zaslužuje, zato smo mu dali priliku, da ode kod Man Utd-a. U rezervni tim su stavljeni Mandić i Vranić*. Iako smo hteli, za Sedlačka na početku sezone još nije bilo mesta u prvih 25: tu je prvi spot na ML rezerviran za Kosa i Jurčića, a dok Čeh ne proradi, imate priliku gledati njegov zanimljiv profil i preference. Mi čemo ga natrenirati na MR. Čurčić če po novom biti FC.
Videli ste, da se ustvario manko igrača, ustvarenih iz naše škole, i to treba nekako nadoknaditi. Zato smo u prvi tim uključili Dragana Milivojevića* (YI 2209), koji je trenutno najkvalitetniji iz serije 2-3 dobrih štopera, koje je Zemunelo izbacio u poslednje vreme. Izkustvo iz članskog fudbala nabirao je u Djerdapu i Radu, koji se pre početka sezone vratio u Superligu.
Uz njega tehnički kao »pojačanja« su dovedeni još sledeči igrači:
Moreira (Flamengo): kompletni veznjak + za Grobare zvučnog prezimena (nadimka), koji če nas podsetiti na u stvarnosti za Partizan neka druga vremena;
Goran Horvat (Šentjur): njega več znate, početak sezone je dočekao povređen;
Denis Pavličić (Osijek): Hrvatska je prvak do 21 godine (Slovenija do 19), i doveli smo tipa igrača, kojeg trenutno nemamo. Osnovna pozicija mu je desni bek.
Wang Lijun (Liančeng): naša kineska filijala stvorila je tog veznjaka, i da bude kooperacija sa Kinom barem od neke koristi (izuzemši pare od marketinga), Wanga smo doveli u Beograd, iako sa kineskim igračima nemamo dobrih izkustva (golman pre 20 godina). Na žalost, na početku septembra, doživeli smo dejavu.
Goran Golubović (Budučnost): za svaki slučaj nek se nađe još koji napadač, iako ima več 24 godina, neka bude tu za bekap pošto je sudbina Mandića u toku tog pisanja bila još neizvesna.
Youth intake obeležio je golman, ali po mom mišljenju je asistent spregledao, ili ja ne vidim to, što on: taj igrač bi, ako če se dobro razviti, trebao postati zver. Za prvi tim če več doživeti debi, i u LŠ i u drugom večitom derbiju sezone.
A RIVALI?
Očekivanja, da če Spartak i Hajduk rasprodati večinu tima i da če timovi poput OFK Beograda, Zvezde isl. pokupiti večinu važnih igrača, su se izkazala kao pucanj u prazno. Ipak, ne igra se u LŠ svake godine i oba tima su glavne nosioce igre ne samo zadržala nego jim dodali i nove. Spartak je doveo odličnog vezista iz OFK Beograda uz poljsko levo krilo iz češkog Mosta. Hajduci su najviše zaradili, dobra 500k eura za prodaju beka Borcu, dok su za kombiniranu sumu od dobra 6.25 mil. eura doveli desno krilo Zvezde, Miodraga Marinkovića te štopera apatinske Mladosti.
Okrepio se i OFK Niš i to na zanimljiv način. Iako je izgubio desnog beka, koji je otišao na Karaburmu, Nišlije su dovele devet novajlija. Nitko od njih ne igra na toj poziciji, od njih su čak trojica (!) golmana. Imali su letnu sagu kod Niša sa njihovim prvim golmanom Perom Dugićem, koji je čitavo prolječe najavljivao rastanak, a na kraju je barem do kraja zime ostao kod Niša, koji je tako u prvom timu imao čak četiri čuvare mreže. Skoro 90% od svih transfera su platili Sremu za štopera Raškovića.
Sremci su to nadoknadili kupovinom libera Jova Gašića od OFK Beograda za 8.75 mil. eura (imajte u vidu, da najskuplji igrači LLSL u prosjeku vrede od 10-13 mil. eura), dovevši još hrvatskog levog beka Topleka. Romantičari su uz do sad prvog desnog beka OFK Niša doveli levokrilnog igrača Srema te bivšeg štopera Rijeke. Od Javora i Zvezde očekivalo se više aktivnosti. Javor je napad probao osvežiti sa (neproverenim) eks napadačem Osijeka Mladenovićem (dete Mladosti Apatina), dok je za 0 eura »kupio« još 34-godišnje (!) levo krilo Cvorkova (Apatin) te 30-godišnjeg vezista Dragana Mrkelu*, koji je inače izrastao u Partizanu, da bi do sad promenio čak pet klubova (2x OFK Niš, Radnički Novi Beograd, Mladost Apatin, Spartak Subotica, Novi Sad). Ni cent nisu potrošili na pojačanja u Ljutici Bogdana: dovevši vezista Jokičevića (Kamen Ingrad) i napadaća Branka Djordjevića iz Modriće.
PRVENSTVO
Partizanova domača jesen 2215/16 ne poznaje remija, ali efikasnost u napadu se je, pre svega u drugom delu kompenzirala na račun veče propustnosti u odbrani. Niz neporaženosti proti »velikih« se je završio u petom kolu u Ivanjici (0:1), dok su do kraja sezone crno-bele spravili još OFK Beograd sa 3:1 i Srem 4:2. Podsečao je Partizan pre svega u ta dva meča na vremena, kad je dozvoljivao protivničkim napadačima, da se razigraju: OFK-ov Stanić je postigao dva, a Sremov Božić hattrick. Srem je iz četiri šuta u okvir gola pogodio četiri puta, slični, 100% učinak imao je i Newcastle par dana kasnije. Očekivali smo po jednoj strani to-očigledno pozicija DR ostaje zakleta, pošto je tamo na tom meču potpuno zakazao Pavlićić, nismo inače očekivali takvo prosječne predstave golmana.
No, efikasnost, o kojoj smo pričali, na jesen ide pre svega na rovaš odlične i dosad neviđene forme Stanojevića (11 golova iz 11 utakmica); Cifer na kontu ima 8 iz 14, a treči strelac jeste Kalašnikov (7 iz 21). Zadnji dio sezone je bio njegov štoperski par Smiljanić umesto povređenog Miladinovića. Na desnom krilu ostaje neprikosnoveni Nešo Milenković*, koji je na drugom večitom derbiju sezone doživeo tešku povredu i propustiće početak prolječnog dela sezone. Pejić* me do sad nije prepričao, tako da nije nemoguče, da se na prolječe barem privremeno, vrati Vranić*.
Na sredini terena bez promene; novajlija Moreira je imao, kako kažu Englezi, »a slow start to the season«, dok je kasnije pokazao, nekim lepim projektilima, zato mu je mesto ovde. Iznenađujuče brzo se u napad uklopio Horvat: bez obzira ko mu je bio partner u napadu, proradio je obično ili on ili njegov kompanjon: na polusezoni Slovenac ima četiri gola i šest asistencija. Crnogorac Gulubović je opozorio nase sa golom i dve asistencije protiv Borca (5:0), ali odlična forma ostalih napadača barem za sad zabetonirala ga je u Teleoptiku. Potpuno drukčije, ne toliko slatke brige smo imali i prvom delu jeseni sa »pojačanjem iz Kine«; drugi dio priče čete o njemu čitati u temi o kupu…
(Slano iz Kine, pošto je bio več nedostupan za utakmice)
Zbog poraza u Sremu, na zimsku pauzu odlazimo samo sa četiri boda prednosti ispred preporođenog Javora, koji se je konsolidirao na drugom mestu. Zgoščenu konkurenciju ispod, pre svega za borbu za top 6 smo očekivali. Očekivali smo i pad forme Spartaka i Hajduka Kule zbog Lige Šampiona, malo manje visok plasman Čačana, dok naravno ni u snovima nismo očekivali, da če jedan tim u crveno-belim dresovima zauzimati mesto, koje vodi u Prvu ligu.
Zvezdina kalvarija je počela več na sredini jula, kad su europsku sezonu završili več na prvoj stepenici protiv Ciriha u kupu Intertoto. Prvenstvo su počeli pobedom nad Spartakom, nakon kojeg su upisali četiri uzastopne poraze, čak protiv Rada i Djerdapa, dok su u kupu bili nadigrani od svoje filijale Sloge Kraljevo, koju su prošli jedva na penale. U sedmom kolu su puleni Zorana Tošića prvi put pobedili tim, koji je doživeo prvi poraz u sezoni (Javor 1:0), ali sodu su izbile dno nove nule protiv Srema, Borca i remi 0:0 protiv Romantičara. Nakon dobrih šest meseci, Tošić je dobio otkaz, a novi, več četvrti trener u tri godine i pola, postao je Dejan Jandrić, bivši trener AiMi-ja Morave (2207-15, od kraja aprila bez posla), koji je tim iz Vladičinog Hana prvi put doveo u Superligu, opstao te nakon toga bio na granici ispada. Nova šok terapija nije pomogla: Jandrićev debi bio je katastrofalan – poraz 2:5 kod BPI Pekara. Sledila su dva remija bez golova protiv Spartaka i Hajduka i nova petarda, 1:5 u Humskoj (1:26 odnosno 1:17 u šutevima; korneri 1:11). Od 8. do 14. kola Zvezda je zauzimala poslednje mesto u tabeli. Nebo se ipak otvorilo: u 15. kolu Jandrić je upisao prvu pobedu, 1:0 nad Nišem (Zvezda opet nadigrana: šutevi 4:11, u okvir 1:2!), dok se u kupu sreo sa svojim bivšim klubom i napredovao dalje, 2:0. Do kad če 37-godišnji Domuzin (9 golova) još kidati? Ipak, ideja o Zvezdinom ispadu se čini… nemoguča.
KUP
Najzanimljiviji duel četvrtfinala kupa je bio ponovni susret u porodici protiv Teleoptika, koji je opet-treču sezonu zaredom-iz tog takmičenja izbacio Javor. Protivnički tim, kojeg vodi moj asistent Viktor Zajcev, opet je igrao odlično i time mi dao uvid, da pogledamo potencialne igrače za nastavak sezone. Oduševili su Sedlaček, Mandić, da o strelcu jedinog pogotka za »plave« ne pričam. Bio je to projektil iz daljine.
EVROPA
Partizan je u svojoj grupi »profesionalno« obavio svoj posao, iako se na skoro svim utakmicama, pre svega protiv Čeha, mučio. Pored njega, jedini preostali tim, koji če videti osminu finala, biče hit prvog dela-subotički Spartak, koji je grupu završio sa skorom od tri pobede i tri remija i završio grupu kao pobednik, ispred Barse, našeg sledečeg protivnika. Golubove čeka Milan. Manje sreče odnosno znanja imali su OFK Beograd i Hajduk Kula. Prvi su sa skorom 1-3-2 za bod zaostali za Škotima i igrače kup UEFA u 2216. U grupi sa dva Hajduka, kulski (šteta što ne i coolski) je bio dobar samo za dva remija, gostujuči u splitu i domači protiv Seville i time završavaju europska takmičenja. Ne to, nego devet utakmica bez pobede u ligi, presudilo je ka trenerskoj smeni: Rade Cvetković več je bivši trener, a novo ime do sejvanja još nije (bilo) poznato.
OFK Beograd te Javor, OFK Niš i Srem, čeka 1/16 finala kupa UEFA.
PUT DO EURA 2216 NA OSTRVU: DOBRODOŠLI, ORLOVI; ADIEU, LE BLUES
Prošlo je osam godina, od kad je Srbija, 7-kratni prvak Evrope, poslednji put nastupila na kontinentalnom šampionatu: u Škotskoj i Walesu če Orlovi konačno dobiti novu priliku, da krivulju stagnacije obrnu gore. Cikli »uspeha« i neuspeha su se u 22. stolječu menjavali i kako kažu stručnjaki: vreme je za novi prodor Orlova. Prvi uslov je ispunjen: sam plasman na veliko takmičenje, koji u poslednje vreme nije bio samoumevan.
Nije bilo malo pesimista, koji su zbog formata kvalifikacija (14 mečeva) i guste konkurencije te gubitka bodova u prošlih kvalifikacijama, prognozirali skoro misiju nemoguče. Pesmizam se je posobno povečao nakon uvodnog poraza u Slovačkoj od 2:3, kojemu su sledile pobede nad Norveškom, BiH-om, Maltom i Estonijom. Dobar niz se je nastavio na prolječe remijem u Berlinu te pobedama nad San Marinom i Maltom te u međuvremenu posobno Slovačkom od 4:0. Ipak, na jesen 2215, srpski parni valjak je bio djelomično zaustavljen porazom u Norveškoj te domačim remijem protiv susjeda BiH. Trostruki spored na početku jeseni zaokružen je pobedom od 6:0 nad Estonijem, dok je ključna pobeda za Euro ostvarena u pretposlednjem kolu na Marakani (San Marino u poslednjem bio je samo formalnost). Tragična figura kvalifikacija pre dve godine u Minsku, Marko Bošnjak je pogotkom u 46. minutu pripomogao ka pobedi nad Pancerima 1:0. Inače je Srbiju kroz kvalifikacije u glavnom predvodio drugi strelac kvalifikacija, sa 12 golova, Rade Zečević. 34-godišnjak ima zavidljivu i retko videnu fizičku sliku.
Pored domačina te Srbije i Nemačke, plasman na Euru su si zagotovili još: Ukrajina i Nizozemska (ispred Portugala-Fereira); Engleska i Bugarska (ispred Crne Gore); Španija i Hrvatska (ispred Rusije i npr. Poljske); Italija i Rumunjska (ispred Slovenije, Turske), Irska i Švedska (ispred Danske i pre svega Francuske-aktualnih prvaka sveta i šampiona 2208; te Litve), dok Eura neče videti ni aktualni prvaci Evrope, Belgijanci. Prva dva mesta u njihovoj grupi su osvojili Grčka i Austrija.
-
1
-
-
FUDBALSKA DECENTRALIZACIJA: POSLE NIŠA VRUČA VATRA SU SUBOTICA I KULA
A Novi Sad nekad imao dva Superligaša …
UMESTO UVODA: SVE JE POČEO NIŠ EKSPRES
Pitanje vremena. Ako bi sličnu prezentaciju pisali recimo pre 5-10 godina, glavnu ulogu bi dobio tim, koji je u 90-ima i 80-ima valjao za jojo klub. Svi žarometi bi bili upereni u njega, hvalili bi njegov nos za transfere; njegovi igrači su polako postali vruča roba i za Partizan (Djokić, Miladinović). Nekad je valjalo, da si čitav transfer market u Srbiji pored Partizana podreduju još Zvezda, OFK Beograd, Srem i Javor; sad valja, da u Niš stižu afirmirani igrači iz Ivanjice i Ljutice Bogdana.
Pre slabe dve decenije kriteriji za Nišlije i za nas kao njihove »neutralne« posmatrače bili su drukčiji. Pod taktirkom »Partizanovca« Zdenka Toplaka »navijali« smo za njih, i čudili se njihovim odličnim startovima u sezonu (pogledajte par reporta iz kraja prošlog veka) i onda postali tužni, jer su u drugom delu (ne) očekivano pali i jedva ili uopšte ne, izborili opstanak. Srce nama je palo u gače pre 20 godina, kad su jih minute ili sekunde delile od (nove) promocije u Superligu, ali ne toliko zbog promocije same, nego zbog potencialnog Zvezdinog ispada u Prvu ligu.
Zdenko Toplak je ostao na niški klupi slabih osam godina; kraj aprila 2202 ga je zamenio danas 44-godišnji Dušan Radović. Niški rezime od tad: sezona 2214/15 je njihova 13. uzastopna u Superligi. U Radovićevom mandatu je ponos Niša osvojio dva (od ukupno tri-posednji još u 2092.!) Lav kupa zaredom, dok su največi europski uspehi tek počeli, da stignu. U sezoni 2206/07 su igrali polufinale kupa UEFA; u 2213/14 četvrtfinale. U premiernom nastupu u Ligi šampiona u sezoni 2209/10 su došli do četvrtfinala, tri godine kasnije još korak dalje, gde jih je izbacio Partizan, a u poslednjem navratu u osmini finala bio je bolji nemački Bremen.
EKSPANZIJA
Na račun pre svega Novog Sada – Voša je potpuno nestala iz fudbalske karte, nema je ni u drugom rangu, dok se njen gradski rival neuspešno pokušava vratiti u Superligu – te stagnacije uvek nekog od »velikih« ali i na papiru »manjih« fudbalskih ekumena poput Čačka i Apatina, u elitnom rangu su se u poslednjim sezonama afirmirale dve fudbalske sredine, Subotica i Kula. Ekipe, za koje je bio do sad san u glavnom top 6; jesu kad jedni ili drugi pružili borbu i za top 4, ali neuspešno. Zato je sezona 2214/15 precedens.
Da ima nešto na napredku ta dva tima, daje slutiti i tabela plasmana u poslednjih deset sezona.
SPARTAK SUBOTICA: ČEHOSLOVAČKI POGON I »ODPADNICI« IZ KARABURME
U svojim igračkim danima je bio Dobrivoje Vasić, rođen u Bačkoj Palanki, igrač nalik Cafuju. Neki su rekli, da je za beka previše ofanzivan, a za krilo previše defanzivan. Od vrhunskih igrača malo ko je uspeo kao trener. Nije Vasić u svom prvom trenerskom mandatu ikad u karijeri osvojio zvanično ni jedan trofej, ali je Plave Golubove doveo do Lige Šampiona – takmičenja, u kojem je bio sa Partizanom šampion kao igrač.
Ako pogledamo prvi tim, možemo reči, da je Vasić što se tiče transfera, največi utisak napravio u zadnjoj liniji i centralnom veznom redu. Na golu je prvi izbor dete subotičke škole, 26-godišnji Djordje Radovančević dok je njegova rezerva 32-godišnji Slovak Miroslav Smelko. U odbrani jeste nastavak Češkoslovačke, pre svega trojica odpadnika iz Karaburme! Na poziciji levog beka jeste Martin Linhart, stigavši u februaru 2214 iz Karaburme, dok na suprotnoj strani igra Milan Paunović. Štoperski par tvore Jakub Kopecky i jedna od največih zvezda, domačin Milovan Vidović (ex Srem), koji je postigao čak devet golova u toj sezoni. Od rezerva je tu i ex Partizanovac Vladan Čibrić*.
Ima još Čeha: Vratislav Horak (februar 2214-Nitra) je defanzivni vezni, dok je Zdenek Maček desno krilo. Još jedan odlični veznjak, (več) 32-godišnji Miodrag Djoković igra u Subotici kao nekadašnji igrač OFK Beograda, ali u sledečoj sezoni če biti novi član Niša. Najslabiji su na levom krilu, gde je najbolji izbor Bugar Todor Asenov, koji je član Golubova več od 2210 (Zvezda).
