Jump to content
Football Manager Balkan | Forum

FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom


Sir Aleš
 Share

Recommended Posts

ROAD TO URUGVAJ 2186

 

zg3E9SP.jpg

 

 

 

SLOVENCI OPET PROKOCKALI NEMOGUČE; SRBIJA ŠALJE BONBONIERU OTPISANIM BELORUSIMA; SLOVO ŠAMPIONA SVETA

 

Jeste moguče-reprezentacija Slovenije je druge kvalifikacije za veliko takmičenje zaredom prokockala u samom finišu, gde ne samo, da je izgubila prvo mesto nego je ostala čak i bez baraža! Naravno, da su u njihovoj grupi Engleska i Francuska bili smatrani  kao velesili, ali ekipa Janeza Ostojiča i kompanije je bila na prvom mestu te grupe od prvog do osmog kola, u međuvremenu savladavši Francusku 1:0 i igrajuči 1:1 protiv Engleske, sve to na svom terenu. Jeste Slovenija imala pakleni finiš, sa gostovanjima u Londonu i Parizu, ali možda je bilo jedno od ključnih gostovanja u Skopju. Tamo je izgubila več Mundial 2134 (pročitajte report od tad)… I istorija se ponovila skoro pola stolječa kasnije. Iako su u septembru klonili 1:3 na Wembleyju, Slovenci su imali sve u svojim rukama, sve dok nisu sve to prokockali porazom od 1:3 u Skopju te na kraju 0:2 na Saint Denisu i Englezima omogučili povratak iz mrtvih (na kraju su Andori zabili 10 golova) i nastup u baražu!

 

Grupa 1 za nas je bila najzanimivija zbog regionalnog duela Srbije i Hrvatske. Kockasti, inače šampioni sveta 2170 (»orlovi« na prvi naslov još čekaju) su u borbi za mundial otpali več na pola puta, verovatno, kad su u junu poraženi u Beogradu sa 0:2. Srbija je granitnom odbranom nastavila niz bez poraza, ali na kraju se skoro zakvačkala sa obilicom remija, koji su možda posledica i Kupa konfederacija. U pretposlednjem kolu je samo remizirala u Belorusiji, zato prvo mesto uoči gostovanja u Zagrebu još nije bilo matematički osigurano, ali se tim istim Belorusa treba zahvaliti – jer su u poslednjem kolu kuči sa 1:0 savladali Norvešku, tako da novi remi-0:0 u Zagrebu nije bio presudan.

 

Največu dramu priredili su Grci i Švedi, koji su se sa istim brojem bodova spustili u direktan okrašaj za dodatne kvalifikacije u poslednjem kolu. Švedima bi zbog pobede od 2:1 u Atini odgovarao i remi, ali na kraju jim je presudio branič Porta u samom finišu utakmice – sa porazom od 3:4 neče jih biti u Urugvaju.

 

U dodatnim kvalifikacijama na papiru največe iznenađenje je slovo šampiona sveta, koje je u dva navrata (2:1, 1:0) eliminirala Poljska. Engleska je protiv Portugala (1:0, 0:0) zadržala domaču prednost, a reprezentacije Češke i Crne Gore plasman u Urugvaju su overili zbog zlatnog gola u gostima u revanšu (0:0, 1:1), Česi protiv Grčke, a Crnogorci (zanje če to biti 4. SP, i prvo nakon 40 godina) protiv Norveške.

 

Zanimivo, da neče na mundijalu biti nijednog predstavnika multinacionalne grupe golmana Partizana. Južna Afrika (Tsotetsi) je zaostala za Egiptom, Madžarska je u grupi 1 prestigla samo Farska ostrva, a Kina (gde je depresivni Ma Wenhan kad branio, a kad nije) je pala na poslednjoj stepenici-plejofu protiv Saudijske Arabije.

 

GRUPE 1-3

GRUPE 4-6

GRUPE 7-9

 

 

 

 

MONTEVIDEO-ŠTA JE SVE BOG VIDEO?

 

U grupi A su napredovala oba favorita, Nizozemska i Češka ispred Japana i Novog Zelanda. Grupa B je ponudila finale Eura 2180 več u prvom meču, gde Crnogorci opet nisu uspeli pobediti Nemce; zapravo su mogli biti sretni osvajanjem boda. Ali u najvažnijem meču zanje ostali sz praznih ruku protiv Južne Koreje i pobedili samo Zimbabve.

 

U grupi C-plaka i slovo domačeg Urugvaja bez i jednog boda! Vicešampioni sveta Bugari (7) su pre poslednjeg kola več bili 100%, zato su si mogli priuštiti bod protiv Senegalaca (ali ostali bez Josifova!), koji je za afrički tim (5) bio dovoljan uprkos pobedi Australije (4) nad domačinima. Još dramatičnije je bilo u grupi smrti D, gde su dalje sa po 5 bodova Francuska i Argentina ispred Engleske (4) i Irana (1). Za vicešampione Evrope je bio koban poraz protiv Francuske u poslednjem kolu, a možda i remi protiv Argentine 0:0.

 

Iz grupe E idu dalje Škotska (7) i Čile (4), dok je razočarala pre svega Poljska (2), manje Kanada, oba tima su završila takmičenje bez pobede. U susjednoj grupi Belgija i Kolumbija su završili po sa po 5 bodova ispred Turske i Zambije; Južnoamerikanci su završili kao drugi, pa tako nismo pratili južnoameričkog derbija u osmini finala.

 

Grupa F je na kraju nanela veliko veselje Amerikancima, koji su u poslednjem kolu pobedile povratnike na velika takmičenja Špance sa 1:0 i overovili plasman između 16. Prvo mesto je pripalo Brazilcima, koji su u poslastici pobedili Egipt sa 4:3. Karioke tako u osmini finala idu na Meksiko, a Amerikanci na Srbiju, koja je u grupi H završila na prvom mestu sa 7 bodova, pobedivši Dansku i Kongo, te remizirala sa Meksikom.

 

Od tu dalje prvenstvo je išlo svojim putem…da li je to prvenstvo največih senzacija ikad?

 

 

GfMlqrV.jpg

 

 

Belgija je u baražu za 3. mesto pobedila Argentinu sa čak 5:0, a finale…

 

X7sOCYs.jpg

 

 

Tri put četvrtfinale i finale pre 20 godina, a sad naslov svetskog prvaka za Škutland! A Južna Koreja nije ponovila uspeha iz 2098. (ispred Turske, 3. tad Senegal).

 

 

 

P a r t i z a n   2  1  8  6  /  2  1  8  7    (d. 1)  

 

JtySXHk.jpg

 

 

Da li če predstave naših rivala nakon ambicioznog prelaznog perioda, koji je još u teku, pokazati njihovu snagu i kad dođe april? Najviše je do sad zapravio Javor, koji je do sad za čevoricu potrošio 9 milijuna eura, od toga 6.25 za levog beka Miodraga Radovanovića iz Srema. Štoper Borisav Vašković je za 3.4 došao iz subotičkog Spartaka, ali Ivanjićani su se neočekivano odrekli dvojici veoma dobrih igrača. Za 16 milijuna su prodali štopera Petra Mikića Javoru, a veznjak Vladimir Rašković, koji je pre dve godine kao youth produkt Barce došao u Ivanjicu, vrača se u Španiju i nosiče dres Majorke.

 

GuvgQAZ.jpg

 

Za inače največi individualni transfer sezone pobrinula se Crvena Zvezda, koja je iz Srema dovela napadača Nenada Lalovića za 12.75 mil. Ide za dobrog, all round napadača sa dobrimi, ali ne i odličnimi atributi- ide za produkt škole PKB Padinska Skela, koji je u prošle dve sezone igrao u Sremu i nanizao čak 75 nastupa, gde je postigao (samo) 19 golova.

 

PXHmJGd.jpg

 

OFK Beograd nije bio ekonomsko u ospredju, ali su sa njima povezani nama poznati igrači. Zapustio jih je veteran Nilson (37 godina!) za Twente, kupili su za sad dva igrača na free te veznjaka Miloša Manojlovića (DM, MLC) iz Novog Sada (Passing 18, Teamwork 19, Tackling 16, Corners 17, Free kicks 20, Stamina 20) kojeg sa jednim okom motrimo več barem godinu dana. Verovatno imaju Romantičari najvručiju robu Superlige, za koju je samo pitanje, kad če napustiti Karaburmu za npr. Premier ligu-Miroslav Weiss-AML:

 

nNPyKTJ.jpg

 

Za Sremce več znamo, da jednom na par godina obavezno kupe kojeg našeg otpisanog napadača, koji nas kasnije kazni. Drugi dio rečenice još se nije desio, ali pitanje je, kad če Momčilo Čirić (3.4 mil.) to uraditi!

 

xvKCdPX.jpg


(Ne pitaj-golman sa Aerial Ability 8)

 

 

ŽIVOT POSLE JANEZA OSTOJIČA

 

Slovenački veteran je očigledno prošlost, na leto se poslovio i od slovenačke reprezentacije. Rezime:

 

PARTIZAN (14 sezona): 451 utakmica, 282 golova, 119 asistencija

SLOVENIJA: 102 nastupa, 52 golova

 

Još je u timu, ali pitanje je, kakva če biti njegova minutaža. U Humsku je zato stigao još jedan napadač, i taj je mogao biti dosta proveren. Uključili smo nakon puno godina skauting Južne Afrike i pronašli napadača sa prezimenom, koje je pre dobrih sto godina več igralo kod nas. Samo njegovo ime je bilo Lucky. Taj drugi Ramadazuli u 22. stolječu če biti odgovoran i za asistencije.

 

Matias Garcia jeste 16-godišnji Argentinac, koji če možda sa Partizanom zajedno u 23. vek? Možda če biti tad kod nas i Velibor Aničić, vezni igrač, kojeg smo »swapirali« sa Pašićem, koji se privremeno seli u Teleoptik.

 

Zaboravili smo reči u prošlom reportu i nešto o pozajmicama. Naš veteran Pašov je u prošloj sezoni igrao kao pozajmljen igrač Javora (33 utakmica, 3 gola, 5 asistencija), a možda više od njega impresionirao je Branko Jurković kod Imotskog (32 utakmica, 2 gola, 7 asistencija), koji je inače završio tek kao 8. Jurković je na ivici dogovora za još jednu pozajmicu, a Branimir Rebić je več tamo-u Bjelovaru.

 

 

 

»SKORO SIGURNO BAREM JOŠ JEDNO POJAČANJE NA LETO«

 

l3ZBpRl.jpg

 

1:1 kod Srema, 0:0 u Nišu, 4:1 protiv OFK Beograda i 1:0 u superkupu protiv Seville, trenutan je rezime Partizana u prva tri kola šampionata te u europskom okršaju. U domačem meču protiv Novog Sada crno-beli če imati priliku, da prvi put u sezoni zauzmu vrh tabele. Kakvo je mišljenje trenera Partizana odmah nakon utakmice protiv Seville?

 

»Izčrpavajuča utakmica, u kojoj smo ponovo imali probleme sa kontrolom lopte, suparniku nismo uspeli nametnuti svoj stil igre, i imali smo puno problema sa brzim Rubiom. U nastavku, kad su se Andaluzijci povukli, bilo je lakše, koliko to čudno zvuči, jer uvek kažem, da volim igrati otvoreno. Gol Markova bio je izvanredan«.

 

Da li je Markov po novom rešenje i na levom krilu kao možda treči napadač?

 

»To je i jedno od rešenja i za sad se skoro uvek pokazalo kao odlično. Na toj poziciji može lakše iskoristiti brzinu i šut sa desnicom.«

 

Ramudzuli?

 

»Na tri meča dva gola i asistencija. Bolje skoro ne može.«

 

Prva dva kola i gostovanja te gubitak četiri boda-vas to brine?

 

»Kod Srema je uvek teško, oni su minut pre kraja promašili penal, kod Niša smo več gubili bodove. Ne brine me toliko, jer je početak sezone, ali moračemo popraviti određene stvari, pre svega u veznom redu, gde pravimo puno grešaka. Na sreču, recimo u poslednjem meču jih je i Sevilla, ali neki protivnik tog neče puno puta tolerirati.«

 

Dali če biti do kraja roka još nekih pojačanja onda?

 

»Pratimo situaciju, otvorene su neke priče, pratimo sve pozicije, ali trenutno vezni red nije naš prioritet, jer sam još uvek uveren, da sa tim igračima to  može bolje. Prioritet su možda neke druge pozicije, koje če treba za par godina updejtati, ideja jeste o nekom novom i mlađem štoperu, jer je Horvat u poslednje vreme puno povređen, a želja je i, da imamo zanesljivog golmana broj 2.«

 

hPoIEmC.jpg

Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

Kraj sezone 2186/87


 


Mvii9ex.jpg


 


KOLIKO LICA IMA PARTIZAN?


 


Sezona bez Ostojića i sa 0.5 Cerovića značila povratak iz šeste u »samo« petu brzinu


 


 


Kad je sudija u poslednjem, 32. kolu označio kraj sezone-u Humskoj je gostovala Zvezda u derbiju bez golova, Partizanov trener je rekao, da »je šteta, što je sezona završila-želim odmah u novu«. Kad čete na kraju reporta videti novi dopunjen kabinet trofeja, rečičete, šta ovaj lik OPET piše tako depresivno uprkos osvojenim svim trofejama u sezoni?


 


Evo. Sad več znate. Ali mislite si, što god očete-sam smatram tu sezonu kao povratak nazad, u »realnost«. I baš taj term-povratak-znači, koliko visoke standarde je postavio Partizan u tom sejvu. Partizan 2086/87 je Partizan »nekih novih klinaca«, kockanja, pokušanja taktičkih nadmudrivanja, fluktuacija, a može se rečina kraju i-karaktera. A taj je bio vezan pre svega na »promenljivu« (opet-termin visokih kriterija) formu crno-belih, koja je bila stalnica pre svega jesenskog dela. U tom periodu Partizan je, kako da kažem, Partizan igrao: belo, pa crno, pa belo.


 


 


JESEN 2086


 


wKsXDYE.jpg


 


Ajmo dati u »beli« period i prva dva kola šampionata, iako je Partizan osvojio samo 1/3 ispljen. Početi sezonu kod Srema nije lak zadatak, pogotovo, kad suparnik u 89. minutu promaši penal za pobedu. Več u tom meču zapalila se jedna od svetlih stalnica te sezone-južnoafričko pojačanje u napadu Ramadzuli-pogotkom. Igrom Partizan nije oduševio, i trpeo je puno muka; tih je bilo nešto manje u Nišu, gde bi si zaslužio sva tri boda. No, nakon superkupa protiv Seville, Partizan je naravnao strelske aparate-veoma efikasnom igrom oduševio sve. I pazite, do uključujuči kup utakmice protiv Bora, bilo je na svaki utakmici toliko strelaca, koliko je bilo golova-samo štoper Horvat je protiv Bora postigao više od jednog (2) gola!


 


Onda je kraj septembra do početka novembar počeo-čudan i za Partizan veoma nekarakterističan period.


 


gX4bNDn.jpg


 


Period, u kojem je napad, a i sama igra potpuno zatajila i u kojem se zvalo Ostojića (koji je bio u rezervnom timu). Prvo su crno-beli naleteli na Rad, koji je bio u naletu zbog odlične forme,a pogotovo meč u Londonu značio je kraj karijere čak dvojice igrača: Tsotetsija na golu Partizana te bekovski kombinaciji dvojice Ukrajinaca, Ponomarenka i Mekejeva, od koje je kraču potegnuo desni bek Makejev, koji je slan u rezerve i od tad dalje mislim, da se nikad  nije pojavio u prvom timu.


 


Od tad dalje Partizan nije više izgubio, ali nije ni postigao više od gola po utakmici, a največi razlog tome bila je-katastrofalna forma »programiranog« (taj termin ču sad zvanično ukinuti) prvog napadača po Ostojiču – Milana Gavrilovića, koji je u prvih 15 utakmicama postigao 1 (jedan) gol.  U tom periodu crno-beli nisu i uspeli savladati Celtica dva put, zatim su oddali četiri boda kuči proti Javora (plus: debi Milojevića*) i Nišlija, nekako prošli Vošu na penale. Glavni »highlight« tog perioda kao šibko nadolazeče zimsko sunce bila je druga uzastopna jesenska pobeda na Marakani, izbojevana neobičnom taktikom.


 


AAvNB4V.jpg


 


Tako je Partizan krenuo na Zvezdu na Marakani, gde je pogodak odluke (Horvat) pao več u 5. minutu. Od 86. minute igrao je sa igračem manje (Ramadzuli). Šutevi 12:4 (4:2) za Zvezdu.


 


Kad smo nekako konsilidirali tim, i forsirali igrače zbog forme i morala, ne zbog imena, tad je počeo onaj stari Parni valjak, koji je na jesen stvorio več lepu prednost u šampionatu, zahvaljujuči nizu uzastupnih pobeda i još nečemu-ruski ruleti menjavanja na pozicijama 2-3, gde se sečam, da su bili prvo OFK Beograd, onda Srem… a na kraju največe iznenađenje prvog dela-Rad. Največa pobeda tog dela jeste u Ligi Šampiona, u poslednjem kolu, u kojem je Partizan, da bi osigurao prvo mesto, pobediti Spurse kuči sa tri odnosno više razlike zbog 1:4 u Londonu.


 


9YrRTn4.jpg


 


Karakter? Pobeda je značila prvo mesto u grupi (al)i Bayern u 1/8 finala, Bayern sa Darkom Pavlovićem, koji se nakon avanture u Manchesteru vratio nazad na Allianz Arenu.


 


 


8y5nrun.jpg


 


Kad smo se od jeseni oprostili sa petardom protiv Mladosti u kupu, tri dana nakon povratka iz Japana, prvi put me nakon ovacija na tribina bolela glava. Kako je več bilo samo koji mesec dana nazad, kad smo plakali za nekim pojačanjima-za koje smo več odredili dolazak u januaru 2187? Sad se problem promenio-kako sad  nakon takve forme igrača, i kuda, ukomponirati te novodošle igrače, za koje čete saznati u sledečem razdelku? Pogotovo pobeda 7:1 nad Kaizer Chiefsima je oduševila, i najavljivala povratak otpisanih. Rogić umesto AMR na AMC; gol Onianija i Sulejmanija*, čak veteran Pašov je odigrao maestralno. Samo u jedno sam bio uveren: Gavrilovićeva sezona je gotova.


 


Ali naravno, da je FM odigrao maaaalo drukčiji film.


 


UdobKZR.jpg


 


 


TRANSFERI NA ZIMU (taj dio pisan je u vreme dejanskog igranja, na zimu 2187)


 


Ivan Canev (Čanev?) (DC, CSKA Sofija). Sveto Josifov je njegov idol, to je rekao, kad je prvi put prešao prag Humske. Bugar če biti natreniran i kao DR.


 


Nebojša Djorić (D/WBR, Novi Sad). Dovede, da popune rupu 3. desnog beka, na početku če biti stavljen u Teleoptik, kao dugoručno rešenje.


 


Julio Cesar (DC/DM, Fluminense). Ne znam, da li nama je baš trebao, ali impresionirao me njegov Jumping 20. Biče natreniran i kao AMC-pogledajte jednog Sretenovića, koji ima na polusezoni več 6 golova.


 


Dejan Mihaljević (GK, Rad). Imali smo barem 4-5 možda boljih, ali u glavnom se nam nude Južnoamerikanci. Možda čemo ka njima pogledati, kad Szalai ode u penziju, ali za sad smo tražili samo jednog solidnog domačeg golmana kao broj 2, jer Tsotetsiju je vreme isteklo.


 


Transfer period u Srbiji zaznamovali su još ovi zanimljivi transferi:


Nebojša Gligorić (D/WBR) – 12,5 mil. iz Zvezde u Srem


Bogoljub Simeunović (D/WBL/ML) – 7 mil. iz Novog Sada u Srem


Miroslav Weiss (AML) – 6.5 mil. iz OFK Beograda u Liverpool


Marko Vlajić (AML) – 3 mil. iz Spartaka u Novi Sad


Dušan Stojiljković (DM) – 1,6 mil. iz Pule u OFK Beograd


Borislav Milosavljević (MC)-650 k iz Partizana u Javor. Posle samo pola godine i brez prave prilike, 18-godišnjak napušta Humsku.


 


 


PRVENSTVO (I.)


 


»Ne kupujemo puno flopova, ali kad jih, oni stvaraju istoriju«. Tako bi mogli reči za eks golmana Rada. Mihaljević je solidno debitovao u Kuli, zatim branio protiv bivšeg kluba, i uprkos slabi predstavi protiv Voše… nekako…ponovo dobio, da bi malo razbremenio Szalaia (jedini preostali dobar golman), priliku i u domačom večitom derbiju u Humskoj. Tad je Zvezda lovila čak priključak za top i bila 7. izza OFK Beograda i imala misiju nemoguče. 


 


Obično zabija na Marakani, ali u Humskoj je bio dio istorije: Altin Mile je slobodnjakom savladao slabog Mihaljevića (u drugom poluvremenu ocena 5) za, ako je moja statistika tačna, prvu pobedu Zvezde na stadionu Partizana posle slabih 37 godina i 12. septembra 2150 (1:0). To je bila spasilna biljka za Zvezdu, koja je u 22. kolu savladala još Rad i Gradjevinare, jedne od iznenađenja, poslala u plejout. Tamo se nalaze i fudbaleri iz Kule, koji su recimo dobili dve od prve tri utakmice, a onda ušli u niz od 15 meča bez pobede.


 


1h41CKd.jpg


 


Partizan je poraz doživeo kod Voše uoči europskog meča, a zatim opet uoči meča u istom takmičenju, bio nadigran i od Javora u 22. kolu. I to je bio zaslužen poraz, samo jedna utakmica od mnogih, gde je od Partizanovih igrača prevlađivao-prosjek. Ocene 6, najviše 7, a najviše me bolelo to, što  nikako nisam uspeo, da prognoziram, kako če neki igrač igrati. Izuzetak su štoperi i-Ramadzuli, koji je na prolječe eksplodirao, ali bio je… usamljen.


 


 


 


 


 


EVROPA (I.)


 


Raskorak crno-belih između Evrope i šampionata  nije nešto novo. A čudno je, da je taj raskorak postao veči premosorazmerno sa jačinom faze takmičenja. Pa tako se činilo, da smo finale pre finala imali več u dvomeču protiv Bavaraca, protiv kojima smo se sreli prvi put nakon 18 godina.


 


qci6QMQ.jpg


 


Slabe gostujuče predstave? Ta u Minhenu nije bila takva, samo je Bayern prvo iskoristio projektil Albanca i onda, kad smo išli svi u napad za gol, još gol za užasnih 2:0. Liverpool prošle godine, Spursi ove… uvek se desio povratak. Šta to znači-karakter ili…? U revanšu gola »Rame« i povratnika (ali samo na kratko) Gavrilovića, da bi onda nakon drame na penale i odlučujučeg gola Sretenovića ipak slavio Partizan na rovaš Pavlovića i sečanja na finale sa Man Utd-om.


 


 


3rpz22t.jpg


 


Od ekipe, koja je primila dva (četiri) gola na gostovanjima i dala nula, u naredne dve faze smo došli do tačke, u kojoj smo dva put zaredom postigli po četiri gola-na gostovanjima. Ramdazuli je imao šov na Mestalli (2 gola) i doživeo ovacije kao Ronaldinho u Madridu 2005., a još veče u Portu, gde je postigao hattrick.


 


Finale Partizan-Inter, drugi put u istoriji i prvi nakon 167 godina. Tad je Partizan izgubio 0:1, a sad je odlučujuči moment došao u drugom poluvremenu. U akciji, koja je lansirala Romanovskog kao prvog veznjaka tima i junaka finala sa predstavom karijere. Prvo je u 49. minutu primio  loptu, preigrao Fabrizia Pagliucu i slao bombu sa jednih 30 metara za 1:0. Belorus se pobrinuo i za drugi gol sa filigrantsko preciznim dodavanjem Loziću, koji je prvo bio iznenađen, da je zapravo sam pred golmanom, a zatim zabio za 2:0.


 


 


w7dj4qp.jpg


 


Posle finala u 2149. i 2150. te par navrata na izbacivanje, »večiti« če prvi put u istoriji odmeriti snage u evropskom superkupu! Jer večiti su pokorili Evropu-nedelju pre nego je to učinio Partizan, to je učinila Zvezda, pobedom u kupu UEFA nad Fenerbahčejem (vama je prezime Tomašević poznato?)! Turci su u polufinalu eliminirali Čelsi, a u četvrtfinalu-Hajduk!


 


 


PRVENSTVO (II.)  I KUP


 


Finale kupa protiv Javora imao je svoju predigru, barem za nas. Zbog nezadovoljstva nad suđenjem na Marakani u meču šampionata (!) protiv Zvezde bio sam kažnjen touchline banom, zbog kojeg je finale kupa (!) na istom stadionu protiv Ivanjičana vodio moj pomočni trener Nagy. 


 


 


xUTD9wg.jpg


 


Najnezaslužnija pobeda ikad? Zadovoljstvo i, da je drugi gol postigao mladi bugarski štoper.


 


U šampionatu Partizan je do kraja igrao kuči 3-2-0 i u gostima 2-2-1. Prva trojica nekako se sastavila (Partizan, Javor, Srem) i kao skoro uvek, pitanje je bilo, ko poslednji u LŠ ili OFK Beograd ili Zvezda? Odluka je praktično pala u 31. kolu, kad su Romantičari slavili na Marakani sa 3:2 i time poništili svoj domači poraz sa 0:1. Za Zvezdu je spasilna bilka morala na kraju biti Partizan u Humskoj.


 


Upravo ta pobeda OFK Beograda na Marakani več uoči meča Spartak-Partizan, overovila je titulu broj 54 zaredom za crno-bele, a visoki moral u timu rezultirao je jednoj od najjačih predstava u sezoni. Utakmica, u kojoj se je istekao Canev, i sa asistencijom, Lukman i Julio Cesar. Nakon tog meča imao sam več u glavi, kako ču posložiti tim za sledeču sezonu – i imali smo do kraja sezone dva domača meča…


 


… u kojima smo-uprkos povratku na 4-4-2 diamant- sa prosječnom igrom, sličnom kao u-recimo 30% navrata te sezone-osvojili samo dva boda.


 


TeJatw2.jpg


 


I opet postavili više pitanja nego odgovora za sledeču sezonu.


 


Uprkos trebleu.


 


D5tjVS9.jpg


 


 


 


TIM


 


C2a7J0y.jpg


 


 


ODLIČNO


 


Golman, štoperi, cela leva strana te Ramadzuli. Josifov, Horvat i Cojocaru praktično bez greški, ali zato smo dobili i novu nadu. Canev je štoper za sledečih 10 godina. Ponomarenko je naš prvi levi bek. Chilom i Bilek veoma dobri, isto važi i za Ungureanuja, koji isto kao Chilom može igrati i kao bek. Ramadzuli je ubedljivo prvi igrač tog tima-od 21 je 10 golova postigao u LŠ.


 


 


VEOMA DOBRO/DOBRO (MOJI KRITERIJI!)


 


Andrej Romanovski (MC): partija karijere u finalu LŠ, plus i mali broj žutih kartona, za bolji utisak fali mu koji gol u šampionatu, gde u dve sezone nije zabio!


 


Željko Djurić (AMR/L): Najbolji igrač na desnom krilu, ali ni on nije bio previše konstantan.


 


Marko Mitrović (AMR): 29 utakmica, 3 gola i 5 asistencija. Ne zasluži si još broja 1, iako želi biti prvotimac. Napredovao u odnosu na prošlu sezonu.


 


Aleksandar Sretenović (DM/MC/AMC): Povrede su mu opet uništile dio sezone. Plus su njegovi golovi, u odnosu na njegov passing 19 je samo 1 asistencija malo.


 


Mladen Čenić (DR/L). Prvi izbor na DR, od njega nečemo očekivati ofanzivnih briljantina.


 


Stjepan Lozić (ST): Od njega očekivano. U ligi  neče puno zabijati (9), jer nije svetska klasa, zato če biti svaki ispljen od 10,15+ veliki uspeh; ali če i asistirati (8).


 


 


MOŽE TO BOLJE


 


Julio Cesar


 


Pereira


 


Ognjen Bogunović (DR): slična situacija kao kod Mitrovića, želi biti prvi izbor, a to ne može biti, odgovoran za 2 greške za primljen gol. Interesiranje OFK Beograda ipak znači, da ide za kvalitetnog igrača, a ima i više ofanzivnih plusa od npr. Čenića.


 


 


ZGGn6mt.jpg


 


Napadači Novica Markov i posobno Milan Gavrilović, koji vode osobni rat. Ako prvi ne bi bio produkt naše škole, odmah bi leteo. Drugi če verovatno to uraditi na leto-25 utakmica i 3 gola (Crna Gora: 20/6), katastrofalan je konto crnogorskog napadača, koji se nije probudio ni na jesen i za kojeg se zanima Čelsi.


 


Rezervni golman. Pod hitno nabaviti 1-2 golmana. Mihaljević je razočarao, ali če biti na raspolaganju u Teleoptiku, u slučaju, da se povrede prva 3-4 golmana.


 


 


ŠTA SA NJIMA?


