All Activity

FM 2007 Posle crasha mog generacijskog sejva u Partizanu u FM 2007 ubijam dosadu, ako ko čita ... Opet je posla o FM 2007 i opet se trenutno radi o Partizanu (2. mandat). Taj sejv je inače započet skoro pre deset godina i igrao se veoma sporadično. Trenutno nemam dostupa do kompjutera sa FM 2007, zato neče biti ovde SS-a, samo tekst. O ovom sejvu sam pisao več na tom podforumu, a zadnji post je iz 30.8.2015. 🤣 PARTIZAN 2006-2011 Napravili smo šampionski Partizan, koji je uvek uzeo domaču titulu, dok smo u Evropi napravili največi uspeh u sezonama 2008/09 odnosno 2010/11, kad smo došli do polufinala (Newcastle) odnosno finala (Sevilla) kupa UEFA. Igrači, koji su ostavili največi trag: Predrag Pavlović, Cristian Abarca, Amr Bazhiev, Simon Vukčević, Edgaras Cesnauskis i neprikosnoveni - Pierre Boya. Jedan i jedinstveni. NANTES (2012-2013) Nakon tih uspeha, pošto imam uključenih više liga, rešio sam, da napustim crno-bele. Na zimu 2012. otišao sam u Nantes, gde sam upoznao nenormalni kvalitet igrača domače škole u svim ekipama Francuske. Sa njima smo u prvoj sezoni završili u zoni Evrope. U sledečoj smo završili kao vicešampioni ispod snažnog PSG-a, dok se u Evropi nismo proslavili - u poslednjem meču grupne faze kupa UEFA smo gostovali kod - Partizana - i izgubili 1:3, Pierre Boya nas je uništio. INTER (2013-2017) Kao Partizanovac i Milanista (!) sam odlučio, da se nakon duže vreme isprobam u Italiji, gde mi je bio asistent "zvezdaš", na žalost več pokojni "Miha". U četiri sezone osvojili smo tri skudeta, tri kupa i tri superkupa. Nismo briljirali u Evropi, gde smo največi uspeh doživeli u mojoj poslednjoj sezoni, gde smo u finalu LŠ izgubili od Juventusa na penale (nakon smo se jedva plasirali iz grupe, gde smo 2x izgubili protiv Nantesa (!) i 1x od Seville). Ta pobeda je Zebri obezbedila igranje u LŠ i u sledečoj; a do finala ne bi došli, da nas ne bi pobedili u poslednjem kolu prošle sezone 1:0, kad su si zagotovili četvrto mesto. Italije sam se onda malo zasitio, pre svega zbog nedostatka dobrih igrača iz domače škole; u četiri sezone u prvi tim nije se uspeo plasirati ni jedan igrač! PARTIZAN (2017-) Na kraju sezone 2016/17 se je preko granica odigrala drama; šokantni pogled na tabelu Superlige je kazao na to, da je Partizan ispao iz lige. Partizan, koji je i nakon mog odlaska uspeo, da bude pod Vukotićem 2x šampion, a u Evropi je skoro bez iznimka igrao proleče, pod vodstvom Ratka Dostanića je doživeo dno. Ali bila je još jedna stvar, koja če zvućiti nestvarna: u tom sejvu su, verovatno zbog buga u db-u, napravljena dva Ratka Dostanića, i da to ne bi bilo dovoljno, "drugi" Ratko Dostanić je predvodio - Zvezdu, koja je u toj sezoni postala šampion. Autoštopom sam dospeo do Beograda, gde sam zapazio katastrofalni roster te više od 100 igrača na plačilnoj listi, od toga 3/4 u Teleoptiku. Izazov, kojeg neče biti nikad više. Napravljen je bio tek početak čistke. U toj sezoni u Prvoj ligi, bili su još neki povratnici ala Predrag Pavlović, ali pre svega tu je bio sve vreme - Pierre Boya. I pre mog dolaska su bili dogovoreni neki transferi, a u oči je pao dolazak regena Milana Ristića (Finishing 20). U Prvoj ligi nismo imali konkurencije, 97 bodova uz 1 poraz i gol razliku 101:20 smo se sa +32 vratili u elitu, a taj "uspeh" smo krunali neobičnom duplom krunom; osvajanjem kupa. Na putu do finala smo pobedili i Zvezdu i OFK Beograd (vicešampion), u gostima, a u finalu smo igrali protiv Čuke, koja je isto igrala u Prvoj ligi, te bila deklasirana sa 3:0 (hattrick Ristića). U sezoni 2018/19 smo (ne) očekivano ponovili uspeh Kaiserslauterna iz 1997/98; odmah nakon promocije, postali smo, nakon četiri godine, prvaci, u dominantnoj "kampanji" smo jedinog pravog protivnika imali u Voši, koja je ostala svetlostne godine nazad. Osvojili smo i kup, i ponovo protiv Čuke, sa time, da smo jih ovaj put razvalili sa 6:0 ili 6:1 (ne sečam se) uz još jedan hattrick jednog igrača. U Evropi smo došli do četvrtfinala kupa UEFA, gde nas je eliminirala Zaragoza (trenutno prvi tim Španije), a highlight je bio u osmini, gde smo na krilima Pierra Boye i životne predstave poljskog regena na golu (1:1, 1:0) uništili Barcu na Camp Nou-u. U 2019/20 smo imali teži posao; Zvezda nam je disala skoro do poslednjeg trenutka i nakon naših par uzastopnih pobeda u mom drugom mandatu naučila se, kako se pobedi i kod nas. U kupu nas je izbacio Borac na penale, dok smo u Evropi došli još korak dalje, do polufinala kupa UEFA, gde smo do kraja disali za vrat Real Madridu. U 2020/21 imamo u šampionatu opet dirku sa dva konja, mi i Zvezda, koju još predvodi jedan od Dostanića, i trenutno par kola pre kraja rednog dela imamo +5. U LŠ smo kao drugoplasirani u grupi iza PSG-a u osmini finala u prvom meču savladali Werder sa 4:1 i sad čekamo revanš; Zvezda je inače uspela pobediti Inter sa 2:1. Još smo aktivni i u kupu. A generalno? Finansijska situacija je naravno sve bolja, stadion je povečan na 48.900 mesta, dok u smislu reputacije još nisam zadovoljan. Večina igrača (napram Zvezdi, gde je u prvom timu 99% domačih) je stranaca, koji se ne žele dugo zadržati ovde (iznimak je 37-godišnja legenda BOYAAAAAA, koji je faktor X i nenormalan pre svega u Evropi). Naš skauting je još uvek ograničen samo na Evropu, iznimak su igrači iz naše južnoafričke filijale Santos FC. Što se igrača naše škole tiče, stanje je "malo bolje" nego u Interu, "čak jedan" tovrstni igrač igra u prvom timu, ukrajinski regen MR, koji ima prosečno najslabije atribute od svih igrača prvog tima, ali je u igri nenormalan, u prošloj sezoni je zabio čak 12 ili 13 golova (kako i zašto, nemam pojma, samo sam bio otvorenih očiju). Ne znam, koliko če ovo potrajati, ali eto, da se malo nešto napiše, možda stavim i koji SS. 😀

Žao mi je što nema više aktivnih članova. Održavaću forum živim dokle god mogu. Inače ove godine slavimo 15. rođendan.

Hvala za lep komentar i sretno i tebi. Zapravo taj sejv je bio prvenstveni, zbog kojeg sam (bio) "aktivan" ovde; bilo je dokumentiranje (i njegovo planiranje) na neki način čak lepše nego samo igranje. Čak se sad sečam, da su me neki, kojih nema više ovde, "naterali", da počinjem, da pišem priču, davne 2010., kad sam navršio več 30 sezona.