Najjači dio tima jeste napadači duel, koji je postojao i pre Vasića, ali koji je eksplodirao baš te sezone. Makedonac Alban Hyka, kojeg če biti nemoguče zadržati, je postigao 26, a Nenad Matijašević 25. Prvi je doveden več pre četiri godine iz Loznice, drugi pola godine pre iz Borca.
HAJDUK KULA: FOKUS NA DOMAČIM IGRAČIMA I BIVŠIM PARTIZANOVCIMA
Četiri godine stariji Rade Cvetković nije bio profesionalni igrač, njegov stručni CV do Hajduka zajema vođenje Posavca i Loznice. On je u vezi transfera više utjecao na strukturu Kuljana nego Vasić u Spartaku: od 11 »prvotimaca« samo trojica (Kristić, Jakimov i Kovačević) ne sude pod njegov »okrug«. Na papiru ima Hajduk čak kvalitetnije i atraktivnije pojedince nego Spartak, zato barem trojica od njih zaslužuje SS. Uz to, upravo oni su jedni od retkih, koji znaju, kako pobediti Partizan!
Anthony Kristić je sigurno jedan od njih. 29-godišnjak je u Kulu stigao u julu 2211 iz Partizana, gde je bio dve sezone na hladnom. U Humsku je inače stigao juna 2206. Videči njegove atribute od njega smo očekivali mnogo, ali očekivanja nije opravdao; večinoma je bio rezerva Rodrigesu, dok je sodu izbila dno sezona 2208/09, u kojoj smo izgubili titulu. Nakon te sezone, Kristić je bio član Teleoptika sve do odlaska u Kulu.
Sa iznimkom sezone 2207/08 Kristić je bio blizu jednog primljenog gola po utakmici, što je za naše standarde »katastrofa«. Kad sam sad spremao statistiku i za vreme igranja u Kuli, očekivao sam, da se-buduči, da je, skoro uvek, kad god smo igrali protiv njih, bio igrač meča- ta statistika popravila. Naprotiv. Nešto ima u njemu, što ga ne lansira između top golmane (osim, kad igra protiv Partizana), jer zanj nije mesta ni u hrvatskoj reprezentaciji.
Zadnja linija je u glavnom sastavljena iz DL-a Aleksandra Stojanovića (ex Novi Pazar), DR-a Pospišila (ex OFK Beograd) te štoperskog duela Branislav Janković (ex Pekar) i naravno Andrija Veselinović*. Sad 32-godišnjak je bio pre 17 godina (YI 2198) projektovan kao prva zvezda YI u Zemunelu, ali se kolo sreče obrnulo. Veselinović se nikako nije uspeo uveljaviti ni kao rezerva; umesto njega je recimo prvotimac u 2206/07 postao Nenad Mijajlović* Put je između ostalim Andriju odnesla u Rusiju, od kuda se vratio na leto 2209. u tad aktualnog prvaka Srema, gde se nije dugo zadržao. Nakon tri godine i po u Subotici je prešao u Kulu, gde če, ako prođu kvalifikacije, ponovo igrati Ligu Šampiona.
Na sredini Hajduk ima to, što Spartak nema – eksplozivno levo krilo sad inače več 31-godišnjeg Bugara Emila Jakimova, kojeg se mu je Srem verovatno več u julu 2211 prebrzo odrekao. Na desnoj strani je najčešče rešenje još jedno dete Partizana, Milan Djoševski*. U centralnom veznom redu su briljirali novajlija Anatoli Kralev (stigao iz Mareka) i Slović, koji je izrastao u Bayernu.
Napadački duel je najvredniji: 14 golova i 8 asistencija postigao je Miroslav Kovačević (od 2210 član Hajduka), 8 golova je delo Predraga Lekića, sa 6 mil. eura najviše cenjenog igrača i još jednog sa zanimljivim fudbalskim razvojem: bio je i kod Partizana, a u Humskoj nije odigrao ni minuta.
Bez obzira na to, šta če se desiti u narednim sezonama, neka taj opis dvojice (trojice) timova služi za uspomene nekad u budučnosti, kad če situacija biti drukčija. Taj trenutak smo zabeležili pošto možda piše istoriju. Ako da, i ako če se slični plasmani ponoviti, moči čemo govoriti o raspadu Velike petorice. Jer-nije zanimljivo pisati samo o krizi Zvezde, Javora i sl. Do moguče »restavracije« starog reda možem uživati u romantiki i da držimo palčeve, da če Srbija imati četvoricu u grupama LŠ i naredne sezone.
-
1
-
-
Prošla sezona nije bila slučaj: mali su u sezoni 2214/15 dokonačno postali veliki
KONAČNO MIRIS LIGE ŠAMPIONA U SUBOTICI I KULI; CRNO-BELI »KORAK NAZAD« UPRKOS 86 OSVOJENIH BODOVA
TRANSFER WINDOW LETO 2214
Tehnički gledano u Humsku 1 nije stigao ni jedan »novajlija«, što ne znači, da nije bilo promena u prvom timu. Povrede Šuha* i Loseva, koje su se vlekle več iz prošle sezone, obojicu su, barem za početak sezone, trasirale u rezervni tm, prvenstveno sa misijom što pre uloviti fizičku spremnost za morebitni prelazak nazad u prvi tim. U suprotnu smer je otišla dvojica više ili manje (ne) formiranih i neproverenih igrača.
Milan Mandić je član crno-belih več od juna 2210, a osim Teleoptika izvan Humske je proveo dve sezone na pozajmici u Subotici. Njegov profil i efikasnost kažu, da liči više na trequartistu nego na poachera, zato neke strelske eksplozije u toj sezoni ne očekujem. Drugi novajlija je Slaviša Vranić* (YI 2210), produkt naše škole, od kojeg na početku »rođenja« nisam puno očekivao, međutim pre svega njegov fizički razvoj mu je omogučio, da ga u toj sezoni premierno stavimo u prvi tim. 20-godišnjaka u idealnom scenariju vidim kao idealnu zamenu za Šuha* uz dodatne pluse i okoline. Trenutna situacija na desnom krilu je takva, da uz Milenkovića* imamo tamo samo još jednu realnu opciju, to je Mesaroš, koji je zakorakao u 4. desetlječe života. Za razliku od Šuha, koji je uz MR (zbog mene) mogao pokrivati i ML poziciju, Vranićeva »druga« pozicija po moči jeste ST, što nas neče previše koštati, pošto na ML u vrsti čeka Sedlaček.
Od »poznatih » igrača največe ime u vezi odlazaka iz Partizana je u imenu Andreja Kalinina. Sad več 28-godišnji ruski napadač je završio agoniju, koju je kod nas prestajao od februara 2211, kad je bio doveden kao veliko pojačanje. Prvo osobni problemi i drugo-konkurencija su ga koštali bilo kakvih važnih uloga kod nas; te zadatke če od leta 2214 probati obavljati kao centarfor Srema. Tim Nikole Milojkovića je pored njega doveo još četiri, na papiru odlična pojačanja, i time ubedljivo postao pobednik letne pjace 2214 ali se opet postavlja pitanje širine pozicija u timu. U Srem su došli još: dvojica Zvezdaša, veteranski golman Jovan Adamović i 20-godišnji štoper Dragan Rašković, ofanzivni vezist Dalibor Gajić (Mladost) te največe pojačanje za skoro 11 mil. eura, štoper OFK Beograda, Ljubiša Gajić kao zamena za Ljubišu Boškovića (Porto, 14.5 mil.). Ali-u Sremu biče tanki na krilima, pošto je pitanje, da li če imati adekvatnu zamenu za Sašu Jankovića (Roma).
Večina Partizanovih rivala nije dovela velikih pojačanja, ali, sa iznimkom možda Srema i OFK Beograda (još Slavoljub Pavlović-Porto), nije doživela ni velike gubitke. Međutim ohranjanje statusa quo bi trebalo pogoditi pre svega njihove napadačke redove, gde se umesto prepotrebnih osveženja-barem na početku sezone- još insistiralo na veteranima.
POLUSEZONA
LIGA
U Ljutici Bogdana su se pre početka sezone bazirali na statistički optimizam novog trenera (baziran na "% pobeda u ligi za opstanak".
Taj je još porastao u petom minutu utakmice prvog kola- prvog večitog derbija u Humskoj, kad je Milan Karić pogodio njemu tako poznatu mrežu u Humskoj i prevario u prošloj sezoni tako granitnu odbranu. Par minuta gosti su još izdržali, ali onda je usledilo pravo razmerje snage. Partizan je več do poluvremena (šutevi 18:2) preokrenuo rezultat, do kraja zabio još jedanput na krilima svojeg deteta, koji ne prestaje zabijati večitom rivalu.
Nastavili su crno-beli niz pobeda; pobedilo se i u Ivanjici i kod Srema, dok su na videz probleme pravili »mali«. Uprskos nastavljenom nizu bez poraza, Partizan se neočekivano mučio kod novaljije, Hajduka Liona. U 9. utakmici u šampionatu pisala se mini istorija: drugi Hajduci, iz Kule, su iz Humske na krilima Kristića i Veselinovića uzeli sva tri boda i time Partizanu posle 94 utakmica i skoro tri godine uzrokovali njihovom prvom prvenstvenom porazu- upravo Kuljani so bili oni, koji su jima 26. 10. 2211 u Kuli poslednji uzeli meru! Ovo je bio Dimitrijevićev več drugi autogol sezone, uključujuči i superkup Evrope. Taj poraz je delno poremetio crno-bele, videlo se to protiv Osijeka u LŠ i protiv BPI Pekara, gde su bili u prvom poluvremenu nadigrani (!). No, polako je sledio novi pobednički niz. 100% je bio Partizan pre svega u gostima, gde se to prekinulo gostovanjem na Karaburmi.
Razlika se napram ostalim rivalima brzo povečivala. »Najbliži« od »velikih«, Srem i OFK Beograd nisu imali dovoljno konsistencije, dok su Zvezda i Javor (prva pobeda tek u 8. kolu) na sredini jeseni doživljavali kalvariju. Sve to su iskorištavali (do sad) klubovi, koji su do sad bili u pozadini. Zvezda je uspela, recimo, da izgubi kod Liona, dok se je renesansa nastavila kod Spartaka i Hajduka Kule, koji su nastavljali pobediti velike i u gostima. Hajduk je posle Humske skalpirao i Marakanu, dok su plavi Golubovi npr. skalpirali Ivanjicu. Marakana je nastavila, da bude omiljeni stadion i za crno-bele, koji su kod Zvezde bez večih problema slavili i u revanšu, lepotna greška su dva promašena penala (do kraja sezone če jih biti čak pet ili šest).
Na tabeli pre zimu su osim toga, što sam več napisao, zame osobno bile frapantne još dve stvari. Ivanjičani su si pridelali čak 7 bodova zaostatka za Pekarima i top 6 je postala več misija nemoguče. Druga stvar je poslednje mesto tima iz Vladičinog Hana. Jeste Morava doživela udarac pre početka sezone, prelaskom na pola profesionalni status, ali od tima, koji je u baražu za opstanak eliminirao Rad, očekivao sam više. Pogotovo zbog novajlija, Kopaonika i Liona sa praktično nepostoječim izkustvom u elitnom rangu.
KUP I EVROPA
U kupu smo doživeli eksploziju protiv Mladog Radnika, dok je highlight predstavljao izbacivanje OFK Beograda pogotkom Luxa u 90. minutu posle asistence Pejića. Četvrtfinale je skoro više od naše pobede u Nišu obeležio naš rezervni tim, ponovo izbacivši Javor (!) uz novi slom noge Loseva.
O našim predstavama u grupi LŠ osim mučenja protiv Osijeka (kojeg vodi Slovenac Sandi Milić, u igračim danima odličan štoper Zvezde) ne valja trošiti reči. Na početku sezone smo doživeli hladan tuš od Valencie u Monaku, gde smo se više ili manje pobedili sami. Ali, kako ja kažem, volio bi svake sezone, da izgubim u finalu superkupa Evrope! Sa zanimanjem (možda i previše) sam pratio utakmice ostalih Superligaša u LŠ, gde je sva ostala trojica bila na mukama. Najviše je iznenadio neukrotljivi Niš; kao drugopostavljen tim je iz 1. šešira dobio Man Utd, a iz 3. Milan. Sa dve pobede protiv Čeha i tri remija (jedan protiv Milana, dva 0:0 protiv Engleza) su se pored Rossonera uspeli plasirati u osminu finala! To je uspelo i Sremcima, dok je zatajio Javor, koban je (između ostalih) bio poraz u poslednjem kolu na Meazzi 1:2.
PJACA
Iako smo (moj cinični komentar na izjavu menadžera Romantičara posle 0:0 na Karaburmi u vezi potenciala mojeg tima) » /…/ slažem se, napravili korak nazad, i prekinuli 100% niz u gostima«, i polusezonu završili čak sa jednim, i to domačim porazom, slika na polusuzeoni nije mnogo drukčija nego prošle. Nebroj igrača sa postignutim golom ili više, odbrana je još na prilično visokoj ravni, dok igrača za 20+ golova po sezoni očigledno još nečemo imati. Najkompletniji igrač, kojeg imamo, Cifer, se fizički još nije baš prilagodio zahtevam LLSL; Lux kao naj igrač po reputaciji, večinu golova zabija u Evropi; Stanojević je najbrži od svih ali priliučno neefikasan, dok je Pinkevicus, možda izneneađujuče, upisao najviše nastupa, i uz 4 golova upisao čak 7 asistencija. O Mandiću još nemamo dovoljno za neku ocenu. Povratak Loseva u prvi tim je postao nestvaran nakon četvrtfinalne utakmice kupa između Teleoptika i Javora (2:1!), gde je Rus drugu godinu zaredom slomio nogu. Eventuelno iznenađenje na FC je na jesen bio Čurčić (MC/AMC), koji se odlično snalazi na »narančastoj« poziciji.
Zame prvi igrač jeseni je nesporno Nešo Milenović *(5 golova, 4 asistencije), koji je uz debitanta Vranića* predstavljao praktični jedinu alternativu na desnom krilu. Slednji je ekplozivniji ali za klasu manje kvalitetniji. Mesaroš je na jesen igrao malo, kao treču variantu smo na MR probali koristiti i Pejića odnosno Čojića; odluka o »novom eksplozivnom MR-u« če morati pasti najmanje do početka sledeče sezone. Za svaki slučaj je na zimu dogovoren prvi transfer za leto: slovenački ofanzivac Horvat če biti novi član Humske. Sličan tip kao Vranić, dok je Slovenac u osnovi napadač, koji je u zadnje dve sezone kod Šentjura skoro prestao zabijati (kod Maribora redovito 20+). Nadam se, da nisam pogrešio i da če Horvat nekako pronači mesto u prvom timu, iako sa svakim danom više nisam više siguran, šta sam napravio…
Ali to nije problem; problem je to, što se dešava u dve ostale velike organizacije, koje stagniraju na veliko, što kaže i prelazni period na zimu.
Iako Štošić nije bio baš efikasan, nisu baš navijači Javora za veseljem dočekali tu vest. Tim, koji je jesen završio sa sedam bodova manje od BPI Pekara (!), če na prolječe u napadu pored Kuševa i Rajića računati još na neproverenog Bugara Lazarova, kojeg su razvijali na pozajmici u gruzijskoj filijali. Ivanjičani u poslednje vreme dovode igrače u glavnom iz Subotice, na zimu su doveli »kapitalno« pojačanje u imenu odličnog levog krila, koje se na jednom od prvih treninga povredio. Ništa više nisu bili aktivniji ni u Ljutici Bogdana; doveli su samo štopera; dok če prosjek od 35 godina po napadaču (36-godišnji Domuzin je sa 16 golova prvi strelac!) rešavati Zvezdino dete Dejan Mandić. Češnju na torti pesimizmu pre početka prolječa 2215 stavila je prodaja Marka Bošnjaka u Betis!
PROLJEČE 2215
Parni Valjak je harao dalje, i do kraja šampionata oddao samo još četiri boda. Pored Javora če sledeče sezone bez LŠ ponovo biti i Zvezda, koja je zaostala za Nišlijama.
U Humski se nova, šesta titula zaredom, slavila več 16. aprila, osam kola pre kraja, pobedom nad Vasićevim Spartakom. Najtalentiraniji trener Superlige, koji če kraj jula napuniti 40. rođendan je to uzvratio u 29. kolu, pobedom nad crno-belima, koja je značila i njihov prvi gostujuči prvenstveni poraz nakon slabe četiri godine. Nisu uspeli na kraju Plavi golubovi – nedvojbeno hit sezone i u Evropi – nadgraditi več spisanu istoriju i posle 2056. (Voša), to je, posle slabih 160 godina postati prvi vicešampion, koji ne dolazi iz t.i. Velike petorice; to je na kraju postao OFK Beograd; ali zbog poznatog FM buga, koji gleda plasman u šampionatu posle 22 kola, velika je mogučnost, da če Spartak premierno igranje himne LŠ dočekati izravno u grupama, dok če Romantičari i još jedno iznenađenje, Kuljani, igrati u 3. kolu kvalifikacija. Bez LŠ je tako ostao Srem (4 poraza posle prva 4 kola nastavka) i OFK Niš, koji je več na početku plejofa imao velik zaostanak. Više o Spartaku i Hajduku inače u sledečem, specialnom reportu!
U Ligi za opstanak su »velikana« Javor i Zvezda odlučivali, ko če Evropu početi u kupu UEFA, i ko u kupu Intertoto. Zvezda je posle 24. kola ponovo promenila trenera (Markov je otišao u Liverpool), a Zoran Tošić je sezonu uspeo završiti čak ispod Ivanjičana, u svoj CV upisavši i poraz od 0:3 kod Morave.
LAV KUP
U polufinalu: duel u familiji! Mučenje protiv rezerva, gde je briljirao Pavlov (u »crno-belom« nikad takav!) na golu je donelo finale protiv Srema. Laganu pobedu od 2:0 zagarantirali su projektil slovenačkog »Dončiča« iz 35 metara, a posao je završio Kos. U reportu prošle sezone sam zaboravio napisati, da smo lane osvojili ukupno 100. kup za crno-bele, tako, da ta sad je več 101.!
EVROPA
Španija je suđena crno-belima; ove godine smo prvo naišli na drugi dio Andaluzije, koji je eliminiran 3:1 i 2:0. Zagrijavanje je predstavljao i Marsej (2:0, 1:0), pošto je susret protiv Netopira bio smatran finale pre finala. Ako pobedimo Valenciu, sigurno smo prvaki, pevao je moj mozak. Prvi meč u Valenciji izgubili smo posle šova prvaka Evrope i sveta i greške Kalašnikovog; Ukrajinac se za to uvek zna iskupiti, što je učinio u revanšu (2:0).