 


Maksim Makejev (DR, 6.56). Ide van, od jeseni u Teleoptiku, eks mlada nada Grobara.


 


Veljko Cerović (AMRLC, 33 godina, Sale Ilić 22. veka). Legenda kluba nastupao je u glavnom samo na jesen (10 utakmica, 1 gol, 1 asistencija). Ugovor mu isteče u 2188. ali možda če dobiti neku priliku u oproštajni sezoni.


 


Na leto očekuje nas ozbiljan skauting-možda u Sloveniji? U21 tim če prvi put u istoriji nastupiti na OI.


 


rQ9gyPT.jpg

Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

mL3Dfvq.jpg


 


 


MORAMO POPRIČATI O TRANSFER POLITIKI (pisano u oktobru 2187)


 


Moguče zvuči čudno, zašto su omenjeni samo odlazci, ali događaji na leto i na početku sezone, o kojima čete biti obavašteni kasnije, prvi put nakon mnogo decenija, dajejo upitljivu sliku u Partizanove transfere u poslednje vreme. Odnosno u »pojačanja«, koja to-nisu (bila). Jeste-rebuild Partizana u tom sejvu sličan posao kao biti selektor Brazila u stvarnom životu: prvo je osvajanje trofeja a drugo to osvojiti lepom igrom.


 


U poslednjoj godini, možda čak i dve, crno-belima je falilo pre svega to drugo. Nekoliko puta Partizan se spasio ustrajnošču i tzv. pobedničkim principom, ali to  neče trajati uzalud. Sjenu na sve te trebleje crno-belih meču neke utakmice, na kojima se pitalo-šta tu uopče crno-beli rade? Nečemo se toliko fokusirati na transfere rivala, samo na nas.  I tu dio naše priče počinje.


 


 


ErgKVqu.jpg


 


 


Fokus mojih transfera je dovesti igrače sa pobedničkim mentalitetom, sa što večim (FM ME) fizičkim atributima. Politika ne-dovođenja več izdelanih ili nekih diamanta u20 iz naših rivala (Zvezda, OFK, Javor, Srem) se više ili manje izvaja (sa manjim izuzecima) i to je, mogu se pohvaliti, verovatno postao jedan od razloga, zašto je Srbija u poslednje vreme daleko prva po klubskim koeficijentima u Evropi i ima čak 4 kluba između 10.


 


 


 


yuV3d97.jpg


 


POKIMICA


 


Drugi dio transfer politike je pružiti priliku što više igračima iz vlastite škole (te igrače probam, kad ne zaboravim, označiti sa zvezdicom-*). Međutim-njihov razvoj u veliki večini primera-i to je jedan od problema u poslednje  vreme)-ide tako (kao i kod ostalih):


 


Prva faza: sa 17-18 godina igrač dobije priliku u prvom timu. Verovatno u nekoj kup utakmici ili nebitnoj domači. Ovde je uspeh več, ako dobije ocenu više od 7. Za braniče je uspeh, ako ne naprave neku grešku, za veznjake isto, za napadače, ako ne zabiju, nije problem. Ako naš tim pobedi, onda se bez obzira na to, kakav utisak je napravio igrač*, smatra njegova igra odličnom. Ali ako naš tim izgubi, ili ne pobedi (ispadne na penale), taj igrač je »na hladnom u u19« skoro do kraja sezone. Nezahvalno.


 


Druga faza: kad igrač preraste u19 i stavljen je u Teleoptik. Ovde se njegov razvoj nastavlja ili na pozajmicama ili u Teleoptiku (igranje fiktivnih utakmica), retko se ga stavi direktno u prvi tim. Problem sa pozajmicama jeste, da osim, ako  ne idu u nekog Superligaša, ne napređuju, i sa njih se vrate nezadovoljni. A oni, koji idu u nekog rivala velike četvorice (osim CZV) odnosno neke ostale klube druge kategorije sa odličnim uslovima (Borac, Mladost), su obično najambiciozniji, i odmah maštaju o prvom timu Partizana.


 


Treča faza je, kad igrač postane »dovoljno dobar« za prvi tim. Obično u prvoj sezoni regularnog igranja retko razočara-i trenerske oči ga idealiziraju! Onda dođe druga i (ako ima sreču) treča sezona, gde se vidi, da ipak-TO NI TO i stavljen je u Teleoptik(transfer listu. Ipak, nije svaki igrač Veljko Cerović ili Aleksandar Ačimović.


 


dUd5Pik.jpg


 


Kao posudjen igrač Radu, Partizanov štoper Aleksandar Djokić* (YI 2182) impresionirao je prošle sezone-kao jedini "igrač" Partizana!


 


 


TRANSFERI 2182-2187


 


Zanimljive stvari su za pogledati, ako stavimo neki prerez na transfer politiku Partizana u poslednjih šest godina. Od leta 2182 do leta 2187, u Humsku je došlo 30 novih igrača (ne uključujuči igrače vlastite proizvodnje.


 


Otišlo jih je 110 (uključujuči igrače vlastite proizvodnje).


 


Brza ocena tih 30 novih igrača daje zanimive rezultate i upogled u rad celog stručnog štaba.


 


2182/83:


 


Vlastimil Bilek (AML): standardan član prvog tima, ali njegova uloga tu je sve manja.


 


Marijan Kranjec (DL, AML): nakon odlične prve, dobra druga i slaba treča sezona. U januaru 2185 napustio klub i član je Štutgarta.


 


Dejan Iliev (ST): čuveni Bugar je bio dve sezone naš član, nakon toga je na vlastitu želju napustio Humsku za Man Utd. Liga Šampiona je zanj ukleta, bila i kod nas, i kod Utd-a.


 


Ma Wenhan (GK): Kineski golman, doveden iz naše bivše filijale Pekinga-nakon 1:5 kod Srema par sezona nazad zadobio osobne probleme. Prošle godine mu je istekao ugovor i par meseci zatim se prestao baviti fudbalom.


 


Levan Oniani (AM/FC): gruzijski ofanzivac je prestao sve tri faze iz prošlog razdelka, ali još je u Teleoptiku, jer mi 5% mozga kaže, da če kad ipak biti upotrebljiv.


 


 


2183/84:


 


Andrej Romanovski (MC): standardan član prvog tima i buduči kapiten.


 


 


2184/85:


 


Radovan Lazić (AMC, 19 g.): zaboravio sam, da to NIJE član moje vlastite škole (Berane)… 3. faza.


 


Cristian Ungureanu (univerzalac): član prvog tima, ali njegove partije su iz sezone u sezonu »slabije«.


 


Zlatko Rogić (AMR): velika nada, čak natreniran na AMC, ali nije impresionirao. Na leto 2187 je otišao kod Javora.


 


Damir Stanojević (ST): isto velika nada u napadu, dobar je bio u svojoj prvoj sezoni, ali u drugoj je podbacio. Na leto 2187 pojačao Srem!


 


Maksim Makejev (DR): O njemu znate sve, katastrofalne predstave prošle sezone… na leto 2187 mu je istekao ugovor i on je »pojačao« našeg rivala-Javor.


 


Branimir Rebić (Bjelovar, AMC): Nadolazeča sezona če biti njegova prva u prvom timu Partizana nakon dve pozajmice. O njemu više na kraju sezone.


 


Branko Jurković (D/MR/AMR): copy paste Branimir Rebić.


 


Stjepan Lozić (ST): U šampionatu zabija gol na svakoj 2-3 utakmici-do vremena pisanja-15.10.2187 u tekučoj sezoni JOŠ NIJE ZABIO u ligi, ima brace u kupu.


 


Pereira (DC/MC/AMC): Copy paste Ungureanu.


 


Vjačeslav Ponomarenko (DL): prvi levi bek u prvom timu, sa puno potenciala.


 


Gheorghe Chilom (DL/ML): Ofanzivni bek/defanzivno krilo-kojemu je teško bilo što zameriti. Možda čak prvi izbor na ML.


 


 


2185/86:


 


Dejan Lukman (ST): All round napadač-ofanzivac, koji je lani zabio 12 golova, ove sezone je na nuli. Ako ovako nastavlja…


 


Georgian Cojocaru (DC): Nakon lovljenja u prvoj, Rumun je standardan u prvih 11.


 


Borislav Milosavljević (MC) plus


 


Stefan Djukanović (AML): obojice nema više, nisu dobili ni jedne prilike. Prvi je član Javora, a drugi Borca.


 


 


2186/87


 


Russel Ramadzuli (ST): nema debate, ide za najbolje pojačanje u poslednjih par godina.


 


Mattias Garcia (DR): 15-godišnji argentinski desni bek je več prošlost, ovog leta prodat u Suboticu zbog slabog pejsa.


 


Ivan Canev (DC): pravo pojačanje!


 


Nebojša Djorić (DR): još bez utakmice u prvom timu, član Teleoptika.


 


Julio Cesar (DC/DM/AMC): gledajuči njegove atribute sam očekivao više od njega; malo zabija a i asistira.


 


 


Dejan Mihaljević (GK): brez komentara!


 


 


2187/88 (evo i ovogodišnje transfere, ako smo več ovde; o kojima če se mišljenje stvariti naknadno!)


 


Pedro Olivares (GK, CPD Junior, Kolumbija)-doveden kao buduči prvotimac


 


Tadej Kous (GK, Mura)-pa šta, ako smo doveli još jednog-člana u21 slovenačke repke, iako nije bio standardan.


 


Franc Avbelj (AMR-ST, Mura)-iz slovenačkih »crno-belih« još jedan ofanzivac, za kojeg je pitanje, da li če uspeti.


 


 


 


Sa krepkom su označeni igrači, koje smatram za prava pojačanja. Nije puno, zar ne? Ali je zanimljivo, ako vremensku vrtu još raztegnemo. Ajde to uraditi još do daleke 2176., pa da vidimo, da li zaista prevlađuju transfer (f)lopovi?


 


 


2181/82:


 


Milan Gavrilović (ST) – još u timu, ne pronađe prave forme!


 


 


2180/81:


 


Ivan Tomašević (ST): flop, prešao na free kod našeg večitog rivala, postigao čak gol u finalu kupa UEFA


 


Bakit Ahmedov (DR/MR/AMR): Azerbajdžanac je od leta več prošlost. Od juna 2180 odigrao je 5 puta. Još bez kluba.


 


 


 


2179/80:


 


Dane Petković (GK). To je onaj, koji je bio junak Posavca protiv nas. Dokaz njegovog kvaliteta je bio u sezoni 2182/82, gde je branio na čak 13 mečeva, primio osam golova, ali tih osam na pet mečeva. Sad član INON-a.


 


Željko Djurić (AMRL). Pojačanje u pravom smislu!


 


Georgy Varga (AM/FC). U sezonama 2181/82 i 2182/83 je zabio 34 golova, posle se issušio. Još uvek naš član u rezervama. Ako bi imao još 2-3 takve sezone, bi bi boldovan!


 


Jorge Farina (AMC). Flop, posle sukoba na treningu, nismo više računali na njega; Paragvajac je onda otišao kuči, da bi se vratio u Evropu i postao član Intera, za kojeg igra standardno kao i za nacionalni tim.


 


Aleksandar Sretenović (DC/DMC/AMC): u odnosu na predstave igrača na DMC osim Romanovskog, razmišljam, da ga vratim iz Teleoptika, kamo sam ga stavio, da dobije kondiciju zbog povreda. Verovatno pored Josifova najbolji strelac između defanzivcima.


 


Momčilo Čirić (ST): za nas bio flop, u Humskoj od januara 2180 do juna 2181-trenutno je igrač Srema i očekivano, voli zabijati (samo) protiv Partizana. 


 


Gabor Szalai (GK). Prvi golman tima.


 


Mladen Čenić (DR). Prvi desni bek.


 


 


2178/79:


 


Zoran Satler (DC): Tad tek treči štoper u timu, ali svejedno je bio pravo pojačanje.


 


Jegor Kajumov (D/MR): Ruski bek si je karijeru kod nas uništio utakmicom protiv Obrenovca, ali zato nije propao: njegove destinacije bile su: Marseille, Barca, Roma i Porto.


 


Tomo Raić (DR). Sedam sezona standardni prvotimac dok je izgubio formu i sad igra za Liverpool (kako čudno to zvuči).


Igor Bolšakov (MC). Nije bio novi Vladimir Bogdanov, tehnički više limitiran, ali veči atlet. Sad igra za Srem.


 


Herbert (DMC/AMC): boldovan zbog fantastičnih trenutaka, kad je bio u formi, možda je bio njegov doprinos timu nešto manje, što smo očekivali. Žrtav sremskog fronta-1:5.


 


 


2177/78:


 


Dragan Janković (DR/L): Za klasu, klasu i pol bolji od naših trenutnih bekova, sad član Barce-nismo hteli, da ode.


 


Vladimir Živković (DL). Doveden, jer je bio u Sremu stavljen kao rezerva., jer je umeo, da igra samo WBL!  Ne igra više.


 


 


2176/77:


 


Jevgenij Gerasimenko (DL). Čudan tić, po atributima za klasu bolji od trenutnih bekova, ali nanj nisam računao, i slao ga na pozajmice u Inter, kamo je prešao, kad sam ga imao »dosta«.


 


 


2175/76:


 


Svetoslav Josifov (DC)


Mislav Horvat (DC)


 


Najbolji štoperski par desetlječa!. E, sad dosta… da ne počinjem plakati.


 


 


ŠTA SAM TIME HTEO, DA POKAŽEM?


 


Da uprkos statusu Partizana nije lako pronači igrače, koji če se uklopiti u naš sistem igre.


 


Da je bilo u poslednjih npr. 5 godina neobično puno flopova.


 


Da je puno lakše »pogoditi« defenzivnije usmerene igrače nego ofanzivnije.


 


Gde je granica između idealiziranja igrača iz vlastite škole i jasnog stava, da li jesu dovoljno dobri za prvi tim?


 


Biti pažljiv i na mentalne atribute OFANZIVNIH  igrača, na koje do sad nisam bio: Decisions, Concentration…?


 


Ako idemo na skauting menu, evo, koji igrači se mi nude, mogli bi mi to lako…Nekad mi je ta sortiman bio glavni, sad su glavni filteri. Koji olakšaju ali i otežavaju stvari.


 


AdtK9bf.jpg


 


Očemo Partizan, popunjen Južnoamerikancima, koji, ako postaju prvotimci, zbog kvalifikacija za SP, propuštaju utakmice LŠ?


 


 


Aerial ability – mana večine takvih fudbalera – ali fizička snaga je preduslov za uspehe u FM 2007.


 


 


GDE SU, ŠTA RADE?


 


Izuzevši odlazce legendi, starijih igrača, i ovih, koji su bili našteti gore, ajmo se setiti nekih više ili manje poznatih igrača naše škole, na koje smo sad ili pre par godina polagali velike nade:


 


Ljubomir Isailović* (DRC, 32 g.): član INON-a Požarevac


 


Guillaime Sohier* (ST, 32 g.):  kratka avantura na početku decenije u prvom timu (neki kažu, da bi i taj sad bio bolji od nekih od napadača, koje imamo sad!), onda je igrao još za OFK Beograd, Rad, Young Boyse, a sad je Švajcarac član Getafeja.


 


Žarko Bjeković* (MC): ako ste navijač Man Utd-a i pratite Redcafe forum, setičete se, kako se nakon odlazka Fergusona idealiziralo njegove čak backup igrače, pa se pričalo i kakvo pojačanje bi bio povratak  štopera Evansa. Bjekovića sam mislim, da spomenuo samo jedan put, pošto ima »partizanovsko« prezime. Realisti kažu, da je Hajduk Kula, njegov trenutni klub, njegova realnost, spominju, da kod Partizana nije dobio ni jedne šanse. Idealisti vide njegovu kreativnost, timski rad (20) i radni zagon (18) i passing-17…


 


Paket južnoameričkih MC-a: Gilberto Aquino* (Paragvaj, u penziji) i Jose Javier Padron *(Kolumbija-član Atletica Nacionala, 30 g.)


 


Paket copy paste AMRC-a: Željko Ljajić*, Aleksandar Sindjić* i Borislav Maravić*, tipičnih primera trofaznog razvoja naših igrača. Prvi je bio na početku decenije prvotimac, sad igra za Posavac. Drugi igra za Rad, ali ima 0 nastupa za Partizan. Treči je najmlađi od njih, ali sve se čini, da če imati sličnu sudbinu. Trenutno je u Teleoptiku, spreman, da uskoči, ako budi hitne razmere.


 


Dalibor Vojinović* (AMC): pre 30. zaključio karijeru.


 


Radmilo Jelić* (MC, 23 g.): član Mladosti Apatina.


 


Vlada Željković* (AMRL, ST): izabran za igrača prvenstva u sezoni 2186/87, član Apatinaca!


 


Ognjen Marković* (ST, 32 g.): njega ne bi spomenuo, ako ne bi sad član Hajduka iz Kule u prošloj sezoni bio čak najbolji strelac lige sa -11 golova. Partizan je napustio več u 2176.


 


 


3QJhoIR.jpg


 


 


 


Inserti prvog dela jeseni 2187/88:


 


 


EtAUUk9.jpg


 


Pobeda nad Zvezdom u superkupu Evrope i osveta Ramadzulija. Onaj, koji je pravio raspored utakmica za početak sezone, trebao bi se sramiti, jer su se večiti međusobno pomerili več jedan put-u ligi-i to u trečem kolu, baš uoči meća u Monaku. Tad je slavila Zvezda sa 1:0, a Južnoafrikanac je bio ponovo isključen-kao i pre godinu dana na istom stadionu.


 


 


5Y7f4xe.jpg


 


Gubitak dva boda u Sremskoj Mitrovici (2:2-Čirić 90.) zbog greške Ognjena Bogunovića*, a presudio nama je poznati igrač. 25-godišnji desni bek Partizana, »zakrivio« je i pobednički gol Zvezde, bilo to naše dete ili ne-gorih predstava (6.17) nekog beka ne pamtim. Uz to-vest za crni humor baš posle tog primljenog gola:


 


TIZZLna.jpg


 


 


 


 


pA9FxX7.jpg


 


Poraz kod rivala u Minhenu (3:2 u šutevima u okvir za domače, ali 13:5 za nas ukupno) u prvom kolu , gde smo ostali bez dvojice napadača. Ramadzuli je do vremena pisanja doživeo več dve povrede, a Crnogorca smo rehabilitirali u prvom timu, na kontu ima toliko golova kao čitave prošle sezone-3. U grupi su inače još Napoli, kojeg smo pobedili samo 1:0 kuči, a čeka nas dvostruki duel protiv PSV-a.


 


w4MRuYB.jpg


Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

Sezona 2187/88

 

MOŽDA NIKAD PRE NISAM TOLIKO HTEO, DA SE SEZONA VEČ ZAVRŠI;

MOŽDA NIKAD PRE SA USHIČENJEM NOVE NISAM TOLIKO OČEKIVAO

 

(Kalvarija napadača posle Ostojiča-Vol. 2/3).

 

 

JESEN 2187

 

Nastavak jesenskog dela zaznamovali su pozitivni rezultati, ali to nije moglo sakriti činjenice, da je Partizanov kontingent napadača osim možda izuzetka Ramadzulija, igrao u zoni mraka. Nisam mogao, da verujem, na trenutke, šta gledam, ali su nas barem jeseni, spašavali štoperi, krila i neki put čak defanzivni vezni, da o golmanu Szalaiju je pričam. On je bio recimo naš glavni junak večitog derbija u Humskoj (2:1), i to kaže sve o našoj igri. Zvezda je povela golom Pranjića, a mi smo uzvratili golovima Chiloma i napadača Lozića- i to če ostati njegov prvi i jedini gol u prvenstvu te sezone!

 

Niz vezanih pobeda Partizanu nije omogučio neke prednosti, a za to je bio glavni krivac neočekivani hit. OFK Beograd (u 2188. če biti tačno 150 godina od njihovog poslednjeg naslova prvaka!) je do kraja jeseni nanizao čak 8 u nizu. Ostala dva »velika« su se utapala u remijima, a iznenađenje jeseni pored Romantičara definitivno bio je tim Posavca, koji je igrao veoma napadački-i na kraju to možda platio.

 

NismOfD.jpg

 

Bez praske smo bili u kupu, gde treba izdvojiti meč 2. kola proti Srema i prvi gol Branka Jurkovića za crno. Zanimljivo je bio i gostovanje Kopaoniku, kojemu smo se revanširali za šokantni poraz pre par sezona kod nas.

 

U Ligi šampiona je jedini srpski tim, koji je pobedio grupu-bio Javor! Mi smo svoju šansu prokockali na sva tri gostovanja, na kojima smo ostali bez pobede (nagradno pitanje: ko je podbacio?), pa je tako i naše demoliranje Bavaraca u revanšu ostalo bez pomena. Grupnio dio su obeležile dve senzacije: plasman Rijeke u osminu finala te prvo mesto Celte u svojij grupi ispred Celtica i Čelsija.

 

rjQiR7I.jpg

 

Na odmor smo tako otišli-kao prošle sezone, vedrih lica, a zato se (kao obično) pobrinuo i svetski kup u Japanu. Tu smo testirali formaciji 4-5-1 sa samo jednim istvorenim napadačem. Tu ulogu je fenomenalno opravio naše dete Feniks- Djoko Milenković, na kojega REDOVNO ZABORAVLJAM i koji je u dve utakmice postigao dva gola i asistenciju. Kad usporedim njegovo podcenjivanje te forsiranje Markova, samo mogu reči-gde mi je bila glava.

 

jPu6Iz2.jpg

 

Prizor iz finala svetskog klubskog kupa-šestorica igrača Partizana dolazi iz domače škole.

 

 

Onda se otvorilo nebo… pardon zimska piaca.

 

Bajka, da če Djoko Milenković odjednom biti standardni igrač došla je na ulazna vrata, kad su se crno-beli dogovorili o prodaji Gavrilovića u Čelsi. Crnogorac je za Partizan u poslednje dve sezone u 37 utakmica zabio samo šest golova i sama šteta  je, da nemam uključene engleske lige… No onda je došla detaljnja pretražnja za napadačima i crno-beli su uspeli uloviti dva, rekao bi dobra komada.

 

Silvio Kalinić (Maritimo). Iznenađenje. Sprva nije bio zainteresiran i skoro sam ga otpisao, dok mu nisam upisao največe moguče bonuse uz platu. Hrvatski internacionalac, koji (sic) u četiri utakmice za kockaste još nije zabio, če na mesec dana zaraditi okruglih 300k eura, što ga stavlja daleko na drugo mesto ispred svih-175k zarade Lukman i Ungureanu, a daleko ispred svih je štoper Cojocaru (425k/mesec).

 

Darcy de Souza Melo. Nemam velikih očekivanja od njega, ali je tu, da se uči i možda razvije u nešto veliko.

 

Onaj ko kaže, da gomilamo napadače: neka pogleda statistiku jeseni i našu lutriju sa njima:

Novica Markov* (17 utakmica, 7 golova, 4 asistencije) – da li če doživeti sličan mrk na prolječe kao nekad?

 

Dejan Lukman (15 utakmica, 3 goli, 5 asistencija): na granici Teleoptika

Stjepan Lozić (15 utakmica,3 goli, 1 asistencija)

Djoko Milenković (2 utakmici, 3 gola, 1 asistencija-na WCC)

Russel Ramadzuli (17 utakmica, 11 golova) – ali iza sebe ima slab kup nacija, gde u tri utakmice nije uspeo zabiti gola.

 

Iz Humske su otišli mladi Pavle Obradović*, još jedna naša mlada nada (Spartak), a sa Javorom smo se dogovorili o prodaji Aleksandra Sretenovića, ali tek na kraju sezone.

 

Največi transfer zime je odlazak još jednog Crnogorca-wingera Dragana Bajevića iz OFK Beograda u AZ Alkmaar (8.25 mil.). Romantičarima verovatno neče baš nedostajati-u 21 utakmica na jesen upisao je samo jednu asistenciju.

 

 

PROLJEČE: GLAVOM KROZ ZID

 

Partizan je bodom na Karaburmi zadržao prednost ispred vručih Romantičara, ali je u prvih pet kola nastavka upisao samo jednu pobedu. Več hladnim napadačima se je pridružio i Južnoafrikanac, od kojeg se  je očekivalo, da vodi tim napred. Ali to se več moglo očekivati nakon slabog kupa nacija-njegova Južna Afrika je ispala u četvrtfinalu, a sam nijednom nije uspeo zatresti  mrežu! Oni, koji su dovedeni, da rade za to, što su plačeni, su podbacili tako, kako se retko može videti. Ni Lukman, heroj europskog prolječa, u Superligi nije se snalazio; ni Lozić, koji polako postaje katastrofa, slična Gavriloviću. Dva zimska pojačanja još se nisu ogrela, pa su tako levji dio posla morali odraditi pre svega wingeri i Djurić, koji se ipak na kratko vreme (ali samo na kratko!) probudio.

 

Uz neefikasnost, na trenutke nama je falila i kontrola igre, zato smo u prvi tim uveli nazad Pašića, koji se žalio na neigranje, ali srpski Čileanac nijednom minutom na terenu nije pokazao, zašto mi mogao biti u timu. I žao mi je, da to kažem, ali opet nas je privremeno spasivao naš madžarski čuvar mreže- i protiv Sremaca na domačem stadionu, gde smo zasluženo izgubili. Prvenstvo je tako došlo do  manje neizvesnosti (posle Voše bili smo več na plus 8).

 

Tako slabi su bili naši centarfori, da sam si rekao-tako su loši, da su se jih čak povrede usmilile.

 

Onda se u meču 22. kola protiv Spartaka, gde je zabio dva gola, za par nedelja povredio Djoko Milenković, a par dana kasnije (nije prvi april) u europskom meču-gde je isto zabio 2x-još Ramadzuli.

 

 

tLiFwlw.jpg

 

 

DO KRAJA PRVENSTVA: OTPADNICI SPAŠAVAJU CRNO-BELE?

 

U Europi vruči Lukman tako je preuzeo mesto prvog napadača u timu, ali su neočekivano, barem na početku plejofa otkazali njegovi suigrači. Rad je iz Humske (autogol Čenića) uzeo bod, a zatim je Nikola Vidić (29., 90.) Romantičarima doveo veliki skalp Partizanovog stadiona i približao jih na samo minus 3. Nije Partizan vajen gubiti domače utakmice u šampionatu, ali prošle sezone to se desilo jedan- a te več dvaput. Da bi situacija postala još gorija, uoči 25. kola i meča u Sremskoj Mitrovici, Partizan je ostao još bez Romanovskog.

 

U trilogiji utakmica protiv Srema Partizan je za napad morao rekrutirati još jednog otpadnika, 31-godišnjeg Gjorgyja Vargu, ali pravi junak pobede od 2:1 bio je zimsko pojačanje Kalinić svojim prvim golom za Partizan u 58. minutu. Zbog europskih obaveza večito derbi 26. kola bio je prestavljen, pa je tako OFK Beograd pobedom od 2:0 nad Sremom privremeno čak preuzeo vodstvo na tabeli, jer je bio bodovno izjednačen sa crno-belima, nad koje su opet privreli crni oblaci-povreda (Djurića).

 

Gabor Szalai, koji je Partizan spasio (npr.) protiv Srema, bio je ponovo jedan od heroja nove teške pobede u 27. kolu u Ivanjici 1:0 (Lukman-kao jedini istvoren ST. OFK je protiv Srema igrao samo 1:1 i lakše se disalo na plus 2.

 

28. kolo i opet smo mi igrali poslednji iza drugih rivala i čekali jih. Videli smo novi remi OFK-a u Ivanjici (1:1) a zatim vrednu pobedu na Banjici 1:0, koju je prvencem sproducirao Darcy de Melo na asistenciju »Teleoptičara« Levana Onianija. Tri dana kasnije desio se odloženi meč 26. kola večitog derbija i prilika, da se ode na plus 7. Sa još jednim povratnikom iz Teleoptika, Maravićem (jedini preostali MR zbog povrede Mitrovića) to se desilo, a junaci (ponovo) (ne) očekivani. Sve bolji i bolji bio je Julio Cesar, koji je zabio vodeči gol u 16. minutu.  Zvezda je izjednačila iz slobodnjaka (Lalović-67.), a odlučio je Branko Jurković u 83. minutu. Za Zvezdu če to biti jedan od kobnih meča u borbi za LŠ.

 

Meč sezone i za OFK i Partizan bio je u 29. kolu na Karaburmi, gde je Partizan odbranio sve napade i time sa 1.5 noge došao skoro do nove titule. Skoro. Novi kolaps Zvezde (koja je inače plejof počela sa tri vezana poraza): poraz kuči od Rada i pad na 6. mesto. 30. kolo i meč protiv Srema za Partizan bilo je odgođeno, ali Romantičari se nisu dali i pobedili na Banjici 1:0 i ohranili borbu. No ta je bila i teoretički okončana, bez da bi Partizan u 31. kolu stupio na teren; a crno-belima je pomagao ko drugi nego Srem, pobedom od 1:0 nad plavo-belima. 

 

 

Tako se u poslednji večiti derbi sezone na Marakani ušlo sa zelenim moralom, dok je bilo  kod suparnika drukčije: 2 kola pre kraja Zvezdi je 4. mesto i LŠ bežalo na 6 bodova.  I kao toliko puta do sad-Partizan je zabio poslednji žebelj u njihovu krstu – 1:1 (Lalović 21.; Milenković 11.).