Aj sad bit pametan i napisat nešto. Čovjek se veže za nešto, pa i digitalno, pogotovo danas, nakon tjedan, mjesec, a ti ovo guraš 15 godina. Čitajuć post izgleda da si to stoički podnio, al imam osječaj da je to samo fasada koja pokriva popriličan ožiljak kojem će trebat vremena da zaraste. Malo sam stariji od tebe pa se i iz te persspektive mogu i dodatno poistovijetit. Nije malo pregazit 40u, bliža je penzija nego teenagerske godine, a ti si uz ovaj sejv "ostario", sazrio. Lijepe me stvari vežu za ovaj forum, i iako je dugo neaktivan, ja tu navratim i vidim samo tebe aktivnog iako ničeeg drugog nema tu godinama ja svratim nekad i znam kroz neke stare postove proć, kliknut na neke profile čisto da vidim jel navrće itko. Nikog. Samo Sir Aleš jaše nekog hover Harleya u 23. stoljeću. Sretno ti bilo dalje u životu kamo god da se "zaputiš".

Navodno je Rim pao 29. maja 1453, dok je Partizanov imperij izgleda pao skoro tačno 800 godina kasnije. Nakon 29. juna 2253 virtualni svet; u kojem je provedeno 247 sezona, i u kojeg sam se uključio još kao 25-godišnjak, a danas sam 40, prestaje raditi te izbaci me iz igre. Znao sam to več na poslednji dan nove godine, kad sam hteo nastaviti sejv, ali do sad nisam imao volje to priznati. Eventuelno bi mogao uraditi isto što sam pre 77 sezona (isti error, ali u kompresiranom sejvu), pronači neki stariji sejv i testirati, ako prođe taj datum, ali opet bi se izbrisao važan dio istorije, zato u tom trenutku to odpade. Teško nešto zaključim, ali možda je to zaista kraj nekog putovanja, gde smo očigledno testirali fizičke i psihičke mogučnosti sveta, u kojem je između ostalog- dozvoljeno "samo" 127 titula nekog takmičenja. A možda je to i znak, da nakon 13 godina kupim novi laptop ili proverim neke druge prioritete u životu.

Pregled Partizanove omladinske škole – jun 2253 Šta radiš, kad si osvojio sve? Člani treble, a omladinci U19 prvenstvo te kup? Da li je to slučajno ili su se samo zvezde poklopile? Dolaskom Zvonka Miloševića za pomočnog trenera Partizana na leto 2241 počela je renesansa Partizanove omladinske škole. Ali, neki su oprezniji. Previše klišeja, previše optimizma? Zato-podaci. Trenutno je u prvom timu (25 igrača) zacementirana devetorica (uslovni bi bila desetorica, ali Karanovića više nema u timu). Od te devetorice, sedam igrača je poniklo u razdoblju od 2241. dalje, a dvojica veterana več pre; dok je zanimljivo pre svega to, da je od devet, pet igrača bilo na početku svog dolaska u akademiju Partizana (youth intake-YI), bilo proglašenih kao »prvi« izbor asistenta (*), dok se je preostala četvorica uspešno razvila tek naknadno. Mi smo napravili mini retrospektivu, koju smo več dvaput, ali sad je trenutak za novu. Da li su se neke od prognoza ostvarile? Prvo slede 2 SS veterana, a onda tabela sa godinom YI, »navodno glavnog« igrača, prognozom asistenta, pozicijom igrača, njegov trenutni status, a u desnoj koloni i ime(na) igrača, koji su se kasnije razvili ili jim mi tako predviđamo, da možda bude nešto od njih. YI 2236 – Dragan Rajić Prvo ime desne obrambene pozicije crno-belih te sa smanjenom ulogom sledečeg igrača na SS, i njegov kapiten. Pored imena nema zvezdice-u YI 2236 kao naj igrač generacije bio je proglašen još jedan obrambeni igrač-hibrid DR/DC-Dejan Karanović*, koji je u potpunosti opravdao očekivanje bivšeg asistenta. Trenutno je član Porta. YI 2237 – Nemanja Petrović* (otpao, nije više u timu) Danas 32-godišnjak (AMLC) igra kod OFK Niša, dok u Humskoj, to smo več kazali, nije ostvario nikakvog utiska. Kao i Slaviša Vasović (AMR/ST-Pekar), dok je u toj godini najzanimljiviji primer golmana Nenada Marića, koji trave u Humskoj nije ni pomirisao. Iz pozajmica u Obrenovcu je njegov put krenuo za Vrbovec (sa kojem je pre deset godina igrao LŠ), sad brani u Nemačkoj za FCK, dok je največa senzacija njegovih šest nastupa za Orlove (prve tri golmanske atribute ima 8, ni jednog večeg od 15, a jedan čak iznosi 3). YI 2238 – Jure Šnurer* 71 nastupa za reprezentaciju Slovenije znači sve. Pre deset godina je bio najmlađi u društvu zvezda Ristovića, Marinkovića, Cavaleira, a danas je mentor mnogima. Njegova uloga se ipak polako smanjuje. Iz tog intejka nije se istekao nijedan drugi igrač. YI 2239, 2240 Slaba YI. U timu nema više ni Thea Valka ni Vladana Damjanovića (Takovo). YI 2241 – Dragan Lovrić* Danas 28-godišnji levi bek je slomom noge zvanično završio karijeru u Partizanu, gde nije napravio nikakvog utiska. YI 2242 – Heinz Gensler* Švajcarac, golman, je odličnim predstavama došao i do dresa svoje reprezentacije. Ali-nije bitan član prvog tima več koliko … pet godina? YI 2243 – Dragan Vučičević* + Zoran Vidovič Sa Vučičevićem je počela zlatna doba 40-ih. Dobiti kvalitetnog napadača iz vlastite škole je retki dobitak, to se obično desilo na svakih 50 godina. Pre deset godina Humsku je osim te pretresla još senzacija u vezi njegove rođene zemlje. Vučičević sa reprezentacijom na žalost ili na sreču nema puno posla, jer nemaju šanse ni za glavni dio kvalifikacija za svetsko prvenstvo. Vučićević iza sebe ima najbolju sezonu u karijeri, a znao je i odlučiti finale LŠ. U toj je sudelovao čak kod 34 golova svog tima. Iz tog YI se razvio još slovenački golman, član i reprezentacije. Nekad prvi, a nekad drugi golman crno-belih, gde rotira zajedno sa Andreom. YI 2244 - Nebojša Živković* Kod sve konkurencije u veznom redu, dugo je kazalo, da za Živkovića neče biti prostora u prvom timu, ni u 25-orici, sledile su pozajmice u Obrenovac, Kulu i Železničar Beograd. Ipak, pre tri sezone, Nebojša je stavljen u prvi tim i od tad dalje je neprikosnoveni dio. Ne samo veznog reda, nego iznenađujuče i napada. Ne trenira te pozicije, ali se čini, da skoro svaku put, kad zaigra tamo, postigne gol; zbog njega (i ostalih , npr. Geldera) je Vučičević morao da glumi MC-a. Ali nije se branio. YI 2245 – Ivan Miladinović* Dve godine nakon Vučičevića, crno-beli dobijaju novog »diamanta generacije« u liku Ivana Miladinovića. Brži od Vučičevića, i prognoziralo se puno postignutih golova. Ali. Miladinović je od svih Partizanovih napadača zapravo najslabiji, promašuje puno prilika. Njegov prosjek u poslednje sezone je gol tek na svakoj 8. utakmici! Ali-ko zna, kad dolazi njegovo vreme? Svi ostali su več eskplodirali. YI 2246 – Dragan Gvozdenović* + Dejan Krnjinac I kao da orga… pardon šokova nema još kraj, godina kasnije je stvorila monstruma-drugu sezonu zaredom i treči put u