Protivnik u finalu bila je Benfica, koja je savladala Werder u polufinalu. »Pobeda je bila več naša«, pošto nama nitko u Evropi sada nije mogao ništa. Jesmo u finalu zbog povreda pogrešali: Cifera (13 golova, 7 asistencija; povreda u Subotici); Pinkeviciusa (9+10) i Kosa (3+18), ali smo računali na napadački duo Stanojević-Lux. Na levoj strani je počeo inače rezerva Jurčić. Stanojević je u 5. minutu zabio za vodstvo; prvo sam osečao, da se može ponoviti Bayern 2213. Onda je sve potihnulo; sve smo imali u nogama. Samo smo čekali, da se meč završi, da upišemo novi trebl. Malo sam bio i pod utiskom dobrog ručka, zalitog sa plemenitom tekočinom, par deset % alkohola… možda zato nisam primetio izmenu Renata Agostina, koji je za poslednjih 15 min u napad uveo Paragvajca Iralu, za kojeg nisam stavio individualnih instrukcija; koji je iskoristio dve naše greške i…
Benficu doveo do pobede.
I tad je došlo streznjenje.
Osim Partizana, pečat u LŠ pustili su još Srem, koji je posle eliminiranja Milana ispao u četvrtfinalu od Werdera na penale; i OFK Niš, kojeg su isto izbacili nemački zeleno-beli fazu ranije. Međutim ništa se ne može usporediti sa letom Vasićevih Plavih golubova u kupu UEFA; koji su u k.o. fazi rušili AEK, Javor, Barsu (izbacila Zvezdu u 1/8 finala) i Real (izbacio Hajduk Kulu u 1/16 finala), da bi onda u mesarskom klanju klonili od Newcastla.
TIM
Partizan 2214/15 karakterizira trojica napadača sa barem 10 postignutih golova u svim takmičenjima. Tim se pridružuje i najbolji golgeter od štopera, ukrajinski Ramos. To, što te brojke nisu barem malo veče, u obziru na njihove atribute, ide pripisati djelomično naravno povredama, dok je največa mana tih napadača- slaba koncentracija. Litvanac, koji je po atributima prava zver (Finishing i Composure 20), ju ima samo 4, isto Stanojevič... Lux 6. Za primer: evo situacija kod najboljih napadača Superlige, gde je naš Lux sa 9 golova tek na 10. mestu:
Alban Hyka (Spartak-15), koncentracija 11;
Milan Domuzin (Zvezda-13; 37 godina!); 17;
Vlastimir Rajić (Javor-13); 11
Miroslav Kovačević (Hajduk Kula-12); 11.
Sledeče sezone polako planiram remont zadnje linije, a možda i napada, upravo u skladu sa gornjim kriterijima. Gledajuči poslednja dva igrača mogu slobodno reči, da »pojačanja« nisu ispunila očekivanja. Voleo bi verovati, da je Vranić* novi Šuh*, novi feniks iz pepela, ali 12 utakmica, gol i 2 asistencije mi ne ulivaju optimizma. Još manje je pokazao Mandić; novopečeni reprezentativac (1 utakmica, 1 gol!) u ligi je na 12 utakmicama njegova statistika ostala prazna uz prosječnu ocenu 6.22! Zanj več postoji interesovanje Javora i Zvezde i kako stvari trenutno stoje, realno je, da če na leto napustiti klub. Moram reči još, da sam imao neočekivane probleme sa skautima; moj skaut report screen je unatoč databazi od 70k igrača izbacivao malo skautovanih igrača, uprskos restartanju njihovih zadatka.
Naš tim do 19 godina je opet razočarao; u ligi je završio kao 4., svoj premierni naslov su osvojili fudbaleri subotičkog Spartaka. Jedna od svetlih tačaka je ovaj mladić iz YI 2213, koji se odlično razvija, i koji je postigao čak osam golova i 10 asistencija.
Na drugoj strani ekstrema: nigerijski Balotelli.
-
SP U NEMAČKOJ 2214
Zbog obilice Partizanovaca u Nemačkoj zanimanje za njihove predstave bilo je još veče. Tako, da smo na kraju tog reporta pripremili pojedinačne analize za svakog od njih. Na žalost, večina od njih se neočekivano brzo vratila kuči.
Počevši sa grupama od A-H; u grupi B nakon tri remija Nemačku su zapustili Gauči. Nije jima pomogao ni Partizanov Hernan Lux, koji je u toku mundijala dobio »world class« reputaciju, jedan od kobnih je bio i poslednji remi protiv DR Konga. Diametralno suprutnu sudbinu su u grupi D doživeli Rivera (Čile) i Lesch (Južna Afrika). Čileanski maestro je vodio svoju reprezentaciju napred, dok se u osminu finala probio i BiH, gde je oba gola za pobedu 1:0 nad Čilom odnosno remi protiv JAR-a postigao sremski veteran Dragan Stefanović, koji se na leto seli u Colchester. Nikakvog iznenađenja u grupi D, gde je Litva pobedila samo UAE.
Pored Argentinaca još dve reprezentacije su se kuči vratile kao neporažene: tu je još crvena furija (prvak 2194), koja je platila krug od pet ekipa sa po pet bodova. U sledečoj grupi je interni duel Rusije i Hrvatske iznenađujuče pripao prvima, koji su vatrene ugasili u 3. kolu pobedom od 1:0 i sa Nazarovom, koji je igrao na desnom beku osigurali osminu finala. Slično kao Čilanci, i Ukrajinci su prvenstvo počeli porazom (Belgija 1:2) ali onda osigurali dve pobede. Neplasman Meksika, svetskih prvaka 2206. dalje je značio mrak prve tri plasirane reprezentacije iz tog mundijala, pošto se između 16 nisu uspeli plasirati ni Južna Koreja ni Bafana Bafana.
Najkontroverzniji meč prvog dela šampionata, a možda i čitavog prvenstva pripao je Sloveniji i Kolumbiji u još neviđenom scenariju ikakve grupe ikad. 214 godina i dva dana nakon Šarleroja 2000 na Euru i remija protiv SRJ-a posle vodstva od 3:3, tim Slovenije upisao je nov istorijski promašaj. Na krilima Partizanovog Cifera (hattrick do 28. minuta) je Slovenija vodila 3:0. U drugom poluvremenu je slovenački selektor iz igre pozvao drugog napadača Majcena (2 asistencije), i tad je počeo mrak: Kolumbijci su postigli četiri gola za pobedu od 4:3. Ono, što je još neverovatnije od te utakmice: svi preostali mečevi u grupi, završili su- bez golova, a u osminu finala sa 3x 0:0 plasirali su se Nemci, verovatno zbog boljeg abecednog plasmana ili možda, ko zna, žreba? Kod Nigerijca treba izpostaviti još vatreni krst braniča Fridayja Aguja za Orlove.
Nastavak je doneo klasični boj između Evrope i Južne Amerike. »Naši« Čileanac i Ukrajinac nisu bili kos Engleski odnosno Kolumbiji, pa je tako jedni preostali Partizanovac do kraja mundijala ostao Nazarov, koji je na desnom beku odigrao dve utakmice, i na poslednje dve (tragične) bio čak kapiten. Zbornaja Komanda (Losev je ostao kuči zbog povrede) je postigla najbolji rezultat na mundijalima u tom sejvu, 4. mesto i zanimljivo: prvenstvo su zaključili, kako su ga počeli- autogolom i to protiv istog tima. Nazarov je u prvom meču zatresao svoju mrežu protiv Brazila, kad se išlo za uvod, dok je puno kobniji meč za medalju presudio branič Nanta Igor Kolcev u 15. minutu produžetka.
* - naziv igrača utakmice
Još pre, Brazilci su se na nemačkom terenu revanširali za 1:7 u Brazilu u stvarnom životu: Nemce je u četvrtfinalu u 85. minutu u Gelsenkirhnu razžalostio Santos. Ali-Brazilci, koji su poslednji obranili naslov prvaka sveta (2142, 2146), su u polufinalu klonili nad još jednim iznenađenjem, Švicarcima, koji su 0:1 preokrenuli u 79. i 83. za 2:1 a pogodak odluke pripao je naturaliziranom Čileancu Saavedri. U finalu su se Švicarci sreli sa aktualnim prvakom sveta, kojima su u grupi prizadejali jedini poraz. Do finala upisali su 100% učinak i sve to po 90 minuta. U finalu su prvi put igrali produžetke… i penale… i zakvačkali se. Francuzi su novi stari prvaci sveta.
-
1
-
-
Nikad nije prekasno za rekorde: u sezoni 2213/14 posle skoro 200 godina pao možda najstariji
MOJE IME JE BEOGRAD. PARTIZAN BEOGRAD.
»Osečam se, kao, da smo se potopili u jednu od največih globina mora; kilometre u prazninu. Ne osečamo, ne vidimo, ne čujemo ništa. I nitko nama ništa ne može. Naravno, to je samo privremeno.« (Trener Partizana, posle poslednje sezone).
JESEN: PRVENSTVO
I zaista crno-belima nitko nije ništa mogao. »Čudna« sezona je započela sa dva velika iznenađenja, ali 10 meseci stvari če biti puno jasnije. O Partizanu u šampionatu 2213/14 če biti skoro manje reči nego o njegovim rivalima. Crno-beli su šampionat započeli nizom uzastopnih pobeda. U njemu su pali baš svi veliki rivali, od toga Javor u Ivanjici sa 3:1 i Zvezda na Marakani u sudijskoj nadoknadi. Pobednički niz je neočekivano prekinuo BPI Pekar u Humskoj kraj oktobra i tad najavio (novu) mini krizu pojedinaca u napadu Partizana. Ono, što je držalo crno-bele u tom nizu neporaženosti, je pre svega granitna i nepropustna zadnja linija, zbog koje je bilo dovoljno postignuti cca dva gola po meču za čistu pobedu.
Osim Sremaca, koji su se zabetonirali na drugoj poziciji, svi preostali glavni Partizanovi rivali su doživljali agoniju. Momčilovićeva Zvezda je nakon bolečeg poraza u večitom derbiju od žestokog rivala samo par dana kasnije doživela novu šamarčinu u kupu. Ništa bolje nije išlo Javoru; Ivanjičani u prva tri kola nisu postigli gol; posle šest kola njihova gol razlika bila je 3:7, a kulminacija kalvarije je došla u kupu, gde jih je izbacio Teleoptik! Promenljivu formu imao je i OFK Beograd, što je dozvolilo pre svega trojici timova, da se istakne. To su Hajduk Kula; največe iznenađenje jeseni; onda OFK Niš te tim, koji je prvu polovicu jeseni proveo skoro na dnu. Onda če doživeti razsvetljenje u liku nekadašnje ikone Partizana i 102x reprezentativca Srbije, za kojeg če biti Plavi golubovi prvi trenerski zadatak u karijeri.
Iako je Partizan znao gubiti i kod »malih«, to u to vreme jednostavno nije bilo moguče. Nakon što se niz utakmica bez poraza nastavio iz meča u meč, iznenada se, prvo u magli , pa onda sve jasnije na obzorju pojavila mogučnost, da padne rekord, kojeg nisu postigle brojne generacije crno-belih. Nisu ga uspeli postignuti ni igrači, koji su šest puta zaredom osvajali LŠ; ni igrači, koji su 75 godina zaredom osvajali domači naslov. Rekord, o kome pričam, je rekord po broju utakmica bez poraza u prvenstvu. Ta brojka je znašala 67, i taj uspeh je postigla generacija Partizana u doba još pravih igrača, u vremenu, kad su regeni bili »samo« velika večina u tom paralelnom svetu; u razdoblju od 18.4.2020 do 8.5.2022; u dobi, gde se kvalitet šampionata uopče ne može usporediti sa današnjim. Kako je to daleko: u stvarnom životu je od tog rekorda prošlo skoro tačno 11 godina.
Kako se vreme potencialnog rekorda približavalo, Partizanu su se, očemo li to priznati ili ne, zatresle noge. Remi protiv Pekara bio je samo demo verzija; nakon domače pobede protiv Spartaka raspored je doneo dva uzastopna gostovanja. Izjednačenje rekorda moglo bi pasti u Kuli, dok bi eventualnu novu granicu, broj 68 mečeva bez poraza, Partizan mogao postignuti na Karaburmi. No, na gostovanju kod Hajduka, rekord je izjednačen, ali uz slabu volju gostiju (12-2 u šutevima) te slabu formu poznatog ruskog napadača.
Dan D je došao 4.12. na Karaburmi. Fabry je u 34. minutu poveo domače u vodstvo, koje je osam minuta kasnije »uništio« Cifer nakon dodavanja Vukovića. U prvih pola sata neprepoznatljivi crno-belu su dobili krila i do 64. minuta imali sve, da utakmicu mirno privedu do kraja. U tom minutu je Kalašnikov nakon faula u napadu iz kornera primio izravni crveni karton, što je tako razhudilo trenera crno-belih, da je dobio touchline ban na kup utakmici u Nišu. Ipak, vreme je do kraja isteklo, i trenutna Partizanova generacija se je ipak upisala u istoriju.
JESEN: EVROPA
Emocije su se malo razplamtele još nakon prvog europskog poraza u LŠ nakon duže vreme (nezasluženih 0:1 kod Betisa), ali to je bilo nebitno. Skoro kao i meč europskog superkupa, kojeg je Partizan morao odigrati bez brojnih internacionalaca. Ipak, sastavio je pristojan tim, koji je imao tu nesreču, da je bio najneiskusniji (Jagodić, golman) tamo, gde je Porto bio najbolji; poraz od 1:4 je jednostavno previsok.
Inače, europska jesen, ako izuzmemo Partizan, za srpske klubove nije počela dobro. Zvezda je za dobrodošlicu u LŠ nakon pet godina doživela poraz od 0:3 na Ibroxu; OFK Beograd je sezonu započeo sa dva poraza protiv Rome i Dinama Zagreba, dok je Srem remizirao sa Baselom. Stvari su se za oba beograjska »velikana« na kraju ipak izašle i obojica se je uspela plasirati dalje, dok je ponovo spodletelo Sremcima, koji su u krugu trojice timova sa 9 postignutih bodova (Lyon, Werder) potegnili najkraču i takmičenje nastavili u kupu UEFA.
RAZMIŠLJANJA NA POLUSEZONI
Imamo tim, koji ne može primiti gol; imamo tim, gde svaki igrač može postignuti gol; ali- kako stoje igrači, od kojih se to najviše očekiva?
Losev: 18 utakmica 7 golova, sve u ligi, poslednji put strelac 16.10 protiv Srema;
Pinkevicius: 5 utakmica, 2 gola u Japanu, u ligi ne može; povratak nakon povrede;
Cifer: 14 utakmica, 3 gola, bez asistencije; poslednji put strelac kraj augusta protiv Porta (!);
Lux: 14 utakmica 6 golova (5 u LŠ, 1 u ligi), 4 asistencija, 1 v ligi;
Stanojević: 14 utakmica, 4 golova, 1 u ligi; 0 asistencija; post od 22.9.
Zimu 2214 su obeležile ponude za naše igrače; natraženija roba je opet bio Lesch, dok su se OFK Beograd i Javor zanimali za Pejića. Iako je tek treči izbor na MR-u (i igra u Teleoptiku), nismo ga pustli nikamo. Sva transfer posla zasjenila je inače nova grozljiva povreda jednog od Zvezdinog napadača-dok je Ilieva još čekalo 2-3 meseca pauze zbog sloma noge, je istu povredu na prijateljskoj utakmici u februaru 2214 Nizozemske i Srbije doživeo Marko Bošnjak! Zvezda je početak prolječnog dela sezone dočekala sa 35- i 34-godišnjim napadačem- Karić je na jesen postigao čak sedam golova…
PROLJEČE-PRVENSTVO: U ZNAKU VERIŽNIH REAKCIJA
Brzi voz je počeo svoju dirku do pete uzastopne titule. Protiv Sindjelića je strelski post konačno prekinuo Cifer; kod Barcelone Stanojević, dok je Losev to uradiu kod OFK Niša za prolongaciju niza prvenstvenih niza bez poraza na okruglih 70. Na žalost je to bio poslednji gol Rusa za Partizan. Nisu pomogle konzultacije, koje su ga pre godinu dana, kad je imao sličnu krizu, probudile. Nastavio je sa prosječnim izdavanjima, doživljavao mini povrede, sve dok je svoj labudji spev verovatno doživeo u grenko-sladkoj utakmici-pobedi nad Javorom, osam kola pre kraja, gde smo obezbedili titulu i teoretički; Rus je postao još jedan od napadača »velikih«, koji je slomio nogu, ali mislim, da bi njegov kraj karijere kod nas došao i bez toga.
Definitivno više vatre je bilo kod naših rivala, gde je posle 19. kola došlo do neviđenih reakcija i scenarija, koje bi mogao napisati samo najbolji dramatik. Sve je počelo u Ljutici Bogdana.
Nakon 641 dana je posle nove Zvezdine utakmice bez pobede nogu dobio do sad »čovek iz laboratorija«, Predrag Momčilović. Njega je na vruči klupi nasledio – dotadašnji strateg Javora Branislav Markov (na klupi Ivanjičana se zadržao samo nepunih 10 meseci), a izpraznjeno mesto u Ivanjici zauzeo je trener OFK Beograda Miodrag Stevanović (2205-2214). Između njegovog odhoda iz Karaburme i ustoličenjem novog trenera prošlo je pet dana, a u to vreme Romantičari su, predvodeni pomočnim trenerom, odigrali čak dva meča. Prvi je bio domači – protiv Javora. Pre par dana još trener belo-plavih; Stevanović je porazio svoj bivši klub sa 2:1; posle toga Romantičari su doživeli blamažu u polufinalu kupa od Partizana 0:4. Dan posle tog poraza na Karaburmi su predstavili novog trenera, Miloša Lazića, bivšeg trenera Plavih golubova, kojeg je na jesen zamenio Dobrivoje Vasić. Nadam se, da niste izašli iz ritma i da još pratite tu sapunicu; i da vam dramatična narativa tih kemijskih reakcija daje slutiti protiv kojeg tima če Lazič debitovati na klupi Romantičara? U pravu ste, to je subotički Spartak! Ali, prekasno: Plavi golubovi su slavili sa 3:2 i time Romantičare umesto u plejof Top 6 i teoretički slali u plejout.