 

I onda je sledilo slavje i dva domača triumfa. Ali za najteži šampionat u poslednjim decenijama.

 

 

DjKa4n0.jpg

 

 

 

LAV KUP

 

U pet godina treče finale večitih, koji su bili hendikepirani povredom Mileja sve od 19.4. i koji više neče igrati u toj sezoni. Najubedljivija pobeda nad večitim rivalom te sezone, ali kao obično u poslednje vreme-rezultat je varljiv. Da nije Szalai ubranio dva pokušaja Zvezde zaredom u prvom poluvremenu…

 

 

 

5Hf4TUS.jpg

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA

 

Da če to biti još jedna između posebnih sezona za srpske klubove, nagovestila je udeležba sve četvorice između osam! Pod reflektorima bili su naši rivali: OFK Beograd je uspeo savladati za nas neugodni Bayern, Javor Lille, a Srem Liverpool .Za Partizan je osmina finala značila sreču u nesreči: kao drugoplasirani tim svoje grupe za suparnika je dobio poznatog rivala u poslednjim sezonama-Valenciu.

 

Netopiri su uzdržali skoro 90. minuta, dok nije udario naš europski najistvoreniji napadač u poslednje vreme. David Lukman u 90. Isti igrač je pogodio i ključni gol na Novoj Mestalli na 1:1. Za nagradu Partizan je u četvrtfinalu pao na Celtu iz Viga.  li svaki takav na papiru lagani tim-kad nemaš raspoloženih napadača-može se pretvoriti u Lens 2156.

 

To se čutilo u Humskoj na prvom meču, kao, da se sve zarotilo protiv crno-belih. U 16. minutu jedina velika greška Szalaia na golu i vodstvo gosta! Izjednačio je Lukman u 53. minutu, ali svejedno su gosti do završnice čuvali veoma ugodan rezultat 1:1, dok nije sledio neočekivani blitzkrieg in tri gola u samoj završnici za triumf od 4:1 (Lozič 87., Ramadzuli 2x u 90.).  To je bila poslednja eksplozija »Rame«-jer ga je praktično do kraja sezone odnela povreda… No, mi smo imali Luk(man)-a. Pred slovenačkim eksekutorom strepila je sva Evropa (nešto manje Ling long Superliga). Lukman je pogodio i u Vigu za pobedu od 2:0; drugog je zabio Pereira u 90.

 

Lq2hc1x.jpg

 



RQmwtHP.jpg

 

Pritisak, koji je pao na Lukmana, bio je neznosan-Partizan je u LŠ morao igrati bez čak 11 igrača prvotimaca, i od napadača zbog povreda/neregistracija imao samo još njega, Darcyja te neprepoznatljivog Lozića. I sve to breme bilo je pred crno-belima uoči polufinalnog duela protiv najneugodnijeg mogučeg tima, kojeg je mogao dobiti: tima, koji jih je ove sezone pobedio čak u Humskoj.

 

YjaolNc.jpg

 

Tim Srema.

 

Tim, koji jedini od »velikih pet« nikad nije osvojio europski trofej. Tim, koji se sa Partizanom nikad do sad nije sastao u fazama eliminacije LŠ – ali se zato sastao u čuvenom finalu pre 23 godina u Portu. Baš se tista sezona utisnula Grobarima u spomene-uključujuči i tadašnji finale kupa, Partizan je protiv suparnicima, OFK-u i Sremu uputio čak 68 šuteva, ni nije uspeo zabiti. I to sa puno boljim napadačima.

 

Na drugoj strani dva eks Grobara Momčilo Čirić te Damir Stanojević te Aleksandar Gligorić. Posobno poslednja dva su ekstremno brzi i neugodni. Iako uvek priželjkivam duele sa našim domačim rivalima u Evropi, prvi put, da sam strahovao i dao prednost Sremu kao favoritu.

 

Možda je to psihološko razteretilo igrače. Europska utakmica došla je samo par dana nakon ligaškog okršaja na istom stadionu. I opet smo mi prvi pogodili. Mister »zna se ko« je zabio na svoji 5. uzastopni evropski utakmici, i doneo nam ogroman kapital, koji se po meni nije smanjio ni za %, kad smo u 93. minutu u poslednjoj akciji na meču primili »deflected« gol. Revanš u Humskoj bio je neočekivano lagan. Ostali smo i bez Djurića, na klupu sam posedeo dva mladića, Lazića te pojačanje, Avbelja (17 g.). Triumf od 4:1 bio je triumf pre svega volje-naravno, da je između strelcima bio i Slovenac, koji je time verovatno postavio rekord u uzastopnim europskim utakmicama, gde je zabio barem gol.

 

Protivnik u finalu bio  je isto stari rival-Lyon, koji je u polufinalu eliminirao Man Utd. Obično bi nakon finala bila tuga par dana, ali nakon prespavane noči to nije bio slučaj.

 

Imali smo vodstvo-Darcy-ali Lyon je imao Herberta.

 

Od sad dalje boldovanog Herberta, našeg nekadašnjeg igrača, kojeg sam u prošlom reportu proglasio za »tako tako«.

 

7JfgNx4.jpg

 

Taj Herbert (kako sam bio slep-Finishing sad 20?!!) je kaznio sav Partizan i meni dao šamar na lice, zabivši dva gola – oba iz slobodnjaka u stilu nekad Juninha Pernambucana. Sami smo to tražili, konstantno praveči faulove na ivici 16-rca.

 

RS4cMkn.jpg

 

Aplavz.

 

Mi više nismo bili sposobni.

 

 

kCslHFO.jpg

 

2lK5B2L.jpg

 

 

TIM PARTIZANA

 

GOLMANI

 

Gabor Szalai (7.20) – 30 utakmica, 17 primljenih golova, 16 clean sheets,4 MoM. Samo četiri  nagrade za igrača meča i samo dva nastupa za svoju zemlju? Kriminal. Za šampiona Srbije neočekivano puno posla i protiv manjih klubova. Protiv velike četvorice-Srema, Javora, Zvezde i OFK Beograda bez njega bi »pišali« krv.

 

Pedro Olivares (6.82) – 17 utakmica, 7 primljenih golova, 11 clean sheets. Svoj posao je obavio korektno bez večih grešaka.

 

Tadej Kous (7.33) – 6 utakmica, 2 primljena gola, 5 clean sheeta. Malo iznenađenje! 21-letni Slovenac je dobio priliku samo na jesen. Jedina dva gola primio je kod Srema, a protiv Pekara u kupu, Rada, Napolija, New Yorka i Internacionala zaklenio je svoju mrežu. Na te dve poslednje utakmice plus na onoj proti Pekara dobio je ocenu 8. Ako če tako nastaviti, ne samo, da če postati broj 2… Dramatični finiš i manko rotacije sprečili su mu još koji nastup na proleče.

 

 

BRANIČI

 

Svetoslav Josifov (DC/DM, 7.57) – 46 utakmica, 5 golova, 1 asistencija, 9 MoM. 32-godišnji Bugar ne da se.

 

Georgian Cojocaru (DC, 7.34) – 32 utakmica, 1 asistencija, 2 MoM. Solidno, ali se mu vidi, da ima od štopera najmanju (11) koncentraciju (Joco ima 20). 11 greška, ali ni jedna presudna.

 

Ivan Canev (DC, 7.52) – 25 utakmica, 3 gola, 2 asistencije, 4 MoM. Zaista mu ne fali puno, uskoro prvi muž odbrane, to je jasno kao beli dan.

 

Mislav Horvat (DRC, 7.00) – 6 utakmica,1 asistencija. Hrvatski internacionalac sa 33 godina nije bio u prvom planu te sezone.

 

 

Mladen Čenić (DR/L, 7.00) – 33 utakmica, 3 asistencije. Uprkos niskoj oceni, Čenić je svoje zadatke obavio profesionalno, iako se 1-2 puta činilo, da se jedva kreče po terenu. Optična iluzija? Jedna greška: autogol protiv Rada, a po drugoj strani bez nekog presežka. Slično, kao što kažemo za sudije – ako se ga ne vidi, dobar je.

 

Branko Jurković (D/WBR/AMR, 7.09) – 34 utakmica, 2 gola, 4 asistencije, 1 MoM. Dobili ono, što smo očekivali, iako se naša desna strana ni počemu ne može usporediti sa levom. Za razliku od Čenića on i asistira i zabija, a igra i kao krilo. Dok neče hteti u drugi klub-dobri smo.

 

Vjačeslav Ponomarenko (DL/DR, 7.17) – 48 utakmica, 1 gol, 8 asistencija, 1 MoM. Ne desi se često, da neko igra skoro 50 utakmica po sezoni. Ako bi imali i na desnoj sličnog…

 

Cristian Ungureanu (DLC, ML, 7.25) – 16 utakmica, 1 gol, 5 asistencija. Skoro dvaput manje utakmica je odigrao Rumun u odnosu na prošlu sezonu, bilo to na poziciji beka ili krila.

 

 

VEZNI RED-ODBRANA

 

Pereira (DC/DM/AMC, 7.04) – 23 utakmica, 5 golova, 1 asistencija. I on je igrao puno manje.

 

Julio Cesar (DC/DM/AMC, 7.37) – 30 utakmica, 3 golova, 2 asistencije, 4 MoM. Kad smo se odrekli Sretenovića i nakon povred(a) igrali bez Romanovskog, Julio Cesar je postao motor ekipe. Jeste, tražio se puno vremena, ali je svojim zalaganjem i predstavama u finišu sezone osvojio Grobare. I ne-on nije Herbert.

 

Velibor Aničić* (DM, 7.47) – 19 utakmica, 2 gola, 2 asistenciji, 1 MoM. Važi slično i zanj. 22-godišnjak je odlično igrao dva zaključna meča sezone, a na jesen praktički nije bio u kadru ni za tribinu.

 

Andrej Romanovski (DM/MC, 7.18) – 28 utakmica, 2 gola, 5 asistencija, 3 MoM. Sa obzirom na njegove ne baš velike »scorove« teško je oceniti, koliko je Romanovski falio Partizanu u razdoblju od druge polovice aprila do druge polovine maja. To je surova realnost.

 

 

VEZNI RED-OFANZIVA

 

Željko Djurić (AMR/L, 7.08) – 26 utakmica, 4 golova, 3 asistencije, 5 MoM. Još surovija je realnost za 28-godišnjaka, koji je kod Partizana blistao pre svega u prve tri sezone (34 asistencija). Imao dobre i slabe trenutke. U Kuli je spasio Partizan pred porazom (golom u 93., dok je PFC primio gol u 90.), onda je zabio još Radu, da bi onda ušao u period stagnacije, gde je bio sasvim neprepoznatljiv. Posle povrede protiv Srema u revanšu polufinala LŠ nije više stupio na teren.

 

Marko Mitrović *(AMR, 7.20) – 20 utakmica, 2 gola, 4 asistencije. Njegova statistika ne primečuje, da je njegova plata čak 16 puta manja od Djurićeve (7,750 eur VS 130.000 eur / mesec!). Mitrović je odradio to, što se od njega očekivalo i njegova krivulja je suprotna Djurićevoj.

 

Borislav Maravić* (AMRC, 7.50) – 4 utakmice, 1 asistencija. Borisava, koji je bio u Teleoptiku, ne bi spomenuo, ako ne bi bilo povrede Mitrovića i tako je ostao jedini pravi izbor na desnoj poziciji. Sve utakmice u prvom timu igrao je u šampionatu, u finišu. Ima tek 23 godina, možda nije otpisan.

 

Gheorghe Chilom (D/WBL/ML, 7.30) – 23 utakmica, 2 gola, 9 asistencija, 2 MoM. Možda je njegov prednik Dinca Razvan Rat?

 

Vlastimil Bilek (AML/R, 7.57) – 14 utakmica, 3 gola, 9 asistencija, 1 MoM. Iskusni Čeh je blistao pre svega u Evropi, šta bi tek bilo, da bi odigrao 30 utakmica.

 

Branimir Rebić (AMC, 7.00) – 25 utakmica, 4 golova, 3 asistencije. Potencial JESTE tu. Kao ofanzivac solidan, ali dio mene ga zbog Agresije 15, Tacklinga 13, Teamwork 17, Workrate 16, vidi kao dobrog i pozadi.

 

Marko Pašić* (MC/AMC, 6.67) – 9 utakmica, prazna statistika. Slabo i slabije. Bunio se, da ne igra, dobio opet priliku, i prokockao svoju karijeru kod nas. To je sad sigurno.

 

Levan Oniani (AM/FC, 7.33) – 6 utakmica, 1 gol, 1 asistencija, 1 MoM. Gruzinac je još jedan od otpadnika iz Teleoptika, koji je doživeo prvi tim u zaključku kampanje.

 

 

NAPAD (=MISTERIJ LOPTE I GOLA)

 

Russel Ramudzuli (ST, 7.00) – 25 utakmica, 13 golova, 3 asistencije, 1 MoM. U 2188. je zabio dva gola Celti i to je bilo to, ostalih 11 na jesen. Pitanje je, da li bi opet došao do 20+ golova, ali do njega neču biti surov, jer zbog povrede nije igrao od aprila.

 

Dejan Lukman (AM/FC, 7.00) – 35 utakmica, 12 golova, 7 asistencija. Kod njega prednjači neverovatan kontrast. U Evropi nas je praktično sam doveo do finala, zabivši 9 gola na 13 utakmicama.  U ligi – 3 na 20. Ali njegovim golovima treba dodati i asistencije. Mislim, da če neke sezone imati i double double.

 

Stjepan Lozić (ST, 6.52) – 25 utakmica, 4 gola, 1 asistencija. Jedna od najgorijih pojedinačnih sezona bilo kojeg napadača Partizana. U ligi u 17 nastupa 1 gol. Šta čemo napraviti sa njim, ne znamo.

 

Milan Gavrilović (AM/FC, 6.75) – 12 utakmica, 3 gola. Nije više naš član, kalvarija se nastavila od prošle sezone.

 

Novica Markov* (ML/ST; 6.90) – 30 utakmica, 8 golova, 4 asistencije, 2 MoM. Zamislite si Martiala/Rashforda i trenera, koji napadača natrenira kao levo krilo.I stavi ga na najteži moguči trening taktike, da bi mu Composure još uvek (24 g.) ne prešao u dvocifreni broj.

 

Djoko Milenković* (ST, 7.38) – 13 utakmica, 8 golova, 1 asistencija, 1 MoM. 25-godišnjak je bio iznenađenje sezone i sledeču definitivno če početi u prvom timu.

 

vWsuiAX.jpg

 

Darcy de Souza Melo (ST, 6.92) – 12 utakmica, 2 gola, 2 asistenciji. Do kraja života če pamtiti gol u finalu LŠ, koji na žalost nije doveo trofeja.

 

Silvio Kalinić (ST, 6.80) – 10 utakmica, 2 gola, 1 asistencija. Ali ta gola su bila protiv Srema i Zvezde.

 

Gyorgy Varga (AM/FC, 7.00) – 6 utakmica, 2 gola, 3 asistencije. Veteran je dokazao, da je bolji kod asistiranja nego od zabijanja, iako mu 90% igrača verovatno ne seže do kolena.

 

 

 

ZBOGOM I HVALA…

 

Veljko Cerović*

 

jIHE9we.jpg

 

Valentin Pašov…

 

5UZFdMk.jpg

 

 

… ZA KRAJ JEDNE ERE.

 

 

UOČI SLEDEČEG REPORTA:

 

Partizan je u sezoni 2187/88 na svojem stadionu izgubio čak dve utakmice u šampionatu.

 

Prošle jednu. Da ne govorimo o broju prosutih bodova.

 

Nismo naviknuti, da u Humskoj gubimo, ni da delimo bodove.

 

Od sezone 2189/90 na tom stadionu nečemo izgubiti nijednu utakmicu više.

 

I nijednog boda više.

Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

Više od pola stolječa borbe sa lokalnom opozicijom je prestalo


 


PARTIZANU ZELENO SVETLO ZA (DRUGI) NOVI STADION I ZA NJEGOVO IME


 


Posle »stadiona JNA« i »Stadiona FK Partizan« nova največa arena na svetu, sa skoro 180.000 sedišta


 


Moguče, da su ti svi domači porazi od OFK-a, Srema, i lani od Zvezde imali neki smisao. Kako drukčije si onda razlagati vest, koja je zapalila region i svet na početku juna.


 


 


kmC43sD.jpg


 


Ne rade samo fudbaleri, stručni štab, nego i u kancelarijama Najviših. Trenutni predsednik Rade Ristić je na čelu zajednice (tek) dobre dve godine, i pre nego mu aplaudiramo na volji;  očigledno mu je uspelo nešto, što je poslednji put uspelo nekom drugom predsedniku, koji je Partizan predvodio u 22. vek. Tadašnji predsednik Nebojša Aleksić je vodio klub, kad je ta još igrao utakmice na »Stadionu JNA«, kojemu je bilo poslednje proširenje na 120.000 ljudi.


 


Predsedniki Partizana u tom sejvu:


 


Rade Ristić (3.5.2186-)


 


Radivoje Jević (22.1. 2168- 3.5. 2186)


 


Aleksandar Janković (21.12. 2156-22. 1. 2168)


 


Željko Živković (25.5. 2148- 21.12. 2156)


 


Ivan Djordjević: (28.11.2139 – 25.5.2148)


 


Dragan Vujović: (21.8.2123-28.11.2139)


 


Marko Zdravković (25.5.2112-21.8.2123)


 


Nebojša Aleksić (2.12.2087-25.5.2112)


 


Aleksandar Čekić  (27.12.2061-2.12.2087)


 


Veljko Pejčić  (21.5.2044-27.12.2061)


 


Milovan Djorić (6.12.2024-21.5.2044)


 


Jovica Peković  (9.12.2017-6.12.2024)


 


Ratomir Babić (11.11.2013-9.12.2017)


 


 


Arhiv kaže, da je prvi put u Humskoj šestcifreni broj gledatelja posmatrao utakmicu 7. kola sezone 2058/59 između Partizana i Bežanije (100.961), koju su inače dobili gosti sa 1:0. U sezoni 2064/65 se prvi put desilo, da je prosječni broj gledatelja u Humskoj prešla 100.000 (101.065). Kasnije je ta brojka pala, ali je onda opet bila iznad 100k, od sezone 2068/69 do sezone 2103/04.


 


U julu 2102. Partizan je najavio gradnju novog stadiona, sa kapacitetom 144.548 sedišta, koji je bio izgrađen u julu 2104. I zanimljivo-baš u toj prvoj sezoni na novom stadionu, prosječni broj gledatelja je posle dobre tri decenije opet pao iznad 100k. Ali to je bio iznimak. Evo, kako se prosječna poseta na »do sad novom stadionu« gibala do te sezone.


 


2104/05-2131/32


2132/33-2159/60


2160/61-2187/88


 


 


»Tresu se tribine«, glasi se legendarna Delićeva izjava, ali šta reči, kad se tresu Partizanove tribine. Najmanje dvaput stadion je bio 100% rasprodan, za ta oba slučaja znam, da su oba bila protiv Zvezde (2138, 2182). Zbog veličine stadiona Partizan je oborio i rekord po poseti (naravno) ne samo u kupu nego i u Ligi Šampiona. Polufinale protiv Valencie u (tragičnoj) sezoni 2132/33 videlo je 7 gledatelja manje od kapaciteta stadiona, a največa prosječna poseta u LŠ je iz sezone 2153/54 – 143.489.


 


 


TRENER PARTIZANA: NEVEROVATNA ČAST, ALI I OBAVEZA


 


TS81uVz.jpg


 


Nakon 85 godina če stadion-izgrađen če biti sledečeg leta i veči za oko 30.000- ili u istoriju-zbog gradnje novog Partizan če čak profitirati oko 250 milijuna eura! Ali če novi biti nešto posebno, jer če biti personofikacija. Trener Partizana još je u neverici:


 


»Ne znam, još ne mogu, da verujem. Ovo je verovatno največa čast, koju može dobiti neki trener, a da ju dobije u čas svog života… Moj rad, ali i rad mojih suradnika iz stručnog štaba, trenera, skauta, doktora, da o igračima ne pričam, je tom potezom dobio neki novi smisao. Smisao, koji se ne more usprediti ni sa jednim trofejom, kamoli individualno nagradom.  Ako bi vama rekao, da sam presretan? Presretan biču tad, kad stadion ponovo postane naša tvrdnjava.  Kako ču se osečati, kad ču voditi utakmice? To čemo videti za godinu dana. Svakakako se nadam, da čemo, i to je prvo, biti živi i zdravi, i da Partizan dovedemo na prag 23. veka.«


 


STRUČNI ŠTAB PARTIZANA (svi treneri treniraju i u19)


 


Zoltan Nagy – pomočni trener


Viktor Zajcev – trener


Igor Pejić – trener


Slobodan Obradović – trener


Irfan Marušić – trener


Miodrag Maksimović – trener


Kazbek Kuznecov – trener


Zvonko Joković – trener


Aleksandar Djukanović – trener


Jiri Bednar – trener za golmane


Niko Gomzi – trener


Ladislav Stano – glavni trener za u19


 


Zoran Vasić – doktor


Ivan Dukić – doktor


 


Manuel Tibaudi – skaut; legenda, koja je kod nas več od 2157. Eks golman Reggine, Nancyja, Monaca i Juventusa, igračka karijera mu je bila od 2134-2155.


Milenko Rešek – skaut


Miloš Protić – skaut


Sebastijan Potočnik – skaut


Jože Kumer – skaut


Jan Kostal – skaut


Boban Bokić - skaut

Link to comment
Share on other sites

Završena sezona 2188/89 - poslednja sezona neke ere


 


GOOD LUK-MAN


 


A7XN022.jpg


 


 


U utorak, 9. juna 2189, Partizanov stadion (Partizan stadium), sa nepunih 85 godina, poslednji put je gostio neki fudbalski meč. I kao, da je sudbina to znala več duže vreme; sa obzirom na završetak šampionata; pobrinula je, da je zajedno sabrala dva največa rivala u Srbiji. Dva najbolja tima Evrope.  Na ta dan igrali su samo Partizan i Zvezda.


 


Jer – šampionat je bio dokončan več tri dana pre, 6. juna, kad je ostala desetorica timova stavila sezonu pod ključ, odigravši svih 32 kola. Večiti derbi kao poslednja utakmica prvenstva, tog 9. juna se morao odigrati – kao prestavljen meč 26. kola, zbog europskih uspeha oba tima. Pa tako se taj dan nije pričalo ne o Javoru, ne o Sremu, ne o Posavcu, nego samo o Partizanu i Zvezdi; koja u to vreme ima možda najjači tim u proteklih najmanje pola stolječa.


 


I koja se možda prvi put, otkad u LŠ vode 4 mesta, uspela plasirati u najelitnije europsko takmičenje; pre svega zahvaljujuči odličnoj formi u poslednjem delu sezone, odličnim igračima, koji su tvorili TIM, a za sve to pobrinuo se i novi trener Aleksandar Mladjenović, koji je pre 22. kola zamenio Stevana Radina, koji je išao u Barcu.


 


Za tešku pobedu Partizana na meču, gde je važio samo prestiž i nije odlučivao o ničemu, pobrinuo se Dejan Lukman u 79. minutu – poslednji strelac na tom stadionu u istoriji.


 


fI2chAg.jpg


 


 


 


 


EURO 2188: U Švedskoj "Škutland" pokorio i Evropu


 


Ni kvalifikacije za sledeči euro nisu minile bez iznenađenja: pa če ga propustiti čak tri od poslednjih pet šampiona Evrope: Nemačka (2160, 2180), Španija (2164-propustiče Euro čak treči put zaredom!), Belgija (2172) te Francuska (2176).


 


Poslednje kolo je donelo žalost Crnogorcima, koji su protiv Makedonije igrali samo 2:2 i time omogučili Fincima, da su pobedom nad Maltom 6:0 obezbedili baraž. Još dramatičnije je bilo u grupi E. U pretposlednjem kolu je Belgija golom u sudijskoj nadoknadi savlada Wales sa 1:0, a Irska je zabila Kazahstanu osam golova 8:0. Tabela je uoči poslednjeg kola kazala:  Wales 13 i Irska 13, Belgija 12, Švicarska 11. Belgijanci su gostovali Kazahstanu, a Wales gostio Švicarsku, a cela Irska se tresla i navijala za mogu senzaciju Kazahstana, koji je imao 0 bodova. I zaista je došlo do bajke-centralno-azijski tim je prvom pobedom na koljena spravio dvostruke šampione Evrope i šampione sveta 2178 sa 2:1, a Wales je savladao Švicarsku sa 3:1 i tako su Irci došli do dodatnih kvalifikacija protiv Francuza.


 


Posle 0:0 u Dublinu, Irci su na sličan način kao Grci pre četiri godine, na Stade de Franceu šokirali trikolore golom 33-godišnjeg veterana Derby Countyja Alistaira Andersona u 89. minutu! Pored njih, na Euro su se plasirale još  čak tri ekipe, koje su nakon prvog meča bile teoretski u slabijem položaju. Madžarska, koja je posle 0:0 kuči igrala 1:1 u Kopenhagenu; Norveška, koja je pobedom 1:0 u Grčkoj izničila domači remi 1:1; a največi podvig uspeo je Rusima, koji su nadoknadili 0:2 protiv BiH-a i išli dalje nakon penala. Samo Rumuni su oba puta opravdali ulogu favorita protiv Finske, sa dve pobede.


 


 


Netradicionalni Euro bez prisutnosti tri od pet nacija nekad liga petice (Španije, Francuske, Nemačke), što se tiče grupne faze, nije završio velikim iznenađenjima. Još najviše su svojim predstavama oduševili Madžari, koji su zabili najviše, »čak« pet golova u tri meča.


 


td4xLmk.jpg


 


Značaj internacionalnog fudbala pokazao se u praksi u fazama eliminacije, gde su tri od četiri polufinalista prošli prethodnu fazu na penale. Talijani zasluženo, ali kontroverzno. Na drugoj strani sreča je bila zaveznik  Čeha (šutevi 4:17, 1:5) protiv Nizozemske i »orlova« protiv Engleske u reprizi finala ispred četiri godine. Englezi su imali u svojim nogama šuteve (15:7, 9:3), imali od 49. minuta igrača više; od 92. čak dva, ali »orlovi« su imali Grabeža na golu, koji je obranio sva prva tri penala u seriji (3:0). Grabež je Grobarima poznato lice-par puta je uništio crno-bele, a onda mu je uspeo direktan transfer iz Banjice u Sevillu; sad je član Barce.


 


24-godišnji Mirko Stoisavljević bio je junak pobede nad Češkom u polufinalu. Napadač PSV-a je preuzeo glavnu ulogu pošto se protiv Engleske povredio Gligorić. Aktualni prvaci Evrope če tako u finalu igrati protiv aktualnog – prvaka sveta, pošto su Škoti protiv Azzurra uprizorili povratak od 0:2 do 2:2 i slavili nakon lutrije.


 


Te posle sveta pokorili i stari kontinent.


 


VTZDhEQ.jpg


 


 


PRELAZNI PERIOD


 


sLVU2Hm.jpg


 


Iako naša škola u poslednje vreme izvodi hiperprodukciju desnih krila (poslednji na listi je Aleksandar Trninić-pozajmica), mi smo baš na toj poziciji doveli zvučno pojačanje iz Seville. Kad gledam Aleksandra Toneva, vidim naslednika Valentina Pašova-uz to, može igrati i centralno.


 


Klub su napustili Aleksandar Sretenović (Javor), Daniel Tsotetsi te ostali na free transfer. Na pozajmice od poznatih igrača išli su več spominjeni »Trle« (Pekar), Marko Mitrović (AMR-OFK Beograd), Dragiša Milojević (WBR,DM/MC-Novi Sad: sledeči u vrsti za prelaz u prvi tim) te najzvučnije ime: »okvareni« napadač Lozić, koji če formu ove sezone potražiti u Romi.


 


Na leto smo sa zanimanjem pratili Olimpijske igre u Kini, gde smo skautirali par potencialnih pojačanja, pre svega u dresu slovenačke reprezentacije, koja je prvi put nastupila na olimpijskom turniru. U fokusu su bili štoper Štancar iz Banika Ostrave (igrao LŠ prošle sezone), ofanzivni vezist slovenačkog šampiona Mure Branko Salamon, a i igrači, koje več imamo u timu – Franc Avbelj te golman Kous. Slovenija je došla čak do polufinala, gde su jih na penale izbacili Bugari. Na OI igrali su i Tonev, Canev te Brazilac Melo.


 


 


 


PRVI DIO JESENI: OSTVARANJE NEISPUNJENE ŽELJE I IGRA, KAKVU SMO HTELI


 


Kad se kraj augusta navršio žreb grupa Lige šampiona, za trenera Partizana se ispunila dugogodišnja želja – voditi Partizan protiv slovenačkog kluba u nekoj evropskoj utakmici. Sudbina je htela, da če taj klub biti NK Mura iz Murske Sobote, 15-struki slovenački šampion, koji verovatno igra najbolju deceniju i istoriji. Slovenački crno-beli iz Murske Sobote na severoistoku Slovenije su u poslednjem kolu kvalifikacija izbacili danski Vejle i za  nagradu dobili duele sa Partizanom, Heartsom i Fenerbahčejem. Stadion Partizana tako je dobio priliku ispratiti barem dvojicu svojih eks igrača i trenera: Simona Juga (sad pomočni trener) i Dejana Ribića*, sad 32-godišnjeg braniča, koji nikad nije dobio prave prilike u Partizanu.