četiri godine-napadača. Napadača, koji je kombinacija Vučičevića i Miladinovića, i verovatno najboljeg Partizanovog napadača iz vlastite škole u poslednjih, može se reči sto godina; koji na tržištu vredi več skoro 25 mil. eura. Prošla sezona je pokazala, zašto. Iz tog YI je u prvom timu još štoper, kojemu se je uprkos mešanim pogledima, postopno davala šansa u prvom timu. Rezultat? YI 2247 – Fabrice Billong* + Miloš Tanasić YI 2247 se smatrao prvo katastrofom – kamerunski čuvar mreže je več završio karijeru pošto u Humskoj nije dobio prilike, ali je taj intejk spasio Tanasić, praktično jedini pravi zadnji vezni. U prošloj sezoni je sakupio več 34 nastupa u prvom timu. Od sledečih YI-a još nema prvotimaca, ajmo prognozirati. YI 2248 – Sladjan Pavlović* Za crno-bele odigrao dve utakmice u kupu na jesen, na prolječe slan u pozajmicu u češku filijalu. Njegova slabost je igranje na osetljivoj poziciji, gde ima več konkurenciju barem trojice igrača. Možda mu fali još par utakmica u prvom timu, da se ga dokonačno oseti, da li je kalibar za prvi tim; motivacija neka nama i njemu bude Krnjinac. YI 2249 – Jeffrey van Gelder Nizozemac je bio do sad skoro otpisan u rezervama. Onda je u prošloj sezoni dobio priliku na desnom krilu, koju je u potpunosti iskoristio, 8 utakmica, 3 golova, 2 asistencije. Na toj poziciji je delovao kao druga osoba nego na MC/DM, a zbog Vučićevića je zaboravio na svoj stav, da uvek ostane pozadi. Njegova smola? Da ima na desnom krilu konkurenciju najmanje trojice igrača! Potencial – Vladimir Gavrilović? Sledeči YI su vezani još na U 19 igrače, ali kao zanimljivost neka stavimo prvo tabelu najskupljih igrača iz U19 tima. Napomena: Oršag je kupljen iz Srema i jedini je, koji nije iz naše škole. YI 2250 – Georgi Atanasov* Bugarin je isto tako dobio priliku u kupu, ali je za razliku od Pavlovića ostavio slabiji utisak, iako na tržištu vredi oko 200k više. U sledečoj sezoni 100% ide na neku pozajmicu. Iz tog intejka imamo i Gorana Bukovca te Zorana Kolarevića, obojica več visoko kotira na trgu. Bukovec je prošle jeseni odigrao več niz mečeva u prvom timu, dok Kolarević još ne, a da bi bila stvar još zanimljivija, jima konkurenciju delaju još najmanje dva mlađa MC-a, Distin (YI 2251) te Roganović, kojeg zbog passinga 12 mislim, da nema šta tražiti u timu. YI 2251 – Aleksandar Radić* Nema dovoljno igrača na AMR? Pored Radića je u tom intejku izrasao i Sani Avbelj, koji je več igrao za prvi tim na jesen, i trenutno je najvredniji igrač U19. YI 2252 – Siniša Jovanović* (prerano za prognozu)

KRAJ SEZONE 2252/53: NIKAD VEČI SIJAJ PARTIZANOVE ŠKOLE Rekordna pobeda u istoriji; Partizan ili Penaltizan te Borčevo »u 4. ide rado« KRAJ JESENI Potek sledečeg meča si nitko nije mogao zamišljati, osim moguče rezultata; a utakmicu če najviše pamtiti sremsko »pojačanje« iz Humske. Madžarski štoper je uspeo skriviti prvi te treči od ukupno čak četiri (!) dosuđena penala za crno-bele, koji su uspeli promašiti čak polovinu njih. Dodatni peh za Ferencza je bila povreda stopala u LŠ samo par dana kasnije, zbog koje je več završio polusezonu. Sremci su uprkos porazu (njihov trener se nije žalio na nijedan penal!) na kraju jeseni ubedljivo držali poziciju broj 2. A navijači Partizana si nisu mogli misliti, šta če dočekati u Humskoj u razmaku od deset dana. Poznala se odsutnost prvog imena jeseni (a i sezone) Gvozdenovića u remijima kod Borca i OFK Beograda. Onda je u Humsku stigao Železničar, jedina poluprofesionalna ekipa lige, i sledila je eksplozija. Ako bi crno-beli pogodili još iz penala, izjednačili bi največu ligašku pobedu, 12:0 iz februara 2151 protiv Metalca iz Kraljeva. Bez praske su srpski šampioni nastavili i u Evropi, gde su izbojevali dve teške pobede protiv Šahtara i Rome. Na Olimpicu su bili nadigrani kao dugo ne (Andre je na golu držao desetku, na kraju devetku), a odlučio je povratnik nakon povrede, Gvozdenović sa dva pogotka. A onda je-10 dana nakon 11:0 protiv Železničara-u Humsku stigao švedski tim za slovo od europske jeseni. Pobeda od 17:0 (mogla bi biti još veča, da opet nije promašen penal) največa je ne samo u istoriji LŠ nego i u klubskoj istoriji Partizana. Uspela je nadmašiti 16:0 protiv Auckland Cityja iz polufinala svetskog klubskog kupa iz decembra 2098. To je napravilo na kraju nadrealne brojke, koje su zvale, da poruše neke rekorde ispred 200 godina. 32:3 gol razlika u grupnoj fazi (rekord po broju postignutih golova u jednoj sezoni LŠ je 48); 10 golova Gvozdenovića (ukupno čak 17 na 14 utakmica) u LŠ (ukupni rekord je 18 iz sezone 2056/57). Ipak, najslađe je bilo to, što je svih pet strelaca produkt vlastite škole. ZIMSKI TRANSFERI Morali su lideri tabele Superlige reagirati, kako se to čudno zvuči, ali iz bizarnih razloga. Finansijski balans se je opasno približao ka broju 3 milijarde, odakle sledi bankrot (FM bug), pa je tako donirao masovne pare Zemunu za kupovinu dvojice igrača, od kojih nitko neče imati važnu ulogu. Nastavila se inače mizerija Javora. Prvo je Ivanjicu napustio levokrilni igrač Branislav Mitrović (11.5 mil.), a zanje su doveli visokoleteču projektiranu zamenu, srpskog igrača, rođenog u Milanovoj školi, Voju Simića. Simić je bio tad igrač Metza, za Ivanjičane je bez konkretnog učinka odigrao dva meča, a zatim se povredio do kraja sezone. PRVENSTVO Do kraja prvenstva Partizan (11 dosuđenih penala) je suvereno krmario ka 23. tituli zaredom, usput doživeo dva nebitna poraza, testirao formacije i u vatru stavio još neke mlade igrače, od kojih se za razliku od jeseni najviše istekao Nizozemac van Gelder. Nije jedini, koji se umesto na svojoj prirodnoj poziciji, najbolje snalazi na sekundarnoj/terciarnoj (…), gde ima puno konkurencije, pa je tako odlično iskoristio minute na poziciji desnog krila. Iako je Javor na početku prolječa savladao Srem i OFK Beograd te privremeno skočio na 6. mesto, zatim je izgubio od Partizana, a zatim nije uspeo pobediti nijednog od rivala, koji če se-zajedno sa njima-boriti u doljnoj coni, za mesta 7-12. To za prvake ispred 120 godina u poslednje vreme nije ništa novo. U top 6 se je tako na njegov račun prebio Palić (prvak Prve lige prošle sezone), koji je pokazao pre svega, da je strup za Zvezdu. Njoj je ponovo uzeo dragocene bodove, i zbog njih tim iz Ljutice Bogdana propušta LŠ, kamo idu još OFK, Srem i Borac. Srem je na kraju sasvim popustio, ali zbog boljeg plasmana nakon 22. kola je več smešten u grupni dio LŠ. KUP U kupu