Sličnu sudbinu doživeo je Markov na Marakani; debitovao je pobedom nad Spartakom 2:0, da bi u Humskoj doživeo blamažu od 1:6 (na poluvremenu Partizan je vodio 5:1). Ni pobeda nad slabijim niškim timom 6:0 u 22. kolu crveno-belima nije pomogla; na kraju se je veselio drugi niški tim pobedom u Čačku. Pored njih če istorijsku priliku za kvalifikacije za LŠ (ponovo) dobiti i subotički Spartak i največe iznenađenje do sad, kulski Hajduk. Plasman Zvezde i OFK-a u doljni dio tabele znači, da če (prvi put u sejvu?) Beograd u finišu sezone u top 6 predstavljati samo Partizan. Trečemu od »novajlija« u toj trenerskoj verigi samo se smijalo: Stevanović je posle pobede nad OFK Beogradom upisao još pobede nad Sremom i Moravom i tako svoj trenerski CV u Ivanjici pre poslednjih 10 kola imao neomadežavan-100%!
Takva dobra forma Javora je pretpostavljala, da če sigurno osvojiti ili treče ili četvrto mesto, pošto su i Partizan, a pre svega Srem bili daleko. Međutim, situacija se nakon slabe polovine plejofa zakomplicirala. Posle prve četiri utakmice, Stevanovićevi su upisali dva remija uz dva poraza i postignuli samo jedan gol. Pored njih, zaspavao je i preostali tim, koji je nakon rednog dela držao kvalifikacije za LŠ, Hajduk, ali toga nisu uspeli iskoristiti ni u Nišu, ni u Subotici. Po očekivanjima su prvi »odustali« Plavi golubovi, dok je samo jedna pobeda u devet kola polako počela kažnjavati i Kuljane. Ipak, kolo pre kraja, bitka između trojice timova bila je ogorčena.
Spartak je upisao svoju četvrtu pobedu u plejofu, drugu uzastopnu, ali prekasno, posle niza od četiri nule. Uspeo je samo sprečiti Hajduku (za koje poslednjih osam kola nije branio Kristić zbog povrede) željeni plen i pobedivši jih sa 2:1. U kvalifikacije za LŠ tako idu »po očekivanjima« OFK Niš, koji je primio četiri gola u Humskoj i Javor, koji je u Sremskoj Mitrovici igrao-nemamo šta reči, nego-dogovorenih 0:0.
Stevanović če za razliku od Markova i Lazića mirnije spavati i nedvojbeno je u kratko vreme pustio svoj doprinos u Ivanjici.
Partizan nastavlja domaču dominaciju. Drugu sezonu zaredom su završili bez poraza i niz utakmica bez poraza u prvenstvu produžili na 86. Nerealna je i ukupna gol razlika sezone: 66:6! Timski duh se kaže na tabeli pojedinaca, gde Partizan dominira u manjini tabela: u poretku po prosječnoj oceni (prvih pet igrača je crno-belih), MoM (7-Kalašnikov),Driblinzi (3.68 Kos) a u ostalim:
Prvi strelac lige: Alban Hyka (Spartak) – 16 golova … 5. Sergio Rivera -11
Prvi dodavač lige: Jovan Kostić (OFK Niš) / Alban Hyka (Spartak) – 8 … 7. Jan Meszaros – 6
% uspešnih dodavanja: Nemanja Djurić (Zvezda) – 78% … 3. Aleksandar Kalašnikov – 76%
Uklizavanja/meč: Dragan Petrović (Javor) – 4.81 … 9. Grzegorz Smolinski – 3.57
% uspešnost šuteva: Milan Domuzin (Zvezda) – 67% … 8. Sergio Rivera 53%
LAV KUP
Svi smo očekivali finale Partizan-Srem, ali je Borac golom iz penala to drukčije smislio. U finalu nisu imali šanse, pitajte Nešu Milenovića*, part 1.
EVROPA: ABONMA PARA ESPANA
Španija nama visi za vratom. U osmini finala smo igrali sa Barcom. U Kataloniji je, kao što smo več rekli, Stanojević, junak prošlog finala, prekinuo strelski post i u 3. minutu doveo nas u vodstvo. U 21. minutu bi dvomeč možda več stavili pod ključ, da je Nazarov pogodio penal. Umesto toga, primat na terenu je dobila Barca, agresivnim veznim redom. Nakon zasluženog izjednačenja, do kraja na terenu bila je pat pozicija sve do same završnice gde smo sa malo sreče dobili novi penal, kojeg je u pobedu pretvorio Vuković. Uzvrat u Humskoj nije bio ni malo lak, iako je bila sva statistika na našoj strani, su najbolju priliku za gol stvorili gosti, u 70. minutu, kad su pogodili stativu. Na tom meču je zbog povrede sezonu pod ključ stavio Šuh!
U četvtfinalu išli smo na jug, ponovo na noge Betisu. Jedini igrač, koji može pogoditi zanje protiv nas, jeste nekadašnji libanonski wonderkid (83 utakmica, 77 golova za reprezentaciju). Posle primljenog gola smo se u drugom vratili i zasluženo došli do preokreta. Betis nije Barsa i to se pokazalo i u uzvratu. Lux je ponovo pokazao, da je u LŠ »lakše« pogoditi nego u LLSL, i to je pokazao u još jednom tesnom obračunu, u polufinalu protiv Reala (prvi dvomeč protiv njih posle sedam godina), kad je bio jedini strelac za pobedu od 1:0 na prvom meču. Trpeli su crno-beli u Madridu, gde su se Fereira i Kalašnikov pobrinuli za zlatnih 0:0 i finale u Rotterdamu protiv Benfice.
U tom meču igrali smo (i) bez Maksimovića, koji se povredio baš protiv Reala. Njegova odlična zamena, barem do sad, bio je Lesch, koji je u veznom redu započeo zajedno sa Riverom. No, sve je zasjenilo Partizanovo dete, največi diamant u poslednjim godinama, kojeg je izbacila Partizanova škola. Neško Milenović* je zabio prvo po samostalnom prodoru, a drugi put nakon centaršuta Iliča sa leve. Uz to, dva put je asistirao Jurčiću (zamenio Kosa zbog povrede), dok je svoj prvenac u finalima LŠ postigla još jedna rezerva. Iztok Cifer ne postiže puno golova, ali obično su ti zlatni: tako je bilo decembra na Karaburmi, novembra u dresu reprezentacije, koju je doveo na mondijal, te u 86. minutu finala u Rotterdamu. Partizan je obranio naslov prvaka Evrope; do broja 100 fali mu "samo" još devet.
Ostali srpski klubovi u Evropi? Zvezdu (1/8 finala) i OFK Beograd (1/4 finale) je izbacio Arsenal. U kupu UEFA je Srem posle izbacivanja Fiorentine, Napolija i OFK Niša u polufinalu naleteo na Newcastle (ukupnih 0:2). Javor je izbacio Černo More i Hajduk iz Kule, da bi u četvrtfinalu ispao od Man Utd-a. Pobednik ovogodišnje verzije je Valencia, koja je u finalu pobedila Newcastle sa 2:1 i time na najlepši način nadoknadila manko Lige Šampiona: gde je u poslednjem, trečem pretkolu kvalifikacija, ispala od IFK Goteborga u 90. minutu.
P A R T I Z A N 2 2 1 3 / 2 2 1 4
Večina igrača Partizana igra blizu ili je več u zenitu karijere. Neprikosnoveni dio te istoriske generacije Partizana su oba golmana uz štopere. Najbolji strelac sezone je vezist, dok brine ili ne, da su napadači u dolnjem delu tabele. Losev je možda več završio sa karijerom kod nas, možda je tako i sa Šuhom? Lesch i Milenović su igrači, koji su po mojem najviše napredovali napram 2213; slično važi i za Vukovića. 28-godišnjak je večino sezone odigrao na desnom boku, dok je više vremena nego obično proveo i na krilu. Tri gola i dve asistencije su njegov najbolji »score« odkad igra kod nas, to je fenomenalno, kad uzmemo u obzir, da igrač između 2208/09 i 2211/12 nije postigao nijedan gol i da je u prošloj sezoni bio samo jedan put strelac!
Još osvrt na u19: tamo je Zvezda ove sezone lečila rane i Partizanu sa obrestima vratila za sve patnje te sezone. Pričali smo več o Partizanovem članskom »dablu« na Marakani, kad je u četiri dana Zvezda savladana i u ligi i u kupu. Mladinci su lekciju na sličan način vratili i to dva put u sudijskoj nadoknadi. Prvo 26.3. u kupu, a onda četiri dana kasnije se usred Zemunela povodom remija mladi crveno-beli veselili prve mladinske titule posle četiri godine.
PUT KA NEMAČKI 2214: KVALIFIKACIJE ZA SP + KUP KONFEDERACIJA 2213
Posle Eura, Orlovi propuštaju još mundial u Nemačkoj. Neplasman na Euro barem malo bio je posledica nesreče na žrebu u baražu (i sakrio »neznanje« u grupi), ali za konačni plasman u grupi 4 europskih kvalifikacija nema izgovora. Takva je bila situacija pre konačnog grupnog razpleta u oktobru. Srbija je bila čelu grupe ali sa utakmicom više od drugih konkurenata. Svi ti (BiH, Škotska i Finska) su u prvom oktobarskom terminu pobedili i Srbiju stavili u situaciju nujne pobede u Minsku. Nisu Orlovi blistali u gostima, savladavši tamo samo Andoru i Estoniju, dok su sa Škotima igrali 0:0 (isti rezultat i u Beogradu), a u Finskoj i u Sarajevu uspeli su čak izgubiti 0:2, iako su ti dve reprezentaciji u Beogradu savladali lakočom- sa po 4:0! I gostujuči teren je na kraju presudio, ne samo, da nisu pobedili, nego su u Minsku izgubili sa 0:1 protiv jadne Belorusije, koja je u 22. minutu morala da napravi več drugu izmenu zbog povrede. Domači golman je bio igrač meča sa ocenom 10 (šutevi 16:6; u okvir 8:2, korneri 9:1, sve za Srbiju), dok samo Grabež zna, zašto je u vrata kao prvog golmana Orlova več treči put stavio trečerazrednog naturaliziranog Portugalca Antonia, koji je inače ponikao u Partizanu i sad brani za Boavistu… I- da li se u Srbiji zaista ne može nači NI JEDAN pravi levi winger? Odlučio je Panteleev u 9. minutu, nakon greške braniča Real Madrida Dušana Mandića, a poslednju liniju Orlova su između njega dopunili još igrač Milana, Partizana i Bayerna (!). U napadu su retko viđene frustracije doživljavali Partizanov Stanojević i Zvezdin Bošnjak (za reprezentaciju jedan gol u jedanajst navrata), koji je na vrata Belorusa šutirao čak sedam puta, od toga četiri u okvir gola. Celokupna vrednost igrača prvih enajstorica u mil. eura: Srbija 126,7; Belorusija 24,5!
Time su Orlovi kvalifikacije završili čak izza Finaca, na četvrtom mestu; pad su doživeli i na oktobarski Fifini tabeli, gde su u odnosu na septembar izgubili čak 10 mesta (40.). Pobednica grupe je BiH, dok su Škoti išli u plejof. Da bi ti rezultati ostali jednaki i da bi Srbija osvojila sva tri boda, ona bi završila na drugom mestu, pošto bi imala za gol bolju razliku od Gordon Albiona.
Izravni plasman u Nemačku 2214 su si izborili još Rusija, Engleska (kao jedna od najboljih drugoplasiranih ekipa), Hrvatska, Francuska, Švicarska, Italija, Ukrajina, Belgija i Litva (još jedna od najboljih drugoplasiranih ekipa) – koja če učestvovati na drugom SP-u u istoriji; prvom posle 2142. Globalno su kvalifikacije za SP obeležili i Argentinci, koji su se cele kvalifikacije mučili, ali na kraju u poslednjem kolu pobedom u Boliviji i porazom Urugvaja u Ekvadoru ulovili poslednji voz za direktnu kartu za Nemačku, dok je Urugvaj čekao plejof protiv Gvatemale, koju su lagano prošli, 2x 3:0.
Više uzbuđenja ponudio je europski baraž, gde smo dobili poslednje tri ekipe iz Evrope. Na veselje Partizana, naš region je na mundialu dobio još trečeg predstavnika, pošto je Slovenija za svoj tek četvrti nastup na SP-u (2014, 2094, 2178) eliminirala-Škotsku. Na Hampden Parku smo bili nadomak produžetaka; Slovenija je dobila prvi meč 1:0. U Škotskoj su poveli domači pogotkom nekadašnjeg najdražeg igrača sveta Neila Listera, ali je svetske prvake iz 2186. u crno zavio nova zvezda Partizana minut pre kraja drugog produžetka svojim prvencem za reprezentaciju! Time se Slovenija Gordon Albionu revanširala za bolni zaključak kvalifikacija za SP 2190.
»Kontroverzni« pirenejski derbi su na kraju na penale dobili Španci, na klupi kojih sedi portugalski (!) selektor. Sve tri promašene penale Španaca je obranio Partizanov Ferreira, dok je španski golman obranio dva, jedan je otišao preko gola, a jedan u stativu. U poslednjem obračunu su Danci u Amsterdamu u revanšu (prvi meč 0:0) prvencem štopera Evertona u 74. minutu savladali Nizozemsku sa 1:0; Tulipani su četiri minuta kasnije promašili penal…
Pored nekih ostalih ekipa za zagrijavanje za mundijal par reči još o – domačinima. Elf je kao domačin na leto 2213 organizirao demo verziju u smislu kupa konfederacija. U kojem su došli do finala i poraženi su od Francuske, ali tamni madež je i ostače još puno vremena njihovih 1:6 u grupi protiv Argentine. Posle kupa konfederacija Elf je dobio novog selektora: Talijana!
-
2
-
-
Početak sezone 2213/2214
TRANSFER PJACU LETO 2213 …
... su pored Partizana najviše zaznamovali Zvezda i OFK Beograd. Največe iznenađenje leta je bio povratak Zvezdinog »sina« Marka Bošnjaka na Marakanu posle tri godine. 24-godišnji napadač je Ljuticu Bogdana napustio na leto 2210, kad je otišao u Srem, gde je igrao dve godine. Umesto prelazka u nekog od rivala ili inozemstvo, Bošnjak je prošlog leta šokirao prelazom u OFK Niš, sa kojim se je plasirao u polufinale LŠ. Nije se ustalio i ovog leta su ponovo počele špekulacije o promeni sredine. Najviše se pričalo o Javoru, kojemu su početak sezone ponovo pokvarile povrede i u Ivanjici novog napadača trebaju kao žedan čovek vodu. Ali je sve upropastila Zvezda. Crveno-beli su inače za malo slabiji na poziciji levog beka. Drugu zvezdu prelaznog roka, 22-godišnjeg levog beka, verovatno najboljeg u Srbiji, Slavoljuba Pavlovića su prodali OFK Beogradu, a kao zamenu doveli univerzalnog češkog beka iz Mosta.
Severnije, na Karaburmi,ostali su bez odličnog štopera Smiljanića, ali za sad zadržali drugu polovinu, Ljubišu Gajića. U napadu su doveli Aleksandra Milivojevića iz Rada i zato su bili u mogučnosti, da obraduju Nišlije pozajmicom svojeg špica Petra Živkovića.
Najmanje su kadrovali kod Srema i Javora, gde su se pojačali u odbrani (bek i štoper Rodić) te dovevši crnogorskog veznjaka iz Jedinstva BP.
A Partizan? Prvo-osvežavamo štopersku liniju. O dolasku Smiljanića smo pričali več u prošlom reportu. Peh je platio Mijajlović*, koji je na početku sezone slan u rezerve. Drugo pojačanje, iako ne u pravom smislu, je promoviranje Cifera u prvi tim. To sam več planirao pola godine nazad, što svakako ne važi za poslednji transfer.
Jeste, doveden iz rivala, iz Javora, ali Ilić bi u svakom slučaju na leto napustio Ivanjičane i to ne smatram krajom. Kad su se zanj počeli interesovati Hajduk Kula, Spartak i OFK Beograd, znao sam, da moram reagovati. Sa mislima za par godina napred. Jer: na poziciji DL su bili do sad zabetonirani Sanchez i Dimitrijević te Nazarov (kad nisu igrali na DR). Največi »problem« sam video u Gvatemalcu. Iako ide po atributima za daleko najboljeg levog beka Partizana, treba imati u obzir, da ima »več« 28 godina i da bi nakon cca 3 godine bio višak. Drugo-zanj se interesira pola Evrope. I treče, koje je prevagalo, je učestvovanje na Zlatom kupu, koji se igra svake dve godine kraj maja i to znači, da Sanchez u FM 2007 NIKAD neče videti eventuelnih finala LŠ u tim godinama. Sanchezu sam se zahvalio na zanimanju i dao ga na transfer listu te ponudio klubovima za 30.000 eura. Onda se javilo jedno 10 timova, koji su rekli, da Sanchez ne predstavlja »value for money«, toliko, da nisam pao sa stola. Na kraju, Gvatemalac je završio u Betisu - sa kojim smo opet odmerili snage u LŠ.
Od poznatih igrača napustili su nas Asamoah (Leeds) i Rodić (Javor); ugovor je istekao i Periču i nedavno prvom golmanu Rodriguesu, koji nama je služio 12 godina. Zbog velikog osipa rezervnih igrača u poslednje vreme i da Teleoptiku uprkos fiktivnim utakmicama (osim u kupu) zagotovimo barem 15-20 igrača, na pozajmice je otišla »samo« petorica igrača. Između njih osim Čornija (ponovo Subotica) izdvojimo dvojicu, koja je otišla u Rad: Milivojevića* (YI 2209) te Vranića* (YI 2210). Za ni jednog od njih ne dam ruke u vatru, da bi za par godina mogao biti prvotimac, ali kod Vranića nekako osečam, da bi mogao biti »iznenađenje«, kao što je to postao Lihtenštajnac Šuh.
SPECIALNI REPORT: PARTIZANOVO OSVAJANJE SVETA
Naš tim do 19 godine, trostruki prvak zaredom, u novoj sezoni »slabiji« je, između ostalim, za Sedlačka, koji če na priliku čekati u Teleoptiku i Stanka Jagodića*.
Novi youth intake nije doneo zvezda, ali par zanimivih igrača. Ove godine moj asistent najviše nada polaga u ovog igrača:
Što je zanimljivo, prvo zbog toga, što meni barem na prvo oko ne izgleda baš posebno. Drugo je to, što ide za centralnog veznjaka. Nadam se, da nemam demencije, ali Partizan več godinama, da ne kažem decenijama, nije izbacio nekog »normalnog« centralnog veznog: to je pozicija, gde je bio nekad »najjači«. U poslednjim godinama »prave« se u glavnom štoperi ili krila, što možete proveriti u reportima.
Ove godine Partizanov youth intake bogatiji je ne za jednog, tzv. zvezdu (Krašića), nego za čak tri MC-e:
Pazite, Luksemburg je kod nas dobio i novog napadača – Cardonija.* Da li če ta zemlja postati mini hit u Partizanu, kao što se to desilo sa Lihtenštajnom?