 


Mura se sa Partizanom dobro nosila, i obe utakmice izgubila sa 0:2. U poslednjem kolu su u Škotskoj vodili 2:1 i imali u nogama europsko prolječe, ali su u 90. minutu nesretno primili gol za 2:2-i ispali. Partizan je-očekivano-u lakoj grupi osvojio 100% učinak.


 


 


imTczJe.jpg


 


Ali počnimo sa prvim delom jeseni (koju smo nekako smestili u tri mini delove), koji je za Partizan značio »povratak« ka Parnom valjku, kakvog poznajemo. Sedam pobeda u uvodnih sedam kola. Nekad bi to značilo več kraj šampionata, ali zbog odličnih Romantičara to naravno nije bilo lako. Glavne karakteristike tog perioda bile su:


  • odličan debi i predstave Toneva na desnom krilu
  • zabijanje Rebića iz AMC pozicije
  • odlučujuči gol Kalinića za pobedu u prvom večitom derbiju sezone (= nada, da če sad Kale proraditi«)
  • odlična suradnja Markova i Ramadzulija (Markov 2 gola proti Spartaku, gol protiv Borca)

 


100% učinak i euforija, no realniji temelji su se pokazali malo kasnije. Zabijanje napadača nije bilo toliko  konstantno, koliko smo hteli-zabijali su (i) drugi.


 


3JnOIt8.jpg


 


 


 


DRUGI DIO: TOUCHLINE BAN I POVRATAK PORODNIH KRČEVA UPRKOS POBEDAMA


 


U osmom kolu je došao prvi poraz sezone i pokazao nama to, što smo znali ali nismo hteli, da vidimo. Ne sečam se, zašto sam protestirao, ali dobio sam kaznu ne vodenja jedne utakmice, koju sam uspešno prošao na meču protiv Apatinaca. U meču protiv Novog Sada nekarakteristično zanj za ligu probudio se konačno Lukman.


 


No za najbitnije meče tog drugog dela jeseni sam proglasio mečeve 11. i 12. kola u ligi te meč 2. kola u kupu u Čačku. Loš početak /zaostatak odnosno slabo prvo poluvreme i onda na silu isčupana pobeda nisu u ponos crno-belima, pogotovo, kad pričamo o utakmicama na svojem stadionu, gde je bio vrhunac meč protiv Rada, koji nam je na trenutke ukrao loptu i očitao nam pravu fudbalsku lekciju. Moje reči igračima su copy-paste reči Save Miloševića iz meča protiv Javora, samo zamenite Javor sa Radom.


 


No, tri boda protiv OFK-a ipak nisu bila neznačajnija: tom pobedom smo Romantičarima prizadejali prvi poraz u sezoni te u 11. kolu otplivali na plus 8.


 


 


 


 


 


TREČI DIO: NESLAVNO SUDIJSKO GURANJE


 


hwqTNv5.jpg


 


Nakon demoliranja Heartsa 4:0 sa testnom taktikom 4-1-2-1-2 i odličnim Kalinićem došlo je na red gostovanje na Marakani, koje u poslednje vreme postaje urok. Sa istom taktikom i istim timom išli smo na pobedu… ali se neslavno vratili nazad… Nije bilo dovoljno, da smo bili nadigrani kao retko do sad (Kalinić ponovno nula)- u 49. minutu je naš golman Szalai (bez key highlighta) zaradio crveni i od tad dalje nismo se pobrali (1:2). Protest kod sudije Bojana Obradovića nije pomogao i dobio sam opomenu.


 


No-naredni događaji do kraja jeseni bili su takvi, da je bilo nezgodno pre svega meni-ništa kriv, ništa dužan.


 


OFK Niš je bio prva »žrtav« tog… ni sam ne znam, kako bi rekao. U našoj pobedi od 3:0 sudija Marko Stefanović jima je isključio dva igrača, a nama dosudio jedan penal.


 


(Utakmice u Murskoj Soboti protiv Mure u LŠ ne brojim, tako su evropske sudije, ali isto tako smo tamo imali  igrača više).


 


Osam dana nakon Nišlija u Humsku je došao Borac, a sudija čuveni Obradović. Kod rezultata 1:0 poklonio nama je penal, kojeg smo promašili, četiri minuta kasnije isključio gostujučeg igrača, što nama je olakšalo posao do nove pobede, od 3:0.


 


Šest dana kasnije igramo u Boljevcima proti isto tako »outsidera«, a sudi nama opet… pogodite ko. Ispljen: dosuđeni čak tri penali za nas (dva promašena) i crveni karton za domače. Pobeda od 3:1.


 


Proti Posavca igrali smo i u poslednjem meču jeseni, u četvrtfinalu kupa, ali kod nas. I ovaj put imali smo dosuđen penal za nas, kojeg smo promašili, i to nas je skoro koštao napredovanja, pošto smo u 89. minutu primili izjednačujući gol. Na kraju ipak idemo dalje.


 


bc6coY2.jpg


 


Zaključak: od večitog derbija, gde smo zaradili jedan crveni, u sledeča četiri meča (tri u prvenstvu i jednom u kupu):


  • dosuđeno nama je bilo čak šest (!) penala – od kojih smo pogodili samo dva (!),
  • a suparniku dosuđeni su četiri crveni kartoni (ako uključimo i meč protiv Mure-pet)

 


2RnAsEl.jpg


 


 


ZIMA


 


Razdoblje, u kojem se nalaze crno-beli, seča na ono ispred 120 godina, kad se nakon 20 sezona penzionirao legendarni golgeter Muha Savić i kad je Partizan skoro desetlječe tražio novog napadača za 15-20 golova po sezoni. U međuvremenu se nadao u svoje dete Vladimira Adamovića, koji si je legendarnim golom protiv Valencie u polufinalu LŠ 2172/73 zagarantovao deset godina dugu karijeru z Humskoj, iako po efikasnosti Muhi nije segao ni do koljena.


 


Bez obzira na to, da je Partizan na zimu 2189 bio još u igri u svim takmičenjima, na izgled u mirnom moru na površinu su izlazile neke nove slabosti, neke nove činjenice, koje se do sad možda na glas nisu smele izgovoriti.


 


To je, da je Partizan opet promašio kod izbora napadača – Crveni Zvezdi može samo, da se smije, pošto imajo »world class forwarda« (na kraju sezone na 45 mečeva 10 golova, 10 asistencija).


 


To, šta je radio Lozić na pozajmici u Romi, u ničijem slučaju nije pomoglo crno-belima. Hrvatski izgubljeni napadač počeo je zabijati u reprezentaciji (jeste, samo tri gola u 11 navrata) i kod Rome-14 na 21 utakmica. Isto tako jima ne bi pomoglo, ako bi i kod Rome bio slab. Zima 2189 je tako slala na hladno dva napadača, u rezerve. Silvia Kalinića i Brazilca Mela-kod drugom sam tek sad primetio, da ima Determination 9. Ipak, sa zanimanjem sam pratio mladinsko južnoameričko prvenstvo (u20), gde su skauti opozorili na jednog sličnog napadača. Ali sa važnom razlikom.


 


Josimar je karakterno možda nešto bolji od Mela, a druga stvar je to, da može igrati kao krilo. Pošto mu je leva noga bolja od desne, može igrati i kao napadač na desnoj strani-i tu ga vidim. Zato smo ga i doveli!


 


Sličan igrač, ali na suprotnoj strani, je  Milanov Sergej Bondarenko, kojeg smo imali na radaru več godinu dana. Po atributima mogao bi biti za klasu ispred Markova*. Međutim, glavni  razlog njegovog dovođenja, je odlazak ambicioznog (!) Željka Djurića u Juventus.


 


Štoper Ranko Branković došao je iz Borca. Doveden kao nada za napred. Josifov i Cojocaru su u 30-ima, a tu ostaje još samo Tsanev i djelomično Julio Cesar, koji je ipak zadnji vezni. Ima Partizan tu još dva potenciala iz vlastite škole, ali oba su imala puno povreda sa povredama i još čekaju na debi kod crno-belih. Aleksandar Jokić* na jesen (16. augusta) je slomio nogu, a na rehabilitaciju smo ga na prolječe poslali na pozajmicu kod OFK Beograda. Drugi, reprezentativac Sierre Leone, Wilhelm Beard*, na šansu če čekati u Teleoptiku.


 


Valionica talenata je, kao što znate i aktualni slovenački šampion Mura. Branka Šalomona smo pratili isto tako več duže vreme, ali ji ga nismo hteli oduzimati pre nego se slovenački crno-beli možda ne plasiraju u LŠ. To jima je uspelo, i kad se u  njegovu borbu uključio i Goteborg, pritisnuli smo na plin. Ako smo pre par godina promašili sa izborom »novog Vladimira Bogdanova«, da  li če biti sad isto sa novim »Andrejem Lukičem«?


 


Partizan i Muru ne druži samo crno-bela barva, nego i prijateljstvo, pa smo tako Muri vratili uslugu. Slovenačkog asa, 18-godišnjeg krilnog napadača Franca Avbelja, koji je blistao u našem u19 timu i kojeg smo na leto 2187 doveli od njih, na prolječe 2189 smo posudili nazad u Mursku Sobotu, sa opcijom kupovine od 2.8 milijuna eura.


 


Od ostalih superligaškij transfera čemo izdvojiti najzanimiviji-napadački dio. Momčilo Čirić (13.75 m.) če od sad tresti mreže u Ivanjici, a brzonogi napadač Posavca Petar Stupar, u Čačku.


 


 


 


PROLJEČE


 


Partizanov nastavak sezone možemo si naslikati kao more, pre koga treba doči do trojice trofeja i to more je nudilo sva moguča lica; slično kao što sam napisao u nekom od prošlih reporta. U prvenstvu titula nikad nije došla pod pitanjem, ali su se ponovili neki slabi trenutki, koji su došli baš pre europskih okršaja, ali začuda nanje nisu imali nekih utjecaja.


 


Tako smo recimo novu godinu zvanično počeli sa velikom pobedom kod Stamatovićevog Bayerna od 3:2 (u revanšu demoliran sa 4:0), da bi zatim oddali kuči dva boda za nas neugodnim Sremcima (0:0). Kad smo onda demolirali još Javor, sve je bilo u cveču. Javor je inače prolječe nastavio sa nizom od 13 utakmica neporaženosti, no onda je došao remi sa Borcem te dva uzastopna poraza od Srema i od nas i neočekivano je počeo pad po tabeli.


 


Zato se poraz kod Novog Sada može smatrati kao glup. Nismo izgubili od boljeg protivnika a stvari izgledaju još čudnije, kad stvari usporedimo sa recimo 4:0 protiv Bayerna. U tom europskom meču smo igrali bez sledečih igrača: napadača Ramadzulija (povreda), Kalinića (neregistriran za LŠ), prvog levog beka Ponomarenka (povreda) i Julia Cesara (povreda). Strelci: Jurković, Rebić, Chilom, i mister Evropa Lukman.


 


Kad pišeš neku karijeru, još pod večim pritiskom si, da uradiš stvari dobro, zato bi se nakon svake blamaže nekam sakrio. Meč poslednjeg kola rednog dela na Karaburmi smatrao sam-iako ide za odličnog protivnika- kao odlična prilika, da pre svega zimska pojačanja pokažu, iz kojeg testa jesu, pošto nas je za par dana čekao Liverpool na New Anfieldu.


 


 


fmmFHXB.jpg


 


I podbacili su na celoj crti. Nakon meča sam povukao izredne ukrepe, slične onima od Sremske Mitrovice pre par godina (1:5), a momak, koji je konstantno nastavljao sa praznom statistikom, čak se usudio buniti.


 


 


vTilFdB.jpg


 


 


Redni dio smo tako završili sa čak četiri poraza-isto su jih na  kontu imali u Apatinu…


 


cBnjnxB.jpg


 


Tako sam se odlučio, da barem jednog od njih – ne njega – stavim na hladno, a to je bio štoper Branković, kojeg do kraja sezone skoro da nisam pomirisao. Nekako sam uspeo sastaviti i pogoditi prvih 11 i konačno ugotovio, da je naš prvi napadački duo Lukman-Ramadzuli (kad nije povređen), a suprotno prema mojim očekivanjima, sasvim decentne partije je počeo slagati i Kalinić. Ako vama kažem, da je Hrvat (koji je u reprezentaciji još na nuli) bio za klasu bolji od Josimara… Skoro, da su prestale i rotacije na golu-Szalai je uprkos 34. godini još neprikosnoven, šta če dokazati još kasnije.


 


 


PRVENSTVO


 


Nakon pobede nad Apatincima u 23. kolu (2:0) i porazom OFK Beograda od Srema (2:3) prednost pred plavo-belima smo povečali več na +16, a njihovim demoliranjem od 5:0 u sledečem kolu na +19, sa time, da s upali več na 3. mesto. Na drugom je privremeno bio Javor, protiv kojeg smo imali pretposlednji slab dan u sezoni (poraz u Ivanjici), no sve naše rivale je prekosila Crvena Zvezda, koja je u završnici šampionata blistala u svim takmičenjima, u kojima je nastupala te došla do zauzeča 2. mesta, kojeg nije predala do kraja sezone.


 


U Partizanu smo u završnici sezone za neke mečeve promenili formaciju. Očigledno je kvalitet nekih naših rivala na zaista visokoj razini, pa smo tako u nekim utakmicama možda platili porez na previše ofanzivnu igru. Privremeno koriščenje 4-1-4-1 donelo je novu svežinu u toliko kritiziran vezni red, gde je varovalka između odbrane i napada postao Julio Cesar, što je Romanovskom kao zaista kreativnom MC-u dalo više slobode u igri. To nama je donelo sva tri boda u Sremu u 27. kolu (poraz je Sremce praktično udaljio od top 4), a pre svega dva kola kasnije na Karaburmi, gde je pobeda značila novi naslov prvaka. U anale če iči i pobeda na Marakani, gde je presudio eurogolom Julio Cesar, partiju života igrao je naš madžarski golman.


 


ULQWMsr.jpg


 


 


 


KUP


 


Četvrti put u šest sezona Marakana je videla večiti derbi u finalu kupa. Mladjenović je očigledno velik psiholog, pa je tako Zvezda u trečem pokušaju ipak došla do pobede sa dva i pola eurogola i rezultat neočekivano lako uspela zadržati i sa igračem manje  više od sata vremena.


 


wr7pBR2.jpg


 


 


LIGA ŠAMPIONA


 


Nakon 0:0 kod Pavlovićevog Arsenala (na rovaš vanzemaljca), gde smo igrali bez požuteg Josifova, Topničare smo u revanšu na poslednjem europskem meču na tom stadionu u Humskoj pregazili sa 5:1 (2 gola Lukmana) i zaradili novi finale protiv Lyona. Pre topničara izbacili smo još jedan tim iz Ostrva, Liverpool- 2:2 i 3:1.


 


U kojem smo-bez Cojocaruja i Lukmana- prikazali najbolju partiju, sudim se reči, u poslednje 3-4 godine. A sve je počeo slobodnjak Julia Cesara, kopija majstorija Herberta iz prošlog finala. Na žalost, srpski Brazilac zbog povrede nije igrao.


 


 


kkxSomo.jpg


 


Vladavinu večitih u Evropi nedelju pre potvrdila je Zvezda, triumfom u kupu UEFA; pre toga crveno-beli su izbacili Dortmund, Lens, Newcastle i veliki Real Madrid. Od ostalih rivala: Srem je ispao u osmini finala protiv Seville (0:5, 1:1), Javor je izbacio Celtu, da bi ispao od Arsenala (2:0, 0:3), dok je OFK Beograd takmičenje u LŠ završio na čak poslednjem mestu u grupi sa Arsenalom, Celtom i Spartom Prag.


 


Ny4cfLG.jpg


 


 


ANALIZA TIMA


 


9GkLTaP.jpg


 


Pošto podaci govore sami zase, neču prokomentirati svakog igrača, nego ču staviti samo nekoliko zabeleška:


 


  • Razmišljanje o kupovini novog golmana? Kad če Szalai prvi put popiti 3-4 komada, tad ču znati, da mu je kraj karijere; ali da li je Olivares pravi izbor? Imao sam poverenje u njegovih 12 za atribut 1 na 1, ali tek sam u praksi u meču u Ivanjici (0:2) to video. Kad je Čirić bio sam ispred njega, Olivares je bio izgubljen i nije imao ideje, kamo, da se miče.
  • Treba nam barem još jedan štoper! Od naših školarca te sezone imamo debi Bearda, ali on je puno povređen. Da li može biti rešenje Aleksandar Jokić, koji je bio solidan na pozajmici na Karaburmi?
  • Ko je nužniji, levi ili desni bek? Na levoj imamo Ponomarenka i Ungureanuja, a na desnoj je Čenić odmah nakon naslova prvaka Evrope zatražio odlazak. Tu je opcija Jurković, kojeg ja u osnovi ipak vidim kao krilo.
  • Da li je greška to, što sam Romanovskog u osnovi video kao defanzivnog, a manje kao ofanzivnog vezista? Možda »beloruski Pogba« treba neku varovalo iza sebe (Julio Cesar) i da u igri ima više slobode.

 


TKj7PV5.jpg


  • U napadu su Lukman i Ramadzuli ispred svih; izenađenje sezone uprkos za napadača skromnom učinku bio je Kalinić, a i Markov*, koji je 11 od 12 golova (čudo!) zabio u ligi, gde si deli prvo mesto strelca.

 


POJAČANJA?


  • Ocenu 4 (previše?)  si zasluži Tonev, koji je bio prosječan u ligi i veoma dobar u Evropi.
  • Ocenu 3.5 dajemo Bondarenku. Za naturalnog napadača gol i tri asistencije zvuči malo u 17 nastupa, ali u glavnom smo ga koristili na desnom krilu. Za Rusiju još nula golova!
  • Ocenu 3/2.5 dajemo Branku Šalomonu, koji nije imao prava nastupanja u Evropi.
  • Ocenu 2 dajemo samooklicanom "talentu" Josimaru, koji je u 15 utakmicama uspeo, da ostvari-samo  jednu asistenciju. Ne pamtimo, da bi neki ofanzivac imao tako praznu statistiku, kao ovaj Brazilac, kojeg sam smatrao boljeg od Mela. I karakterno! Sramota me je. Ali-kad idemo u njegov profil, enigma je još veča. Između preferiranih poteza piše, da voli slati duge lopte i da voli trčati sa loptom na levoj strani. Sa passingom 17 tako je netipičan winger ili inside forward.  Da li bi uspeo, ako ga natreniramo kao MC/AMC-a?
  • Ocenu 1 dajem štoperu Ranku Brankoviću, koji je još uvek enigma.

 


TJKDIoU.jpg


Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

SEZONA 2189/90: PRVI DIO


 


 


PRELAZNI PERIOD: MALO PROMETA 


 


57m5bCw.jpg


 


Malo prometa bilo je u prelaznom periodu na leto 2189. To, što vidite, bila su ne samo največa, nego možda i jedina »prava« transfera; bez i jednih pojačanja na leto ostali su npr. i Javor i Zvezda.


 


Partizan odlazkom Bogunovića* nije izgubio mnogo, malo drukčije je bilo sa Čenićem, koji je prešao u Real Madrid. Tako je ostalo skoro ispraznjeno mesto desnog beka, koje je djelomično pokrivao Jurković, a od te sezone je to mesto, barem na početku sezone bilo rezervirano za do sad rezervista u Teleoptiku, Nebojšu Djorića, koji je na tu priliku čekao možda čak previše. Izgubili smo i dugogodišnju ikonu i stub odbrane, Mislava Horvata, koji je u 35. godini prešao u Rennes. Hrvatski napadač Stjepan Lozić, »katastrofa pretposlednje sezone«; u poslednjoj je igrao na pozajmici u Romi, prešao je u Lyon.


 


dr5LjMM.jpg


 


Jedino zvanično »pojačanje« je ovaj urugvajski ofanzivac, kojeg smo doveli iz naše filijale, urugvajskog Nacionala, dok je u porodičnom smislu naš Aleksandar Jokić (DC) dobio šansu, da prvi put sezonu počinje kao jedan od 25 prvotimaca Partizana.


 


 


JESEN 2189/90: MISTERIJE NOVOG STADIONA, NEOČEKIVANA »POJAČANJA« TE VOJVOĐANSKA ENIGMA


 


 


NOVI STADION


 


11. jul je bio dan, kojeg smo svi čekali. Svečano otvaranje nove arene, največe na svetu, u kojoj če uskoro pasti novi svetski rekord po poseti.


 


OjVLGzg.jpg


 


Da li če zaista?


 


Isti hip, kad je stigla vest, da je stadion konačno Partizanov, šokirao me info screen Partizana.


 


 


ZrvW2zg.jpg


 


Od obečanih više od 175k sedišta, sad se na ekranu izpisalo »samo« 120.000. To je za skoro 25k manje od prošlog stadiona i ako smo dlakocepski, za 500 mesta manje od kapaciteta starog stadiona JNA u poslednjoj fazi širitve, negde na kraju 21. stolječa.


 


Bio sam šokiran i osečao sam se prevarenim. Tako, da sam zaboravio odstraniti kljukicu, da prijateljske utakmice vodi asistent-prvi meč posle otvaranja bio je prijateljski protiv Sportinga (gost i 2104. na otvaranju prošlog)- 2:1.


 


Možda, da je bio neki bug ili nešto, možda su sedišta bila izgrađena po delovima? Jer dva meseca kasnije, tih čuvenih 175k ponovo se počelo prikazivati na info skrinu Partizana, da bi 14. oktobra 2189 u meču LŠ protiv Valencie pao i rekord, kojeg sam toliko priželjkivao.


 


 


kVp46h6.jpg


 


5hroA9o.jpg


 


Druga važna vest, ali na žalost ne toliko, koliko sam to hteo-i time se konačno završio skoro 200-godišnji eksperiment-je ta, da je Partizan prvi put u istoriji tog sejva kao klub zadobio svetsku reputaciju (Worldwide). Ali to na žalost nama ništa ne pomaže kod dovođenja igrača, koji su več izdelane svetske klase. I to pre svega zbog početkog ekonomskog ratinga Srbije u editoru, zbog kojeg u Partizan ne mogu dovesti ni npr. Grka, Turka, Meksikanaca… Pokušaj dovođenja francuskog (odnosno igrača Mayottea) napadača iz Milana, očekivano je propao.


 


O77QB8h.jpg


 


Sad, kad tačno smo dobili tih 175.000 sedišta, ne znam; protiv Lilla je meč pratilo več 140k ljudi, ali zato se, kao u 2104., u prvoj godini prošlog »novog« stadiona, desio slični fenomen: ljudi su se ga očigledno uplašili. Prvi ligaški meč protiv Javora (tim iz velike četvorice rivala) je na »mojoj« Areni-»MAreni« (bez obzira na to, da li je bio kapacitet 120k ili 175k) ispratilo »samo« 87.546 ljudi.


 


MArenu je kao gost počastio i Srem, remi 1:1 je videlo slični broj gledatelja. Jeste, na prolječe če prvi put ovde gostovati i Zvezda, ali barem 100k ljudi u ovoj jeseni se na »MAreni« naglasilo samo u sledečim mečevima:


  • OFK Beograd (liga) – 121.882; zanimljivost: par dana kasnije OFK je bio gost u Humskoj u kup utakmici, na koju je došlo skoro 80.000 manje gledatelja!
  • Lille (LŠ) – 140.449
  • Man City (LŠ) – 142.450
  • Valencia (LŠ) – 175.328

 


Ako se komu to još čini puno, zajedno sa podatkom, da je prosječna ligaška poseta u jesenskom delu 89.851 i ukupna prosječna poseta (na rovaš LŠ) 95.530, neka si pogleda prosječnu posetu na »Partizan stadiumu« od perioda 2104-89 (nađete ju u reportu sezone 2187/88). A ovde za prikaz dajem još podatke o največi prosječni poseti, što se samo Ling Long superlige tiče u poslednjim decenijama:


 


x5vYxu7.jpg


 


Uveren sam, da če se slika u toku sezone popraviti; i da če se poseta večati iz sezone u sezonu. Ali zaista jeste strašljivo, da je na skoro 30k večom stadionu, prosečna poseta pala za oko 60k. U tom smislu zanimljiv je meč 1. kola kupa protiv Radničkog iz Kragujevca, kojeg je pratilo samo 19.155 ljudi! Evo, pogledajmo i ovde-kakva je bila najniža poseta u Humskoj u poslednje vreme i na kojoj utakmici!


 


QQV8vqZ.jpg


 


Poseta na utakmici u 2189. znači najnižu posetu u Humskoj posle 25. oktobra 2056 (130 godina nazad!), kad je Mačvu u kupu gledalo 18.911 ljudi.


 


 


AJDE DOSTA SA STATISTIKOM; KAKO SU IGRALI NAŠI?


 


 


W9zNIF6.jpg


 


Počelo je paklom u meču sa 36 stupnjeva u Apatinu, gde se više od boda nije moglo. Nakon toga je krenulo. Pored remija u Apatinu, Partizan je u gostima remizirao još dva put, a jedan put je bod iz Humske uzeo neugodni Srem. Bolje od toga se skoro nije moglo, jer se uzme u obzir i pobeda na Marakani, gde je, kao u superkupu Evrope, odlučio Ramadzuli. Igra sama je opet dobila rep i glavu te dobila novi napredak u odnosu na prošlu sezonu, a izpostavičemo sledeče igrače, pre svega u ofanzivi, i ovde se vidi, zašto je igra fluidnija:


 


  • ubedljive predstave Djorića na poziciji desnog beka;
  • uz Lukmana (18 utakmica, 8 golova) i Ramadzulija (18/10) neočekivano »probuđenje«  Silvia Kalinića (18/8), koji je u odnosu na prošli FM 2020 ME izgledao kao Messi;
  • 3 goli i čak 10 asistencija Novice Markova* potvrđuje moj doktorat iz FM-a 2007: naš brzonogi napadač sa Composurom 8 je veči dio polusezone odigrao na krilima (na ML je natreniran, a na MR ne, a tamo je odigrao pojednako dobro);
  • odlična polusezona  Radovana Lazića, jokera iz Teleoptika (4 golova, 0 asistencija), koji je kod nas več od 2184. (Berane, CG); od toga su tri gola bila Eurogola iz najmanje 30 m;
  • Branimir Rebić je bio njegov komplementarni dio na istoj poziciji – golova 0, ali zato 5 asistencija;
  • iznenađenje nama je priredio i Branko Šalamon, kojeg smo natrenirali kao napadača, a to nama je vratio sa 5 golova i 4 asistencije

 


Na žalost imaju i ne toliko dobre stvari, a te dolaze iz Brazila. Naš brazilski napadač Melo se teško povredio i praktično nije igrao na jesen, dok je karijera njegovog programiranog naslednika Josimara kod nas več završena. Brazilski veznjak-proglašen za najgore pojačanje u ligi- je i na šest mečeva, na kojih je dobio priliku na jesen, pustio praznu statistiku.


 


jELRnRY.jpg


 


Jesen je tako bila u znaku vodečeg dvojca, Partizana i OFK Beograda. Romantičari su dobru formu u ligi djelomično platili u LŠ, gde jima 9 osvojenih bodova pored Arsenala i Barce nije bilo dovoljno za kvalificiranje u osminu finala. Ostala trojica iz Srbije potvrdila je primat i status nosioca svojih grupa (!) i osvojila prvo mesto; najviše je »profitirao« Partizan, koji je u osmini finala išao na Marseille; Javor na Rangerse, a Zvezda na Bayern. U kupu UEFA svoju grupu su prošli Sremci, a pomalo iznenađujuče (lako) i Novi Sad te Mladost Apatin.


 


Drugo i treče mesto na tabeli Superlige delilo je čak 8 bodova, onda se ta razlika polako večala; a u doljnjem delu tabele nastala je nova grupa skoro otpisane trojice, Apatinaca, Loznice (prvi put u istoriji u Superligi) te povratnika ovamo-Voše.


 


 


j1SSXuN.jpg


 


ua3qano.jpg


 


Veči dio jeseni najslabije je pretilo upravo Lalama. A njihove predstave sa zanimanjem smo pratili (i sa njima trpeli)-zbog posebnog razloga.


 


 


PARTIZANOVA IKONA NA KARAĐORĐU


 


Novosadski fudbal več duže vreme je u znaku Kanarinaca i plavo-žute boje, dok se crveno-beli dio nikako ne može sastaviti na duže pruge. Pre nepune dve godine Voša je izgubila kvalifikacije za opstanak u Superligi protiv Borca, da bi se u prošloj sezoni kao trečeplasirani tim preko napornog plejofa preko Bežanije, Šajkaša i OFK Niša, vratila tamo, kamo spada. A šok terapija je tek sledila. Nama poznati Bojan Milošević sa Lalama je ispao, te se ponovo vratio, pa otišao u penziju. A novi trener je postao…


 


 


NsBaafX.jpg


 


Ikona Partizana. Zvezda youth intejka pre 20 godina, koji je igračku karijeru završio pre samo više od godinu dana. »Sale Ilić 22. veka«. Pitanje je, koliko pristalica crveno-belog dela Novog Sada je u toj euforiji (očekivanjima) bilo pozorno na mali detalj: da je Cerović pre 15 godina kao »đak«  i posuđen igrač Partizana sezonu 2174/75 proveo na pozajmici kod Vošineg mestnog rivala, ali tamo je imao samo epizodnu ulogu.


