[IZA KULISA]Zanimljivosti sa Svetskih Prvenstava

[Target Man]

IZA KULISA

 

I dio

 

- Zanimljivosti sa Svetskih Prvenstava -

 

Urugvaj 1930

 

Nema dileme da je šampionat obeležio sjajni Argentinac Giljermo Stabile koji je sa osam postignutih golova bio najbolji strelac. Među najboljim igračima turnira, našao se i jugoslovenski napadač Ivan Bek, koji je postigao tri gola na Mondijalu i doveo reprezentaciju do fantastičnog četvrtog mesta.

Italija 1934

 

Na ovom Mondijalu je sve bilo u znaku domaćina i njenog lidera Benita Musolinija koji je turnir iskoristio za propagandu fašizma. Međutim, ni to nije smetalo čehoslovačkom igraču Oldrihu Nejedliju da sa pet golova bude najbolji strelac Mondijala, i da dovede svoj tim do finala. Na ovom Mondijalu su svojim potezima publiku oduševljalali Švajcarac Leopold Kilholc i Italijan Đuzepe Meaca.

 

IFrancuska 1938

 

Ovde je već Mađarska polako ali sigurno poručila svetu da će posle Drugog svetskog rata imati šta da punudi na "zelenom terenu". U finalu su izgubili od Italije, ali su dobili Đulu Zengelera i Đorđija Sarošija. Najbolji strelac je bio Brazilac Leonidas, o kojem se pisalo na Blicsportu u rubrici Istorija Mondijala.

 

Brazil 1950

 

Posle 12 godina pauze, Mondijal se preselio na južnoamerički kontinent, kao maltene jedini koji nije stradao u ratu. Apsolutno sve je bilo u znaku Brazila, a čak je i predsednik države poručio da će posle finala sa Urugvajem biti neradni dan. Urusi su dobili 2:1, a iako Oskar Migez nije dao gol u finalu, bio je drugi strelac turnira sa Estanislaosom Basorom iz Španije (po pet golova). Titulu naj strelca poneo je Brazilac Ademir sa devet pogodaka.

 

Švajcarska 1954

 

Ovde su već Mađari držali lekcije iz fudbala. Bili su najbolji u svemu, osim u finalu, gde ih je Zapadna Nemačka tukla sa 3:2. Šandor Kočiš je sa 11 golova bio, do tada najbolji strelac ikada na Mondijalima. Turnir su obeležili i Erih Probst iz Austrije, kao i Nemci Helmut Ran i Maks Morlok.

 

Švedska 1958

 

Brazil se poigrao sa protivnicima, a Pele je sa šest golova bio drugi strelac prvenstva, pošto ga je sa 11 pogodaka pretekao Francuz Žist Fontejn. "Karioke" su u finalu "raznele" Šveđane sa 5:2, a na turniru je igrao i slavni golman Lav Jašin.

 

Čile 1962

 

Brazil je svoju apsolutnu dominaciju potvrdio i ovde, a u finalu je pala Čehoslovačka sa 3:1. Strelci se nisu proslavljali, pa su se četiri gola najbolji bili Dražen Jerković, Brazilci Garinča i Vava, Čileanac Sančez, Valentin Ivanov iz SSSR-a, kao i Mađar Florijan Albert.

 

KQoaKtbkBr4

 

Engleska 1966

 

Engleska je do jedine titula došla kod kuće i uz pomoć sudija. Nemačka je izgubila u finalu u produžecima sa 4:2, ali im je 2010. u Južnoj Africi vratila "milo za drago". Šampionat je inače, protekao u potpunosti u znaku Euzebija, mada je i Džof Hurst imao svojih pet minuta.

 

Meksiko 1970

 

Brazil je iskoristio igranje na neevropskim terenima za novu titulu, a u finalu su dobili Italijane sa 4:1. Iako je Žairzinjo sa sedam golova blistao za "karioke", pravog junaka trebalo je tražiti u redovima Zapadne Nemačke, a on je ovog puta bio Gerd Miler.

 

D3NJuJaxeCg

 

Zapadna Nemačka 1974

 

Slutilo se da će Nemci biti u finalu, ali ne i da će u njemu savladati sjajne Holanđane sa 2:1. "Panceri" osim Milera nisu imali neke jače uzdanice pred protivničkim golovima, ali su zato briljirali Poljaci Lato i Zarmah, kao i Johan Neskens iz Holandije.

 

Argentina 1978

 

Dugokosi Mario Kempes, o kojem smo pisali, obeležio je ovaj Mondijal, a u finalu protiv Holandije, postigao je dva gola. Rob Rensenbrink je blistao kod "lala", baš kao i Teofilo Kubiljas u dresu Perua. Na svetskoj sceni su prvi put zasjali Paolo Rosi, Rumenige, Hans Krankl i Roberto Betega.

 

Španija 1982

 

Legenda ovog Mondijala svakako neće biti sudija Sorensen, već Paolo Rosi, prvi strelac sa šest golova. Francuze su predvodili Mišel Platini i Alan Žires, Nemce Rumenige, Klaus Fišer i Pjer Litbarski, a Brazilce Ziko, Falkao i Sokrates. Jugoslavija je imala Vladimira Petrovića Pižona i Ivana Gudelja, Poljaci Zbignjeva Bonjeka i Vlodimira Smolareka, Česi čuvenog Antonjina Panenku, Englezi Brajana Robsona i Gerija Armstronga, a Argentinci Maradonu, Pasarelu i Ardiljesa. Italijani su u finalu dobili Nemce sa 3:1, a i da su Poljaci odnosno Francuzi podigli pehar u vazduh, ne bi bilo nezasluženo.