Sve te nacionalnosti u youth intejku su (bile) veoma zanimljive. Zato idemo na kraj pogledati, ko je ovome razlog. Jer-ovo je pravo gonilo FM-a. Videčete ljudi, stručnjake, koje u reportima ne vidite (osim eks igrača, prim. Novikov), ovu su kumovi iz pozadine. Videčete trenutnu globalnu sliku Partizana, neke stvare se menjaju, a neke su prilično konstantne.
-
3
-
-
Sezona 2212/13 pri kraju
VREME JE ZA PRVI TREBLE I PRVI »INCINCIBLE« U 23. VEKU
NASTAVAK JESENI: ZVEZDIN GENSKI INŽENIRING (?) I DVA LICA JEVGENIJA LOSEVA
Povratak, gde smo negde več bili. Večita rivala su prvi dio jeseni radila na puni pogon. Nismo vajeni ovakvih reči iz Partizanovog stožera, no nakon odličnog uvoda i kadrovsko prerođenih crveno-belih u sezonu, u fokusu je bila nenamerno nađena neformalna komunikacija stručnog štaba Partizana, uperena u Ljuticu Bogdana, prvi put u istoriji uperena na genski inženiring! Postavljalo se pitanje, kako je moguče, da je čovek, »stvoren« baš na leto 2212, i sa 31 godina, sa nikakvim igračkim i trenerskim izkustvom, dobio takve atribute (SS trenera imate u prošlom reportu). Da li je moguče, da ga je Zvezda sprintala iz 3d printera?
Do prvog večitog derbija sezone bilo je još nešto vremena, a do tad se svašta događalo. Javor je nastavio slabu formu, a crno-beli su veči dio jeseni bili u manku od dve odgođene utakmice. Jesen 2212/13 ima za crno-bele tri lica. Prvo lice traje nekde do sredine septembra, i period je napadačkog mučenja. Glavni razlog, kako se pokazalo kasnije, je bio nedostatak povređenih Loseva (koji je inače otvorio sezonu) i Pinkeviciusa. U prvih šest kola Partizan je zabio svega sedam golova; Perič nas je u sudijskoj nadoknadi spasio protiv Srema; u LŠ smo u Hamburgu zabili samo iz prekida. U ligi je Javor imao još gore trenutke, niz utakmica bez postugnutog gola. Zvezda je nakon uvodnog poraza od Srema nanizala četiri pobede u nizu.
Drugo lice zajema period do srede novembra. To je period (ne) očekivane eksplozije povratnika Loseva i Litvanca. Tako smo u to vreme bili efikasni, da smo več u 11. kolu bili u napadačkom prosjeku od dva gola po utakmici. U sve to vreme Partizan nisu poremetile ni povrede obojice levokrilnih igrača Jurčića i Kosa, ne povreda Maksimovića. Svoje trenutke je na ML poziciji iskoristio-Nazarov. Univerzalni Rus, koji je igrao kod nas i na DL, i na DR, je bio igrač utakmice na prvom večitom derbiju sezone (3:1) i zablistao i u nastavku. Igrači su pokazivali karakter i u retkim trenucima, kad su se snašli u zaostatku: prvi put se to pokazalo u preokretu kod Niša (3:2). Tom nizu polako nije uspela slediti ni Zvezda, bez obzira na menagerski »genski inženiring«: nju je najviše prizadela povreda prvog napadača Ilieva 15.11. protiv Borca (u to vreme 13 golova u 15 navrata) i zanj kraj polusezone. Nakon poraza u Subotici kraj polusezone Zvezda je bila več 8 bodova nazad.
Bio bi njen zaostatak još veči, da nije Partizan do kraja jeseni izpustio još koji bod. Veči dio zasluge za to idu Losevu. 28-godišnji ruski napadač je do sad imao sezonu života (10 utakmica, 10 golova). Nakon njegove mini eksplozije dobio je dve utakmice odmora, ali kad se vratio na teren, bio je to sasvim drugi igrač. Losev do kraja sezone ne samo, da nije zabio, nego je i njegov celokupni dojam ostao šokantno slab. Takva promena forme jednog igrača naterala me, da napravim mini-video, da sami taj pad forme vidite u praksi.
Na sreču, u tom periodu smo »izgubili« samo četiri boda, pošto smo imali raspoložene neke druge igrače. Na polusezoni smo imali čak trojicu igrača sa 10 postignutih golova.
TRANSFER PJACA 2213
Što se tiče naših rivala, ništa posebno, osim, da se u Ivanjici zakuvalo. Ispod-standardnu polusezonu za Javor-tek 7. mesto u LLSL i slaboj formi Rajića (2 gola), »nadgradilo« je nezadovoljstvo najboljeg strelca tima, Bugara Kuševa, koji je, nezadovoljan prodajom igrača u Srem, najavio odlazak iz kluba-što brže.
Kod nas smo se u glavnom suočavali sa zavračanjem enquiryja za naše igrače- čak 12 prvotimaca ima ikonu »Wnt«. Obično smo inače dobili samo zvanična »pitanja« o mogučnosti prodaje. Konkretnih ponuda skoro nije bilo, između njima su prednjačile smešno niske za Lescha (od 650k do najviše 2,5 mil.). Druga vrsta posla su pozajmice- za prolječe 2213 smo tamo slali još dvojicu, između njih izdvojimo Čornija* u Spartak Suboticu; biče to prva polusezona u nekom članskom timu za našu »zvezdu« YI 2207.
Protiv svih očekivanjima odradili smo več prvi transfer za leto 2213, kad če nas pojačati kapitalac iz OFK Beograda. Nismo hteli »krasti« igrače rivalu, ali je presudilo to, da bi taj igrač, najkasnije na leto, a moguče i na zimu definitivno napustio Karaburmu za jednog od top kluba u Evropi, tako, da bi u svakom slučaju Romantičari ostali bez njega. Da ide za posebnog igrača, kaže več njegova kontinentalna reputacija i volja uprave Romantičara u vezi cene, a na kraju su popustili, jer u Humskoj imamo para… dosta para.
Pre početka prolječnog dela nas je šokirala vest o povredi Stankovića, koji če biti odsutan 2-3 mesece. Odličnog srpskog golmana če kao broj 2 zameniti… Rodrigues.
PRVENSTVO 2213
Ipak glavno pitanje je: u kakvi formi če biti Losev do kraja sezone? U Čačku je konačno postigao gol… ali iz zaleđa; promašio usput jedan šut, ali mu je povratak na stazu slave uspeo u europskom meču u Milanu. Nakon tog meča gol mašina je tresla dalje. Ne i u šahovskoj partiji na Marakani, gde je Partizan zahvaljujuči tanatosu i erosu Kalašnikova dokonačno rešio pitanje prvaka… Losev je između ostalim pogodio eurogol protiv Hajduka, revanširao se Djerdapu i odlučio polufinale kupa…
Glavno pitanje pre poslednjeg kola rednog dela bilo je, ko od timova (Spartak 31, Borac 29, Javor 28) če igrati preostanak sezone u dolnjem delu tabele i oprostiti se od snova od Evrope i borbe za LŠ. Posle mukotrpnih 90 minuta to je na kraju uspelo: a) otpisanom Javoru, kojem je Zvezda očigledno »vratila »usluge za neke prošle pomoči: Ivanjičani su savladali crno-bele sa 2:1 i b)subotičkom Spartaku, koji je doživeo poraz od 0:1 kod Partizana. Izviseo je Borac, koji je na Karaburmi igrao 0:0.
Za napola raspali Javor plasman u top 6 bio je kao voda u pustinji. Ivanjičani su par nedelja pre doživeli blamažu na Karaburmi (1:6) i doživeli novi kiks u Evropi, gde su ispali več u 1/16 finala protiv kijevskog Dinama, koji je inače u sledečem kolu izbacio i Zvezdu. Imao je Javor još šanse za top 4, ali nakon prva tri kola plejofa, našli su se u četvorici (!) timova bez pobede u toj fazi takmićenja (Zvezda, Srem, Spartak). 25. kolo bio je landmark i za njih, i za nas. Uprava Javora je odpustila trenera Tošića baš pre »krucialnog meča za peto mesto« u Subotici i na njegovo mesto imenovala dugogodišnjeg pomočnika, 60-godišnjeg Branislava Markova (zvanično promoviran tek kolo pre kraja!), inače igračku (DC/DM) ikonu Srema (2169-78), Čelsija (2178-87) i Birminghama (2187-91). Za Markova je Javor prvi trenerski preizkus, jer je pre toga pored Ivanjice (od 2203.) bio pomočni trener i u sredinama niškog Železničara i apatinske Mladosti.
Markov je debitantski meč u Subotici izgubio 1:2, ali uz neke pobede još gojio šansu za top 4. Ta šansa je bila i teoretički gotova kolo pre kraja, kad je Srem (prvih sedam kola plejofa bez pobede!) savladao Spartak sa 1:0. U poslednjem kolu je ipak sezonu završio kao peti, pošto je Srem golovima u 80. i 87. preokrenuo u Subotici, dok je Javor izgubio u Humskoj.
No, neočekivano se zapletno odmah pod vrhom. Momčilovićeva Zvezda je upala u seriju bez pobeda! Nakon 29 kola i remija protiv Partizana na Marakani, do sad stabilno drugo mesto je prešlo u noge OFK Beograda. Beograjska rivala su na kraju za direktan plasman u LŠ obračunala na Marakani, gde je slavila Zvezda sa 1:0 i time-prvom pobedom u plejofu- ipak postigla osnovni cilj; sve to sa gol razlikom u poslednjih 10 kola - 3:5!
Partizan? Neporažen do kraja. Prvaci smo postali več pre meča 25. kola posle Zvezdinog remija sa Sremom; odigrali par meča za pamčenje uz novi preokret protiv Javora i skoro preokret na Marakani, gde je Stanojević zabio u 37. sekundi svoj prvi gol nakon 11 sati.
OFK Niš če nakon nezaboravne evropske sezone, gde je potrošio puno snaga, sledeču započeti tek u kupu Intertoto. BPI Pekar če svoj superligaški status opet spasivati u plejofu, protiv dobanovske Budučnosti. Niš če u sezoni 2213/14 nakon par godina imati dva tima (Sindjelić), a prvi put če elitu osetiti Vladičin Han (AiMi Morava).
LAV KUP
»Čak« jedan meč nama je žreb dodelio, da igrao u gostima (Kula), ali tamo smo bili najubedljiviji. Do kraja je Parni valjak pobeđivao bez primljenog pogotka, mučio se pogotovo protiv Bežanije i Spartaka. U finalu je savladan dobar OFK Beograd, sa grenkim priokusom – Losev (22 golova) zbog povrede završava sezonu…
EVROPA
Više od glatkog posla u grupi, europske reči za Partizan treba čuvati za ono, što su uradili u nastavku. Urok gostujuče pobede u k.o. fazama LŠ je prekinut; ne samo to. U osmini finala je deklasiran Inter (3:0, 7:0), u četvrtfinalu je eks Grobar Šunko treču sezonu zaredom ispračen punom prtljagom (4:1, 3:0). U polufinalu ga je čekao iznenađenje sezone.
OFK Niš je svoju premiernu sezonu u LŠ pre par godina završio u četvrtfinalu. Ove su išli još korak dlje. U osmini finala su savladali Liverpool; u toj fazi takmičenja otpali su i Arsenal i Čelsi. Aura nad Nišem se zasvetlila u sledečoj fazi, kad su eliminirali favorita; favorita, protiv kojeg je Partizan prošle godine ostao praznih ruku, Valenciu. Kad god igraju srpski timovi međusobno, je tesno. Partizan je znao zašto. Znao, je da če se opet proslaviti golman Pero Dugić, zbog kojeg je u Humskoj (rekordna poseta u LŠ ikad) bilo samo 1:0; znao je, da če biti prvi pogodak ključan - ta je pao tek nakon dvojbeno dosuđenog faula za slobodnjak, kojeg je Riviera pretvorio u gol. Znali smo u Humskoj, da čemo morati u Nišu paziti na Marka Bošnjaka, koji je u jeseni doživeo težu povredu, zbog koje su Nišlije možda u ligi završile u dolnjem delu tabele; znali smo, da imaju pročitane sve naše napadače; ali zato nisu imali odgovora na iznenađujuću indirektnu akciju nakon prekida, zbog koje je domačinima finale Lige Šampiona odneo- njihovo dete-štoper Miladinović.
Finale LŠ u Portu protiv Bayerna smo inače dočekali bez ove sezone prvog DR-a Vukoviča a i sa ne baš luksuznom prednjom linijom. Bez Loseva, Pinkeviciusa, koji je u Subotici slomio nogu, i bez Periča, smo počeli sa jedinom preostalom napadačkom dvojicom, bez ikakve mogučnosti prave rezerve, ako se slučajno nešto desi i njima. Lux i Stanojević. Prvi ima več izkustva sa golovima iz finala LŠ, dok je drugi svoj povratak u srpski fudbal oplemenitio – hattrikom u prvih 20 minuta! I tad je finale več bio odlučeno. Ukrajinac Kalašnikov, kapiten, je tako konačno podignuo novi, istorijski europski pehar – za 90. naslov prvaka Evrope.
P R V I T I M 2 2 1 2 / 2 2 1 3
Igrači, koji če se upisati u istoriju 23. veka: sezonu su završili neporaženi u svim takmičenjima uz uzetu ligu, kup i LŠ. Prvi treble posle sezone 2198/99 i prva »invincible« sezona u ligi posle sezone 2191/92. O njima puno reči ne valja izgubiti, osim, da vlada zdrav takmičarski duh između dominantnih Rusa i Ukrajinaca i ovde i u stručnom štabu. I – Ferreira je do sad pokazao više nego Rodrigues u 10 sezona.
Sledeče sezone če biti očigledno smena generacija sunarodnjaka u napadačkom smislu. Redove Partizana posle nepunih 12 sezona napušta Domen Perič. 33-godišnjak je član crno-belih od januara 2202; u 309 nastupa zabio je 128 golova i asistirao 60 puta. Poslednji meč odigrao je u 32. kolu šampionata protiv svojeg nekadašnjeg kluba-Javora. Njegov naslednjik se več brusi: Iztok Cifer, na pozajmici u Hajduku, sa 13 golova, postao je prvi strelac šampionata.
-
1
-
-
EURO 2212: BELGIJANCIMA ODGOVARA DANSKA I GODINE, KOJE SE ZAVRŠAVAJU NA 2
Belgijanci su treči put prvaci Evrope. Derbi sa susjedima predstavljao je pravu meru emocija posle dosadnog fudbala, kojeg su nama priredili svi učestvenici od četvrtfinala dalje. To je bio treči europski naslov za Belgiju i drugi u Danskoj. Prvog su osvojili pre 40 godina na istom stadionu; ove godine su domačine golom u 93. minutu savladali u polufinalu. A prvi europski naslov osvojen je davne 2072 kuči, protivnik-Španija.
Predstavnici u stvarnom životu liga petice doživeli su katastrofu. Dosadašnji prvaci Evrope i sveta Francuzi te dvostruki finalisti Eura zaredom, Talijani, zajedno su spakirali kofere posle tri meča u grupi, u kojoj zajedno nisu mogli do pobede. Isto važi za šesterostruke prvake starog kontinenta, Špance, dok su visokoleteče Engleze posle pobede nad Grcima zaustavili Turci i Hrvati. Gostitelji sledečeg SP-a Nemci (kao Francuska i Srbija sa po sedam europskih naslova), ako je ko primetio, na Euro se uopče nisu plasirali, od njih su u kvalifikacijskoj grupi bili bolji Irska, Grčka i Wales.
Več je počela sezona 2212/13 – update 21. avgust 2212
POTPUNI NOVAJLIJA U LJUTICI BOGDANA I JAVOROVA »TIKVA« ZASJENILI POSLOVE CRNO-BELIH
U Zvezdu je došao kao, da je napravljen iz laboratorija. Da nije? Predrag Momčilović je slabe dve nedelje nakon što je »iz ništa« promoviran u prvog šefa stručnog štaba, napunio tek 32. rođendan. Iako nema nikakvog trenerskog izkustva, smatran je za jednog od najtaleniranih mladih menadžera u Srbiji. Zanimljivo, da se od njega očekuje direktnu borbu za titulu, dok je ta ista uprava resignirano posmatrala stagnaciju tog istog kluba u poslednje tri sezone, kad je krmilo imao sad več bivši albanski stručnjak.
Prvi potezi su obečavajuči; iako prelazni period još nije završen, Zvezdu su pojačala četiri igrača. Večina Partizanovih rivala, zanimljivo, dovela je igrače bez obeštečenja. Najzvučnije ime u Ljutici Bogdana je inače levi bek Slavoljub Pavlović, koji je za slabe 3 mil. eura došao iz Čačka. Momčilović je svoj trenerski CV započeo sa porazom u Sremskoj Mitrovici, kojeg je onda »negirao« sa dve pobede, nad OFK Beogradom i Borcem.
Nad Ivanjicom i Karaburmom je nova sezona donela malo prokletstva. OFK Beograd je »iskoristio« bug FM-a 2007, po kojem se je našao direktno u grupama LŠ (+ u prvom šeširu!), iako je sezonu nakon 32 kola završio zvanično na trečem mestu. Ali bili su drugi nakon rednog dela, 22 kola, i to FM 2007 na kraju uzima u obzir. Za »nagradu« se jima je na početku sezone povredilo kapitalno pojačanje, eks štoper Partizana Ivan Stanić, koji če biti odsutan možda i dva meseca. Romantičari su u sezonu štartali sa dva poraza (Niš, Zvezda), nakon koja su ipak upisali pobedu (Hajduk). Suprotno se avgust odvijao u Ivanjici. Javor je na početku pobedio Kuljane i Djerdap, da bi onda upisao domači poraz od – Partizana. Kojemu je-kao prošle sezone-sledio neočekivan europski šamar- ispad od irskog tima u poslednjem pretkolu kvalifikacija za LŠ (gde bi po logiki morali igrati Romantičari) zajedno sa povredama napadača.
Sremci, sa kojima če se Partizan sretnuti u 4. kolu su zajedno sa Nišlijama doveli barem na papiru (atributi) odlično pojačanje u napadu. Darko Jovanović je bio do sad neznani napadač Hajduka Liona i biče »zamena« za na papiru eksplozivnog a u stvarnosti iznenadjujuče ne tako efikasnog napadača Branka Bošnjaka. Zanj su Sremci Zvezdi pre dve godine platili slabih 12 mil. eura; a sad su ga u Niš prodali za 9.