 


15 godina kasnije kao osoba, bez ikakvih trenerskih izkustva, soočio se sa največim izazovom u karijeri. Kad sam lepio taj SS Voše, bilo mi muka. Koliko malo mečeva?! Kad stavim SS Partizanove polusezone, moram, da stavim dva dela.


 


C3KvnrV.jpg


 


U prvih deset kola, Voša je bila na repu tabele, sa devet poraza, zajedno sa eliminacijom u kupu protiv niželigaša iz Karaburme.


 


Onda je na Karađorđe došao Partizan. Na suprotnoj strani moj nekadašnji igrač i igrač, koji je ne toliko dugo delio slačionicu sa večim brojem igrača, koje imamo u timu. Znao sam, kakav je bio kao igrač, ali kakav je kao trener?


 


1bpkJus.jpg


 


Skauting nije mogao, da bude bolji i sve se uresničilo. Na žalost Partizana, koji je iz Novog Sada uzeo samo bod. Gol nama je zabio igrač sa Paceom 9, a naša odbrana bila je nezbrana. No, nakon tog meča, Lale su se probudile, pobedivši direktnog konkurenta Loznicu, te uzela i Javoru i Sremu po bod. U poslednjem jesenskom kolu Voša je izgubila u Kuli. Na prolječe od sedam utakmica rednog dela preostaju još: Spartak (H), Zvezda (A), Rad (A), Novi Sad, (H), Srem (H), Partizan (A), OFK Beograd (H). 21. marta, u 21. kolu se tako nadamo, da če naš Veljko još biti na krmilu Vojvodine, jer ga čeka na našem stadionu nezaboravan sprejem.


 


 


VOJVODINA 2189/90-JESEN


 


Da bi u potpunosti razumeli izazov Veljka Cerovića kod Voše, treba razumeti tim, kojeg je preuzeo i sa kojima je u jesenskom del sezone pored slabih rezultata trpeo i zbog povreda i suspenzija (nedisciplina se videla i protiv nas) – Voša je daleko najnediscipliniraniji tim Superlige sa 26 žutih i 4 crvena kartona.


 


13 igrača več je napustilo Novi Sad več na leto 2189, pre nego je Cerović seo u Vošinu kancelariju, a za barem dva igrača može se reči, da je njihov odlazak bio »kriminal«, za što je zaslužen bivši trener Milošević. Levi krilni igrač Stefan Djukanović (22-jedan od čuvene dvojice, koja pre par sezona nije dobila priliku kod nas) prešao je u Srem; zbog njega Voša je bila u sezoni 2188/89 bogatija za 9 golova i 5 asistencija, a u toj je u Sremu prispevao 7 asistencija. Doviđenja i  55 golovima u 5 sezona: Vladan Gošić, 28-godišnji napadač je nakon promocije u Superligu novi izazov pronašao u Radu.


 


Prva i jedina dva pojačanja za sad u istoriji Veljka Cerovića milo rečeno mogu se smatrati za katastrofu. Univerzalac Saša Blagojević (DL/C, DM, MLC; Passing samo 12) došao je iz OFK Niša, a u svojoj igračkoj karijeri tek traži neki gol ili asistenciju. Slično se pitamo, kakav potencial je video u napadaču Radovanu Djordjeviću, inače detetu Zvezde, koji je u poslednje vreme zabijao u Padinskoj Skeli (43 golova u 3 sezone): u toj sezoni upisao je četiri nastupa i nula golova.


 


Timu ide prilog u simpatiji, da je u timu od 20-25 igrača čak sedam igrača vlastite škole; međutim uloge su izrazito nezbalansirane. Najbolji i najdraži igrač (2.2 mil.) je golman Milan Aleksić (videli su to i napadači Partizana), drugi je sa 1.8 mil. vrednosti 32-godišnja ikona, veznjak Milan Jević te Bojan Pavlović (na pozajmici iz OFK Beograda). Največi problemi su u odbrani i napadu. Dva od tri igrača, koji mogu igrati na desnom beku, jesu 38-godišnji Momir Ivanović (iz Partizanove škole) i 37-godišnji Oliver Manojlović. U napadu prednjače veterani iz BiH-a: Milisav Hadžiburić (33) i Martin Milenković (34), koji nemaju  brzine, ali kažnjavaju svaku nezbranost braniča.


 


Sigurno če biti u Voši pojačanja na zimu, jer svaki dan čitamo vesti o mogučim akvizicijama i pored Partizana biče zanimljivo pratiti i tu neočekivanu Veljkovićevu i Vošinu avanturu u toj sezoni.


 


 


BORBE ZA MUNDIAL 2190 U ŠPANIJI: ŠKOTSKI SPAS SEKUNDU PRE 12


 


d1ssOLv.jpg


 


Kad se u Evropi navršio redni dio za sledeči mundial u Španiji, bez obzira na učestvenike u baražu i ubedljiv plasman Srbije na največi festival na svetu, rečičemo, da bogata nacionalna pestrost igrača, koji  brane Partizanov dres, ipak neče doživeti vrhunca nastupanja na svetskom prvenstvu.


 


Izuzevši Srbiju (izravni plasman) te plasiranje BiH-a, Bugarske i Rusije u baraž, bez nastupa na mundialu ostale su preostale zemlje eks Jugoslavije (npr. Hrvatska-prvak 2170!), kao i neke zemlje, običajno snažnog ili poslednje vreme barem prisutnog istočnog bloka – Ukrajine, Grčke, Slovačke, Poljske, Češke, Madžarske; možda je ko zbog Romanovskog imao prevelika očekivanja i, što se tiče Belorusije. Razlog za tak »otpad« je pre svega koncentracija u kvalifikacijama – četiri grupe po sedam i četiri po šest reprezentacija, i tako naravno, da nije bilo prostora za sve.


 


Na (moju) žalost, Slovenija je ponovo dokazala, da je u poslednje vreme največi tragičar kvalifikacija-bez obzira na to, da je u tim kvalifikacijama igrala u snažnoj grupi. Pre poslednja dva kola tabela grupe 7 kazala je: Škotska (aktualni šampion sveta) 19, Slovenija 18,  i Italija (šampion sveta 2186) 17. U 9. kolu Slovenci su napunili mrežu Kazahstana, Italijani su savladali Gruziju 2:0, a Škoti remizirali u Švedskoj. Tabela uoči poslednjeg kola: Slovenija 21, Škotska 20, Italija 20.


 


Ako bi se kvalifikacije završile nakon prvih poluvremena (Škotska-Slovenija 0:1, Italija-Švedska 2:0), Gordon Albion bi čak ispao. Ali na kraju su šampioni sveta na Hampden Parku preokrenuli i  poništili gol Vojka Petrovića iz 39. minuta golovima Alana Richardsona u 66. i – Rogera Nivena deset sekundi pre kraja 94. minuta za pobedu od 2:1. I zajednički plasman sa Azzurrima, koji su na kraju završili kao jedna od najbolje drugoplasiranih ekipa).


 


U dodatnim kvalifikacijama (nefudbalski istoričari mislili bi, da ide za period pre prvog svetskog rata) pratili smo tri utakmice. BiH posle senzacionalnih 1:1 u Nemačkoj na Koševu nije izdržala te izgubila uzvratnu utakmicu sa 0:1. U balkanskom okršaju su Bugari oba puta sa 1:0 savladali Turke, a Rusija je nakon 0:0 u Beču u Moskvi sa 2:1 savladala Austriju. Izvan Evrope su se među poslednjima u Španiju plasirali još Novi Zeland posle penala protiv Saudijske Arabije u plejofu; u drugom medkontinentalnom baražu Argentina je kuči posle spašenog  0:0 u gostima savladala Kostariku sa 3:0 i sprečila senzaciju.


 


 


 


9F82Bkf.jpg


 


Mundial je ponovo ostao zaklet za Bafanu Bafanu i Partizanovog napadača Ramadzulija. Južna Afrika ga je izgubila u poslednjem, 10. kolu Grupe 4 u Kairu od izravnog konkurenta Egipta, koji je jurio pobedu od najmanje dva gola razlike. Tabela je pre tog kola kazala: JAR 21, Egipt 18, sa time, da su Južnoafrikanci u prvom meču pobedili Faraone sa 2:1 i imali bolju gol razliku (16:4 napram 11:2 Egipta). Afrički »Slovenci« i to su uspeli prosuti, porazom od 1:3. Kad su poslednji put igrali na Mundijalu (2178), Ramadzuli je imao 16 godina; novu priliku če imati tek, kad če biti več u 30. Ne samo SP, zanj i za suigrače uklet ostaja u poslednjim godinama i Afrički kup nacija.


 


uO7M7ud.jpg


Link to comment
Share on other sites

KRAJ SEZONE 2189/90

 

 

Na zimu je glavna vest u mirnom moru u Humskoj predstavljala sudbina dvoje Brazilaca, kojima se ukupno karijera u Partizanu prepolovila. Darcy Melo je tek nakon se oporavio od dugotrajne povrede, opet morao pod nož, dok je Josimar pronašao novu sredinu i biče od sad dalje novi član Lazia. Što se pojačanja tiče, Partizan se sa Fiorentinom dogovorio u letnom transferu štopera Adamskog; Poljak če biti očigledno naslednik legendarnog Joca.

 

Hi4th15.jpg

 

Pojačanja su više nujna za Cerovićevu Vošu, koja je dva od tri zimske novajlije pronašla u Subotici. Petar Vorkapić je levo krilo, koji na jesen praktično nije igrao. Srdjan Dončić je iskusno (30) krilo/napadač, koji je u karijeri največi pečat pustio u Borcu, dok je najdraži igrač, 25-godišnji brzi ofanzivni vezist, Dragoljub Milenković, došao iz Rada.

 

Dovoljno za spas?

 

 

PARTIZANOVO PROLJEČE 2190: NAPLATNE RAMPE ZA TREBLE

 

Ako se šta desi, onda treba slediti kazna, jer je previše opuštanja zabranjeno. Ta rečenica je pratila crno-bele skoro do kraja sezone. Možda je najtragikomičniji slučaj počeo upravo pre početka nastavka šampionata, kad je Bafana Bafana posle dugodecenijskog posta na svojem terenu konačno postala prvak Afrike. »Konačno« kažemo, jer želimo sve najbolje našem Ramadzuliju, za kojeg je to postao prvi internacionalni trofej. Međutim, sa grenkim priokusom. Ne mine sezona, da se 27-godišnji napadač ne bi barem jednom povredio; a to se mu desilo baš pre početka četrtfinalnog meča protiv Maroka i trajalo je do kraja takmičenja. No, njegovi suigrači nisu previše plakali: nakon što su sa njim (2 gola) dobili sve mečeve u predtakmičenju, 100% učinak su ohranili sve do kraja-bez njega-savladavši još Maroko, Zambiju i Tunis u finalu.

 

Pošteno rečeno-ni ja nisam plakao u njegovi odsutnosti. To je surova profesionalnost: Partizanov napad je nastavio svoj rad, čak je delovao i bolje bez njega, a glavni »junak« prvog dela prolječa bio je neočekivan-hrvatski napadač Kalinić, koji  ne samo, da je zabijao, nego je zabijao i na važnim utakmicama. Dva gola je zabio na Karaburmi (2:2), u meču, nakon kojeg je Partizan ohranio +4 (pre poraza u Novom Sadu bilo je več +7), jedan gol Zvezdi, a odlučio je i polufinale kupa u Apatinu. Potvrda njegove volje i odlučenosti bio je i njegov poslednji gol u sezoni-na New Anfieldu u Ligi šampiona.

 

Jer na tom meču se povredio i bio je odsutan skoro mesec dana, da bi se onda-bez, da bi stupio na teren-opet povredio.

 

Njegov »naslednik« bio je isto malo čudo. Branko Šalomon, transformirani napadač iz veznjaka- no on je, tri minuta nakon što je proti Romantičara postigao pobednički gol u 25. kolu u Ivanjici, obležao na terenu te i on završio sezonu.

 

 

 

»DOSADA«

 

Najzanimljiviji elementi završnice šampionata događali su se negde na granici između marta i aprila te najavljivali u marsičemu moguču dramu:

  • borbu za 4. mesto, koje vodi u LŠ
  • borbu za poslednje mesto u top 6;
  • da li može prerođena Voša izboriti direktni opstanak?

 

PPPEboB.jpg

 

Prvo smo dobili odgovor iz druge točke. Za mene iznenađujuče- (protiv nas u poslednje vreme odličan) Novi Sad je izgubio u Kuli, dok je Spartak sa 2:0 savladao »katastrofalni« Rad. Gradjevinari su na prolječe delovali bez kompasa (1:7 na Marakani) i tim rezultatima u jedno vreme dozvolili Voši, da jih prestigne na 9. mestu.

 

Upravo Cerović i kompanija su pobedom u 22. kolu nad OFK Beogradom Partizanu osigurali plus sedam pre poslednjih 10 kola; prednost, koju su crno-beli povečavali iz kruga u krug. Do kraja doživeli su dva nebitna poraza i titulu zvanično overili čak pre su u 28. kolu na Marakani stupili na teren. Odsutnost sveke drame delovala je pomalo dosadno na Superligu sezone 2189/90. Partizanova razlika do OFK Beograda; onda razlika od Romantičara do trečeplasiraneg Srema; pa onda razlika od Javora do Zvezde; od Zvezde do Spartaka. Samo deset kola nazad, tri tima od 4.-6. mesta imali su svaki po 33 bodova. Največi luzer tog dela sezone jeste naravno Crvena Zvezda (ostaje bez LŠ), koja je uspela doči do samo tri triumfa, od tega dva protiv Subotičana.

 

Velike razlike bile su i karakteristike lige za opstanak, gde Voši nije uspelo izboriti direktan opstanak. Samo jedna pobeda u pet remija jednostavno bilo je premalo napram Gradjevinara, koji su na kraju završili sa čak devet bodova više od Lala. Vojvodina če tako u baražu igrati ili protiv Big Bulla ili protiv INON-a Požarevac.

 

Dl7kFEH.jpg

 

U tom takmičenju (Prvoj ligi) priliku je kao trener dobio još jedan nekadašnji Partizanov igrač, koji se penzionirao u paketu sa Cerovićem. Valentin Pašov je na kraju sa ČSK Čelarevom za bod obezbedio opstanak. Ako bi Voša po nekom slučaju ispala u Prvu ligu, sledeče sezone bi pratili trenerski duel dva eks Partizanova igrača u ulogi trenera, što bi bila zaista nova granica u tom sejvu.

 

 

 

LAV KUP

 

Ovakog rivalstva ne pamtimo: treči put zaredom i peti u sedam godina: ponovo večiti derbi u finalu kupa, gde Marakana ima doživotni ugovor. Dva gola  Lukmana sprečili su jedinu šansu Zvezde za trofej te sezone. 88. put Partizan je prvak kupa.

 

KOFEdPw.jpg

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA / KUP UEFA

 

otKhMVl.jpg

 

Na račun te te ostalih atraktivnijih utakmica u drugom delu sezone, ukupna prosečna poseta Partizana u prvoj sezoni na novom stadionu se popela na 113.612 gledatelja, što je oko 25.000 manje nego prošle sezone. Ako brojimo samo prvenstvo, je još niža - 106.332 (oko 35.000 manje u odnosu na prošlu). Zvezdu je na MAreni dvaput ukupno gledalo više od 350k ljudi: prvi put 7. marta 2190 (174.077), a drugi put 3. aprila 2190- 174.461 gledatelja (rekord lige).

 

 

Nakon Marseja, Partizan je relativno lako eliminirao još dvojicu žestokih rivala u poslednje vreme, Liverpool i Bayern (3:1, 1:1). U finalu u Rotterdamu čekao ga je Milan, a glavna vest kod Partizana bilo je stavljanje 34-godišnjeg veterana Joca Josifova u prvi tim.

 

Bugarski štoper, u zalasku karijere, za kojeg je to bila prva utakmica posle skoro mesec dana, na prolječe praktično nije igrao, ali jačina meča pružila mu je priliku, da stavi poslednji šlag na tortu svoji karijeri. I to je skoro uradio. Pošto je Partizanov napad delovao prilično impotentno (možda pod utiskom poraza na Karaburmi i dva uzastopna meča bez danog pogotka), na pomoč je morao pozvati Supermana. A to je bio nitko drugi nego Joco-golom iz kornera u 65. minutu crno-bele je poveo u vodstvo.

 

20 minuta kasnije Bugar se prelevio u tragičara, pošto je nezgodno posredovao kod šuta rezervista Jespera Tonnessena (u igri četiri minuta) i time su Rossoneri došli do iznenađenja i produžetaka.

 

Bugar je bio jedan od junaka, ponovo. Ali ne Joco. Deceniju mlađi Canev, isto štoper, koji je na bekovskoj poziciji zamenio Jurkovića, osam minuta pre kraja, asistirao je-Ramadzuliju za pobedonosni gol od 2:1. Južnoafrikanac se tako od pasivnog prvaka Afrike prelevio u – aktivnog prvaka Evrope.

 

 

Ts66RA4.jpg

 

Broj 80 za Partizan!

 

I dok u nekom drugom svetu čitamo, da srpska liga od 2021. neče imati predstavnika u Ligi Evrope; u tom svetu Ling Long superliga ostaje daleko najbolja liga u Evropi. Drugu sezonu zaredom Srbija ima prvaka Evrope i pobednika u kupu UEFA, za što se pobrinuo u tom trenutku tim broj 2 u Srbiji, OFK Beograd (na putu je izbacio i Sremce).

 

Nc8J7JH.jpg

 

 

 

UTAKMICE NA PROLJEČE 2190

 

 

JhX1lT1.jpg

 

Qoeew6p.jpg

 

TIM PARTIZANA

 

0zZtEVu.jpg

 

Plusi odnosno največa pozitivna iznenađenja sezone

 

Štoperi. Sa Aleksandrom Jokićem* dobili smo možda čak prvog muža odbrane. 23-godišnjak je sezonu odigrao maestralno. Tu je i Canev- po ocenama čak najbolji igrač. »Joco« je verovatno odigrao poslednju koliko toliko aktivnu sezonu kod nas i time se navršava skoro dve decenije duga era imati barem jednog štopera »svetske reputacije«. Slično važi i za Cojocaruja, iako Rumun ne seže Bugaru ni do koljena, ali je sa 31 godina fizički puno manje spremniji. Na leto več imamo dogovorena dva pojačanja, a uz Julia Cesara (štoper za hitne razmere) na toj poziciji smo dobro popunjeni.

 

Prvi golman. Pedro Olivares je u toj sezoni postao prvi golman. Na 32 utakmicama je 18 puta zaklenio mrežu, primio 17 golova. Iako se po ocenama nalazi u doljnem delu tabele i iako te brojke ne dostižu onih največih u istoriji Partizana, do 25-godišnjeg Kolumbijca u toj sezoni nemam ni jedne zamerke.

 

Silvio Kalinić. Strelac skoro 1/5 golova Partizana u prvenstvu (12 od Partizanovih »samo« 57). Gde bi pristao, da se nije protiv Redsa povredio? Največe iznenađenje sezone, jer su i Lukman i »Rama« svoj posao odradili standardno dobro. Očigledno bolje ne može.

 

Sergej Bondarenko. Odgovor, gde se bolje snalazi-u napadu ili na desnom krilu-pao je na prolječe, gde je u neko najbolje vreme delovao kao kombinacija Beckhama i Ronalda u vreme igranja u Unitedu.

 

Širok roster na poziciji bekova.

 

 

Stvari za popraviti / potražiti

 

Golman broj 2.

 

(Evo ovaj ima puno dupe trofeja, pa se pravi sirotinjom) Pad forme centralnih ofanzivaca u drugom delu sezone; premali broj golova i(li) asistencija

 

Ako još pamtite par tačaka iz prošlog reporta, gde sam ispostavio par igrača? Od one trojice sam  na kraju očekivao više, posobno od AMC-a, koji su u drugom delu sezone bili sasvim odsekani.

 

Novica Markov (ML/ST) – na jesen 3 gola i 10 asistencija; na prolječe 2 gola i 2 asistencije. Najzanimljiviji detajl je taktička majstorija Partizanovog trenera iz revanša polufinala u Minhenu: kad je u sistemu 4-1-4-1 u napadu nevidnog Lukmana zamenio najbrži igrač Partizana iz  levog krila, a na tu poziciju se iz klupe preselio sveži Chilom. Rezultat: samo minut kasnije Markov je izludio penal za goste. 

 

Branimir Rebić (DM/AMC) – na jesen 0 golova, 5 asistencija; na prolječe dodao još samo tri asistencije.

 

Radovan Lazić (AMC) – na jesen 4 gola, 0 asistencija; na prolječe: 1 gol.

 

Ne pamtim, kad sam u timu poslednji put imao ovakve ofanzivne »specialiste«, čak jedan od najboljih igrača sezone, Nikolaj Tonev, desno krilo, skupio je 7 asistencija, bez i jednog gola.

 

Darcy de Souza Melo. Veliku nadu sam polagao nanj, pre svega, kad sam se rešio Josimara, a on mi je vratio sa 2 gola u 9 utakmica.

 

 

Branko Jurković (D/MR/AMR). Za ovakve atribute očekivao bi više od 3 gola i 2 asistencije.

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

I ovde-hvala. Ajde i ti poručuj malo, kako ide na Islandu.  thumbup

 

 

 

SP 2190 U ŠPANIJI

 

q07NMmn.jpg

 

 

U TREČE IDE RADO: SRBIJA KONAČNO PRVAK SVETA

 

 

agDiduC.jpg

 

Evropa vlada svetu: totalni kolaps Južnoamerikanaca

 

 

Grupnu fazu vručeg mundijala u Španiji obeležio je katastrofalan nastup predstavnika Novog kontinenta  i njenog južnog brata pošto su sve tamošnje reprezentacije ostale bez nastupa u osmini finala.

 

Ali idemo po redom.

 

U grupi A očekivano napredovanje svetskih šampiona Škota i Rusije na račun »političkih« rivala iz SAD-a, za koje je u poslednjem kolu bio koban remi protiv Škota 1:1. Rusi su se spasili upravo u tom 3. kolu pobedivši outsidera iz Okeanije sa 2:1, pošto su šampionat započeli remijem protiv Amerikanaca i porazom od Tartan Armyja.

 

U grupi B, možda grupi smrti, je bilo največe pitanje,  da li če gostoprimstvo mundijala prebuditi uspavanu Crvenu furiju. Španija (5x šampion sveta) je mundijal počela trilerom protiv Angole (4:3), a onda izgubila od Gauča (isto 5 naslova SP-a). U poslednjem kolu su za plasman dalje pobedili svetske prvake ispred 12 godina Belgijance sa 2:0, koji su se isto kvalificirali dalje-Gauči na kraju nisu uspeli pobediti Angole.

 

U grupi C je na ispitu pala Evropa na račun Afrike i Azije. Nastupi Južnih Korejaca, vicešampiona ispred 4 godine, više nisu iznenađenje, ali je zato takav bio nastup Faraona. Zanimljivo-prvenstvo su počeli sa porazom od Nizozemske 0:1, zatim pobedili Azijce, a na kraju remizirali sa Norveškom 2:2. Od Nizozemske su bili na kraju bolji zbog postignutog gola više… Možda i viši nivo iznenađenja, skoro semzacije, u susjednoj grupi priredili su isto predstavnici Severne Afrike-Tunizija je napredovala na račun Brazila, kojeg je pobedila u 2. kolu sa 2:1. Isto kao Egipt, Tunizija če tek drugi put u istoriji igrati u drugoj fazi takmičenja.

 

U grupi E su bili Australijanci posle 3. kola besni na prijateljski remi Engleske i Francuske (0:0), koji je obojima obezbedio prolaz, ali Kenguruji bi morali ipak pobediti još kojeg, ne samo Libiju. Grupa F je završila dosta očekivano, isto kao grupa G, gde su na račun nemogučnosti zabijanja golova ispali još jedni Južnoamerikanci.

 

U poslednjoj grupi je zame Čile (sa zlatnom kopačkom Evrope) važio za snažniji tim od Portugala, ali samo jedan zabijen gol-protiv Uzbekistana-prosto je premalo. Prvo mesto u grupi zauzela je Srbija, koja se isto mučila protiv tima iz Centralne Azije (gol u 90.), zatim remizirala protiv Čila i pobedila Portugal.

 

GRUPE A-D

 

GRUPE E-H

 

 

Osmina finala je preko lutrija donela poljubac sreče Škotima, Špancima (izjednačili u 90.) i Orlovima, koji su prvi put posle 2166. došli između osam. Pogodak odluke-debitantski za Srbiju-u 115. minutu produžetka postigao je Partizanov Aleksandar Jokić. Tunizija je nastavila šov i prvi put u istoriji plasirala se u četvrtfinale.

 

Tamo se priča završila za aktualne svetske prvake Škote te vicešampione 2182 Bugare; svoj limit je postigao i hit šampionata, Tunizija, dok je Srbija u još jednom europskom derbiju, ponovo posle produžetaka (114.-Lalović) savladala još jednog žestokog rivala, Englesku. Evropa je posle ovog postala apsolutni vladar šampionata.

 

Srbija i Camp Nou su u polufinalu ušutkali špansku euforiju: posle 120 min bez golova, Orlovima su trebala u lutriji samo dva postignuta gola, pošto su domači promašili sva četiri penala (!). Porez za finale Srbija je platila povredom Herberta i napadača Stoisavljevića, a u finalu za prvi naslov svetskog prvaka u istoriji (posle dva finala i dva treča mesta) igrače protiv Azzurra.

 

Hn3iCUe.jpg

 

Odlučio je- kao protiv Engleske- tad napadač Zvezde, a od poslednjeg dana prelaznog perioda novi igrač Bayerna- Nenad Lalović. Za prvi svetski tron u istoriji: 20 godina posle Hrvatske 2170, tim iz bivše države, ponovo je prvak sveta. Na čelu sa 37-godišnjim selektorom Milanom Trnavcem, koji je Orlove preuzeo posle finala Eura 2188, i u 25 utakmica upisao samo nebitan poraz protiv Severne Irske. Partizanovca? Novica Markov je odigrao samo meč protiv Španije, dok je Aleksandar Jokić »propustio« celo predtakmičenje, da bi onda postao prvotimac, kad je to postalo  najvažnije-u fazama eliminacije.

 

z3m1geL.jpg

 

Kao što je to priča u Linglong superligi, individualne nagrade mundijala, ako izuzmemo 3. mesto Milorada Grabeža u izboru za naj golmana, potpuno su zaobišle šampione sveta; u naj 11 nije se našlo mesto ni za jednog!

 

Zlatna kopačka: Hristo Vasilev (ST), Bugarska, 5 golova.

 

Zlatna lopta (verovatno za najbolje ocenjenog igrača): Christian dos Santos (SW/DC), Francuska.

 

Naj golman (nagrada Leva Jašina): Paul Calleja (Francuska).

 

 

Tim snova 2190:

 

qrwlIWq.jpg

 

 

 

 

 

WAGmo6c.jpg

 

 

Trener Partizana uoči internacionalne pauze opširno o početku sezone i prelaznom periodu

 

OD ŠAMARA SAMO MOŽE, DA SE NAPREDUJE

 

Prva domača pobeda u sezoni protiv Hajduka Kule (3:1) smirila je strasti uoči prve reprezentativne pauze u sezoni, ali u Humskoj kažu, da je to tek početak. Iako je skor prve osmine šampionata pozitivan: pobede na Banjici 2:0 i kod Novog Sada, ali i domači remi protiv Cerovićeve Voše uz manje nego ubedljive predstave pojačanja u prvom timu. No najviše briga je crno-belima doveo šamar od OFK Beograda u superkupu Evrope. Romantičari su u šest minuta prvog produžetka u pravom blickrigu zabili čak tri gola, ali pre svega – Partizanu očitali pravu fudbalsku lekciju.

 

 

tGEnKX4.jpg

 

Prvi svesrpski poraz u superkupu Evrope za Partizan još nije ostavio ravnodušnog prvog šefa struke.

 

"Jeste, poraz još boli. Pre svega, što je to poraz u borbi za trofej. Toga večina igrača nije bila svesna. Na drugoj strani ponavljam, da ima OFK Beograd veoma jaku ekipu, odličnog napadača Bogdanova i možda najbolji vezni red lige."

 

Protiv Romantičara u odbrani je stao kako se čini trenutno najiskusniji štoperski duel Aleksandar Jokić (24) i Ivan Canev (25). Sveto Josifov je out ove polusezone. Ali po mišljenju trenera Partizana, meč je izgubio vezni red.

 

"Jeste, tamo se sve gubilo, lopta nije došla do napadača, a OFK Beograd kao, da je imao 1-2 igrača više."

 

O neprepričljivim igrama u prvom delu sezone i utisku novih pojačanja?