smo nakon deset godina ponovo ispratili večiti derbi, koji se je desio samo tri dana nakon eksperimentalne postave crno-belih te porazu od 1:2. Ali ovaj put je igrao-Gvozdenović. EVROPA Kad pobediš 17:0, onda ne samo, da se od tebe očekuje osvajanje LŠ, nego osvajanje sa dominacijom. Bilo je tako i ispred 200 godina, kad su crno-beli u četvrtfinalu napunili mrežu Porta (10:0), a zatim u finalu izgubili od Arsenala golom u poslednjem minutu. Ova sezona je za razliku od one bila-do kraja rutina. Lyon je pao prvo sa 2:0; jedine atome straha crno-beli su doživeli u revanšu, gde su ipak uspeli ostati neporaženi. Protiv Valencie se na prvom meču istekao igrač, koji ni pod razno nije napadač, ali skoro uvek, kad se ga stavi na to mesto, zabije gol. U revanšu laganih 2:0; ovde je počelo brojanje Gvozdenovića, koji je od tad dalje zabio gol na četiri meča zaredom; rezultatsko je Liverpool »ponovio« Valenciu (1:0, 2:0), da bi se u Atini došlo na megdan Benfici. Ta je do finala došla na drukčiji način, prvo na mlin preokreta protiv Hajduka (0:3, 4:0), a zatim protiv Bayerna na svom terenu (2:1), dok su protiv Intera (2:0, 0:1) ipak trepetali za prolazak. Ali protiv silnog Gvozdenovića se nije moglo. On je baš pre isteka sudijske nadoknade u prvom poluvremenu nakon centaršuta Jančuka sa leve glavom pogodio za 1:0, a posao su iz prekida nastavili i drugari u drugom poluvremenu. Gvozdenovićevih 15 golova iz samo 10 utakmica je najbolji individualni »skor« nekog igrača u LŠ posle tačno 190 sezona. U sezoni 2062/63 je takav skor imao-Partizanov napadač Janos Dobos, ali zanimljivo, tad je Partizan ispao več u polufinalu, i to protiv Zvezde, koja je tad osvojila jedinu titulu prvaka Evrope posle 1991. I u kupu UEFA se plesalo po srpskim notama, čak šestorica je »nastavila« takmičenje u 1/16 finala, a i dalje; največa senzacija je bila Pekarova eliminacija Milana. Zbog toga, do kraja smo pratili brojne srpsko-srpske derbije (osmina, četvrtfinale, polufinale), žalimo za Sremom, koji je propustio 3:0 protiv Man Utd-a- Upravo crveni vragovi su predstavljali u finalu poslednju prepreku za-Borac, koji je u sva tri preostala evropska finala ostao praznih ruku. Ali ne i ovaj put. TIM Pored obojice neprikosnovenih golmana (koji su se u prolječnom delu nenormalno često povređivali na mečevima), odbrane, itd., glavnu reč ove sezone ima srpsko-bocvanski duo, produkt naše škole, koji je iskoristio nešto »slabije« individualne brojke preostalih centarfora. Gvozdenovićevih 26/26 je nadrealnih, a šta onda reči za srpskog Bocvanca, kojemu prognoze nikad nisu dale šanse, da dođe do brojke 20. Uz to, Vučičević, koji je u Partizanovu akademiju stigao pre deset godina, se iskazao i kao odličan plejmejker,kad zaigravši i na MC ili ML, asistiravši čak 14 puta.

NA PUTU KA EURU 2252 U DANSKOJ: BiH ČEKALA 120 GODINA, HRVATSKA 12 Ko bi pomislio, ali zaslužili su. Fudbaleri BiH-a su prvi od reprezentacija iz regiona prečkali ciljnu crtu-kad su u pretposlednjem meču kvalifikacija sa 3:1 pobedili u San Marinu i time obezbedili pobedu u svojoj grupi. Sa skorom 7-2-1 i 23 bodova, za 4 su prestigli Rumunjsku i Rusiju, zatim Belgiju (15), Azerbajdžan i San Marino. Time su prvi put posle 38 i SP-a 2214. obezbedili nastup na nekom velikom takmičenju, ali na plasman na EURO su čekali punih 120 godina. Kako je to daleko-u 2132. godini je Zvezda osvojila svoj poslednji naslov prvaka Srbije … Bosancima su u vezi direktnog plasmana sledili još Srbija i Hrvatska, ali sve se to rešavalo u poslednjem kolu. Orlovi su si u pretposlednjem meču zakomplicirali situaciju. Izgubili su na Marakani od Češke 0:1 pogotkom iz slobodnjaka u drugom minutu sudijske nadoknade. Ali Češka je svoje več uradila, Srbija (na kraju 15 bodova) je popravni ispit opravila odlikom, pobedivši direktnog konkurenta Severnu Irsku sa 3:0, a Čehe je iz baraža izbacila Švedska (13) pobedom nad Maltom sa 6:0 zbog boljeg međusobnog skora. Još dramatičnije je bilo u hrvatskoj skupini. Vatreni su velikom pobedom od 1:0 3. septembra Gordon Albion-vicešampione Evrope-eliminirali iz utrke za Dansku. Onda su u pretposlednjem kolu na Maksimiru remizirali protiv Austrije. Time su pre poslednjeg kola još uvek zaostajali za dva boda za njima. Obojica su morali još na Ostrvo. Hrvatska je svoj posao obavila u Walesu, golom Mirka Miletića, dok je Marvin Mills u 32. minutu meča u Londonu »savladao« Austrijance sa 1:0 i time Hrvatima-prvi put u toku takmičenja-častio prvo mesto u grupi i nakon 12 godina posta prvo ušešče na Eurima. Četvrti predstavnik iz regiona, Slovenija, nije imao šansi protiv svetskih prvaka Turaka u baražu (0:2, 2:2). Preostala četvorica kvalifikanata su još Austrija, Poljska, Irska i Rumunjska. EURO 2252 Plasirali su se prvi od trojice »Balkanaca«. Fudbaleri BiH-a po tržni vrednosti zaostaju za večinu reprezentacija, ali tu su golman Liverpoola, veznjak Lensa te najbolji strelac BiH-a u kvalifikacijama, Ognjen Bajramović. Puno više se naravno očekivalo od Hrvatske i Srbije. Post prvih na Eurima je trajao 12 godina. Tako zvana zlatna generacija napadača na čelu sa Miletićem (27 golova za repku) i Petrićem (47) če imati verovatno jednu od poslednjih šansi, da nešto postignu. Na drugoj strani Orlovi u uporedbi sa Vatrenima imaju zanimljiv kontrast-u napadu, gde su Vatreni »previše« iskusni, tu su Orlovi prenovljeni. Nije daleko period, kad se pričalo, da srpski elitni klubovi zbog stranaca nemaju pravih srpskih napadača. I zbog Partizana, to je sad druga prića-slatka briga. Miladinović, a pre svega Radulović i Gvozdenović su uprkos mladosti več renomirani eksekutori, drug ekstrem je Milićević (25 golova za reprezentaciju), a pre svega golman Jokićević, koji če se sa 38 godina nakon Eura penzionisati, a trenutno ima čak 112 nastupa za dres Orlova. A stigao je do 115. Orlovi su se istrošili. Najbolje (šutevi 10:3) su odigrali premieru protiv Nemačke, gde je u deset minuta, od 21. do 31., palo tri gola, a odlučio je slobodnjak Tauntehahna. U meču protiv Italije mreže su mirovale, ali u meču odluke protiv Rumunjske doživelo se pravi kolaps u svim elementima igre (0:3), gde je blistao jedan od zvezda Milana, Cicocirlan. I BiH i Hrvatska su takmičenje startovali porazom; dok su Bosanci zasluženo poraženi od Španije od 2:1, jedini meč u okvir gola Irske presudio je Hrvatskoj. Ali Vatreni su uzvratili sa dve pobede, prvo spektaklom protiv Španije 3:0, a zatim u meču odluke još protiv BiH-a (3:2), da bi se plasirali u četvrtfinale, gde bi jih golom wonderkida Onura izbacila Turska, prvak sveta. A ta Turska je otišla sve do kraja te uzela komplet! Do finala su postigli gol na svakoj utakmici (!); u finalu je odlučio gol napadača HSV-a. To je druga titula kontinentalnog šampiona za Tursku i prva posle 2104. Kraj Eura je značio i kraj posla za menadžera i Hrvatske i Srbije, dok je zanimljiva promena u Nemačkoj, novi selektor biče »Turčin«, Serdar Meier! 