"STANOJEVIĆEV" PARTIZAN I U 23. VEKU
Kao u stvarnosti u 2020, »prvo« ime Partizana u za sad tek kratkoj jeseni 2212., preziva se Stanojević! Glavno pojačanje crno-belih (ponovo) je u napadu, i doveden je iz Rijeke bez obeštečenja. Kao što sam več napisao u prošlom reportu, Stanojević je bio na našem radaru duže vreme, a pošto nemamo problema sa novcem, presudile su njegove strelske eksekucije na Kvarneru. Stanojević, inače dete Vlasine (YI 2206), za svoj matični klub nije odigrao ni minuta te je na leto 2209. prodat u Rijeku. Tamo je u tri sezone na 139 utakmicama postigao 67 golova. Zajedno sa Losevom (3/3), koji se na žalost u Ivanjici povredio, predvodi prvo ime napada; zabio je gol na baš svakoj od tri utakmica u prvenstvu, gde Partizan ima 100% učinak: Pekar 2:1, N. Pazar 3:0 i Javor 1:0.
Povrede nisu zaobišle ni Humske; težu je na pripremama doživeo Jurčić, koji če zbog nje propustiti skoro čitavu jesen.
Što se pojačanja tiče, za sad je dovedeno još jedno domače ime, za kojeg sam preporuku dobio na Euru u19 (Srbija je tamo u polufinalu ispala u polufinalu od Slovenije).
Nisam pričao o razvoju igrača. Naš mladi tim do 19 godine je prošle sezone upisao drugu titulu zaredom, ali pre svega je zanjo zaslužna dvojica »uvoženih« igrača. Napadač Iztok Cifer je na leto napustio mladinski tim i zanj smo odlučili, da če sezonu provesti na pozajmici kod Hajduka iz Kule. Ofanzivni veznjak Sedlaček če u u19 provesti još godinu dana. No od ostalih stvarno »naših« produkta naše škole za sad nemam nekog poverenja, da li če kod njih za 2-3 godine uskočiti i biti dobar barem za klupu. Youth intake 2212 je malo razočarao, dovevši nama štopera sa slabim Jumpingom.
Ali nadam se, da ču barem kod kojeg pogrešiti, kako sam to kod Šuha… U Teleoptiku imamo več starije igrače; od naših* če tu opet svoje minute čekati Agu*, Čorni; a od ostalih, kojih verovatno više ili manje znate, neka naglasim Mandića, kojeg smo doveli pre dve godine iz Novog Sada. U dve sezone na pozajmici kod Spartaka Subotice, nije se nešto proslavio: 43 utakmica, 8 golova i 3 asistencije.
-
1
-
-
Sezona 2211/12
SAMO JEDAN JE ŠAMPION: ALI I ON I SVAKI OD RIVALA SU DOBILI RAZLIČITE SOLI NA RANU
Efikasnost crno-belih u gostima veča nego u Humskoj; rivali u lancu trenerskih rošada
PRELAZI LETA 2211
Partizanova napadača, jedan produkt njegove škole, Simon Ivanič*, a drugi malo bolje poznati, kupljeni talent Iztok Cifer, odlično su odigrali Euro U-21 sa slovenačkom reprezentacijom, doguravši do polufinala, gde su ispali od budučeg prvaka Evrope, Italije. Još veči međunarodni renome napravio si je Hernan Lux. Argentinac je debitirao za svoju reprezentaciju za Copi Americi, gde je postigao gol u finalu (1:1) protiv Meksika, da bi onda Gauči posle 12 godina ponovo podigli taj prestižni trofej, rekorni 24. put. Dobra ali i slaba vest za nas: Lux če zbog svojeg nastupanja za Gauče u sledeče tri godine sigurno propustiti neke europskih utakmica zbog borba svoje reprezentacije u kvalifikacijama za sledeči SP u Nemačkoj. Spomenimo i Euro U19, gde je slavila Hrvatska protiv Nemačke i time nasledila Srbiju iz 2210.; orliče su kockasti eliminirali u polufinalu.
Od poznatijih igrača sad več bivši igrači Partizana su: Garmašev (Atletico), Fall (Bayern), Miloš Savić (Mladost) i Anthony Kristić (Hajduk Kula). Naš otpisani hrvatski golman če biti očigledno novo prvo oružje velikog iznenađenja u prošle dve godine. Njihovog do sad prvog golmana samo inače kupili mi. Slobodan Stanković nas je oduševio pre svega u aprilskom meču u Humskoj, gde je u šutevima bilo 32:3 (15:1) za crno-bele, koji su pobedili »samo« 2:1. Biče treči golman, izza Fereire i Rodriguesa. O dolasku Miladinovića smo več pričali u reportu prošle sezone. Ide za tehničku zver od braniča, zato če biti natreniran i kao MC. Youth intejk 2211 je značio povečanje našeg afričkog kontintenta za novu zemlju!
Pre početka sezone se je mnogo postavljalo pitanje desnog beka, pre svega, kakva če biti sudbina Poljaka, jedinog po strukturi pravog desnog beka. Pošto imamo nebroj mogučnosti na toj poziciji, nismo ni malo pomišljali, da kupimo novog. Evo naših opcija, koji mogu igrati i na DR: 1) Warszycha ima mogučnosti, da se popravi. 2) Dimitrijević (DL) 3) Nazarov (D/ML) 4) Marko Vuković, konvertirani MR, gde ima konkurenciju trojice igrača i ako očete 5) Chornyi*, još neprovereni kandidat naše škole, a moguče i Nigerijac Agu*.
Pogledajmo poslovanje naših rivala:
Srem. Upravo nakon reporta o »stabilnosti« trenerskih pozicija, je Sremce napustio dugogodišnji trener Nenad Ivanović (Arsenal), a na njegovo mesto je seo 55-godišnji Mirko Milojković. Tri godina je bio bez posla, pre toga je vodio Hajduk iz Kule. Upravo u Kulu su prodali jednog od najbržih igrača lige, levokrilnog Emila Jakimova. Doveli su dvojicu vezista, 23-godišnjaka iz OFK Beograda te, malo čudno- 33-godišnjeg Zdravka Zarića iz Subotice, kojeg su odmah poslali na pozajmicu u Apatin (?).
Javor. Izgubili 14, a doveli samo jednog igrača, iz OFK Beograda, AMR-a Nemanju Andrejića.
OFK Beograd. Iz Karaburme je otišlo 15, a stiglo- 0 (nula) novih pojačanja. Čudno, ako smatramo, da su pojačali najmanje dva od rivala.
Zvezda. Doveli nepoznatog poljskog vezista Ciesielskog te 19-godišnjeg golmana iz Niša. Otišlo je »samo« osam igrača.
JESEN 2211
Prvi dio (recimo mu trečinu) jeseni su zaznamovali pre svega Partizan i Javor, odlično je sezonu započeo i Srem sa novim trenerom a i subotički Spartak, dok su (očekivano?) loše u sezonu ušli naša oba dva preostala velika rivala, na Ljutici Bogdana i na Karaburmi. Zvezda i OFK Beograd su prvu prvenstvenu pobedu u sezoni postigli tek u »istorijskom« petom kolu, u kojem je na drugoj strani prvi poraz sezone uzeo tad visokoleteči Srem, kuči protiv Partizana.
Mogli bi reči, da su crno-beli imali dosta povoljno suđenje, ako uzmemo u obzir prvo kartone. U nizu od četiri meča zaredom, suparnik je meč završio za najmanje igračem manje (Srem, Sloga u kupu, Zvezda) ili čak dva (Javor posle Srema). Ali Partizan toga nije kapitalizirao jedanput: u šestom kolu, kad je Javor ponovo uradio to, što radi sad več tri godine zaredom. Tom (ne) očekivanom pobedom u Humskoj je izbio na prvo mesto i time kao prošle sezone najavio pokušaj borbe za titulu, što je u praksi značilo mini ping pong.
Posle Javora sledila je Marakana. Tamo se golom proslavio Asamoah. Ganac je svoju priliku zajedno sa još jednom rezervom, Kalininom, iskoristio par dana pre u kupu, pa je tako dobio nagradu, prvi večiti derbi u karijeri. Od četiri tadašnjih pobeda u sezoni, Partizan je sad u gostima imao več tri i to če biti stalnica jeseni. Javor je nakon te pobede imao na vrhu plus tri, ali je to brzo prokockao, porazom na Karaburmi (0:1) i na Marakani čak 1:4 protiv tad vruče Zvezde, a Partizan je slavio protiv Spartaka i Mladosti. Posle devet kola bili smo na plus 3, sa još jednim zanimljivim detaljom: 17 od 12 golova zabijenih je u gostima!
Našu (sur)realnost u gostima na krut način prekinuo je Hajduk, slavivši 2:1 golom iz penala posle greške Miladinovića; a naš kiks je iskoristio i Javor. Do 11. kola, u kojem je Humska u u prvenstvu konačno videla goliadu (6:0), a Javor je kiksao protiv Niša. U 12. kolu se činilo, da se je šampionat več prelomio: Spartak-Javor 2:0 i Borac-Partizan 2:0 i otišli smo na plus 5. Ipak, prednosti nismo uspeli povečati, nego ju smanjiti, pošto nama je bodove uzeo i Niš u Humskoj i Romantičari na Karaburmi. Na polusezoni tako je bilo »samo« +3.
U svim ostalim takmičenjima smo odlično obavili svoj posao. U našoj grupi LŠ smo imali 100% učinak, a na veselje koeficenta zemalja, sva četvorica iz Srbije se je plasirala između 16. Naglasimo i europski superkup protiv Ivanovićeveg Arsenala, gde smo opet pokazali jokerski karakter posle zaostatka od 0:2. Odlučio je Komenan »Mihajlovićevim« slobodnjakom.
PRELAZI, ZIMA 2212
Miran prelazni period su delomično prelomili naši rivali. Javor če biti »oslabljen« za levokrilnog Čeha Romana Kalivoda, koji je za 16 mil. prešao u Čelsi. »Oslabljen« kažem, jer je Kalivoda na jesen igrao malo i bio u slaboj formi. Benfica je iz OFK Beograda dovela odličnog obramenog vezista Nikolu Adamovića.
Kod nas nismo imali namere uči na pjacu- pogledajte samo tu sliku polusezone, gde praktično nema slabih karika, ali smo se predomislili zahvaljujuč okolinama. Na prvoj prijateljskoj utakmici na zimu u Kolumbiji se povredio Čurčić (3-4 mesece out). Nismo baš tanki u centralnom veznom redu, ali pošto če nam Rivera pre svega u LŠ kad faliti zbog reprezentativnih obaveza, oko smo bacili na jedan skaut report iz afričkog kupa nacija. I povečali naš afrički kontingent na novo ime iz južnog dela celine, koja če nedvojbeno biti zver na MC/DMC poziciji. Prezime Lesch inače istoričarima Partizana je poznato, pre slabih 200 godina je dres Partizana nosio igrač sličnih karakteristika i istim prezimenom, samo imenovao se je drukčije-George.
Protiv kraju jeseni je aura nad Asamoahom polako počela, da kopni. Ganac je nakon blistajučeg trenutka protiv Zvezde potonuo, a kako se jesen bližala kraju, svoje minute je neočekivano iskoristio veteran Akweugbu*, koji je za nagradu dobio novi ugovor. U Teleoptiku smo imali još neproverenog Kalinina, koji je početak prolječa dočekao povređen. Zato smo za početak sezone 2212/13 obezbedili dolazak još jednog napadača, i to srpskog iz Rijeke, napadača, kojeg imamo na skeneru več dve godine. Više o njemu u sledečem reportu.
PROLJEČE 2212
Prolječe smo otvorili domačom utakmicom protiv Srema, a oba tima je pre meča zadesio pretres u vezi oba napadača.
To smo bolje iskoristili kod nas i posle remija Javora protiv Borca otišli na plus 5. I od tad dalje za Ivanjičane nije bilo više povratka. Zanje su počeli crni dani na početku prolječa, a za nas procvet i niz utakmica bez primljenog gola.
Pobeda nad Romantičarima je naizgled prebudila tim Srdjana Bogdanovića, koji je uoči derbija sezone u Ivanjici odlučio, da postane Mourinho.
Za »nagradu« je od »Penaltizana« dobio lekciju fudbala.
Prerođeni Nigerijac zabio je dva gola i time smo crno-beli pobegli na plus osam. Javor je posle tog meča do kraja rednog dela pobedio samo još jedan put, dok je odmah nakon debakla protiv Partizana na krut način ispao iz Evrope, zatim izgubio od Pekara i remizirao protiv Sremaca.
A kod nas-turbo pogon. Pošteno rečeno, po jednoj strani su nas malo pogurali penali: protiv Javora, Zvezde i čak dvaput protiv Subotičana (prvenstvo+kup). Na kraju sezone Partizanu je u LLSL sviranih najviše, osam penala, to je četiri više od koliko su jih dobili Javor, Niš i Hajduk (Spartak 0!) ali ne ide zanemariti toga, da se naša igra popravila pre svega zahvaljujuči novoj filozofiji i maloj promeni formacije.
Zadnje 3-4 sezone smo se fokusirali pre svega na iskoriščenje brzine krila i napadača, stativši ofanzivcima, da budu sebičniji, da više trče sami sa loptom. To smo sad malo smanjili i više dali poudarak na kombinatoriki, i timski igri, dok smo ofanzivcima na drugoj strani povečali mentalitet na maksimum, što pre nije bio slučaj. To znači, da imaju sad naši veznjaci više obrambenih dužnosti. Ne kažem, da je bila to glavna osnova, ali veči dio-poboljšanje i u kvaliteti i u kvantiteti prilika- velik dio njih je ipak bio neiskorišten.
NAŠA RANA (EUROPSKI OF-TOPIK)
I upravo tu čemo malo uništiti strukturu reporta i odmah napraviti fast forward do europskog dela, gde imam ogroman grenak priokus. Posle eliminiranja Man Utd-a (0:0, 2:0) naleteli smo na Valenciu sa Lazarevićem, koju smo prošle sezone nadigrali u finalu. Zbog znane situacije u FM2007 oboji smo zbog južnoameričkih kvalifikacija prvi meč igrali bez možda glavnih napadača, oni Pallaresa, a mi Luxa. Dodavši za Partizan: i bez ne još oporavljenog Loseva i Periča, i tako su u napadu započeli Akweugbu* kao polušpica i Pinkevicius kao jedina špica. Na žalost Litvanac nije bio u najboljoj formi, pa su tako ofanzivni dio morali pokrivati defanzivni vezni Maksimović i Komenan, koji su se isto uključivali napred i nazad. Ipak, Nuevo Mestalla je videla totalnu dominaciju crno-belih. Možda najbolja europska partija Partizana u poslednje vreme, koja je bila- kažnjena dvaput. Za prvi gol je krivac Smolinski pogrešnim dodavanjem ,dok je kod drugog zamudio drugi štoper Kalašnikov. Korneri 9:0, ali od poslednje gostujuče pobede u k.o. fazama LŠ čekamo več dve godine. Treči put u godini dana Partizan se našao u europskom zaostatku od 0:2, ali tih je bilo nezasluženih, da boli glava. Ako smo protiv Man Utd-a i Arsenala uspeli sa povratkom, nas je u Humskoj pogodila nesreča: Netopiri su poveli več na početku, udarcem iz slobodnjaka, u kojem je lopta pogodila jednog od naših igrača i prevarila golmana. Taj gol je odlučio duel: Valencia se sprostila i mogla bi zabiti još koji gol; mi smo na žalost uspeli samo remizirati.
Kako su se stvari kasnije odvile, propustili smo jedinstvenu priliku za europski ples Superligaša u završnici Lige šampiona; propustili smo polufinale sa Sremom i finale protiv neočekivanog hita-OFK Beograda, koji je imao najbolju europsku odisejadu posle 21 godina. Netopiri su pronašli lek i za njih, slavivši u Danskoj 1:0.
U kupu UEFA je odlično igrala Zvezda, koju je u polufinalu zaustavio Nenad Ivanović odnosni stari i novi prvak Arsenal! I-kao lane-u finalu mu je bila protivnik Barsa, koja je savladana sa 1:0. Sa tim porazom Španija je petu sezonu zaredom poražena u finalu kupa UEFA: pre dva finala Barse, finale je dve sezone zaredom igrala i Sevilla (poraz od Rome odnosno Liverpoola), dok je pre četiri godine Betis poražen od Fiorentine.
POVRATAK NA DOMAČU SCENU
To je bila naša, pa verovatno i od Romantičara, največa rana sezone. Za druge one tek slede. Vratimo se sad u prvenstvo, gde je opa, ranjeni, Javor več otpao, a do kraja rednog dela preostalo je još par utakmica. U jednoj od njih su nas ponovo zaustavili Kuljani (domači u ofsajdu čak 11 puta!) odnosno Kristić. Ali to nije ništa napram posledicama, od kojih su zbog crnih nedelja u februaru i aprilu trpeli… Sremci. Sa samo jednom pobedom u prolječnom delu Sremci su u 22. kolu gostili Subotičane i očekivali zanesljiv plasman u top 6. Tabela posle 21 kola: 4. Srem 31, 5. Spartak 30, 6. Zvezda 30, 7. Niš 28.
Umesto toga doživeli su pomračinu. Poraz od 0:1 zahvaljujuči golu igrača, koji pre tega 15 sati nije zatresao mreže nije obradovao samo Subotičana, koji su na taj način obezbedili Evropu. OFK Niš, koji je pre meča sa Borcem od pretendenta za top 6 bio u najslabijoj poziciji, je u Čačku preokrenuo rezultat i slavio 2:1. Pošto su Sremci ostali bez i jednog boda, su se Nišlije na tabeli izjednačile sa njima sa po 31 bodova, ali su imali u dva međsobna meča bolji skor (1:0, 1:1). Tako jih nije pogodila ni neočekivano ubedljiva Zvezda u Ivanjici (4:1), zbog koje je Javor čak izgubio drugu poziciju. A prvaci iz 2209. su u jednom šusu iz 4. zgrmeli na 7. mesto- i neče jih biti u LŠ sledeče sezone.
FINIŠ
O Partizanu u poslednjih deset kola u ovom razdelku nečemo puno pričati. Osam pobeda i dva remija; oba protiv Nišlija- jedinog domačeg tima, kojeg u četiri puta te sezone nismo uspeli ni jednom savladati! Protiv največih rivala smo ostvarili nestvaran 100% učinak, i u gostima. U toj sezoni smo bili izvan Humske ne samo bodovno bolji, nego i efikasniji. U rednom delu smo od 50 bodova 26 uzeli u gostima, sa gol razlikom 25:7, dok smo kuči imali 24 bodova sa gol razlikom 24:2. U plejofu kuči i van Humske ostvarili smo po četiri pobede i remi, dok smo u gostima postigli gol više (10:3 napram domači gol razliki 9:2).