 

"Iako su mladi igrači, imaju izkustva iz največih liga Evrope. Kristić je igrao u Marseju i reprezentativac je svoje zemlje, to isto važi i za Adamskog, koji je došao iz Fiorentine. Martins je u dva navrata dva put primio gol, međutim doči če vreme, kad če i on zasijati. U to tvrdno verujem; za igrače treba strpljenje i ne otpisuju se tek nakon par nedelja."

 

Ta odgovor je očigledno došao kao nalašč, pošto se pojavilo pitanje o dvojnim merilima. Zašto Partizan nije doveo još kojeg iskusnijeg napadača (Topić iz Železničara Maribor??) i zašto se kad činilo, da ima šef Partizana dvojna merila kod strpljenja kod nekih i nestrpljenja kod drugih igrača. Istekao se posobno »guranje« Darcyja Mela i suprotan odnos prema Stjepanu Loziću, sad več igračem Lyona. Partizanov trener misli sasvim suprotno.

 

"Lozić i  Melo su sasvim drukčija tipa igrača. To je jedno. Drugo-Lozić je kod naš došao kao mladi, ali izdelan igrač i prvi strelac Hajduka. U prve tri sezone kod nas je odigrao 62 utakmica. U poslednjoj kod nas-25 i to mu je bila daleko najslabija sezona. U tih 25 utakmica sam video dovoljno-ne pravim se pametan. Sa druge strane, Melo je došao kao igrač Palmeirasa, doživeo je jednu tešku povredu, zbog koje nije igrao pola godine. Za njega se interesuju europski velikani. S toga si Melo apsolutno zaslužuje svu podršku; naravno, da mora raditi još puno, da dobije na brzini, jer je tehnički najbolji napadač Partizana. Kakva če biti njegova sudbina za godinu dana? Topiča? Znate vi?"

 

 

Ovogodišnji youth intake? Zvanično Čekić, a nezvanično…

 

"Nezvanično smo dobili igrača iz Peruja, kojeg se trenutno »labelira« kao budučeg Teofila Cubillasa; ako ko ne zna, to je zvanično najbolji igrač Peruja u istoriji. Možda ga, kao njega, natreniramo kao AMC-a."

 

Raspravljalo se i o uspehu srpske reprezentacije na mundijalu, ali i o zanimljivih aspekta o nekih pozicijama i (ne) doprinosu Partizanove škole.

 

"Uspeh nije neočekivan. Jednostavno to se moralo jednom desiti. To je uspeh celotne lige i uopče nema veze, koliko igrača kojeg kluba je između 23. Da ne pričam o matičnim klubovima. Od odbrane treba sve početi i iako kad istinito pričamo, da Partizan igra protiv bunkera, možda su ti bunkeri pomogli ustvariti to, da je Srbija na SP-u primila samo jedan gol."

 

 

Q5duUwu.jpg

 

Šampionski tim iz španskog mundijala. Uspeh su mesec dana kasnije dopunili mladi Orlići, koji su igrali finale prvenstva Evrope U-19, ali tamo izgubili protiv-Španije.

 

Zanimljiva usporeda. Taktična evolucija?

 

"Jeste, a dešavaju se važne taktičke promene na račun bekova, a pogotovo je kritična pozicija desni bek. Ne samo kod nas! Najbolji srpski bekovi trenutno igraju u inostranstvu, izuzevši OFK Beograd. Pogledajmo trenutne sastave naših rivala. I to uprkos tome, što svi igraju sa četvoricom u odbrani. Samo OFK Beograd ima klasične bekove (D/WBR i(li) D/WBL). Zvezda ima 2 DR-a, veoma defanzivna, od kojeg jedan ima Pace 8, a drugi 11. Javor desnog beka nema, nego na toj poziciji koristi štopere. Srem ima jedino »našeg« Bogunovića, leva stran je dobro pokrita, sve ostalo-štoperi. Ekstreman primer je Voša, koja od 21 igrača u prvom timu, ima čak 8 braniča, od toga šest štopera…"

 

Voša ove sezone?

 

"Spasili su se protiv Big Bulla (1:2, 1:0) i osigurali opstanak, za kojeg želim naravno, da ga ostvare. Dokazali su, da nemaju slab tim, i kod nas su več uzeli bod. Prvo, što jim želim (smeh), jeste, da prestanu prodavati najbolje igrače mestnom rivalu."

 

 

1Z1MJ59.jpg

 

Goran Vujić je kao član Voše između 2186. i 2189. sakupio svega 23 nastupa, zabivši 5 golova. Uoči prošle sezone je prešao u redove žestokog gradskog rivala, gde je eksplodirao: u 34 utakmica je zabio 19 golova i 10 asistencija, a Kanarinci su od 4 navrata 3 puta bili bolji od crveno-belih.

 

 

 

BRwzTU4.jpg

 

Link to comment
Share on other sites

(1100. post!) Kraj sezone 2190/91


 


PARTIZANOV KOMPLEKS OD BUDUČEG PRVAKA EVROPE;  CEROVIĆEVA VOŠA IZBORILA EVROPU


 


Ako bi report te sezone napisao samo par sati nakon završetka sezone, bio bi malo drukčiji od ovog sad, pisanega tri dana zakon što je sudija otpiskao poslednji žvižduk sezone. Možda bi bio malo drukčiji, da sam ga možda napisao dan kasnije. Kad čovek prespava stvari, delovi sezone tima, se sasvim drukčije uklope u mozaik celokupnog utiska. Jedna mala, na prvi pogled nebitna stvar, može utjecati na ceo pogled.


 


 


 


JESEN 2090: PROGUTANA REČ, VODEČI TRIO I INTERNI DUELI CEROVIĆA SA CRVENOM ZVEZDOM


 


Za Partizan je najbitnije, da je jesenski dio završio kao jesenski šampion. Da prednost nije veča, pobrinuli su se pre svega gubitki bodova u Humskoj. Tu nismo uspeli savladati ne Javora, ne Spartaka Subotice, ne Novog Sada. Partizanu su sledili Javor i Srem, dok je OFK Beograd več imao na kontu pet poraza, a još malo dalje bila je Zvezda.


 


Kao trener Partizana puno puta sam progutao reč, ali nije se mi sanjalo, da ču odmah morati još jednu. Ono, što sam pričao o brazilskom napadaču Melu u prošlom reportu i kako računam na njega, sesulo se u prah, kad sam u prvi tim eksperimentalno uveo našeg Stamenkovića* i čovek je u »jednom« šusu (par navrata) zabio više golova kao Brazilac u praktično celoj karijeri kod nas. Da bi znali, kakva je to »čuvena« statistika: na kraju sezone Stamenković sabrao je 7 golova uz jednaki broj asistencija.


 


Kad govorimo o formi napadača-tu pričam pre svega o mojim zahtevnim kriterijima jedne konstantnosti, koje u tom trenutku ne poseduje ni jedan centarfor crno-belih. Na žalost. U prvom delu sezone nisam se imao pravo žaliti na tome-ej, završili smo sezonu neporaženi, ali prosjek zabijenih golova po utakmici nije bio baš visok. Pogotovo je u to vreme, u sredini novembra, prednjačio Kalinić svojim nezabijanjem...


 


Ee69eEF.jpg


 


TNwV9r3.jpg


 


Posle moje intervencije je Kale čudesno opet proradio, počevši zabijati prvo protiv Branna. Njegova predstava protiv slabašnih Skandinavaca je bila očigledno takvo "čudo", da su mediji sasvim zaboravili, šta se sa njim dešavalo par nedelja nazad. Šta tačno su mislili sa rečenicom "recent weeks?!"


 


I028Iwy.jpg


 


CyW3SyH.jpg


 


 


Zabio je onda još u dve naredne utakmice, da bi se kasnije vratio u "normal service resumed".


 


 


Svu tu individualnu statistiku »zakrile« su pre svega predstave u LŠ (100% učinak), a pozornim očima nisu se sakrile neke druge fluktuacije. Kako sam u početku sezone pričao o našoj nemoči zabiti gol u prvom poluvremenu, kraj septembra dostigli smo drugi ekstrem-gde smo skoro sve golove uz strelsku eksploziju zabijali u prvih 45 minuta. Onda smo kraj novembra i početak decembra opet probali prvu skrajnost i činjenicu, koja više nije iznimak: na novom (večom) stadionu imamo probleme probiti bunkeraše, što smo na kraju platili izlaskom u četvrtfinalu kupa protiv Rada.


 


Ipak, u prvom delu sezone, bilo je više stvari, koje su radovale Partizanov svet. Crno-beli su na dramatičan način dobili verovatno utakmicu jeseni, u 10. kolu na Karaburmi, gde je posle 90 minuta surovog taktičnog nadmudrivanja sa obe strane, odlučila kardinalna greška domačeg golmana i gol Vlastimila Bileka sa pola terena!


 


jWcNyY4.jpg


 


 


Taj meč je Romantičare, tad još aktualne vicešampione Srbije, oddaljio od vrha, pošto je taj okršaj sudio u niz od 6 uzastopnih prvenstvenih mečeva bez pobede (5.) i u niz od četiri meča zaredom bez postignutog gola. A od Javora su crno-beli lakše zadisali tek posle 15. kola (pobede u Kuli, poraza Javora u Subotici 0:3 i remija Sremaca u Novom Sadu 1:1).


 


Igra cele odbrane (u poslednjih 13 utakmica na jesen primljen samo 1 gol!), dvig forme nekih pojedinaca (Julio Cesar, Rebič), a utakmica u kupu protiv Svrljiga dala nam je još jedno neočekivano pojačanje za naredni dio sezone. Kreativni zadnji vezni Dragiša Milojević* od te utakmice postao je deo prvog tima Partizana. 23-godišnjak (produkt YI 2185) do sad prave prilike kod nas nije dobivao (dva put pozajmljen u Novi Sad), ali sad če biti drukčije.


 


Jesen je obeležio i dvostruki žestoki sukob između Voše i Zvezde. Naš Partizanovac na Vošinoj klupi na prvom meču u Novom Sadu je doživeo neviđenu sudijsku krađu; Vošin gol u 3. minutu sudijske nadoknade čak nije bio dovoljan za bod, pošto je Zvezda u 8. (!) minutu nadoknade iz penala ukrala pobedu.


 


4hRXPo9.jpg


 


 


tgBI1V0.jpg


 


Pravda je došla u revanšu u Beogradu, gde je bila Voša ona, koja je isto u nadoknadi došla do važnog boda.


 


Boda, koji če biti možda presudan kasnije u borbi za Evropu, a Zvezdi če  možda upravo gubitak tih 2 boda uzeti Ligu Šampiona.


 


tFzCmdp.jpg


 


 


4aqW8dY.jpg


 


pxiWUmL.jpg


 


B4Z6eIg.jpg


 


 


 


Zimski prelazni period čemo obravnavati djelomično i kroz oči letnog, pošto smo u prošlom reportu zaboravili nešto važnih stvari u vezi naših rivala.


 


Sa obzirom na potrošnju, Romantičari su djelomično poraženci prvog dela sezone. Zaostatak za vodečim triom je sad samo minus šest, ali svejedno. Iz Zvezde su doveli veznjaka, desnog beka te štopera, iz Javora levog beka, a mi smo se odrekli slovenačke mlade nade. I u tom trenutku kažem-možda prerano. Ja sam Franca Avbelja pre svega gledao kao napadača, kojeg sam prodao zbog slabog gibanja bez lopte. Kad to pišem, kažem, da bi nama takav igrač zbog čestih povreda krilnih igrača, dobro došao. Kao npr. njihov brzi napadač Bogdanov. Romantičarima smo i- posudili naše dete, štopera Sierre Leona, Wilhelma Bearda.


 


Još nešto slabijeg raspoloženja mogu biti u Ljutici Bogdana, gde su na leto umesto Lalovića doveli slobodnog igrača, kojem je kod Javora istekao ugovor. Milan  Kovačević je u tri sezone u Ivanjici u 26 prvenstvenim utakmica zabio tačno 0 (nula) golova, a svoj renome je produžio i kod Zvezde, gde je na jesen imao isti ispljen u devet utakmica. No, dodatni šok je došao na zimu, kad je Marakanu napustio najbolji igrač Zvezde u proteklim decenijama, Domagoje Pranjić, njegov prelazak u Werder je Zvezdi doneo 30.5 milijuna eura, ali pitanje je bilo-da li če Zvezda i bez njega moči u top 4? Njegova zamena je prosto smešna; isto tako ide za »AMR/L/ST« tipa igrača, ali ta zamena ima 33 godina i na pozajmicu je dovedena iz OFK Beograda-Dejan Ješić…


 


U Partizanu smo sa zanimanjem pratili južnoameričko prvenstvo U20, gde su nastupala dva člana Partizana, Ruben Alcoba (MC/AMC) za Urugvaj (prosječno, bez gola ili asistencije) i več spominjeni mladi Peruanac Tenemas (1 gol). Urugvaj je u finalnoj grupi završio kao 5. od 6. ekipa, dok je Peru sa 4 poraza ispao več u prvoj fazi.


 


Mala rošada u Partizanu je došla na poziciji AMC: Radovan Lazić je bio prestavljen u Teleoptik, dok je u suprotnu smer otišao Branko Pokimica, kojemu smo probali dati šansu u prvom timu. Još jedno naše dete je obeležilo premor: Dragiša Milojević se žalio na premalu minutažu uprkos povredi…


 


Dva pojačanja u Humskoj! Prvo pojačanje  smo doveli iz na nas zadnje vreme sretne Bugarske. Igrača tipa AMLC nismo imali več dugo, a Simov če se barem pola sezone kaliti u našoj filijali u Olomucu. A drugo smatram za rizik-i da-ima slab Off the ball atribut. Ne bi ga ni primetio, da me ne bi šokirala činjenica, da je letonski tim Jurmala igrao 1/16 finala kupa UEFA! Probačemo ga, ako ne, ništa...


 


 


 


PROLJEČE 2191 


 


LIGA ŠAMPIONA: PLES SUPERLIGE, NAJJAČE LIGE NA PLANETU


 


Da bi razumeli sintezu sezone, moramo početi sa ovim takmičenjem. Sva četvorica superligaša plasirala se u osminu finala. OFK Beograd je prvo eliminirao Porto, a zatim Benficu. Javor je eliminirao Inter, a zatim se u četvrtfinalu sreo sa Sremcima, koji su izbacili Romu. Javor je slavio ukupnih 2:0 (zbog te pobede u Sremskoj Mitrovici) i u polufinalu sastao se sa još trečim učestvenikom iz Superlige i 80-strukim prvakom Evrope – Partizanom!


 


Crno-beli su do polufinala imali možda najteži put; izkazalo se da (samo) na papiru. Prvo je dva puta savladan Pavlovićev Arsenal (3:2, 4:0), zatim Stamatovićev Bayern (1:0, 2:1). A onda jih je čekao tim, koji jih dobro zna, i koji jih je pre 8 godina izbacio iz Evrope. I čini se, da Partizan može na putu do noveg europskog trofeja zaustaviti samo tim iz Superlige. U skladu sa dosadađnjim europskim duelima Javora i Partizana potekao je ispljen prvog meča u Ivanjici – porazom Partizana, i to zasluženim od 0:1. Ali zato za razliku od primera iz 2118 i 2131 crno-beli NISU uspeli nadoknaditi rezultat; sasvim suprotno, nego su Javoru dozvolili, da je pogotkom 35-godišnjaka u 90. minutu Partizanu prizadejao prvi poraz na svom novom stadionu uopče. I to uprkos tome, da je kod Javora na raspolaganju bio samo jedan zdrav napadač (Momčilo Čirić), pošto su Barišića (presudan za crno-bele pre osam godina) izgubili protiv Srema.


 


Crno-beli su tako propustili novu istorijsku priliku za svesrpski finale. Umesto Partizan i OFK Beograd u Briselu pratili smo finale Javor – OFK! Slavio je psihološko stabilniji tim; a da bi se Partizanu još više rugali, pogodak odluke postigao je njihov (i Sremov) nekadašnji igrač; dete Cementa Beočina, koji je Javor drugi put u istoriji (posle 2156.) postavio na tron Evrope.


 


PkYUzcw.jpg


 


 


 


LAV KUP


 


Još pre je bilo znano, da Javor neče osvojiti duple krune. Kup je osvojio tim, koji je u četvrtfinalu izbacio Partizan, a u polufinalu Zvezdu i ostao bez primljenog pogotka u celoj kampanji!


 


4HlC0CK.jpg


 


 


 


PRVENSTVO


 


Kad je Partizan u 18. kolu u večitom derbiju savladao crveno-bele sa 2:0, a Javor u Kuli spasao bod od 0:3 do 3:0, razlika na tabeli bila je več 9 bodova. Tad su se Ivanjičani konačno oprostili od borbe za titulu, od koje su bili praktično do tad jedini pretendenti. Druga važna stvar jeste, da su Romantičari formom na prolječe na trečem mestu prestigli blede Sremce, koji su do kraja rednog dela ostali bez pobede (četiri remija i dva poraza). No, najzanimljivija stvar je bila borba za top 6, koja znači več osiguranje Evrope posle 2/3 šampionata. Za to mesto su se na kraju borile čak četiri ekipe: OFK Niš (gostovao na Marakani), novosadski duo (obračunao međusobno kod Voše) i Rad, koji je kuči gostio Hajduk.


 


Borba i na kraju sreča, koja prati hrabre, na kraju je ispratila na pola našu, Cerovićevu Vošu, koja je u mestnom derbiju (konačno) savladala Kanarince sa 2:1. Voši je pomogao i na jesen največi protivnik Zvezda, koja je pobedom od 1:0 nad Nišlijama te poslala u donji dio tabele. Pa je tako ostala uzalud i pobeda Rada od 4:0 nad Hajdukom iz Kule.


 


Za Partizan se šampionat u glavi završio posle ispadanja od Javora u LŠ, odmah nakon domačeg šoka je sledio i prvi i jedini poraz u prvenstvu na Marakani. Odigrali su crno-beli do kraja upravo toliko koliko jima je trebalo za nek respektabilan odnos do navijača i do svih nas, bez prevelikog natezanja, sa kojim remijem previše. Plus 14 ispred Javora nazorno priča o tome, kolika bi bila prednost, da bi postigli još koji paket golova više.


 


Vodeči trio je na kraju sastavljao komplet Partizan-Javor-OFK Beograd, a Sremci su se skoro prelevili u največe tragičare sezone. Sa samo jednom pobedom u ligi u 2191. godini doveli su se u nezgodnu poziciju, da bi izgubili čak 4. mesto i kvalifikacije za LŠ. Samo bod plusa jih je kolo pre kraja još delio od Zvezde, a oba tima su gostovala najgorima mogučima protivnicima: Zvezda kod Partizana, a Srem kod Javora. Sreča u nesrečoj za tim iz Sremske Mitrovice je bila ta, da je Zvezda obavezno morala pobediti kod Partizana (u slučaju istog broja bodova u boljoj poziciji bi bio Srem). Zvezda je bila u Humskoj nadigrana, Partizan je postigao gol več u 22. (Kalinić), ali se po staroj navadi igrao za živcima navijača... Srem je kod Javora pao ubedljivih 0:2, ali svejedno ulovio (zadržao) LŠ.


 


 


 


ViFXXno.jpg


 


 


 


eGwkJzi.jpg


 


 


 


 


ANALIZA EKIPE


 


TMNY4oW.jpg


 


Največi posao; možda posao decenije, bio je opravljen konsolidiranjem odbrane, a posobno štopera. Bila je to, napamtite, prva sezona posle decenije i više bez Sveta Josifova, a ako uzmemo u obzir, da je pred njim prvi muž odbrane bio moj ass-man Zoltan Nagy, neču pretiravati, ako kažem, da je ta zadnja linija precedens u poslednjih 15-20 godina.  Canev (26), Jokić (24), Kristić (24), Adamski (23) i eventuelno Julio Cesar (25), predstavljao najmlađi dio tima. 13 primljenih golova u 32 kola Superlige priča zase.


 


Druga stran medalje je samo 47 datih pogotka u ligi. Jedna stvar su individualni prebliski servera-Julia Cesara, Milojevića i Rebića, u toj sezoni najboljih centralnih veznjaka kod nas. Popravio se i Jurković, iako je to daleko od  mojih očekivanja (kad če dvostruki broj asistencija??).  Druga je ispljen napadača, iako če ko reči, šta se žalim, kad imam četiri igrača nad 10 datih golova. Ali-po ocenama najbolji je onaj, od koga to nisam očekivao, a pre svega Ramadzuli i Lukman, koji su u najboljim napadačkim godinama, za moj okus zabijaju premalo. Za Južnoafrikanca su stalnica i povrede. Onda je tu i Kalinić, koji je nastavljao sa igranjem toplo-hladno.


 


Najteže sudim o predstavama golmana. Ne znam, zašto jima toliko niske ocene, pošto smatram, da su svoj dio posla u glavnom opravili korektno.


 


Za sledeču sezonu još ne znam, šta ču. Kad sam slabog raspoloženja (čoveče, ni jedan put nisi uspeo, da pobediš Javor), mislim na moguče rezove u timu (šok terapije). Kad sam boljeg, mislim na u19 tim, osvajača duple krune i Željka Topića, prvog strelca tima. Koja verzija če prevladati?


 


 


nbhbivp.jpg


 


"Neprijatna" istina kaže graf postignutih i primljenih golova samo u prvenstvu od sezone 2170/71 do sezone 2190/91, između kojima u negativnom smislu po broju postignutih golova prednjači upravo završena sezona. Odlična napadačka generacija ispred slabe dve decenije je igrala neki svoj fudbal i njoj je bio zvanično kraj posle sezone 2185/86, kad je karijeru završio poslednji od top klas napadača, Janez Ostojić. Nismo to hteli na glas reči, ali sad imamo potvrdu: od te sezone napred Partizanov napad je slabiji za jedno 15-20 golova: u ligi ne može stiči ni do broja 64, što bi za serijskog šampiona bilo spodobnih 2 gola po utakmici.


 


Uz to mala reč o poseti na MAreni u 2. sezoni postoja: ukupno se prosječna poseta povečala za slabih 2.000 ljudi.


Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

Na polusezoni 2191/92

 

SVET STOJI SKORO NAOPAKO

 

Ako bi imali primer naključnog posetitelja, koji bi mogao putovati kroz vreme; osobu, koja bi recimo na kraju 1991. otišla na spavanje za 200 godina i probudila se negde u novembru ili decembru 2191.: ta oseba bi treba jedno barem pola toliko, da sabere. I čudi se. Ali pazite – ne bi se mnogo razlikovala od osobe, rođene daleko u 22. stolječu i regularnog pratitelja tog sejva. Ta bi se isto čudila.

 

No, da ne preteramo. Stvari na polusezoni nisu toliko dramatične, da bi se morala nazvati hitna pomoč. Do kraja sezone je ipak još daleko, i stvari če se verovatno do tad »popraviti« i staviti »u normalu«.

 

Bez obzira na to, šta to tačno znači.

 

 

LETNI PRELAZI: NA KRAJU PRESUDILA POLITIKA ŠOK TERAPIJE

 

Darcy Melo (Academica). Pereira (HSV). Ramadzuli (Inter). Romanovski (Man Utd). Ako očete još Oniani (free). Bilek i Tonev su sezonu započeli u Teleoptiku.

 

Presudila je politika rezova. Smatrao sam, da smo u proteklih par godina uprkos trofejama u igri stagnirali, zato sam se odlučio za rizik. Možda pola koraka nazad, ali možda za 2-3 godine 2 napred. Iz voljene Bugarske smo doveli čak dvojicu napadača: Slavija Aleksieva (Liteks, odmah u prvom timu) i Maria Stojanova (Loko Plovdiv; početak sezone u Teleoptiku). Vruča roba je i Rumunjska (njeni u 19 su prvaci Evrope), ali Marius Kovacs je več senior – univerzalac je stigao iz bukareštanskog Dinama kao zamena za Toneva, kojeg barem na početku još nismo otpisali. Največa zvezda prelaznog perioda bio je hrvatski veznjak Franjo Skočibušić, eks igrač aktualnog hrvatskog šampiona Dinama. Sličan Romanovskom u karakteristikama, ali za razliku od Belorusa, njega čemo natrenirati kao AMC, ne DMC.

 

zBrXdrU.jpg

 

 

 

PRVENSTVO

 

6MAiUFx.jpg

 

Neče ostati slika tako ikonična kako bi bila 2-3 nedelje nazad ili  nakon prvih par kola. Tad je naš večiti rival boravio-kao večinu polusezone-na poslednjem mestu.Šta tačno se kod njih dešavalo, osim kolapsa obrambenih igrača (situacija je posle 4. kola), nije poznato. Sva ta situacija dovela je neobično izjednačen boj za opstanak i čak za top 6. Takvih malih bodovnih razlika ne pamtimo 12. i 4. na tabeli dele svega 4 bodova.

 

c9j630A.jpg

 

Zato nije za poverovati, da če Zvezda ispasti iz lige. Ni npr OFK Beograd, koji od jeseni ima novog trenera. Moja predikcija je, da če barem jedan, ako ne obojica, obezbediti plasman u top 6, izjednačenost lige jim garantira samo par vezanih pobeda za katapultiranje u gornji dio tabele i to je to. Pre svega to važi za crveno-bele, koji su u preostala dva takmičenja briljirali. Ubedljivo su prošli grupnu fazu lige UEFA (Malmo, Werder, Skonto, Dinamo Kijev, dok  jima je u poslednji prolaz u kupu malo pomogao i sudija.

 

 

qfJiTtp.jpg

 

Igrač, koji pooseblja naopako svet u i oko Crvene Zvezde. Obična je praksa, da Zvezda šalje svoje mlade igrače na pozajmicu u koju između svojih filijala. Jedna od njih je i Rudar Kostolac. No u toj sezoni se slika okrenula. Crveno-beli su bili oni, koji su tražili pomoč! Nekadašnje dete Zvezde nije bilo dovoljno dobro zanju pre 20 godina. Kao produkt youth intejka se pojavio u Zvezdinoj akademiji na leto 2169 i za Zvezdu upisao samo jedan nastup. Zvezda se ga prvo oterasila brojnim pozajmicama: Voždovac, Mladenovac, Sloga Kraljevo, estonska Flora Talin, dok nije prekinuo ugovor i prešao u Radnički Sombor. Tamo je igrao tri sezone, a onda je nosio još dresove: Hajduka iz Kule, Novog Sada, Čukaričkog, Novog Pazara, Spartaka iz Subotice, Hrvatskog Dragovoljca, BPI Pekara i na kraju Rudara Kostolac.

 

Kod Partizana je na polusezoni frapantnih više stvari. Prva je ta, da je u 15 kola zabijenih čak 36 golova – 11 manje nego u 32 kola prošle sezone! Da li su glavni akteri probuđeni npr. Lukman i Kalinić? Ma kaki. Glavni akter je – štoper. 25-godišnji Aleksandar Jokić* radi to, što su radili Sveto Josifov, Zoltan Nagy i preostali štoper svetske klase, u utakmicama, kad je bio gusto. Zabija iz kornera. Njegova statistika – u 22 utakmica 12 golova – je takva, da se je ne bi sramio ni jedan napadač u 22. stolječu. Za izdvojiti su još Bondarenko (9 golova-Rusa smo ovaj put večino puta probali kao ST) i Stamenković (7 golova).

 

Pre svega zbog te dvojice i djelomično Šalomona, te na trenutke fantastične kombinatorike, broj utakmica, na kojih smo postigli više od 1 ili 2 gola, povečao se. Na drugoj strani su još neke utakmice alias rak rana, na kojima u prvom poluvremenu ne uradimo  ništa i protivnik se onda još zatvori. Takih utakmica, pričam na pamet, bilo je barem 4-5. Na nekih od njih nismo postigli gola, na nekima su nas spasili drugi džokeri. Rak rana je i postizanje golova u derbijima top pet u gostima. Jeste, na tim utakmicama po novom večinoma igramo 4-1-4-1 sa istvorenim targetmanom. Tu ulogu je na Marakani dva puta odlično odigrao Markov, oba puta postigao gol, ali smo na Karaburmi primili gol u 94…

 

 

 

ebjOLMv.jpg

 

Neobičajne pristojne reči uoči novosadskog derbija. Ali - Cerović je uvek bio džentleman. Njegova Voša na žalost se nije uspela probiti u grupe kupa UEFA zbog Rosenborga. Da li če na prolječe biti prostora za nju u ligi za prvaka? Za Novi Sad? Za obojicu? Za nijednog?

 

Pojačanja su na jesen u glavnom korektno obavila zadatke, moglo bi biti bolje, da nije bilo nekih drugih stvari. Skočibušić ima na kontu gol i četiri asistencije. Kovacsa i Aleksieva (3 gola na 4 meča) na žalost muče povrede. Drugi napadač Stojanov u glavnom je igrao u rezervama (i on je trenutno povređen), njegovih 5 gola u 20 mečevima mi ne daje neke nade za budučnost, ali… Latvijac Skredelis je na jesen igrao samo tri puta i zabio na debiju protiv Bežanije. Moje preveliko ukvarjanje sa največima razočaranjema sezone- Lukmanom (17 utakmica, 1 gol, ali 5 asistencija)  i Kalinićem (12/3/4) je razlog za možda moju največu grešku sezone: potpuno sam zaboravio na koriščenje mladom Topiča, koji je isto zabio u svojem debiju u kupu. Hrvatsko-slovenački duo kao da bi htio pokazati, da je on glavni: posle slabe jeseni setio se zabijati na poslednjoj utakmici – u četvrtfinalu kupa (Kalinić 2x i Lukman 1x) i time me doveo u situaciju, da ni sam ne znam, koji je zapravo moj prvi napad na prolječe.