2252/53 LETNA PJACA LIČILA NA NBA: PARTIZANOV SREMSKI DEAL, A ROMANTIČARI BILI SPREMNI PRODATI DUŠU Od četiri pojačanja na leto, samo jedno je sezonu započelo u prvom timu. Naravno, nakon par sezona, moralo se opet pogledati u zlatnu jamu za Humsku alias split-Luka Knežević je iz hrvatskog državnog i kup šampiona doveden za 26 mil. eura i biče konkurencija svome sunarodnjaku Petriću na poziciji desnog krila. Elvis Vukoje je doveden iz Niša, ali če sezonu provesti na pozajmici u Takovu; Peroviću je istekao ugovor sa Čukaričkom, pa če sezonu drugu sezonu provesti na pozajmici; posle Dorčola ide u Požarevac. Iz Srema, iz gde se po nepisanem pravilu ne krađe mladiče, doveden je Bogdan Oršag, koji je krajem jula napunio tek 17 godina. Mora da bude nešto na njem; momak se našao na skauting skrinu u prvih 10. Dozvolili so si to u Humskoj, jer su Sremcima napravili lepu uslugu-prodali jima otpisanog štopere Ferencza i time jih stvorili za najozbiljnijeg kandidata za t… broj 2. Pored njega, od poznatih, Partizan su napustili Jovanović (Valencia), Georgiev (Levski), Burjak (HSV), Melnikov, Bogdanovič … Sremci su doveli brzog ukrajinskog napadača Bondarčuka – oni su u koledarskoj godini ukupno doveli čak sedmoricu igrača za skoro 44 mil, eura! Romantičari su veči dio budžeta sprskali na desno krilo Javora Dragana Ivančevića, dok su uspeli dovesti jednu od najtraženijih roba na leto, 19-godišnjeg Draška Lazića (D/MRC) iz Niša. Ipak, Lazić može da se sakrije pred Krnjincem. Partizanov štoper je bio vruč več prošlog leta, dok je sad nakon prve full sezone u Humskoj tako uzburio snubce, a pogotovo tim iz Karaburme, da je Partizanu za njegovo dovođenje osim novca bio spreman ponuditi – upravo dovođenog Lazića (!) te kasnije još jednog igrača. Zvezda je na leto ostala bez Likara (AML-Newcastle), dok je Borac osvežio vezni red dovođenjem Mladenovića iz Rada. Update 28.10.2252 UOČI DERBIJA, KOJI MOŽE VEČ ODLUČITI PRVENSTVO: TRENER PARTIZANA VEČ PIŠE TEKST ZA NOVINARE NAKON MEČA Bio je neobično nervozan početak sezone u Humskoj! Možda i zbog napornog leta za reprezentativne selekcije. Seniorska je igrala na Euru, zatim je u19 sa samim pobedama ponovo pokorila Evropu, a za kraj je sledilo i ušešče na olimpijskim igarama, gde su Orliči nakon 100% isplena u grupi ispali u četvrtfinalu protiv Amerike. Ispada se najviše radovao Partizan, pre svega prihoda Gvozdenovića. Srpski šampion je uz Borac bio najviše opterečen odsutnostima igrača. Ali i bez njih igra na početku sezone mogla bi biti bolja. Rezultati tega ne kažu: crno-beli su delovali sporo, u kontaktima redovito gubili loptu, a u napadu po mišljenju sudija pravili neobično puno faulova u napadu. To je naravno povečavalo nervozu i na terenu i na klupi. Zapravo najmanje nervoze bilo je nakon do sad jedinog poraza sezone kod trenutno još neporaženog Srema (0:1). Odlučio je-po mišljenju novinara-najgore pojačanje u Superligi prošle sezone-Stevan Davidović golom iz slobodnjaka osam minuta pre kraja; meč kojeg je Partizan zaključio bez šuta u okvir gola! Paradoksalno-Davidović je član tima, koji je još drugi na tabeli, dok je za najbolje pojačanje prošle sezone bio proglašen Javorov Nikola Lazović-koji igra u timu, koji bi, ako bi se sezona završila sad-ispao iz lige. Crno-bele ubijaju i povrede, kojih je neobično dosta u odnosu na prošle sezone; redovno je Partizan na vrhu Injury table lige. Međutim-čini se, da je odsustvo tih igrača zapravo probudilo tim. Partizan je imao rezultate, ali je još škripalo u igri, a do preokreta u tom smislu je došlo nakon preokreta u Ivanjici (2:1). Od tog meča dalje Partizan je nanizao šest mečeva bez primljenog gola, slavio i na Marakani (Vukomanović), i Sremcima zbog obilice remija pre derbija pobegao na plus 7. Probudio se i Vučićević, zabijati je počeo Miladinović (koji je isključen u kupu protiv Svrljiga), na krilima je proradio Petrić, dok je trener Partizana u vatru neočekivano ubacio dve mlade nade vlastite škole, Bukovca (18)* i Avbelja (17)*. Stariji Slovenac je do sad upisao več pet nastupa za prvi tim, koliko i godinu mlađi winger, koji se proslavio u kupu protiv Rada, gde je postigao prvenac, za 2:0. Svoje zvezdne trenutke je kronao več dan kasnije (!), kad je odigrao ceo meč u19 večitog derbija, u kojem je postigao dva gola. Dobra forma Petrića te i Postulke bitna če biti i za nastavak sezone, gde čekamo i eskploziju Kneževića, a posobno Maleke. Južnoafrikanac je, što se početka sezone tiče, još u prostom padu, koji se vleče več iz prošle sezone. Derbi u Humskoj biče prilika u vidu broja 10. Ako Partizan pobedi, pobeči če Sremcima na plus 10 te doči do 10. pobede u nizu. Ipak, nije trener Partizana mogao iz svoje kože na press konferenciji nakon kup uspeha protiv Rada, gde se dotakao i predstoječeg meča protiv drugoplasiranog tima na tabeli. Išlo mu je u nos, a i mnogim navijačima neobična medijska »gonja«, možete reči u igrici… a rečičemo "u medijima" nakon pojedinih mečeva. Tako je bio nakon pobede protiv Pekara (3:0) za igrača meča proglašen Partizanov golman; umesto pobeda crno-belih hvalilo se suparnike. Jeste-nisu nadigrali ni Zvezdu ni Javor, ali ni oni nisu igrali u kolicama. »Sve osim pobede od 4-0 biče razočaranje. Ipak ide za tim, koji je u 11 kola primio samo dva gola«, bio je sarkastičan trener Partizana. »Odsustvo Davidovića? Biče zapravo Srem bolji u tim elementu, ipak ide za zvanično najgoreg igrača prošle sezone. Srem ima puno igrača, koji mogu zapuniti njegovu poziciju.« »Imam spremna več dva teksta za posle meča. Ako ne pobedimo, biče to dokaz, da nismo više tako dobri i dominantni, liga nam je u usponu. Ako pobedimo i odemo na plus deset, biče to zbog toga, jer nam je liga slaba. Imačete sve to spremno, da se ne trudite«. Nišlije su u 3. pretkolu izbacile Larisu, dok je osmoljenec bio OFK Beograd, koji je ispao protiv slovenačkog prvaka iz Celja. Največe iznenađenje, zapravo senzacija je Čakovec; hrvatski vicešampion je eliminirao Arsenal.