Od borbe za prvaka preselili smo se u borbu za drugo mesto. Romantičari su tamo probili veči dio plejofa, šest kola pre kraja imali su več plus 6 ispred Ivanjičana, i to su prokockali. Konačno je možda presudio poraz u Ivanjici u 90. minutu (2:3) dva kola pre kraja. Javor od 24. kola ima novog trenera; Bogdanović je otišao u Milan, a njegov naslednik je Zoran Tošić.
Puno dramatičnija je bila borba za 4. mesto i kvalifikacije za LŠ; i u toj borbi je na kraju sol na ranu dobio tim, koji je pre toga bio u prednosti. U 27. kolu je četvrto mesto-posle 3:0 protiv Romantičara čuvao Spartak! Nitko si pre početka ne plejofa a kamo li sezone nije predstavljao, da če se o putniku o LŠ odlučivati između tima, koji nikad nije igrao u LŠ i timu, koji je u njoj igrao premijerno pre dve godine i otišao do četvrtfinala. Jer u toj šestorici bio je još jedan tim, za kojeg se očekivalo, da če lakočom iskoristiti neiskustvo Subotičana i Nišlija. Međutim, Zvezda, koja je blistala u početku drugog dela sezone, je u prvom delu plejofa doživljavala blekout, zabeleživši pet poraza u nizu, uključujuči (u tom periodu) eliminaciju iz Evrope. Dok je njezin trener to flegmatično posmatrao.
A onda se počelo zakuhavati.
Zvezda je u 28. kolu došla do prvog boda u plejofu (2:2 proti OFK Beograda), a zatim upisala dve pobede zaredom. Prvo je savladan Spartak sa 2:1; Subotičani pre tog poraza nisu uspeli iskoristiti domači teren ne protiv Javora (2:2) ne protiv Niša (0:0). Ostala je inače još prednost ispred OFK Niša, koji isto nije bio u zavidljivo formi- +2. Ali su Nišlije u to vreme imali utakmicu manje (protiv Romantičara, koji su igrali finale LŠ). Kolo pre kraja je Niš doživeo sudbinu plavih golubova i Zvezda je (3:0) došla do druge pobede zaredom i zamirisala krv: bodovno su se sad crveno-beli izjednačili sa Nišem, ali još uvek su bili samo šesti.
U narednim danima je sunce posijalo u Nišu, zahvaljujuči-»Partizanovcima«!. Prvo su dobili poklon od Partizana, koji je dan kasnije pobedio u Subotici, dok su se u naknadno odigranom meču za uspeh pobrinuli sami: savladavši OFK Beograd sa 2:1, gde je pogodak odluke doživeo eks Partizanovac Lazar Djokić. Niš je bio sad četvrti. Kolo pre kraja situacija je bila sledeča:
Samo zbog prednosti / odsutnosti domačeg terena u prednosti je bio OFK Niš, i to se pokazalo kao tačno. Pogodak odluke za Nišlije je u pobedi od 1:0 postigao eks Partizanovac Miloš Gajić. Nekonstantan Javor je »nekako« uspeo odbraniti vicešampionsku titulu. Subotičani mogu žaliti za marsičime, ali mislim, na kraju u kvalifikacije za LŠ ide bolji tim- i još jednom, to je tim, koji nam je ove sezone uzeo osam bodova na četiri utakmice.
NEBO SE ZATVORILO
Teoretičku šansu za 4. mesto imala je i Zvezda, koja se kao prošle sezone probala spašavati u Humskoj. U misiji nemoguče crveno-beli su tražili pre svega visoke poraze Spartaka i Niša odnosno što veču pobedu nad Partizanom. Doživeli su kao po običaju-grenak poraz posle penala i gola u samoj završnici utakmice. Nakon te utakmice za Zvezdu počinje nova era.
Nova trenerska rošada u inat mojem hvaljenju trenerske stabilnosti LLSL. No, Julian Mile je otišao na častan način i to, simbolično, posle novog poraza od večitog rivala, u poslednjoj tački sezone 11/12. Njegova Zvezda je igrala napadalno; večiti derbiji su od aprila 2206. postali prava paša, spektakli za oči. Ali isto tako za Delije predstavljao je sinonim za največe pošiljke soli na rane. Pre svega protiv Partizana, protiv kojeg je redovno gubio i pobedio ga samo jedan put. U toj sezoni navijači Zvezde su posebno često patili: Zvezda je izgubila svih pet puta od Partizana. Pored tog poraza u 32. kolu, posle kojeg je Zvezda ostala na šestom mestu, treba izdvojiti još dva veča bolova; u nizu, koja su došla u razmaku samo tri dana. Prvi je bio prvenstveni na Marakani, gde je Zvezda nadoknadila dva gola, ali na kraju izgubila u 90. minutu – posle te pobede Partizan je i zvanično postao prvak, treči put zaredom.
Tri dana zatim je Partizan na Marakani upisao novo slavje, ovaj put u kupu i opet je Zvezdi presudio Lux.
P R V I T I M 2 2 1 1 / 2 2 1 2
Tim sezone je tim univerzalaca! 6. maja je Hernan Lux golom u finalu kupa postao tek prvi igrač Partizana u sezoni 2211/12, koji je postigao barem 10 golova u sezoni. Losev je povratkom i dobrom formom u drugom delu sezone došao do 11, a blizu 10 su još dvojica. To je naša realnost: trenutno nemamo igrača za 20+ gola po sezoni, ali zato je naš tim zbalansiran. To može biti plus, a i minus. Kad če Perič (najviše 19 u sezoni 2204/05, gde je doživeo težu povredu) i Akweugbu* polako gubiti na fizički snagi, tad če tek doči problemi, osim ako neče ko drugi eksplodirati.
Vezni red, a posobno krila igrali su nadstandardno. Bila je to najbolja sezona u karijeri reprezentativca Lihtenštajna. Korak napred (uz minimalne individualne greške pojedinaca-Miladinovićev skrivljen penal u Kuli, autogol u Istanbulu) napravila je naša zadnja linija (primivši samo 13 golova u 32 kola) u kojoj je po običaju bio prvo ime ukrajinski Sergio Ramos. Na mestu drugog štopera smo rotirali Smolinskog, Miladinovića i Mijajlovića. Kod bekova je zanimljivo to, da smo na početku sezone na levoj strani forsirali Nazarova, na desni Dimitrijevića; dok smo u nastavku taj tandem potpuno promenili i na DL je večinoma igrao Sanchez, a na DR Vuković. To znači, da ni jedan od naše dvojice iz naše škole, Čorni* i Agu*, nisu dobili prilika, da ne pričam o otpisanom Poljaku.
Kao dio te linije smatram i golmane, gde smatram, da sam uspešno napravio smenu generacija. 24-godišnji Fereira, inače rođen u Brazilu, bio je naš broj 1, a u toku sezone postao je portugalski reprezentativac! Rodrigues prvi put nakon višegodišnje karijere kod nas postao je tek broj 3, dok je broj 2, i kažem, najmanje broj 2, svakako zaslužio Slobodan Stanković, kojemu sam dao priliku u drugom delu sezone. Eks igrač Hajduka iz Kule je to u potpunosti iskoristio: na 11 utakmica (9 u šampionatu, 2 u kupu) je devet puta ohranio čistu mrežu.
-
2
-
-
Mini reprezentativni update- novembar 2211 nakon očekivanog ne-prolaza na Euro posle baraža protiv aktualnih branitelja naslova te prvaka sveta
Blog nekog navijača
ZAŠTO ORLOVI VIŠE NE LETE?
13. novembar 2211. Stade de France, uveče. Sudija Roy Halliday je zaključio poslednjih 90 minuta drugog meča baraža kvalifikacija za Euro između Francuske i Srbije. Očekivano, iako rezultatski neubedljivo (1:0), aktualni šampioni Evrope i aktualni prvaci sveta su potvrdili svoju premoč nad ekipom, sa kojom su izjednačeni po broju europskih naslova (7). Tu ekipu su ukupno u 180 min dodatnih kvalifikacija nadmudrili, slavivši več na poluprazni (!) Marakani sa 2:0, gde je drugi gol išao na rovaš Rodriguesa, Brazilca sa srpskim pasošem. Ali i, kad bi Francuzi igrali zavezanih očiju, njihova dodavanja bi našla ciljeve.
Do početka sledečih kvalifikacija za mundijal sledeče jeseni nama ostane dvoje. Ili, da se zadovoljimo, da smo jednostavni u baražu dobili najtežeg mogučeg suparnika, protiv kojeg i onako imamo slabiji međusobni score. Da plakamo za »nesrečom«, koja nas je pogodila na višku kvalifikacija, u vreme, kad bi morali steknuti prednost ispred prosječnih Rusa i Švicaraca. Ili drugo, da konačno udarimo po mizi i da analiziramo neke konretne stvari, koje če nama barem malo razjasniti, zašto srpska reprezentacija sve od poslednjeg europskog naslova u 2184. stagnira, uključujuči u selekciju U21, koja je propustila poslednja tri Eura. I zašto če sedmerostruki prvak Evrope propustiti prvo kontinentalno takmičenje posle 48 godina (u 22. veku propustili smo još samo ono u 2112.). Stagnacija članova je očigledna:
Ponavljajuča mantra poslednjih godina, kad god smo ispali na nekom velikom takmičenju, bio je »manko« domačih napadača. Kritikovali su se naši največi timovi poput Partizana, Zvezde, Srema, gde imaju glavnu ulogu tuji centarfori. U poslednjim godinama su tome kontrirali u Ivanjici i na Karaburmi, čak i na Ljutici Bogdana su »uzgojili« ili barem pomogli uzgojiti neke od srpskih špiceva.
Tako, da prva stvar, u tom kvalifikacijama selekcija napadača nema nikakve veze sa neuspehom, jer su pozvani svi najbolji! Na tom spisku (SS-u) zbog manka prostora fali još Arsenalov Rade Zečević (29 godina). Isto važi za obrambene igrače. Treče-dok bi o golmanima i po pojedinim veznjacima valjalo diskutirati. Ali opet-gnev, koji se zliva na sad još aktualnog selektora, je preteran i ovde treba realnije presuditi i medijske slike. I one i selektor nose odgovornost i ne treba sve baciti u isti koš!
Grabež je jedanput kritiziran, jer mu u reprezentaciji igra 32-godišnji igrač OFK Niša, eks igrač Partizana. Drugi put je kritiziran, zašto NE zove igrače tih »manjih« klubova i umesto toga forsira veterane iz liga petice. Kritizira se Partizan, jer ne proizvodi dovoljno reprezentativaca! Onda selektor pozove Maksimovića, koji u Partizanu u poslednje 3 godine igra u životnoj formi. Pozove i Nešu Milenkovića, ali sa 21 godina je očigledno premlad. Ni jedan ni drugi ne igraju protiv Francuske. Paradoksalno, jedini Partizanov igrač, koji je zabetoniran u top 11 Orlova, je naturalizirani Brazilac, ali po mom mišljenju od njega postoji nebroj boljih mladih domačih golmana.
No, vratimo se ka največi enigmi te generacije, napadačima. Jer ta generacija je, što se njih tiče, posebna. Ima proverene klubske centarfore u najboljim fudbalskim godinama. Možemo Grabežu zameriti to, što nije pozvao još nekog mlađeg poput Bošnjaka, ali neka ponovim što sam rekao gore: ta generacija bi se morala na Euro kvalificirati bez problema, ni da naleti na Francusku.
Ali kad se ti klubski, provereni napadači, nađu zajedno u srpskom dresu, onda očigledno počinje ciklus za ciklusom neka čarolija, neki urok, koji jim sprečava, da bi eksplodirali. Uzroci mogu biti brojni: a) stil igre
pasivni veznjaki i krila, zbog kojih napadači ne dođu do prilika c) slaba forma samih napadača. Bez obzira na a) to, da neki od spomenutih napadača nisu tako često igrali za reprezentaciju,
to, da neki broj od njih igra u ligama top 5 (koju nemam loadovane) postoji strahotna razlika između golova, postignutih za reprezentaciju i golovima, zabijenima za klubove (pošto ide za igrače blizu 30, sam za klubske statistike uzeo golove od sezone 04/05 dalje). Sami si možete izračunati koeficent golova po meču za svakog:Rade Zečević (30 g.). Srbija: 55 utakmica, 26 golova. Klubi: 288 utakmica, 150 golova.
Damir Tomić (34 g.). Srbija: 72 nastupa, 5 golova. Klubi: 201 nastupa, 96 golova.
Nenad Božić (27 g.). Srbija: 9 nastupa, 2 gola. Klubi: 207 nastupa, 69 golova.
Milan Karić (32 g.). Srbija: 19 nastupa, 2 gola. Klubi: 265 nastupa, 134 golova.
Vladimir Mijić (33 g.). Srbija: 74 nastupa, 26 golova. Klubi: 212 nastupa, 130 golova.
Vlastimir Rajić (29 g.). Srbija: 16 nastupa, 3 gola. Klubi: 293 nastupa, 194 golova.
Vlastimir Rajić, inače napadač Javora, važi za najboljeg napadača Srbije u sadašnjici i njegove kontrastne igre u dresu Orlova napram razvaljivanja i hattricka protiv Partizana su najbolji pokazatelj tih čudnih razmera u našem paralelnom svetu. Njegovi hajteri kažu: ako je toliko dobar, zašto nije otišao u inozemstvo? Primeri ostalih gornjih napadača kažu, da možda i to ne bi pomoglo-ipak ovo je FM 2007 i ovde još imamo statičku reputaciju- ali ja, kad god ga gledam, još uvek se naježim.
Naježim se i kad vidim, da ta čitava grupa nedvoumnih golgetera neče biti upisati u istoriju srpskog reprezentativnog fudbala. Koji nedvoumno ima talent, što kažu i uspehi U19 reprezentacije. No članska reprezentacija u 2211/12 doživljavala je sasvim nešto drugo. Jeste fudbal timski sport i napadači ne mogu sve, ali upravo nanje se prelio najviše gneva posle prolječnih debaklova, kad je Srbija u tri uzatopne utakmice prosula sve, što si je ustvarila na jesen. Orlovi su kvalifikacije počeli domačom pobedom protiv S. Makedonije, nastavili triumfom u Bernu, a kad je u martu pala Rusija sa 4:0 na Marakani, Danska 2212 se več videla.
Sledio je crni jun, avgust i septembar. U junu uprkos dominaciji nismo uspeli pobediti u Erevanu (0:0), a na jesen smo upisali dva uzastopna poraza, protiv Švicarske i Rusije, gde smo u 180 minuta uspeli jedan put (!) šutirati i okvir gola. Na kraju smo čak strahovali za drugo mesto, u teoriji smo mogli biti još prvi. »Kampanjske« pobede i sedam postignutih golova protiv S. Makedonije i Armenije (toliko golova koliko smo postugnuli u proteklih šest mečeva) i dobra forma Radeta Zečevića (po dva gola na svakoj utakmici) su nas opet stavili u euforiju. Sve do žreba dodatnih kvalifikacija i sve dok Rajić nije počeo svog strelskog posta- u najslabije moguče vreme.
Sol na rani kaže: Francuzi su bili pobedljivi. To kaže i situacija, zašto su se uopče nalazili u baražu? Zato jer u svojoj grupi nisu uspeli pobediti ni Severne Irce ni Crnogorce, proti kojih su doživeli čak jedini poraz i zato naši »susjedi« idu izravno na Euro (kao i Hrvati). Le Blues nisu blistali u napadu, bili su čak gori od Srbije: u 10 mečeva su postigli samo 11 golova, ali primili samo 3.
Ipak, neplasman na Euro i uteha, da smo uspali od najboljeg tima na svetu, neče nas dugo pustiti mirne. Mi smo Euro izgubili u junu te na početku jeseni. Do sledečih kvalifikacija za SP čaka nas i zadatak, da vratimo veru u reprezentaciju. Ponavljamo, na meču protiv Francuza Orlove je bodrilo svega dobrih 30 hilijada navijača; mesec dana pre protiv Armenije, Marakana je primila dobrih 20.000 ljudi više.
Zašto?
-
1
-
-
Završena sezona 2210/11
OD KALAŠNIKOVA DO LUX-UZA I PUT VEČITOG RIVALA OD TRAGIČARA DO JUNAKA PA POSLE OPET DO ...
PRVENSTVO
JESEN
Rezime sezone: barem dvaput sam pogrešio u očekivanjima. Naš prošli report smo završili 100% skorom, zvanično nagađali, da če se Zvezda boriti za opstanak i nezvanično u glavi predviđali našu šetnju do novog, »samo« drugog naslova zaredom.
Ali več nakon sledečeg loadovanja sejva ušli smo u period sterilnog i impotentnog napada, gde na dve utakmice zaredom (uz jednu uključujuči kup, gde smo ispali več u 1. kolu) nismo postigli gola, a protiv Subotičana samo jednog, a još ovog ne iz igre. Od utakmica, gde su se svi ispromašivali kao ludi, do utakmica, gde smo jedva uspeli šutirati u okvir gola. Da stvari ne budu gore, pobrinula se naša odbrana, na čelu sa Kalašnikovim i odličnim debitantom Fereirom na golu, koja je nastavila niz bez primljenog gola. Zato si 0:0 kod Javora kasnije na jesen smatram kao uspeh. Ivanjičani su te sezone delovali kao preporođeni.
To su dokazali dobrom formom u zaključku jeseni, gde smo izgubili još bodova kuči. Proti Kuljana i protiv Zvezde, koja se ipak malo probudila i bila čak efikasnija od Partizana. Upravo naš gubitak tih četiri boda, da ne spominjem debakl na Karaburmi, je značio povratak Ivanjičana (prvi napad lige!) čak na otvoren boj za titulu, pošto su od minus šest odmah došli na samo bod zaostatka izza nas. Njihova nadmoč je bila pre svega zbog odličnih i ubitačnih domačih predstava, dok smo na jeseni mi bili čak najbolji gostujoči tim. Na trečem mestu se je tad više ili manje zabetonirao Srem.
ZIMA
Svetle tačke Partizanove jeseni ne treba nabrojiti: osim več spominjena dva lica, Perič je predvodio čelo prvog strelca Partizana (10), dok su svoju ulogu odigrala krila, pre svega hrvatski duo na levom krilu, koji je bio i neobično strelsko raspoložen. Na drugi strani smo imali neraspoloženog Akweugbuja* (sa Nigerijom sa nula golova odmah ispao iz SP-a), Riveru (alibi-povreda na početku sezone), dok je Losev igrao toplo hladno i blistao pre svega u Evropi. »Pinke« i Lux su tek zagrijavali mašine.