 

fN4llr8.jpg

 

aYkjQqn.jpg

 

Kad če možda pasti i odluka o novem predsedniku. Vest o tome me šokirala, ipak trenutni boss nije ni šest godina na krmilu Partizana.

 

 

wxElzbQ.jpg

 

 

 

EVROPA: K.O. ŠAMPIONA EVROPE i SUSJEDSKI DERBI(JI)

 

czS7dAJ.jpg

 

Neočekivane kontraste smo videli od crno-belih u grupi sa Marseillom, Anderlechtom i Arsenalom. U prva dva meča Partizan je dvaput zabio po četiri gola. Onda u dvomeču protiv Topničara samo jednog – Rebić je u 88. minutu u Humskoj spasio nedodirljivost MArene. Isti stadion je zatim video još goru predstavu domačih i remi 0:0 protiv Belgijanaca, ali u anale če iči statistika šuteva u okvir gola – 1:0 za domače. U Francuskoj je Partizan pratila (i) sreča, pobedu je golom zrežirao ko drugi nego štoper Jokić, Partizan je skoro celo drugo poluvreme igrao bez isključenog Adamskog, a domači su promašili penal.

 

12 osvojenih bodova za prvo mesto znači, da je od Partizana u tom elementu bilo boljih »čak« pet timova, između njih i Srem (Man Utd, Juventus, Metalurgs) i OFK Beograd (Liverpool, Palermo, Dinamo Zagreb). Iznenađujuče se okliznuo šampion Evrope iz Ivanjice, i to ne samo jednom. Javor je poraz u Istanbulu od Fenera (1:2) koštao prolaz dalje, jer je završio iza PSV-a i Celtica; takmičenje če nastaviti u kupu UEFA – protiv Bayerna. Uz to, Javor nije uspeo, da kompletira svoju zbirku trofeja – izgubio je i superkup Evrope protiv Milana, kao i finale klubskog svetskog prvenstva protiv Kaizer Chiefsa.

 

RaeObXG.jpg

 

Osminu finala če-ne prvi put-zaznamovati regionalni derbi hrvatskog vicešampiona (rekordnih 31 titula) i srpskog šampiona. Do sad su se oba tima u LŠ sastala četiri puta i u prosjeku se sastaju svakih 6 decenija! Prvi put je to bilo u grupnoj fazi sezone 2060/61: u Beogradu je bilo 1:1, na Poljudu 1:0 za Partizan. U sezoni 2120/21 je sledio prvi susret u k.o. fazi, kojeg je odlučila crnogorska ekspedicija kod Partizana. Prvi meč na Poljudu je dobio Partizan 1:0 golom Kostadinovića na asistenciju Vujovića. U revanšu je bilo 3:0 (2x Vujović, 1x Momčilović).

 

 

Sedam decenija posle tog duela, ima još više razloga, zašto če biti u februaru i martu Poljud i Humska biti u centru pažnje sve Evrope:

 

Kvaliteta liga. Srbija je po koeficientima najjača liga Evrope, i ima 4(2+2) zagarantovana mesta u LŠ, 3 u LE i 1 u kupu Intertoto. Hrvatska je u poslednjoj deceniji napravila neverovatan proboj. Odličnim rezultatima, prvo pre svega u kupu UEFA, plasiranjima u faze eliminacije, koje su kulminirale Hajdukovom osvajanju kupa UEFA u 2183., Hrvatska je trenutno 8. na Uefini tabeli po koeficientima, što ji garantuje 2 (1+1) predstavnika u LŠ i 4 u kupu UEFA.

 

3 od 4 velike eks četvorice igrala su u LŠ. Prvi put posle 2048. se desilo, da su Dinamo i Hajduk završili na prva dva mesta u hrvatskoj ligi. »Plavi« su u prošloj sezoni osvojili prvi naslov posle 34 godina; posle kalvarije između sezona 2162/63 i 2183/84, u kojima su bili u drugom rangu takmičenja. U toj sezoni več smo pratili dva regionalna derbija – u kojima je OFK Beograd dva put savladao Dinamo.

 

Partizanov hrvatski kontingent. Silvio Kalinić  je najbolju svoju sezonu pružio, kad je pre prelaska u Maritimo u dresu Bilih u sezoni 2184/85 na 44 utakmica zabio 20 golova. Pre toga je bio član Segeste, kad je ta dve godine pre u grupi LŠ igrala protiv Partizana. Goran Kristić je u Hrvatskoj igrao protiv Hajduka u dresu Rijeke i Čakovca; Branko Jurković u dresu Pule, Imotskog i Cibalije; Branimir Rebić u dresu Bjelovara, a Franjo Skočibušić če (u slučaju, da istrči na teren) biti posobno pod drobnogledom na Poljudu. Dete Hajduka, koji je prešao u Dinamo…

 

A9h1Eiv.jpg

 

 

 

LAV KUP

 

by5qIcm.jpg

 

U polufinale su več plasirani Partizan, Zvezda i Srem, dok če poslednju ekipu dati sutrašnji odgođen duel između OFK Niša i Javora.

 

 

WYNtwGi.jpg

 

3zUgywO.jpg

 

 

 

KVALIFIKACIJE ZA EURO 2192

 

ŠALOM UMESTO ŠALOMON:  Izraelsko iznenađenje; Slovenija (opet!) i Hrvatska pobedili same sebe

 

kTf4E29.jpg

 

Izjednačenost ekipa donela je do toga, da su do zadnjeg paketa mečeva u oktobru direktan plasman na EP imali obezbeđen samo Ukrajinici. Za največe iznenađenje kvalifikacija definitivno smatramo reprezentaciju, koju se možda ne smatra europskom. Izraelci u tom sejvu nisu ni pipnuli velika takmičenja, a ovaj put su obezbedili direktan plasman u centar Evrope, pobedivši svoju grupu ispred Engleza i Bugara.

 

Azzuri nastavljaju svoju toplu-hladnu tranziciju, što se velikih takmičenja tiče u poslednjim decenijama. Ili doguraju do najmanje finala, ili jih uopče nema. Vicešampionima sveta se nije uspelo kvalificirati na Euro u Belgiji čak u konkurenciji Poljske, Finske, BiH-a i Armenije. Dugih nosova su ostali i u Crnoj Gori. Reprezentacija, koja je pobedila Švedsku sa čak 5:1, na kraju je ostala kuči zbog remija protiv Moldavije u poslednjem kolu, sa čime je Skandinavcima dozvolila, da su jih na drugom mestu prestigli za bod (prvo mesto je osvojila Francuska).

 

BARAŽ: DUH OSTRVA

 

Još više uzbuđenja donele so dodatne kvalifikacije, u  kojima smo dobili poslednjih pet učestvenika Eura. Več je suvišno pričati o tome, kako Slovenija uprkos talentima (za to svoj posao radi i Partizan!) praktično svake dve godine pre svega po svojoj krivdi propušta velika takmičenja. Iznimka nije bila ni utrka za Euro, gde su završili kao drugi u grupi izza Nizozemske (ako bi umesto 0:0 u poslednjem meču kuči njih pobedili), pobedili bi grupu. Umesto tega baraž jih je upario sa Švedskom.

 

Meč  u Stokholmu je u napadu u formaciji 3-5-2 od Partizanovca započeo Lukman u napadu (u Partizanu još bez gola, ali zato ima 4 asistencije) sa Vojkom Petrovićem. Branko Šalomon, u Partizanu konvertirani napadač, je na moju žalost bio jedan od trojice centralnih vezista. Slovenci su osim prva pola sata bili apsolutno bolji protivnik, ali su jih dve defanzivne greške u 27. i 29. minutu več dovele u zaostatak od 0:2. Gosti su pre poluvremena ipak uzvratili eurogolom Blaža Žagara, levog krila Leedsa (31. minut). U nastavku su svoj pragmatizam i neefikasnost platili još trečim primljenim golom u 50. minutu od napadača Parme, ali su ponovo uspeli-ne samo smanjiti preko Lukmana (72) nego u 93. golom 32-godišnjeg veterana Vojka Petroviča, najboljeg strelca slovenačke reprezentacije čak izjednačiti na 3:3.

 

U uzvratu u Sloveniji, domači su imali igru i posjed, ali su prvu glupost napravili u 24. minutu, kad je isključen Klančič, ofanzivac Galatasaraya. Drugu glupost su napravili minut (!) pre završetka prvog poluvremena, kad je umesto Lukmana ušao drugi, ali manje poznati ofanzivac, iz Kopra Bogstinov. I tek pre što je sudija piskao kraj prvom dela, je Šveđane u 3. minutu sudijske nadoknade u vodstvo doveo Peter Lundstrom, napadač Rennesa, svojim prvim golom za reprezentaciju. U drugom delu je slovenački selektor ipak sprevideo, da je Šalomonu umesto u vezi mesto u napadu. Ofanzivac Partizana je odmah u 56. minutu iz fantastične akcije pogodio prečku, i to je Slovenija platila u istom napadu. Švedska  je iz kontre bila zaustavljena na robu kaznenog prostora (Bogatinov), a šut Ahlandera preko živog zida bio je previše za Nejca Smajlovića – 0:2. U nastavku je rezultat jedini uspeo smanjiti upravo Šalomon – prvencem u dresu Slovenije, ali sa grenkim priokusom.

 

Gorčina, ali ne od proslavljanja nove godine če ostati i za južne susjede Slovenije. »Kockasti« su u prvom meču protiv Engleske imali 1:1 na Wembleyju (strelac za Hrvatsku Lozić), dok su na neobično praznom Maksimiru (više ljudi je gledalo čak  Lihtenštejn) izgubili 0:2 golovima Stuarta McGoldricka (Spurs) u 22. i Richarda Daviesa (Man Utd) u 91. minutu. Na Euro idu još Danska, koja je prvi meč protiv Finske dobila 0:1, a revanš izgubila istim rezultatom i na kraju slavila nakon penala. Nakon 16 godina Euro če videti i Španci (!), koji su posle 0:0 doma sa 1:0 pobedili Irsku u Dublinu. Tako je za predstavnike zelenog ostrva u ništa otišla možda jedna od istorijskih pobeda u  kvalifikacijama, koja je značila stepenicu za baraž: pobeda na Marakani kod šampiona sveta sa dva zabijena golova u sudijskoj nadoknadi (od 1:2 do 3:2).

 

Jedina reprezentacija, koja je u baražu pobedila oba puta, je bila Češka, koja je bila dva put sa 1:0 bolja od Grčke.

 

 

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Završena sezona 2191/92

 

 

JESTE MOGUČE: UPRKOS DOMINACIJI I PUNO BOLJI EFIKASNOSTI NAD NAPADAČIMA VISI DEMOKLEJEV MAČ

 

Četiri igrača sa jednakim brojem golova; dva velikana izvan Lige Šampiona; Cerovićeva Voša ispala u drugi rang

 

 

PROLJEČE 2192-PRVENSTVO

 

s2RQpUI.jpg

 

Partizanovo na videz mirno more se na zimu još razburkavalo. Priče o tome, da če trenutni predsednik Rade Ristić zbog navodno zdravstvenih problema posle samo nepunih šest godina napustuti klub, došle su u realnost. Neuspeli pokušaji predaje kluba na sreču nisu bili tako javni kao u prethodnom mandatu;  tako, da to nije ni malo utecalo na predstave fudbalera na terenu. Do presekanja gordijskog vozla je ipak došlo daleko u prolječu – 27. aprila 2192 novi predsednik Partizana postao je jedan od bivših direktora – Dušan Milošević.

 

uJKcvmc.jpg

 

Jedina glavna promena u prvom timu bila je zamena napadača-Bugar Slavi Aleksiev se pridružio svojem kolegu u Teleoptiku, a iz njega smo u prvi tim prekomandirali slovenačkog  mladiča Željka Topiča.

 

Šta reči o šampionatu? Kad kažemo, da smo do kraja dobili sve sem tri utakmice (3 remija, od toga dva kuči) i na kraju pobedili sa drugom najvišom razlikom u istoriji (37 bodova) uz gol razliku 75:13, onda je slika jasna. Tu se mora reči i pošteno dodati, da su bili razlogi osim naših predstava i karaktera pojedinaca i –izuzetno loši Sremci, a pogotovo Romantičari i Crvena Zvezda. Naš večiti rival je bitku za top 6 konačno izgubio u 21. kolu, kad je kuči remizirao protiv-  Cerovićevi (=Partizanovi!) Voši 2:2.

 

 

yjpa5Zm.jpg

 

Pre svega protiv Sremaca i to kod njih (!) bili smo  neočekivano efikasni. U prvom prolječnom meču kod njih nama je pomogla sreča. Golom Gligorića (38) Srem je zasluženo vodio do oko 20 min pre kraja. U 70. minutu se kod domačih (koji su več izveli sve tri zamene) povredio golman Andjić. Srem je ostao sa desetoricom, a na gol stavio svog najtraženijeg igrača i bivšeg igrača Partizana, koji kod nas nije odigrao ni sekunda-Stefana Djukanovića. Rezultat tog nujnog eksperimenta su tri primljeni goli u četiri minuta: Šolomon (74.), Topić (75.) i Cesar (77.). Još gore su Sremci prošli u Ligi za prvaka- 1:5 (Šalomon 2x, Jurković, Bondarenko, Jurković (p).

 

U borbi za top 6 Mladost iz Apatina, predvođena traženim golmanom Lazićem na kraju je dobila bitku sa Kanarincima. Partizan, Javor i Srem su bili koliko toliko sigurni na top 3, a očekivalo se, da če poslednju vizu za LŠ bez poteškoča osigurati na Karaburmi. Greška. I liga za prvaka je bila u potpunu dominaciji crno-belih, a svi ostali su-još zaostali. Kad kažemo, da je od petorice največi broj pobeda imao Srem (3), onda ne treba dalje.

 

 

wVEIpmk.jpg

 

Naše rivale osim nekonstantnosti pestile su i kadrovske promene. Uoči posete u Humski u 24. kolu Javor je dobio novog trenera, iskusnog Marka Milutinovića (65 g), koji je do kraja uspeo doči do samo dve pobede. Na drugoj strani je vrelo na Karaburmi,  kod očajnih Romantičara opasno je visio Marjan Stojković, koji je na kraju čak dočekao kraj sezone- kao poslednjeplasirani tim Lige za prvaka. U borbi za LŠ su se tako umešala i oba outsidera, Mladost i Rad. Na kraju su kao pobednik izašli na Banjici. U Ivanjici su osvojili bod u 88. minutu (1:1), ali bitnije je bilo, da su Sremci pogotkom u 90. slavili u Apatinu i time rešili sve dileme oko 3. i 4. učestvenika u LŠ.

 

Neobično interesantan bio je i doljnji dio tabele. Na moju žalost, nekadašnja zvezda Partizana i sad trener Voše Lale nije uspeo zadržati u Superligi uprkos najboljem strelcu lige (!) – Martinu Milenkoviću sa 14 golova!. Njegov tim je bio u daleko najslabijoj formi na kraju sezone. Posobna priča je naš večiti rival, koji je završio na sramotnom 9.  mestu. Njihov tadašnji trener Aleksandar Mladjenović očigledno je doznao, koliko je sati, pa je 6. maja uoči 27. kola sam odstupio, a zamenio ga je Zvezdin eks igrač i trener sa upitljivim pedigrejem…

 

kmrzVRd.jpg

 

 

KtZhXS1.jpg

 

Jedini Živanovićev klub do tad (sad) bile su slovenačke Domžale, koje je preuzeo u novembru 2191. Sa njima je do kraja šampionata DRUGE SLOVENAČKE LIGE uspeo, da dođe do samo dve pobede i nekada ponos Slovenije ispale su u 3. rang slovenačkog fudbala. Zvezde, kako kaže, nije uspeo probuditi, njegovi rezultati sa dinzoaurskom 3-5-2 formacijom sa liberom su: Borac 0:3, Novi Sad i Posavac 1:1, Voša 4:1, Hajduk 0:1.

 

Ako se nakon jutra poznaje dan, Ljuticu Bogdana čekaju veoma veoma teška vremena…

 

 

KUP

 

Nakon primedbi u proteklih godina, da je žreb polufinala delegiran, da bi se Partizan i Zvezda nikad se sreli u polufinalu, upravo to se desilo u izdanju kupa 2192. Stadion Marakana je gostio taj istorijski polufinalni meč, koji se nakon maratona završio sa srečnom lutrijom za goste.

 

U finalu smo igrali protiv Srema, koji su u polufinalu eliminirali Nišlije. To je več bilo vreme, kad je svaka malenkost mogla biti kobna, pa tako i izbor napadača. Jer taj izbor u toj sezoni više ili manje bio je lutrija. Ali o tome nešto kasnije u komentaru tima. Počeli su izgubljeni Kalinić i solidni Šalomon a uloga junaka pripala je Hrvatu, koji je 2x zabio glavom za ukupnih 3:1.

 

lqC58s2.jpg

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA

 

Regionalni derbi u Splitu se je završio nerešeno. Nakon 2:0 Partizan je Bilima dozvolio preokret greškom najboljeg braniča i razigravanjem odličnog Bugara kod domačih Lazarova. Uzvrat je značio drugu pesmu (5:0), ali Hajduk, da nije bio toliko nervozan, zaslužio je više. U narednoj fazi na pladnju smo imali Milan. Defanzivnu formaciju smo u prvom meču dva puta probili, u drugom meču za prolazak dalje bio je dovoljan minimalan poraz. Jedini u sezoni.

 

Protivnik u polufinalu bio je Liverpool, tim, kojeg je sreča barem dvaput pogledala u toj sezoni. Prvo so protiv Barse prošli dalje zbog 1:1 na Camp Nouu, gde su domači  u 90. promašili penal. Onda su za protivnika imali povredama upropašćene Sremce, koji su slavili 1:0 kuči, ali na New Anfieldu sa nedostatkom četvorice napadača glatko izgubili sa 0:3. Protiv Redsa pratili smo 210 minuta maratona i Partizanove terenske nadmoči ali i nemoči svih ofanzivaca, jer je na golu dominirao 32-godišnji vetran Neil Lamb.

 

Sledila je jedna od najčuvenijih penalskih serija u istoriji. U prvoj seriji su pogodili i Cardenas (LIV) i Canev. U drugoj za Liverpool zabija Stam, a Kalinić promaši gol. U trečoj seriji Liverpool vodi več  3:1, ali Markov zniža za 3:2. U 4. seriji Redsi imaju šansu za psiholoških 4:2, ali promašuje Bradshaw. Ungureanu ima šansu za 3:3, ali promašuje i on. 5. serija. Rubio ima meč loptu za domače, ali prvi put u seriji se desi, da neki golman zapravo odbrani penal. Na drugoj strani Partizan mora izjednačiti… Šalomooon… gol. 3:3. U šesti seriji bude se golmani, i jedan i drugi brane šute Brandta odnosno Ponomarenka, koji je promašio prvu  meč loptu za Partizan. Nulu smo videli i u sledečoj seriji, kad su i Etxeberia odnosno Julio Cesar promašili. Olivares onda brani još šut Carteru, a Bondarenko iskorištava drugu meč loptu za crno-bele i konačno dovodi seriju u kraj! The silence of the Lamb(s).

 

rrOKjXW.jpg

 

Suprotnik u finalu u Norveškoj bio je milanski Inter. Sa dvojicom eks Partizanovca. Jorgea Farinu se sečamo u glavnom po incidentima na treninzima, a Russela Ramadzulija imamo u potpuno drukčijoj luči. Južnoafrikanac je pre početka sezone bio višak u Humskoj, ali pre dve godine potigao je odlučujuči pogodak u finalu LŠ protiv-Milana.

 

Bio jo meč, kakvog smo očekivali. Inter se postavio defanzivno i čekao, šta čemo mi napraviti sa loptom. I nismo puno napravili. Napad sa dvojicom najiskusnijih igrača (Lukman-Kalinič)- sterilan. Setite se meča Juve-Milan 2003. To je bilo slično. Lukmana smo zamenili u 75. minutu Šalomonom. Ali slično je bio kod Intera. Tihi meč su imali (zanimljivo) Farina, kojeg je u 80. zamenio Landsma, a pogotovo Ramadzuli, koji je igru napustio u 72. minutu za Renata Budu.

 

Nakon Zvezde u kupu te maratona protiv Liverpoola, očekivala se nova lutrija.

 

 

Onda je več u 120. minutu dete Intera i poslednja izmena na utakmici, 21-godišnji branič Michele Lippi napravio prekršak na oko 20 metara od gola nad Chilomom. Rumun se sam odlučio za realizaciju. Šutirao. Golman Intera Jhonny Guerra je šut odbranio, ali je odbitak došao do Kalinića, koji je bio viši od Interovog braniča i (kao Sale Djordjević pre 200 godina u poslednjom sekundu u košarki) zabio pobednički gol za naslov prvaka Evrope.

 

vEodzxF.jpg

 

Jedini Kalinićev  gol u LŠ ove sezone.

 

Da je Ling Long Superliga naj liga Evrope, ispričuje i činjenica, da trojica naj igrača dolazi iz nje:

 

1. Velizar Bogdanov (ST), OFK Beograd, najbolji strelac, 10 golova u 7 mečeva

2. Ivan Canev (DC), Partizan

3. Jan Vaclavik (DC),Srem

 

NXMb9uO.jpg



dSMC69G.jpg

 

 

ANALIZA TIMA

 

 

GOLMANI

Pedro Olivares (7.04): 30 utakmica, 10 primljenih pogotka, 20 clean sheeta. Najbolja sezona u karijeri.

 

Martins (7.05): 20 utakmica, 7 primljenih pogotka, 14 clean sheeta. Neki atributi su mu bolji od Kolumbijca, ali mu je prijem lopte loši. Videlo se to kroz par primljenih golova. Zato je za sad u prednosti Olivares. Zanimljivo – ni on ni njegov kolega ni jednom nisu osvojili nagrade za naj igrača utakmice, što dovoljno priča pre svega o kvaliteti našeg sledečeg segmenta – braniča.

 

h1XiiBf.jpg

 

 

ODBRANA

Aleksandar Jokić* (DC, 7.86): 42 utakmica, 12 golova, 1 asistencija, 12 MoM.  Prvi muž zadnje linije. Njegova polusezona če iči u anale. Zabio je čak 12 golova. Ali onda je došlo prolječe, gde je pokazao dio svojih slabosti, a največa senzacija je ta, što u 2192. godini nije zabio ni jedan gol!

 

Ivan Canev (DRC, 7.48): 33 utakmica, 2 asistenciji, 7 MoM. Solidan uz prvu sezonu kod crno-belih bez postignutog pogotka.

 

Goran Kristić (DC, 7.35): 26 utakmica, 3 golova, 1 asistencija, 2 MoM.  Hrvatski reprezentativac praktično bez greške. U finišu sezone je zabio OFK Beogradu i Radu.

 

Jaroslav Adamski (DRLC, 7.21): 28 utakmica, 1 gol, 2 asistenciji, 1 MoM. Poljski defanzivac je u glavnom igrao kao defanzivni desni bek, gde se na trenutke »izkazao« nepotrebnim faulovima. Ali generalno nema se mu šta zameriti.

 

Vjačeslav Ponomarenko (DRL, WBL, 7.21): 28 utakmica, 1 gol, 2 asistenciji.  29-godišnji Ukrajinac, koliko bio solidan, ali u toj sezoni bio je-zamenljiv.

 

Cristian Ungureanu (DLC, MRL, 7.42): 31 utakmica, 2 gola, 7 asistencija, 3 MoM. Pre svega zbog istogodišnjeg Rumuna, koji je odličnu defenzivu nagradio i ofanzivom.

 

Nebojša Djorić (DRL, WBR, 7.39): 23 utakmica, 1 asistencija. Brz igrač, koji radi osnove, kako treba. Sve, što je više, od njega retko trebamo.

 

Branko Jurković (D/WBR/AMR, 7.13): 24 utakmica, 2 gola, 4 asistencije. Možda sam prezahtevan, ali još uvek ga čekamo, da eksplodira. Igrao u glavnom kao krilo.

 

 

 

CENTRALNI VEZNI RED

 

Julio Cesar (DC, DMC, AMC, 7.39): 33 utakmica, 3 gola, 5 asistencija, 1 MoM. Brazilac sa srpskim pasošem je komandant sredine, ali zbog mira u kuči, on je samo broj 2 na DMC…

 

Dragiša Milojević*(WBR, DM, AMC, 7.34): 32 utakmica, 5 golova, 5 asistencija. Zbog njega. On je naše dete i ima prednost, i kad ne igra dobro. Žao mi je, Julio. U toj sezoni sam ga zbog čestih povreda na desnom krilu koristio i kao WBR. Moram spremiti novi ugovor zanj.

 

Branimir Rebić (DM, AMC, 7.29): 21 utakmica, 5 golova, 1 asistencija, 1 MoM. Najvažniji njegov gol bio je protiv Milana, kad je probio led.

 

Franjo Skočibušić (MC, AMC, 7.17): 29 utakmica, 3 golova, 5 asistencija. Ne, nije igrao ni na jednom meču protiv Hajduka. Ima 22 godina i još nije hrvatski reprezentativac (?). Bolje se snalazi u formaciji 4-4-2 nego u diamantu kao AMC, gde sam mislio, da če sa svojih 185 cm dominirati.

 

 

KRILA

Gheorghe Chilom (D/WB/AML, 7.63): 32 utakmica, 5 golova, 17 asistencija, 3 MoM. Največja konstanta našeg tima, i ubica sa leve strane. Ne mogu ga prehvaliti.

 

Dimitar Simov (AMLC, 7.55): 22 utakmica, 9 asistencija, 2 MoM. Kad gledam njegovu statistiku i činjenicu, da je izabran u naj 11 LŠ, mislim, si, to je optička varka. Ali nije. Bugar je očigledno u mojim očima podcenjen i zasluži si veču minutažu. Njegovo vreme tek dolazi.

 

Novica Markov* (ML, ST, 7.38): 27 utakmica, 12 golova, 8 asistencija, 2 MoM. Pošto je kod napadača več gužva, neka bude u kategoriji krila, gde je igrao u večini primera. Markov je jedan od iznenađenja druge polovine sezone i od njega drugi napadači mogu, da se uče. Na jesen 2, na prolječe dodao je još 10 golova.

 

Sergej Bondarenko (AMR/ST, 7.39): 36 utakmica, 12 golova, 7 asistencija, 1 MoM. Plus jeste njegova univerzalnost. Minus njegova efikasnost. U 2192. zabio je samo još tri gola za crno-bele. Uprkos po atributima dobri tehniki, na terenu to izgleda sasvim drukčije. Alibi: ni u ruskoj repki nije bolje (4 gola u 29 navrata). Ali ajde – 1 asistencija neka važi pola gola.

 

Mariusz Kovacs (AMRLC, ST, 7.04): 24 utakmica, 3 gola, 4 asistencije. Poseban tip igrača. Kad je u top formi, bolji je od Bondarenka. Međutim u toj sezoni imao je puno problema sa povredama. Imače još vremena.

 

 

NAPADAČI. Nad njima visi Demoklejev mač. Retko koji od njih su nadgradili svoje predstave iz jesenskog dela, zato sam se odlučio, da na leto 2192 dovedem još jedno pojačanje. To znači, da če barem 1 ako ne 2 napadača (uključujuči i rezervni tim) biti višak! Ko če otpasti? Spavanje biče teško.

 

 

Branko Šalamon (AM/FC, 7.26): 31 utakmica, 12 golova, 6 asistencija, 1 MoM. Konvertirani napadač iz AMC-a je još četvrti od igrača sa 12 golova u sezoni, po šest iz svake polusezone. Eksperiment u liku Hernandeza ispred pola stolječa za sad nije se ispunio, ali Slovenac je još u našim planovima.

 

Dragan Stamenković* (FC, 6.88): 24 utakmica, 9 golova, 1 asistencija, 2 MoM. Naše dete, ali  u 2192. zabio je samo još dvaput, u 30. i 31. kolu po 1x…

 

Silvio Kalinić (AM/FC, 7.13): 23 utakmica, 8 golova, 7 asistencija, 1 MoM. Največa priča sezone i posmeh celim statističnim analizama. Kad bi golovi imali neku utež, recimo, kad bi gol u finalu nekog takmičenja vredio isto kao onaj u prvom kolu Lav kupa, Kale bi bio prvi napadač tima. U novoj godini zabio je »samo« pet puta, ali od toga 2x u finalu kupa u 1x u finalu LŠ. Uz to, da praktično dva meseca, od februara do negde marta uopče nije bio u kadru, i redovno je mečeve ispratio iz tribine. No, ni kad je došao u igru, tamo se činilo, da nije uradio ništa. Ni sad se npr. ne sečam ni jedne njegove asistencije. Bilo jih je sedam? Ok, neka bude. Ispljen u repki: 22 utakmica i 4 gola. Da li če ga finalni golovi sezone 2192. zadržati u Partizanu?