Sezona 2251/52: Ah taj Niš (kao nekad Sombor), Zvezda na korak od duple krune, Davidovićeva kriza srednjih godina LETNI TRANSFER PERIOD Kako »poboljšati« več super tim, pokriven na svim pozicijama? Tako, da se razmišlja plansko te se odrekne pardon zameni neke od igrača, koji su na vrhuncu karijere. Sezona nakon trujne krune činila se prava za to. Prvi u vrsti su neki obrambeni igrači. Burjak je več prošle sezone bio stavljen na skoro stranski tir. Prvi štoperski par tvorio je duo Barlečaj-Vukomanović, ali se kod 30-godišnjeg hrvatskog reprezentativca več videlo, da iz sezone u sezonu koči u brzini. Zato se odlučilo, da se ga na vrhuncu karijere-eks igrača Hajduka-proda u Porto, gde če imati društvo dva bivša suigrača, Ristovića i Kumera. Poslednju liniju su osvežila dva pojačanja. Prvo iz Real Madrida, drugo iz Dinama Bukarešta, a u prvi tim je prekomandovan možda nova buduča zvezda omladinske škole, Dejan Krnjinac*(YI 2246), koja inače u toj generaciji nije bila spomenjena u prvom planu asistenta. Levo krilo je dobilo dodatnu konkurenciju u češkom wingeru (Slavija), a i desno u povratku iz splitske pozajmice Hrvojea Petrića. Sve to je uzrukovalo selitbi dvojice igrača u rezerve na početku sezone- Antonia (novopečenog brazilskog reprezentativca) te veznjaka Saše Radonjića, koji je gundžao zbog male minutaže več prošle sezone. Od poznatih igrača su klub na leto napustili Kone (Roma), Mandić (Stuttgart), kao i prvi »pik« YI 2247, kamerunski golman Fabrice Billong. Od 15 igrača slanih na pozajmice, izdvojimo u poplavi napadača zaboravljenog Nikolu Stojanovića (OFK Beograd). Na Marakani te u Čačku nije bilo puno prometa; nazanimljivija je činjenica, da je novi član Zvezde postao nekadašnji igrač Partizana Miloš Savić (33, DRL). Ali je zato vrelo u preostaloj velikoj trojici. OFK Beograd se pojačao dvojicom iz Srema- golmanom iz Bugarske te verovatno prvim levim krilom lige Damjanovićem, dok je iz Niša doveo napadača Žarka Šunjevarića. U Sremu su bili ozbiljno oštečeni, posle gubitka te dvojice, Javor jima je uzeo centralnog veznog Dragićevića, dok je Nowak za skoro 15 mil. eura pojačao Benficu. To je nateralo sremskog trenera za akciju-Dragičevića su »nadomestili« Javorovim (!) Bogićevićem, a na glas su razmišljali još o pojačanju iz Partizana. Iako se roster što se centralnih veznih nije baš razlikovao od Javorovog, razlika u mentaliteti trenera na početku sezone bila je- ogromna! U Ivanjici su se ponovo pojačali napadačem-iz Dinama su doveli sad vam več poznatog Nikolu Lazovića. PRVENSTVO Imali su crno-beli priliku, da sezonu u prvenstvu završe neporaženi. Zadnja moguča caka je bilo zadnje gostovanje sezone u Nišu kod iznenađenja ove sezone. Ispostavilo se, da to nije bilo slučaj. Malo pre kraja prvog poluvremena Jančuk je u kaznenom prostoru srušio domačeg igrača-ne prvi put u važnim utakmicama, da ima suparnik penal. Mladen Stupar je to pretvorio u vodstvo, koje je tako ostalo do kraja. Niš-tim, koji se prošle sezone u elitu vratio preko baraža protiv beograjskog Železničara-time je samo potvrdio mesto, koje ga nakon skoro 40 godina odnosno sezone 2216/17 vrača u Ligu Šampiona. Njegov podvig protiv Partizana podseča na Radnički Sombor ispred skoro 100 godina, kad su Somborci inače u poslednjem prvenstvenom kolu te u Humskoj pobedom od 1:0 slično pokvarili učinak neporaženosti crno-belih. Partizan je tako primio več 23. gol u šampionatu. Prošle sezone ukupno samo 12. Ove sezone je postigao čak 10 golova više i osvojio isti broj bodova (83). Potez, da se odreče Barlečaju i u prvi tim gura Krnjinca*, pokazao se kao riskantan ali koristan. Sad 22-godišnji Mileševan je več na početku sezone počeo dobijati puno pohvala (odmah nakon te jeste postigao autogol …), na njegov (naš) račun su počele kucati i ponude ostalih Superligaša. Na njegov račun mrvice je dobivalo rumunjsko pojačanje, dok se na Madžara iz Reala sasvim zaboravilo. Bilo je i iluzorno očekivati, da če petorica napadača iz prošle sezone briljirati u takvoj formi. Pre svega Radulovića i na kraju sezone opet Vučičevića su ove sezone pestile povrede; one su celokupno najviše štete nanele našim krilnim igračima. Tabela polusezone sakriva važnu činjenicu-da je Srem osim Partizana (niz od 10 pobeda u nizu je prekinuo Borac) u prvoj polovini jeseni bio razred zase te je prvi poraz u ligi doživeo tek u osmom kolu kod Zvezde. Vicešampion Evrope se ove sezone neočekivano mučio-remijima. Ako mu je bio na početku sezone izgovor težak raspored, kako pojasniti činjenicu, da je pre došao do pobede nad Man Utd-om nego BPI Pekarom? Nišlije su bile na visokem četvrtom mestu, a činilo se, da je konačno svoj mir pronašao Javor-sa Davidovićem, skor 11 golova u 22 utakmica na jesen. TRANSFER PERIOD: NISMO NAVIKLI NA OVO Stevan Davidović je na polusezoni u Ivanjici uživao status kralja. Javor je bio još u igri za trofej u kupu, pa ako očete i u kupu UEFA, dok je u šampionatu trdno držao top 6. Ali kao da se u njemu nešto probudilo-nije valjda to več kriza srednjih godina-ali Davidović je na zimu zatražio odlazak iz Ivanjice. Nejeverna vest se kasnije pretvorila u realnost-Davidović je pojačao več opasan Sremov napad, koji je blistao pre svega na početku sezone, sa prvim strelcem Djalovićem, dok se Kalčić uprkos 6 golova preselio u rezerve. 6 golova je postigao i štoperDejan Djordjević! Ali to nije bilo sve-Sremci su iz Javora (treče pojačanje iz Ivanjice u pola godine) doveli i odličnog štopera Drobnjaka. Naravno, da je u Ivanjici puklo, ali nisu se odlučili nadomestiti ni ST ni DC, nego su iz Borca za neverovatnih 13. mil. eura doveli (=nakon dve godine vratili) levo krilo Branislava Mitrovića. Čačani su uzvratili udarac te iz OFK Beograda doveli Miloša Damjanovića. Talentirani AML je na Karaburmi proveo svega sedam meseci (!), upisavši 14 nastupa, gol i pet asistencija. PROLJEČE: ŽIVKOVIĆ KAO NAPADAČ?! Crno-beli nisu popustili. Ni nakon bolečeg europskog ispada. Statistika sezone toga neče pokazati, ali i Radulović i Gvozdenović su u nekim utakmicama krajem jeseni delovali neprepoznatljivi napram prošle sezone. Radulović je ka sebi došao u Japanu, dok je najviše konstantnosti pokazao provereni Makedonac Jakimovski. Ispad u četvrtfinalu LŠ je Partizanu doveo priliku, da isproba neke nove stvari u vezi formacije i taktike. Jedna od tih bila je forsiranje Nebojše Živkovića* (MC/AMC, niti