 

_ENJv8n3GY0

 

Meksiko 1986

 

"Božja ruka" jeste obeležila Mondijal, ali bi bilo nepravedno ne istaći prave legende kao što su - Emilio Butragenjo (Španija), dva Horhea - Buručaga i Valdano (Argentina), Jan Kulemans, Niko Klasen, Mišel Prudom i Enco Šifo (Belgija), Geri Lineker, Piter Berdsli, Hodl, Vodl i Šilton (Engleska), Preben Elkjer Larsen i Mihael Laudrup i Soren Lerbi (Danska), kao i Žan-Pjer Papen i Manuel Amoros (Francuska). Na kraju, ko još može zaboraviti domaću zvezdu Uga Sančeza?

 

Is1CxzEAxoI

 

Italija 1990

 

Toto Skilaći se pojavio niotkuda i postao prvi strelac turnira koji će sa pamtiti po majstorijama Rožea Mile, Tomaža Skuhravija, Dejvida Plata i Gerija Linekera, kao i Mičela i Hulija Salinasa. Rene Igita je ostao zaštitni znak golmana u Italiji '90, Valderama u odeljku "frizure", a Klaudio Kaniđa kao "kudravi gaučos koji je krenuo krivudavim putevima kokainskih noći".

 

SAD 1994

SAD 1994

 

Radovanje Bugara protiv Nemaca, "slobodnjak" Brolina i Šveđana, stadion "Džoint" u Njujorku, očajno finale Brazila i Italije i rešavanje pitanja pobednika preko penala, ogromni stadioni širom Amerike, čudo jednog Mondijala - Oleg Salenko, fudbalski "drski" Romario, sjajni Radučoju, efikasni Klinsman, veza iz snova Vinter - Bergkamp... Toliko je lepih poteza, golova i akcija viđeno na ovom Mondijalu da je s pravom i danas jedan od najboljih ako ne i najzanimljiviji ikada.

 

Francuska 1998

 

Do danas nije otkriveno šta se dogodilo Ronaldu noć pre finala sa Francuskom - stomačni virus ili...? Francuzi su na najbolji način iskoristili domaćinstvo, a njihov tim, satkan od pravih majstora fudbala, došao je do titule uz pesmu "The cup of life" Rikija Martina, Prvi strelac bio je Davor Šuker, a prvenstvo će se pamtiti i po Batistuti i Arijelu Ortegi, Salasu i Zamoranu, Bobu Vijeriju, Rivaldu, vođstvu Jugoslavije od 2:0 protiv Nemaca i pljuvanju Jensa Jeremisa, vrtešci Majkla Ovena protiv Argentine i gaženju Dijega Simeonea od strane Dejvida Bekama, kao i po golu Bergkampa protiv "gaučosa".

 

RlMy7S04qGs

 

Japan i Južna Koreja 2002

 

Prvenstvo je otvoreno fantastičnom partijom Senegala i šok-porazom Francuza od 1:0. To je bio samo uvod u brodolom "trikolora". Prvenstvo je, bar za Srbiju, obeležilo peto uzastopno učešće Bore Milutinovića, ovog puta sa Kinom. Prvenstvo je sa osam golova obeležio sjajni Ronaldo, kao i Miroslav Klose i Rivaldo, ali se od poteza svakako najviše pamte dribling Kautemoka Blanka, gol Ronaldinja Dejvidu Simenu, kao i pogodak Jung Hvan-Ana protiv Italije, nakon čega je oteran iz Peruđe. U odnosu na vuvuzele u Južnoj Africi, ovde su na svakoj utakmici dominirali navijači zemalja domaćina sa svojom nadaleko poznatom cikom i vriskom kod svakog prilaženja golu na 40 metara.

Turci su došli do trećeg mesta uz pomoć Davale, Šukura, Mansiza i Emrea, a Kafu je postao prvi igrač koji je igrao u tri uzastopna finala Mondijala.

 

KH34h0BGr7s

 

Nemačka 2006

 

Čak 345 žutih i 28 crvenih kartona u potpunosti su obeležili najgrublji Mondijal u njegovoj istoriji. U meču Portugala i Holandije, sudija Valentin Ivanov pokazao je 16 žutih i četiri crvena kartona! Srbija i Crna Gora obrukale su se protiv Argentine, dok su Italijani uz pomoć sudije prošli Australiju. Miroslav Klose je bio najbolji strelac, mada mu to i nije bio problem budući da su najbliži pratioci Maksi Rodrigez, Krespo i Ronaldo postigli po tri. Engleze je "vadio" Dejvid Bekam, Italijane Del Pjero ali i Marko Materaci čija je provokacija upućena Zinedinu Zidanu zauvek zapisana kao jedna od najbezobraznijih svih vremena.

 

Južna Afrika 2010:......... uskoro ću odraditi.

[juanes]

Ovo sam ja mislio uradit, ali nema veze...svaka cast odlican posao