Prelazni rok je zaznamovao prelazak levog krila Andreja Vidovića iz OFK-a u Zvezdu, dok je kod nas sve očitan rastanak iskusnog štopera Ivana Stanića, koji želi napustiti klub. Na zimu je jednu od zvaničnih ponuda slao i Srem, sa kojim smo se dogovorili za transfer, ali tek na kraju sezone. Do posla nije stiglo, jer je prelazak blokirao sam igrač- izjavom, da voli, da igra za mene. (?). Pa je tako ostao kod nas, ali imao je samo stransku ulogu. U svakom slučaju postoji velika verovatnost, da ga u novoj sezoni više neče biti u Humskoj, pa smo tako iz Niša za leto osigurali kapitalac- pogledajte samo tu zver.
PROLJEČE
Partizan je odlično obavio dva gostovanja na početku prolječa, ali ga je u međuvremenu tukao negativan rezultat prvog meča osmine finala LŠ, plus nastavljeni niz Ivanjičana. Koji su u 19. kolu bili gost u Humskoj; na stadionu gde se u poslednje vreme odlično snalaze. I to su nastavili: preokrenuli 0:2 i na krilima Rajića i Kuševa došli do pobede 4:3 i preuzeli vodstvo na tabeli za plus 2. I to je ta zadnja linija crno-belih, koja na 90% utakmica izgleda neprikosnoveno, ali u poslednjih par sezone redovito dozvoljava najboljim napadačim LLSL, da postigaju hattrikove. To je na jesen uspelo Fabryju, sad Kuševu, pre dve godine Kariću u čuvenom večitom derbiju (4:4), a uspeče to još nekomu ove sezone.
U to vreme Partizan je morao nešto, da promeni. Povukao je pravi potez, pronašavši najslabijeg muža zadnje linije. Poljskog desnog beka, koji je od tad dalje u nastavku sezone bio samo statist, a na desnog beka se neočekivano prekomandovao ruski ofanzivni LEVI bek/krilo Nazarov, koji je u glavnom važio za »3. izbor i na DL i na ML«. To je dovelo do početka pobedničkog niza i prerođene ne samo zadnje linije, nego i poslednje. Perić je u napadu polako dobio novog ozbiljnog partnera, Luxa, koji je bio hit pre svega evropskih mečeva. Partizan je u 20. i 21. kolu dva put uspešno odgovorio na pritisak Javorove utakmice sa dana pre. No, Ivanjičani su Partizanu u 20. kolu napravili uslugu-porazom u Nišu od 1:3 i time Partizan (koji je pobedio Pekare 4:0) »vratili« na vrh tabele. Tu so ostali do kraja rednog dela sa dve važne pobede, u Sremu i Nišu. U poslednjem kolu rednog dela su novi plasman u top 6 obezbedilu fudbaleri Hajduka neočekivanom pobedom kod u to vreme neprepoznatljivih Sremaca (1:0), dok je to mesto izgubio OFK Niš (0:3 protiv crno-belih), kome je Lux zabio hattrick.
Drugi put u sezoni ču pogrešiti: rekavši si, da nas očekiva dramatična borba za naslov. Od toga nije bilo ništa osim klasične drame- za top 4. U 23. kolu je u Humskoj razvaljen OFK Beograd, dok je Zvezda u Ivanjici iznenadila domačine. +4 za nas je postalo +7 u sledečem kolu, kad je odlučio Nazarov iz penala. U 25. kolu je Javor remizirao, dok smo mi opet slavili u Sremu, a u 26., kad je pao još Hajduk i Javor izgubio protiv na pola otpisanog Srema (dva klasična napadača out) je bila razlika več plus 12 i šampionat je bio odlučen. Ipak smo do kraja doživeli istorijsku stvar- Julian Mile je sa Zvezdom na Marakani ne samo prvi put u ličnoj istoriji večitih derbija ostao neporažen, nego zabeležio sva tri boda- hattrickom 33-godišnjeg Milana Domuzina.
Pametan čovek.
Nakon te pobede crveno-beli su upisali poraz od Srema, remi protiv Kule i poraz od OFK Beograda te pre poslednjeg kola pali na- 5. mesto. U borbi za LŠ če se u poslednjih 90 minuta meriti OFK i Srem, koji igraju međusobno te Zvezda, koja ide na megdan-Partizanu, gde treba pobedu!
Odkad je Mile trener Zvezde, večiti derbi su prepuni spektakla i golova. Vratio se Mile na 4-4-4-2 več na Marakani i pokazao, da je Zvezda sa tim formatom sasvim drugi tim. U Humskoj je, ne prvi put, Partizanu očitao slab sat fudbalske lekcije. Zvezda je nakon 55 minuta zasluženo vodila 2:0.
A onda je rekordni broj gledatelja doživeo ekstazu. Losev je več u sledečem napadu izjednačio, šest minuta kasnije je naš »Pink Panter« poravnao rezultat, a Rus nakon odbitka deset minuta kasnije Partizan doveo do vodstva od 3:2. Večitog rivala su dokrajčili Kalašnikov i Maksimović slobodnjakom za gimme five- petardu u mreži i- peto mesto- treču sezonu zaredom Zvezda neče videti Ligu Šampiona.
Gde bi bio Javor, kad bi imao još nekog raspoloženog napadača? Rajić (21) i Kušev (18)su zabili čak 39 od 55 Javorovih prvenstvenih golova. U ligi za opstanak za moj okus neočekivan spas Pekara, dok iz Prve lige dolazi još veče iznenađenje: napušta ju Rad! Gradjevinari su u nižoj ligi od druge po rangu igrali samo između sezone 2097/98 i 2107/08.
LLSL je inače u poslednje vreme poznata po za stvarni život nestvarnoj trenerskoj stabilnosti naših četiri rivala. Pogledajmo, od kad su na čelu trenutni strategi Javora, Srema, OFK Beograda i Zvezde i šta su u to vreme osvojili, pa si sami ustvarite utisak, gde je trenutno »najbolje«:
Miodrag Stevanović (39, OFK Beograd-9.4.2205). Ni blizu trofeja, zenit: polufinale kupa UEFA pre tri godine.
Srdjan Bogdanović (59, Javor-26.3.2206). Bez trofeja, u Evropi maksimum četvrtfinale
Julian Mile (53, Zvezda-18.4.2206). Ove sezone je Zvezdi doveo prvi trofej (kup) posle deset godina i prvi u svojoj ličnoj statistiki. Prvi put je uspeo, da pobedi Partizan. Pre četiri godine je protiv crno-belih poražen u finalu LŠ.
Nenad Ivanović (62, Srem-23.7.2201). Preuzeo Sremce od Nebojše Petrovića, koji je sa njima u 2200/01 postao prvak Evrope. Ivanović je na toj bazi osvojio u 2201. evropski superkup i u decembru iste godine postao svetski klubski prvak. 2209. je sa Sremom osvojio prvenstvo, a godinu zatim Lav kup, u kojima su crno-beli u poslednje vreme rekorderi po porazima u finalima: 2208. i 2209. su poraženi od Partizana a 2211 od Zvezde, koja jih je npr. porazila i deset godina pre toga pod Petrovićevim vodstvom. Sve u svemu-impresivno.
LAV KUP
Pisala se istorija u Lav kupu, konačno trofej za Milea i Zvezdu, iako na dvojben način.
EVROPA: LUX-UZ PREOKRETA
Očekivan ispljen u grupi, gde smo doživeli poraz u Milanu, ali u gostima bili ubedljivi protiv Wisle i Lilla. Zato nisam očekivao, da ču u nastavku evropske sezone baš na gostujučim terenima imati toliko »problema«.
Na Old Traffordu smo imali slab dan Perića, igrali u nastavku bez Akwe* i Pink Pantera, uprkos dobri igri izgubili sa najgorim mogučim rezultatom dok če uzvrat zbog žutog kartona promašiti Maksimović. Uz to, revanš je sledio baš posle poraza od Javora. Optimizma je bilo malo, ali smo uspeli. Na krilima Luxuznog napada i potpuno ponizenog Man Utd-a. Sledeči na redu je bio Liverpool i prvi susret opet u gostima. Opet smo prekosili samog sebe, jer smo primili gol još i ranije nego protiv Vragova. U golijadi (igrali smo bez Kalašnikova, koji se pre meča otrovao hranom, a njegova zamena Smolinski je zabio za 1:1) smo non stop zaostajali uprkos puno prilikama, koje je u glavnom sve ubranio odličan Aranburu. Gol Rivere za 3:4 je presudio: bili smo veči optimisti kao mesec dana pre i bili smo u pravu. Redsi su pali 4:0 i išli smo dalje-u polufinalu Porto. Misija nemoguče pobediti u gostima se je nastavila. Ovaj put su oba gola pala u drugom poluvremenu, a Porto je našu snagu dočekao u Humskoj (4:1), gde smo verovatno upisali nov istorijski moment: protiv našeg nemočnog suparnika smo napravili samo jedan (1) faul!.
Idemo ubraniti naslov- u Dortmundu protiv Valencie, koja nas je pre sedam godina pobedila 2:1.Pre finala smo postali i zvanično prvaci Lige. Upozoravali su nas na Kolumbijca Pallaresa, rekli smo, nečemo davati komentare, biče dobro, ali upravo on je iskoristio prekid u 15. minuti i glavom poveo netopire u vodstvo.To je ostao jedini šut Valencie u okvir gola na meču – pep talk na poluvremenu je obrodio sadove, a pored Loseva i Luxa još jednom moramo naglasiti gol Željka Kosa, koji je postigao gol na trečoj europskoj utakmici zaredom! Kapiten Kalašnikov je tako dignuo kup za prvaka Evrope- broj 89!
Ostali naši rivali: Javor je eliminiran u četvrtfinalu od Valencie, OFK Beograd od Seville. U kupu UEFA su u četvrtfinalu igrali Mladost Apatin Dortmund) i Srem (Arsenal). Sremci več tri godine zaredom nisu prošli svoje grupe LŠ.
P A R T I Z A N 2 2 1 0 / 2 2 1 1
U uspešnoj sezoni (ajde, nečemo o Lav kupu) nečemo tražiti puno dlaka u jaju. U glavnom je večina igrača podigla svoj nivo, pre svega krila. Nešo Milenković* je imao briljantnu prvu sezonu u Partizanu, isto važi za Luxa, koji je sa Peričem, koji je u drugom delu popustio, najbolji strelac tima. Na levom boku je briljirao Sanchez, koji na žalost zbog svoje nacionalnosti ima anomaliju, da če, kad god se igra Zlati kup nacija (kraj maja), propustiti mečeve Partizana, i potencialno finala Lige Šampiona.
-
3
-
SS-ovi - prethodne verzije
in Starije verzije FM-a
Posted · Edited by Sir Aleš
FONDI CALCIO 2017/18 - SERIE C2B - U ČETVRTO IDE RADO?
Posle tri godine lagane sredine tabele, i zvanični ciljevi uprave su se pojačali: plejof! Glavni ciljevi pre sezone: pojačati napad! Zato je u klub dovedena čak petorica, ali samo dva od njih su imala dovoljno brzine za tipa Poachera /AF: Alex Margutti, kojeg smo doveli iz Borga a Buggiana te Cavallere. Iz Juvea Stabie je doveden dvojac Strangio / Elia, ide za sporije, ali snažnije centarfore tipa CF/Targetman, koji u nekim uslovima mogu igrati i na krilu. Takav je i 16-godišnji Francuz sa portugalskim poreklom Diogo Costa, koji se kalio u u19 timu.
Zbog obilice igrača tima TM (uz naravno Coppolu*), naša glavna formacija nije bila (kako sam to ja očekivao) sa dva napadača (osim, kad jurimo rezultat), nego 4-4-1-1. Zato smo u veznom redu tražili (koliko se to može reči za 4. italijanski rang) više ili manje kompletne veznjake za 2 CM. Imali smo več u timu Mazzaferu i Mira Goraccija* (može i kao AMC), kojim smo prirodali igrače, koji več znaju atmosferu na našom stadionu: Adama, Martina i zvučnu pozajmicu iz Lazia. Juve Stabia nama je na pozajmicu poslao čak četiri igrača-onaj, za kojeg još ne znate, se u toku sezone ispostavio kao pravi diamant, oko kojeg če se vrteti sva igra Fondija. To je ofanzivni vezni Mario Angelini; igrač, kojemu smo prilagodili čitavu formaciju i zbog kojeg je u konici napada morao igrati napadač tima TM.
Iako smo na kraju sezone imali probleme u odbrani, smatrali smo, da je taj segment onaj, koji ne treba previše pojačati. Računao sam na Spirita, daleko najbolješ štopera, da če se popraviti; isto i na golmana de Luciu, kojem sam poverio kapetansku traku (Petković je bio smatran kao bekap!) Ipak, dovedeni su još univerzalni branič Vivaldi, ofanzivna bekova/ krila Cavallaro i Girasole, štoper Moro, levi bek sa frizurom iz 80-ih Rosato. Za poziciju ML smo doveli Mariana, koji če biti rotacija sa Federicijem, dok smo za poziciju MR čuvali naše igrače di Ludovica* i Morru*, koju su po kvaliteti zapravo najslabiji dio tima.
Od boljih igrača izpostavimo odlazak levog beka Faverata i napadača Mantie*, koji je postao novi član Venezie.
Početak sezone nama je nastavio novo lice.
NAPAD JE NAJBOLJA ODBRANA
Kad u prvom kolu izgubiš u sudijskoj nadoknadi 3:4, a u drugom pobediš na isti način sa istim rezultatom, to se može smatrati kao slučaj. Ali kako se sezona razvijala, goliade nisu bile slučajne: rezultat 4:3 smo do kraja jeseni videli još čak dvaput. Utakmice bez primljenog golova su bile tako retke kao čupa na Angelinijevi glavi: pozajmica iz Juva Stabie je bio u životnoj formi, iz pozicije AMC je u prvih osam utakmica zabio čak deset golova. Napad je bio taj, koji je spašavao brojne i katastrofalne greške poslednje linije, ali to naravno nije moglo iči i nedogled. I tu se jasno pokazao moj glavni promašaj prelaznog perioda: dovođenje očigledno prosječnih braniča- na tapeti je bio posobno Rosato a glavnina štopera i bekova.
Opet smo veči dio sezone proveli na ivici plejofa; prvo mesto je bilo več oddano za Cuneo, a drugo za moj nekadašnji klub Foligno. Krajem godine smo ipak otišli na zelenu veju, i najavili napad na barem 6. poziciju, zahvaljujuči dobroj formi Strangia i Angelinija, koji se nakon povrede vratio, ali nije bio više isti. Dobru formu je, kao pre dve godine, opet pokvarila vest, da je uprava usred sezone smanjila budžet za plate, tako, da sam ga odjednom presegao za više od 20k. A u početku godine sam prisostvovao najbanalnijem meču ikad.
Protiv tima, koji je prošle sezone započeo naš kolaps, smo na gostovanju imali 1:1. Za par sekundi sam se okrenuo od monitora i kad sam ga opet pogledao, nisam mogao poverovati- vodimo 4:2. Nisam si predstavljao, kako sam mogao promašiti četiri gola, zato sam otišao na drugi Screen i u doljnem desnom kotu je bio rezultat 1:1. Ali pošto je rezultat na glavnom Screenu bio 4:2, njemu sam poverovao, sve dok par minuta pre kraja nismo primili gol i komentar se glasio, da ide verovatno za pobednički gol domačih. Na kraju se to izpostavilo kao tačno - meč smo izgubili 1:2!
Nakon ovog smo nanizali tri pobede u nizu, sve dok nije došao crni početak februara, gde smo u tri meča osvojili samo bod. Kulminacija i meč, koji je u nekim stvarima presudio, je bio poraz od vodečeg Cunea sa 2:6 - svih šest njihovih šuteva je ušlu u mrežu pijanog di Lucie, našeg kapetana, koji je zatajio več na kraju prošle sezone. Od tog trenutka Lucia (kritikovan i u medijima) je smenjen kao prvi golman i do kraja sezone če braniti Petković.
Zahvaljujuči rasporedu (u naredna tri kola smo igrali protiv dvojice od trojice outsidera) smo opet otišli na zelenu granicu. U napad smo umesto Strangia stavili bržeg Marguttija i pomerili ga desno, dok je Angelini imao slobodniji put do gola. Jesmo primali pogotke, ali manje- ali najvažnije je bilo to, kako smo se odzvali nanje- nebroj puta smo bili u zaostacima, i sa Overloadom sa napadačkim 4-4-1-1 ili čak 4-1-3-2 (čini se,da radi samo na Overloadu) počeli pobeđivati. U vreme, kad smo pre godine dana bili crveni, sad smo se promenili u zelene. Karakter tima, nedavno smatran kao rak rana, počeo se graditi i tim je rasao iz meča u meč. Da če to biti neka druga sezona, je dao slutiti i neverovatan triler protiv Viboneseja, gde smo zaostajali 1:3, bodili 4:3 i na kraju izborili diamantna tri boda u sudijskoj nadoknadi, gde smo zabili iz - promašenog penala.
Dok je plejof postao više ili manje siguran, najavili smo i ozbiljan napad na direktnu promociju i drugo mesto. Posle te pobede smo za drugoplasiranim Folignom zaostajali samo još bod. U 30. kolu su nebesko plavi ponovo izgubili, a naša pobeda nad Bellariom nas je slala na +2 na mesto broj 2. U 31. kolu protiv Arzachene smo si plejof zagarantirali i matematički, i na drugom mestu imali +3. Ali ne ispred Foligna, nego ispred novog vručeg tima, Arzaneseja.
Dva kola kasnije odnosno kolo pre kraja smo (konačno) izgubili, od Virtusa Entelle uz novu pobedu Arzaneseja. Pre meča se povredio naš prvi levi bek, pa sam prvog štopera stavio na DL, a prosječnu rezervu, Mora, na DC. Greška! Kolo pre kraja smo bili sa njima poravnani, ali u slučaju istog bodovnog ispljena bi drugo mesto osvojili mi zbog boljeg međusobnog ishoda (1:0, 1:2).
FM je opet priredio dramu. Protiv Bassana smo dvaput gubili, dok je Arzanese vodio (i na kraju pobedio 2:0). Opet smo se morali zateči na sve ili ništa i ovaj put dobili-sve. Pobeda od 4:2 nama je zagarantirala drugo mesto i- u četvrtom pokušaju čak- direktnu promociju u treči rang italijanskog fudbala, paklenu ligu C1.
Glavni igrači:
Uz obstoječ WB (max 1.500/eur na mesec) na leto ču opet ostati bez skoro celog tima, pregovori oko novih ugovora nekih nosioca igre su trenutno nemoguči: da li če promocija to promeniti?