pod razno ni žuti ST) u napadu, bez retreninga. Več bogata konkurencija centarfora očigledno se pojačala, jer je Živković na toj poziciji-briljirao, bez obzira, da li se igrao 4-4-2 ili čak 4-1-2-3. Na kraju je do drugog mesta stigao OFK Beograd, poslednji prvak kao ne-Partizan (2230). Drugo mesto (koje ipak donosi kvalifikacije za LŠ-izravno u nju ide Srem, drugi nakon 22 kola) je zanimljivo zbog činjenice, da je uspeo prehiteti Sremce. Tako se stvara pitanje-kakvo je zapravo zanje bilo pojačanje u vidu Stevana Davidovića, koji je opet zaribao i sadašnji i eks klub zbog nezmožnosti prolječnog igranja u Evropi. Njegov sremski isplen: 17 utakmica, 4 gola i 4 asistencije. Prosečna ocena 6.65. Ali imam osečaj, da Srem NEČE biti njegov poslednji klub u karijeri … U top 6 je neobično slab bio Borac (highlight 0:6 protiv Romantičara). KUP Žreb je dvojicu finalista prošle sezone upario več u osmini finala, u Ivanjici. Tamo je odlučio MIchalik i branioce titule »poslao kuči«. Ipak, Ivanjičani (tad več bez lovioca trofeja Davidovića) opet nisu mogli do kraja. Izgubili su četvrto finale zaredom; na konačni triumf čekaju 17 godina. EVROPA Ljubav izmeću Partizana i Hajduka ne prestaje. U Splitu je pogodak Bezjaka u prvom poluvremenu poništio joker Gvozdenović u drugom, dok je u Beogradu Partizan tek na kraju meča napunio mrežu gostiju, ali oba rivala su več tad imala zagarantovanu osminu finala-poslednje kolo su dočekala sa 11 bodova na kontu. Nakon pobede u superkupu Evrope, Partizan je Nantesu očitao lekciju i u osmini finala (3:1, 2:0). Malo je falilo, da njegov sledeči protivnik nije opet postao Hajduk, ali on je na golove u gostiju ispao protiv Milana. U Humskoj je nakon dobrih pola sata pisalo 3:0 za Partizan i rossonerima se pisala katastrofa. Šta se onda dešavalo u glavi domačina, nitko ne zna. Milan je prvo znižao pre isteka poluvremena, zatim je Williams skrivio penal nad Ortizom; isti igrač je osam minuta kasnije zabio i treči gol za nejevericu na tribinama. Domačin jeste u sudijskoj nadoknadi zabio gol za pobedu (4:3). Ali takvi propusti u odbrani moraju se kažnjavati. Na San Siru smo videli dominantnu predstavu domačina, koji je zasluženo slavio sa 2:0 uz i promašen penal. Šampion Evrope je na kraju postala Benfica, pobedivši Man Utd na penale. Možda če se uprkos europskom neuspehu crno-belih srpski ukupni koeficient čak poboljšati? Od četvorice Superligaša Borac je isto zaustavljen u četvrtfinalu protiv Crvenih vragova. U kupu UEFA je prolječe čekala petorica. U 1/16 finala je Rad zaustavljen od Sportinga, u osmini Mladenovac od Arsenala, u četvrtfinalu je Roma izbacila Javor, dok je Zvezda u srpskom okršaju eliminirala Sremce, i uspela se plasirati čak do finala. Duplu krunu zanju je sprečio finalist prošle godine u LŠ, Real Madrid. PRVI TIM Pored Vidovića (protiv Pekara čak upisao asistenciju) je u prvom timu nakon dve sezone zajetnu minutažu dobio Andre, koji je solidno opravio svoj posao, branio čak u Milanu u revanšu meča LŠ. U poslednjoj liniji nazire se prvi par Vukomanović-Iljuk. U nekim utakmicama finiša sezone konačno smo isprobali i Ferencza, ali se madžarski štoper po svemu sudečem i videčem seli odmah na transfer listu. Važna novost je i Hrvoje Petrić-hrvatski krilni igrač se pokazao više kao asistent nego strelac, ali je svoj prvi gol u karijeri za crno-bele zabio upravo protiv Hajduka, tima, koji ga je dve sezone »gojio«. U napadu se Miladinović pretvorio u standard format, dok je Jakimovski nakon dve sezone opet upisao double-double.

Kraj sezone 2250/51: PFC-ov kraljevski De-Lux vs. Javorov yugo PRVENSTVO Do europskog zaključka moračete malo sačekati. Prvo čemo obaviti više ili manje dosadne stvari u šampionatu, koji je bio rešen več do početka zime. Osim remija na Karaburmi krajem jeseni crno-belima su najviše problema stvorili neočekivani-Mladenovac i Radnički Pirot, koji če u samom finišu sezone postati ništa više od kante za nabijanje. Svi ostali rivali su na jesen ostali praznih ruku, mnogi če reči i zbog favorizovanja sudija. Na kraju 32. kola Partizan če biti ubedljivo vodeča ekipa po broju penala, neke se čak promašilo. U napadu crno-belih je blistao Radulović sa prosjekom od gola po meču, činilo se, da daje posebnu energiju i bilo kojem napadaču, koji je nastupao u paru sa njim. Ako se može spomenuti jedinu slabiju stranu-Kuznecov iako nije bio puno zaposlen, zadobio je određene osobne probleme, koji su se u njegovim predstavama manifestirali u večom delu u prolječu. Doljni dio tabele je zanimljiv zbog dve ekipe. Prvo zbog Železničara, koji je pre početka sezone prešao na poluprofesionalni status, a držao se neočekivano dobro. Drugo zbog kadrovsko podhranjenog Javora, gde se pokazalo, da je treče mesto iz prošle sezone samo lažna zora u senci velikih problema. Radenko Golubović i stručni štab su recimo nedostatak prvog levog beka Valčeva, koji je prešao u Barsu, kompenzirali sa dolaskom 33-godišnjeg sporog veterana iz Subotice, dok največa rupa zeva u napadu, gde Michalik ne može sve sam. Ta rečenica bila bi samo slaba šala, kad bi vam pokazao SS iz 12. kola, gde je Javor u lepotici šampionata sa 4:3 pobedio Srem. Ipak, največa šala če doči za sam kraj prelaznog roka. Gde se činilo, da če biti centralni vezisti kraljevi tog perioda. Srem je doveo Komara, a OFK Beograd Kekića iz Borca. Ipak, poslednji sat zimske pjace, bio je u znaku neočekivane transfer bombe. Neki bi rekli-konačno. Drugi su samo nejeverno zmajali glavom. Ali-konačno je došlo vreme za Javor! Ivanjičani su ispred nosa OFK Beogradu ukrali njihovo dete i zvezdu njegove generacije-srpskog Moratu-Stevana Davidovića (10.5 mil.). Poudarak je na srpskom Morati. Sad, taj transfer zvuči logično samo, što se Javora tiče. U Ivanjici su trebali napadača kao neko parizer, kao pustinja vodu. Ipak, pitamo se, zašto bi igrač, dete kluba, sa kojim je još u igri u LŠ, usred zime prešao u tim, koji če se u najboljem primeru boriti za top 6 odnosno kup UEFA; tim, koji još igra u LŠ, isto u osmini finala, ali za kojeg neče imati prava nastupa? Drugo je, da Davidović nije ni slučajno igrač za 20, pa ni 15 golova po sezoni, što kaže i njegova reprezentativna te ligaška statistika; ide zapravo za tehnički inferiornog igrača. A treče-u klub je došao povređen. Javor je prolječe počeo sa remijem protiv Železničara (1:1) i Rada (0:0). Sudbina je htela, da je Davidović debitovao za Ivanjičane upravo protiv bivšeg kluba, ali nije postigao gol (1:1), niti je odigrao 90 minuta. Svoj prvenac je postigao u pobedi protiv Piročanaca (2:1). Ta pobeda je Javor odmah uvrstila između kandidate za top 6, pre svega zbog katastrofalne forme ex tima, gde je trener Javora legenda. To je tim Mladenovac, kojeg je Golubović vodio 22 godina (2225-47), i tim, koji je postao glavni konkurent Ivanjičana za top 6; tim, koji je na jesen imao komotnu prednost, ali je u prolječnom delu startovao sa pet vezanih poraza. Zbog odlične forme se u tu borbu uključio i Železničar; u igri je bio i Rad. Ali se Javor probudio prekasno, uzalud su bile dve pobede do kraja rednog dela – Mladenovac je jedva odbranio 6. poziciju, osvojivši prvi bod u novoj godini- u 22. kolu-protiv Rada, 1:1, autogolom ex Partizanovca Elmira Radenkovića osam minuta pre kraja. Jedina razlika konačne tabele prvih 6 u odnosu na onu iz rednog dela je promena pozicija Borca i Srema. Vruča Zvezda je pre trečeg večitog derbija bila samo na minus deset, ali su ju crno-beli brzo ohladili. U Humskoj su si mogli priuštiti, da svaki put odmaraju po dva-tri napadače. Pa kad nije igrao Radulović, zablistao je Gvozdenović ili brzi Miladinović. Kraj sezone je inače bio u znaku Vučičevića, koji je stigao do najboljeg ispljena u karijeri, 16 golova. Uz velike razlike na tabeli, neka izdvojimo još poslednji večiti derbi, gde se trener Partizana ovaj put uspešno kockao. Zbog povrede Živkovića u 13. minutu je u igru uveo Williamsa (SWDRC), kojeg je postavio na mesto libera, pa je tako Partizan igrao bunker od 5-4-1. Time je očigledno uspavao Zvezdu, jer je Radmilo Dukić bombom u 75. minutu poveo goste u vodstvo. To je trajalo samo dva minuta, a minut posle toga strelac Partizana zarađuje izravni crveni. Ipak, u 84. minutu, Južnafrikanac copy-paste golom, dovodi Partizanu sva tri boda… Potpuno drukčija slika u vezi dinamike vladala je u drugoj polovini tabele. Dno su ubedljivo zauzimali Radnički Pirot i BPI Pekar; Pekari su bili čak najslabiji tim u prvih šest kola nastavka pošto su jedini izgubili svih šest mečeva. Prva tri kola plejouta otvorili su sa parom remija te porazom od Rada. Ali. Od tad dalje su pobedili-sve utakmice do kraja. I u poslednjem kolu Železničara (2:1) te ga time poslali u baraž za opstanak, dok je peh za slabu formu platio i tim iz Gornjeg Milanovca. Njih u ključnom dvomeču ne čeka nimalo lak posao, pošto če igrati ili protiv Palića ili protiv OFK Niša-Nišlije su veči dio šampionata proveli na vodečoj poziciji, ali su zatim pali na 3. mesto-izravnu promociju u elitu obezbedili su Spartak i Čukarički. Prelomnica i za Javor. Posle slabih rezultata (pobedivši samo 2x Piročance i 1x Rad) su se u neobičnom terminu-kolo pre kraja-razišli sa Golubovićem. Novi trener Javora postao je Vukašin Radanović, ex trener Kopaonika. Stevan Davidović? 16 utakmica, 4 golova i 5 asistencija. KUP Radenko Golubović nije imao sreče protiv Mladenovca u ligi, ali zato ga je pobedom 1:0 izbacio iz polufinala kupa i trasirao finale protiv Partizana. Javor je zapravo na Marakani igrao odlično, što priča i to, da je bio igrač meča Partizanov golman Vidovič, ali je presudilo prvih 15 minuta. EVROPA: KAKVE PROMENE BOJA! Na krcatom Poljudu se trener Partizana prvi put kockao-i zakockao se. Zaigrao u formaciji 4-3-3, sa trojicom više ili manje defanzivnih veznjaka, Šnurerom (MC), Iljukom (DC-MC-AMC) te Tanasićem (DM) te G. Jakimovskim na AMR, Miladinovićem (ST ) na AML te Radulovićem u špicu. To se mu vratilo kao bumerang, iako sa igračem manje na sredini, domačini su dominirali. No, u 10. minutu ta promena činila se kao doktorat-na asistenciju Radulovića Partizanovo otkriče prošle sezone zabio je gol za 1:0. Ali je slovenački napadač u Bilom dresu odmah uzvratio, Bezjak je celi meč terorizirao odbranu gostiju. Ali kao po tradiciji, u trenutku premoči domačih, Partizan je odmah obnovio vodstvo. Nakon odličnog Rajićeveg izvođenja auta, najbolji Partizanov strelac je drugi put uveče savladao Pinčića. Nije to bio još kraj. Najistvoreniji napadači domači duo Tokić-Bezjak bio je zaslužan-oba puta agresivno uzevši loptu-prvo za izjednačujuči, a zatim čak za vodeči gol Dalmatinaca 12 minuta pre kraja. Do tad- nijedan od dvojice golmana nije odbranio ni jedan šut protivnika! Do 82. minuta, kad je Partizan penalom imao priliku za izjednačenje, ali je Pinčić Tanasiću odbranio šut i prelevio se u junaka. Poljud je verovao u snove. Ovaj meč u Humskoj bio je preloman. Bio je početak kraja za Kuznecova, kojeg je na golu zamenio Vidovič, još jedno neočekivano otkriče Partizanove akademije, več iz minule sezone. U Humskoj se Partizan nije više kockao i tamo je delovao na razini, kakvoj se od njega očekuje. A tome je bistveno pripomogao i njegov bivši igrač odnosno junak utakmice na Poljudu, koji je upalio »Partizan mode«. Pinčić sam bio je izravni krivac za oba primljena gola na u prvom poluvremenu, prvo je slabo procenio korner, a zatim je pogrešno reagirao kod dodavanja Smolnikara i Jakimovskom omogučio laganih 2:0 – na kraju su i Srbin i Makedonac postigli još jedan gol za – finale protiv Reala. Tamo je bio na izgled lakše. Ali nije. Bez Vidovića, koji je najmanje tri puta odlično reagirao, bez Gvozdenovića… i ostalih… ne bi bilo ništa. Osvojena je Liga Šampiona – broj 110. PRVI TIM Miodrag Radulović je bio drugu sezonu zaredom naj strelac lige. Petorica napadača je sudelovala-svako-kod najmanje 20 golova, od toga je Radulović kod čak 32. To je trenutno največa snaga crno-belih, snaga, koja je čast i privilegij. Privilegij je imati i igrače vlastite škole poput Tanasića, koji je sakupio čak 30 nastupa, Vidoviča, da o Šnureru ne pričamo. Priču oko vlastite škole je malo pokvario u19 tim, koji je nakon osam sezona zaredom predao krunu Zvezdi; večita rivala imaju zaista žestoku borbu u poslednjih 15 godina. A na leto čemo se poslovite i od dvojice legenda. Andrej Novikov (75), skaut za Istočnu Evropu, nakon više od pola veka rada u Partizanu, odlazi u zasluženu mirovinu. Najbolji ukrajinski napadač ikad, kao igrač branio je crno-bele boje u periodu od 2194-2210, da bi onda četiri decenije radio kao skaut. U mirovinu odlazi i tri godine mlađi skaut iz Kameruna, Pierre N'Diefi, koji je imao bogatu igračku karijeru. Od jula 2219. je radio kao skaut.