 

Dejan Lukman (AM/FC, 6.90): 30 utakmica, 4 golova. 8 asistencija, 2 MoM. 30-godišnji Slovenac (43/28 u repki!) je prvi na listi za odstrel. Isto kao kod Kaleta-malo me boli tih 8 asistencija, ali Lukman je samo u prošloj sezoni u ligi probio magični broj 10. Do kraja čemo pamtiti njegove gole protiv Zvezde, protiv Liverpoola nakon preokreta, ali mislim, da je to… to.

 

Željko Topič (ST, 6.73): 11 utakmica, 4 gola, 2 asistenciji. Još se lovi i nije još kadar za prvi tim.

 

Sudbina ostalih napadača? Skredelis napreduje, oba Bugara su upitljiva. Stojanov se nije proslavio na pozajmici u Olomucu. U u19 timu, koji dominira, je Nikola Ilić (18 golova), za lepu vest se pobrinuo naš Peruanac Tenemas, koji je u Apatinu postigao prvenac u Ling long superligi.

Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Završena sezona 2192/93


 


 


OD ŠPANSKIH POSLA


DO NEOČEKIVANE GUSTE BORBE


ZA  NASLOV


BROJ 60. ZAREDOM


 


Euro: povratak Crvene furije u centru Evrope


 


Aktualni šampioni Evrope Škoti, vicešampioni Srbi (u pobedi nad Nemcima od 3:1 dvaput je zabio naš Jokić-štoper-kasnije izabran za naj igrača Eura). Francuzi su nakon prva dva kola obezbedili 100% učinak i obezbedili prolaz u četvrtfinale več kolo pre kraja. Osim njih, čar pobede u to vreme izkusili su samo još Nemci (!), a sve ostale reprezentacije u dva kola nisu uspele pobediti ni jednom. Tako nije čudno, da smo večinu od najboljih osam ekipa dobili tek nakon poslednjeg kola.


 


U grupi B je Nizozemcima začuda bio dovoljan i poraz protiv Škota pošto su Belgija i Švedska remizirali 1:1, pa su tako narančasti osvojili drugo mesto u krugu sa tri ekipe sa osvojena samo dva boda! Slično »izjednačeno« je bilo u grupi A, gde su nakon dva kola sve reprezentacije imale po dva boda. Na kraju su četvrtfinale obezbedila oba pobednika 3. kola: Španija nad Poljskom 2:0, odnosno Turska nad Engleskom golom u 90. minutu 1:0. Senzacija se desila u grupi C, gde je Izrael na premiernom velikom takmičenju u poslednjem kolu pobediu Francusku 1:0 i osvojio drugo mesto u grupi, pa tako Dancima ni pobeda nad Ukrajincima nije bila dovoljna.


 


U četvtfinalu su Španci na dramatičan način ušli dalje i pokazali karakter protiv Nizozemske. To je ono, što jih je vodilo dalje. Na neočekivanim mukama su bili aktualni šampioni Evrope i sveta. Kraj škotske dominacije naglasili su Turci (2:0), dok su »orlovi« protiv outsidera Izraela prošli tek nakon gola Miloša Stoisavljevića u poslednjem minutu produžetka. Nakon 90 minuta završio se meč između Francuske i Nemačke (3:1). No u polufinalu i Turci i Francuzi morali su šutirati penale, a bolji (=manje slabi) izkazali su se fudbaleri iz Bospora, koji su pogodili jedan put dok su trikolori promašili sve četiri pokušaje (!). U finalu pre finala Španija je savladala Srbiju 1:0, i onda u finalu golom Rubena Morena u 40. minutu još Tursku.


 


 


Va5sbPU.jpg


 


Time su se na velika vrata vratili na tron Evrope – svoj šesti europski naslov osvojili su nakon što se nisu uspeli plasirati na prošla tri kontinentalna takmičenja (2180, 2184, 2188).


 


 


KLUBSKI DOGAĐAJI


 


x2SK5vp.jpg


 


 


Transfer period bio je veoma aktivan. Stanje nakon pet kola, kad se i zvanično završio, moglo je slutiti, ko je bio njegov  največi pobednik.


 


Javor, sa novim trenerom, Mladjenovićem (eks Zvezda), 100% nakon pet kola, izgubio je nekoliko igrača. Najvažniji od njih, štoper Vladimir Milić za dobrih 30 mil. postao je novi član Barse, no u Ivanjici tega u pet kola kao, da nisu osetili. Pare su potrošili samo za jednog od beka Zvezde, buduču slovačku mladu nadu, AMC-a Gajdoša i golmana Andjića (Srem), su doveli na free. Opči zaključak tog perioda jeste, da su se svi rivali okoristili pre svega na račun katastrofalnog menedžmenta Crvene Zvezde, koji se pogao predviditi več na kraju prošle sezone.


 


Novi trener u Ljutici Bogdana je sezonu počeo katastrofalno, sa jednom pobedom i četiri poraza – u petom kolu je kao šlag na torti došla petarda kod Partizana. Nova formacija, 5-3-2 sa bekovima umesto krila i liberom, značila je sledeče promene:


 


Odlazci: dvojica izuzetno dobrih levih bekova direktno kod rivala (Javor, OFK Beograd) i dvojica solidnih štopera direktno kod OFK Beograda, veteranski golman u Suboticu te odlično desno krilo kod Rada.


 


Jedino ofanzivno krilo kod Zvezde je tako ostao 33-godišnji Zoran Maksimović, a nova pojačanja?


  • Vladimir Jovanović (28 g., ST), napadač iz Spartaka Subotice;
  • Jovan Aksentijević (25 g., D/WB/ML), OFK Beograd;
  • Ivajlo Telkijski (24 g., D/WBL), Marek;
  • Dragan Trailović (19 g., GK), free, istekao ugovor u Šajkašu;
  • Tomaš Bartoš (24 g., AML/ST), Trenčin;
  • Slavoljub Bajić (29 g., D/WBR), OFK Beograd;
  • Radik Romanov (25 g., D/MRC), Osijek;
  • Saša Blagojević (DLC, DM, MLC), Borac
  • Miodrag Bojić (27 g., AMRC, FC) – pozajmica (!) iz Radničkog Sombora

 


xlvf0eM.jpg


 


v8kUBh4.jpg


 


 


Nakon pet kola rekao bi – neka jima je Bog u pomoči…


 


Partizan? Doveli smo još jednog napadača. Hit Evrope u mlađim kategorijama je trenutno Rumunjska, dvostruki uzastopni prvak Evrope u19, no taj momak je več prešao te kategorije; par godina nazad je bio junak Rumunjske U21 u baražu za Euro protiv Srbije. Minus: tehnika.


 


To znači, da smo se odrekli jednom napadaču, i izbor je pao na  Lukmana. Na leto ipak ga nismo uspeli prodati, ali smo se zato za suradnju zahvalili puno drugim igračima, i nosioca naše igre u proteklom desetlječu: golmanu Szalaiu, krilu Bileku, štoperu Cojocaruju, a na žalost između ostalih malo manje poznatih i trojici naših deteta, za koje smo nekad polagali velike nade: napadaču Djoku Milenkoviču, zadnjem veznom Veliboru Aničiću te »Čileancu« Marku Pašiću.


 


Španci su zaista obeležili i moj osoban početak te sezone, koju sam počeo na dan, kad su nas (Slovence) Španci savladali u polufinalu u rukometu, a sledeči dan sam za ručak jeo paelju. Možda je bilo do toga – jedan od naših skauta je Španac- da nama je youth intejk 2192 doveo čak dva igrača iz Iberskog poluostrva. Jedan od njih je napadač, a kao jedan od boljih iz klase »2192« moj asistent je smatrao ovog veznjaka, kome je u profilu pisalo, da je novi Ivan de la Pena.


 


 


TtqHBFi.jpg


 


 


 


PRVENSTVO: RIVALIMA JE SMEH IZ PROŠLE SEZONE OTIŠAO VRH GLAVE


 


I u toj sezoni pritisnuli su na plin, osim Zvezde, ali ona je u specifičnoj situaciji. U prva tri kola tri poraza, a sve je započelo u Subotici, gde jim je kao prvi sol na ranu naneo član Partizana na pozajmici, Vlada Pokimica. Kao več rečeno-ne pamti se, kad su baš svi preostali klubi iz velike petorice tako dobro započeli šampionat, pre svega to važi za Ivanjičane, koji su barem do polusezone kopirali tradicionalni utisak crno-belih, prednjačivši sa odličnom odbranom.  Zbog neobične forme Ivanjičana, a i ostalih, Partizan je veči dio polusezone bio u zaostanku za vrhom. Prvi kiks desio se več u drugom kolu protiv Novog Sada, a prvi (i jedini na jesen u ligi) poraz nakon dugog vremena doživeli smo na Karaburmi, gde smo uspeli samo jedan put šutirati u okvir gola.


 


Iako se to na tabeli polusezone neče primetiti, pošto smo bili najefikasniji tim, itekako smo imali problema u napadu, a i u organizaciji igre. Sama statistika to zakriva: pošto se ta efikasnost desila pre svega na račun retkih »anomalija«: 5:0 protiv Zvezde, 6:0 protiv Rada i npr. 4:0 protiv Apatinaca. Ajde, kad vidite utakmice na jesen, odvojite te, i videčete zapravo, da je bilo veči dio tesno i izgubili smo baš  mnogo bodova.


 


Dakle, prvi pad na realna tla sledio je na Karaburmi; u tom, 8. kolu, prvi put je izgubio i Javor (Rad), što je značilo, da je vrh zauzeo Srem. Sa utakmicom više bežao je več na plus šest. Iako za nas to nije predstavljalo neke panike, ipak smo sami sebe dobeli u situaciju, u kojoj nismo bili več… dugo. I kad sam malo gledao statistike igrača, primetio sam jednog od mogučih problema, to su igre centralnih vezista, koji su imali u glavnom očajnu jesen. Do kraja septembra npr. ni Rebić ni Milojević nisu upisali ni gola, ni asistencije. Zato sam polako u prvi tim počinjao stavljati Rubena Alcobu-igrača, koji se kod nas razvija več četiri sezone. U Teleoptik sam maknuo Stamenkovića* (koji i onako nije puno igrao), te u prvi tim, na tradiocionalno nekonstantnu poziciju probao gurati našeg »Trleja« *. Sa promenljivim uspehom… Osim Urugvajca.


 


Alcoba-pravi čovek na pravo vreme. Nakon 0:0 protiv Srema, Javor je bežao na plus 4, Urugvajac je sam zrežirao važnu pobedu u sledečem kolu u Kuli (2:1). U 11. kolu opet domači kiks crno-belih, koji smo igrali več od 12. sekunda bez igrača manje (Bondarenko!). Kiksao je i Javor, ali tega Partizan nije mogao nagraditi, što se najbolje videlo u 13. in 14. kolu. Tad je Javor bio u neverovatnom nizu od dva ligaška remija 0:0+ 2 uzastopna remija 0:0 u LŠ! A mi smo dva put zaredno igrali 2:2, sa time, da smo se oba puta uspeli vratiti nakon 0:2 (Novi Sad- Djokić 72./ag; Šalomon 90.; Spartak-Simov 75., Cesar 81.). Na odmor smo ipak otišli bolje raspoloženi. Prvo smo pobedili Zvezdu u gostima (2:1), a zatim u 16. kolu još Javor 2:0 i time završili kao drugi, pošto su oba preostala rivala kiksnula, Srem je igrao nerešeno sa Novim Sadom, dok je OFK Beograd izgubio u Subotici.


 


ocquWeB.jpg


 


 


 


PRELAZZI ZIMA 2193


 


k6tmkeb.jpg


 


Nismo dirali golmana, ne zadnje linije, iako su igrali dosta promenljivo, sa neobično puno pada koncentracije, pre svega Jokića. Na žalost, Trninić * nije pokazao baš puno kao desno krilo, zato je bio poslat u Sombor, dok smo se dokonačno rešili našeg otpisanog štopera, Ranka Brankovića, koji je otišao u Srem i možda bio ključ do njihove završne pozicije na kraju sezone. Kao jedino pojačanje doveli smo Arnalda, koji može pokrivati celu levu stranu i biče polako zamena ili za Ponomarenka na DL ili Ungureanuja. Chilom još ne da svojeg statusa. Kalinić je predstavljao prvog strelca tima sa čak 11 golova, Šalomon jih je dodao četiri, a Dobre 6.


 


 


NAPRED


 


Nakon debakla u LŠ, doživeli smo novog, na Banjici (1:1), dok je Javor savladao Zvezdu na Marakani i sa utakmicom više pobegao na plus šest. Zaostali meč u Apatinu (debi i gol Arnalda) smo dobili i došli na minus tri. Jedan od ključnih trenutka sezone desio se u 19. kolu, gde je Partizan na krilima Alcobe dobio Romantičare 3:1, dok je Rad, »bogey team« za velike, odneo sva tri boda iz Ivanjice i time su se Javor i Partizan poravnali na tabeli. U 21. kolu sreča u nesreči-poraz kod Srema od 0:1 Ivanjičani su »oplemenitili« samo bodom na Karaburmi. Bod prednosti su ohranili i nakon 21. kola (4:1 protiv Srema odnosno Partizanovih 6:1 protiv Hajduka). Tad je bilo več poznatih svih suduonika u top 6 i iznenađujuče ili ne, između njima je bila i Zvezda. Uprkos brojnim poraza i problema u timu, Živanovićev tim bio je jednostavno predobar za opstanak, ali preslab, da bi se nadao nečemu više od 5. ili 6. mesta.


 


Drugi (odlučujuči?) ključni trenutak sezone se desio u 22. kolu, kad je Javor izgubio od Hajduka, a Partizan je na muke pobedio u Somboru (isključen Cesar i kod domačih Ljubičić; gol je postigao Bondarenko) 1:0. Kako se to neobično čuje, ali prvi put u sezoni se desilo, da je Partizan sam predvodio čelo tabele – plus dva ispred Javora. Sad su crno-beli imali psihološku prednost i sve u svojim rukama uprkos tome, da mu je sledio ne jedan, nego »krdelo« čak tri izazivača za naslov prvaka: pored Javora još neuporni Srem i OFK Beograd. Iskustvo, širina igračkog kadra, kvalitet, sve to je progniziralo, da če Partizan u najmanje dva sledeča meča prelomiti šampionat.


 


oyZHcc1.jpg


 


Umesto toga, posetioci »mojeg« stadiona do kraja su pratili muke (barem jednog) tima, koji je u najgore moguče vreme doživeo multipli pad forme i igre u napadu a na drugoj strani su mu stali timovi, kojima se agresivnost može  meriti sa rotvajlerskim protivnicima iz Partizanovih priprema u stvarnom životu u Turskoj na zimu 2020.


 


 


 


LIGA ZA PRVAKA


 


Kad je Kalinić, gospodin finala (opet) prestao zabijati, da o Dobreju ne pričamo (čovek u 2193. još nije zabio) kad je Alcoba postao povređen (23. kolo), kad u zadnjoj trečini nije išlo, onda si osuđen na muke. Tako je bilo u prva dva kola lige za prvaka. Jesmo dobili oba meča, ali oba na gungho, igrom na silu u drugom poluvremenu. Protiv Zvezde odlučio je tek autogol njihovog golmana u 55. minutu; protiv Javora Šalomon u 77. uz promašen penal Jurkovića i povredu Kalinića (koja ne znam, zapravo, da li je dobra ili slaba). Za Ivanjićane je to bio več drugi uzastopni poraz, koji je praktično značio slovo od boja na naslov. Tu štafetu su onda preuzeli Sremci, koji su nakon 24. kola za nama zaostajali na minus 5. Nakon 25. kola promena nije bilo, mi smo kod njih uzeli važan bod (0:0), dok je Javor remizirao sa Zvezdom.


 


Time se, možda neočekivano, pod pritiskom snašao trener Javora, kojemu je sledeči domači meč protiv Srema služio kao presudan. U slučaju poraza verovatno bi odleteo, očigledno su njegovi varovanci to shvatili i u dramatičnom meču savladali Sremce. No sve je dodatno zakomplicirao OFK Beograd-koji je Partizanu prizadejao prvi ligaški poraz na novom stadionu (0:1) i popeo se čak na drugo mesto. Ovde je pad forme doživeo višak (igra reči?!). 27. kolo je Partizan opet dočekao kao poslednji i pod malim pritiskom, ali nekako je »karakter« pokazao pobedom od 2:0 kod Rada, gde je opet zabio neko drug- Bondarenko 2x. Sremci su opet iskoristili remi Javora sa Romantičarima i pobedom nad Zvezdom izbili na drugo mesto.


 


Uoči gostovanja na Marakani, Partizan je »razveselila« vest, da je Kalinić več 9 sati bez postignutog gola, a za desert su 28. kolo predvodile pobede Srema na Karaburmi odnosno Javora na Banjici. Kockice su se opet pomešale, sad je Srem sa utakmicom više Partizanu disao na samo minus dva. A crno-beli su potvrdili, da je Zvezdu na njezinom stadionu dvaput zaredom nemoguče pobediti; ne samo pobediti, nego čak igrati dobro (0:2).


 


bOM3RpX.jpg


 


29. kolo i meč sezone? U Ivanjici nije bio na raspolaganju zadnji vezni Milojević (naravno-zbog žutog protiv Zvezde), ni Julio Cesar, koji na važnim utakmicama skoro uve zabija; na tu poziciju je bio pod hitno upoklican otpisani Rebić, inače ofanzivni veznjak, koji je natreniran kao DMC. Rezultat? Ubedljivih 2:0 (Bondarenko, Jurković, uz opet promašen penal), i Rebić kao naj igrač utakmice ilustrira sav, kako, da kažem nego »jokerizem« kod izbora igrača, jer nikad ne znam,  ko če igrati dobro ili slabo.


 


U 30. kolu meč na naslov, koji je opet bio odlućen na muke, sa samo jednim datim golom – Šalomon u 72. Time smo dokonačno prelomili sezonu, koja je malo u neizvjesnost ipak došla u sledečem kolu, kad se Srem pobedom u 90. Javoru revanširao za poraz u Ivanjici, a Partizan je remizirao 0:0 kot OFK Beograda. Kolo pre kraja igrica još uvek nije prepoznala naš naslov: imali smo 3+ ispred Sremaca i bolji međusobni okršaj. Onda je sledilo poslednje kolo i – demontiranje Rada sa 5:0 uz konačno gol (i povredu) Kalinića. Jednom me u istom smislu prevario, drugi put – ne znam. Time je i zvanično osigirana 60. titula zaredom.


 


Nakon jedne sezone, u Superligu se kao ubedljivi pobednik Prve lige vrača Vojvodina, ali na žalost ne više sa Cerovićem na klupi. Eks Partizanovac bio je smenjen več uoči početka sezone.


 


duTDU3Z.jpg


 


 


KUP


 


U kupu smo imali pravi rollerkoaster. U prvom kolu smo zaključili nenormalnu nedelju, u kojoj smo na tri meča zabili čak 23 gola. Od toga 7 BASK-u u prvom kolu kupa. U drugom kolu več je bilo »problema«, međutim meč čemo pamtiti po debiju Granadosa (koji se na kraju sezone na žalost teško povredio) i dva gola Latvijca Skredelisa, za kojeg je to bio »highlight« sezone. Poslednji meč u 2192. smo odigrali u četvrtfinalu kod neugodnih Apatinaca, gde smo preživeli mesarsko klanje (zbog isključenja ili povreda su oba tima meč završili devetoricom). Naš kraj je došao u polufinalu na Karaburmi. Kao trener mogu reči, da se (sarkazem) osečam privilegiranim, što sam imao priliku, da učestvujem u ovakvom meču, gde smo bili puno bolji tim, promašili penal, imali poništen gol, u završnici pogodili stativu, i na kraju primili još drugi gol od istog – našeg bivšeg otpisanog-igrača, kojeg sad na mečevima prosto ne možemo zaustaviti. OFK je na kraju pobedio i u finalu Javor.


 


 


 


RhHPCHU.jpg


 


 


 


EVROPA


 


t6iO3UC.jpg


 


Španska posla su nas čekala i u Evropi. Glasgow Rangersima smo u prvom meču zabili čak deset golova uz četiri Dobreja(rekord  u lš je 11), ali u  drugom kolu opet stupili na seviljsku minu, koja nas je na isti način savladala i u superkupu Evrope. Ali Andaluzijci, favoriti za prolazak dalje, u četvrtom kolu stupili su na škotsku minu (0:2). Poredak  nakon četvrtog kola: Partizan 9, Rangers, Sevilla 7, Ajax 1. Škoti su u 4. kolu primili domaču petardu od nas, ali onda jima je bila pobeda nad Ajaksom 2:1 dovoljno za osminu finala, gde jih je nakantao Čelsi 4:0, 1:0.


 


Da če Partizan od četvorice (!) kluba iz Superlige u osmini finala LŠ sezonu završio najbrže, je malo ko mislio. Protiv Čelsija (sa španskim trenerom) na Stamfordu bili smo naivni (0:2), u uzvratu imali čak četvrtfinale na ruci (3:0), a zatim primili dva jeftina komada. Drugi klubi? Najduži europski put je neočekovano imao Srem, koji je ponovio lekciju iz prošle sezone u polufinalu. Opet je pobedio 1:0, ali do kraja sezone izgubio daleko najboljeg napadača Gligorića (39 utakmica, 19 golova). Na Meazzi uzvrat je izgubio 0:2. U finalu je Inter opet potegnuo kratku, te ponovo izgubio, ovaj put protiv Man Utd-a na penale. Rad i Javor su u osmini finala pobedili Porto odnosno Barsu, da bi u četvrtfinalu ispali od obojice finalista, Rad proti Uniteda, a Javor protiv Intera.


 


U kupu UEFA je lep uspeh priredio hrvatski prvak Hrvatski Dragovoljac, koji je dospeo do polufinala, gde je nesretno izgubio protiv Liverpoola. Redsi su u finalu poraženi od Lilla na penale.


 


zcCfOng.jpg


 


RG6N3de.jpg


 


t4mUNXf.jpg


 


 


 


ANALIZA EKIPE


 


ePZBM2r.jpg


 


Ovaj put ču prihraniti detaljnije reporte o svakom igraču, jer slika priča sama za sebe.


 


Ako za granicu damu nek prosjek od recimo ocene 7.00, onda možete videti, koji dio tima je podbacio i koji ohranio standarde. Između slednjih uprkos slabijoj formi nego prošle sezone još uvek važi odbrana. Izpostaviču samo sledečih par igrača, gde se u mojem notepadu našlo najviše reči: od »najboljeg« do »najslabijeg«


 


Aleksandar Jokić * (DC): prvo ime zadnje linije, sa 5 golova i čak 4 asistencije. Na trenutke manje zbran nego što smo to vajeni od njega, uz i koji autogol.


 


 


Ruben Alcoba (MC(AMC): 8 golova i 3 asistencije u prvoj sezoni u prvom timu-to je čovek, kakvog smo tražili, to je desetka, koja (i) zabija.


 


k9WHVxv.jpg


 


Julio Cesar (DMC/AMC): prvo ime na važnim utakmicama, i on ponekad previše nervozan, ali to je čovek, koji zna i zabijati. Silom prilika (slaba forma Caneva) više nego obično, igrao je na štoperskoj poziciji.


 


Sergej Bondarenko (AMR/ST): 14 golova i 10 asistencija. Radio za sve, kad je bio i premalo sebičan.


 


Cristian Ungureanu (DLC, MRL): možda najviše podcenjeni igrač tog tima, koji bi si zaslužio više, da igra.


 


Branko Šalamon (AM/FC): povrede su ga dosta prizadele, možda sam naivan i istrajno čekam, da če još kad probiti granicu 10 zabijenih golova…


 


Silvio Kalinić (AM/FC) alias hrvatski Giroud. Na polusezoni bio je kod 11 pogotka, do kraja jih je zabio samo još tri ali (ponovo) postao (kao) najbolji strelac tima. Zbog njega dobijam sivu kosu (onu, koja mi još preostane). Kad god ga otpišem, počinje zabijati; kad god računam nanj, prestane.


 


 


Viorel Dobre (FC): Flop sezone ili samo iznimak, koji potvrđuje pravilo? Rumunski reprezentativac (5 nastupa, 1 gol) zabio je svih šest golova na jesen. Od tih šest golova, četiri su zabijena na jednom meču Glasgow Rangersima. U preostalih šest europskih navrata nije zabio. U ligi je na 14 mečeva zabio dva put. Šta ču s njim, ne znam, u profilu mu piše, da se odlično razume sa Kalinićem, što smatram kao katastrofu.


 


Željko Topič (AM/FC): Njega nema na sliki, jer je u Teleoptiku sad; spominjem ga, jer trenutno poteka EP U-21 i Topič je za slovenačku reprezentaciju zabio sva tri gola protiv Litve i gol protiv Hrvatske. To mi daje slutiti, da bi mogao, da bude material za Partizan. Za crno-bele nije puno igrao: na deset utakmica upisao je četiri gola.


Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Sezona 2193/94


 


ANTIVIRUS BEZ LICENCE


 


Kao što sam prošlu sezonu počeo u znaku Španije, bilo to u FM-u ili u stvarnom životu, naredna je bila u znaku virusa. I opet u tri paralelna sveta. Prvo: ta stvar je sad prva reč u svetu (Kina). Druga, na sreču ne ta, pogodila je mene, pa sam bio nedelju dana na bolovanju. Treča stvar:  FM, gde je neki drug virus na trenutne preuzeo sastavljivanje našeg tima i svojim tajmingom se pobrinuo za verigu događaja, koji su mi do sad bili nepoznati.


 


SS5DUcg.jpg


 


ZyY9P2H.jpg


 


 


 


LETO 2193


 


Leto 2193 u međunarodnom smislu obeležili su prvo Kolumbijci pobedom na kupu konfederacija u Brazilu, a u negativnom smislu proslavili su se domačini, koji u toj deceniji doživljavaju pravu kalvariju. Naslednici Romaria, Bebeta, koji če gostiti svetsko prvenstvo 2194 (200 godina od osvajanja u SAD-u 1994) su izgubili sva tri meča: 0:4 protiv Saudijske Arabije i Kolumbije te 0:2 protiv Španije. U martu 2194 na Fifini tabeli pali su rekordno nizko – na 87. mesto. Sanje o brazilskoj deceniji pukle su u prah več pre dve godine, kad je Brazil, isto kao domačin, eliminiran sa Kope Americe, u četvrtfinalu protiv največeg rivala – Argentine…


 


Nakon što su Rumuni na šampionatu u19 slavili dvaput zaredom, u 2193. je došao red na težku kategoriju, i videli smo »klasiku« između Nemačke i Engleske, gde su slavili mladi panceri. Ali su zato fudbaleri sa Karpata slavili na šampionatu u21 i time je imela Rumunjska slab mesec dana taj privilegij, da se ponosila sa titulom šampiona Evrope u obe mladinske kategorije. Dok je članove još čekala paklena borba za plasman u Brazil.


 


 


 


PRELAZI


 


Dva velika pojačanja bila su najavljivana polako več na zimu, i postala su stvarnost. Valerij Orlov je rezultat moje nostalgije na Vladimira Bogdanova, dok je Fornalik ono, što na desnom krilu tražimo več dugo – njegovo drugo ime biče eksplozivnost. Zbog gužve u veznom redu, Rebić, Kovacs i kasnije Skočibušić postali su začasni višak i stavljeni u Teleoptik. Moje želje o dovođenju nekog levog beka nisu se uresničile – kao da je na svetu globalno pomanjkanje tih igrača? Zato sam se na tu poziciju usudio na trenirati Milojevića*, no univerzalni vezista nikad nije zaigrao na toj poziciji.


 


Od Humske se je očekivano, nakon osam sezone poslovio napadač Dejan Lukman (Bayern). Pre slabe decenije smo u njemu videli novog Janeza Ostojića, no Dejan što se broja golova tiče, nikad nije dostigao njegove višine, ali je mnogo utjecao na izhod nekih, pre svega europskih utakmica.


 


Normalno ne pričam puno o pozajmicama.


 


rN3jce3.jpg


 


Gužva na poziciji štopera nikako da ustvari šansu, da reprezentativac Siere Leoneja – produkt naše škole dobije priliku u Partizanu. Ono, što me intrigira jeste, da je prošlu sezonu proveo na pozajmici u Sportingu, a ovu kod Dortmunda (dok je pre dva put bio pozajmljen OFK Beogradu). To nisu neki drugorazredni klubovi i ako se takvi klubovi zanimaju zanj – je tu nešto, što ja ne vidim?


 


Što se naših rivala tiče, u glavnom nisam imao namena pisati, no onda je Javor iz naftalina doveo igrača, za kojeg sam več zaboravio, da postoji. Naravno, pronašli su ga pošto ima srpski pasoš (=ni jedan klub osim nas ne skautuje izvan Evrope). Darcy Melo je posle neuspele avanture imao relativno uspešnu kampanju kod Academice, gde je u dve sezone postigao skoro 50 golova…


 


Zatvorene knjige sezone 2192/93 donele su još malu zanimljivost. Najbolje ocenjen igrač Superlige u prosjeku bio je Partizanov Branko Jurković – 7.38. Za ilustraciju, koliko ta ocena zvuči napram prošlim sezonama:


 


cSXjiro.jpg


 


U čitavom sejvu (skoro 190 sezona) ta prosječna ocena samo tri puta bila je niža, i znašala je 7.35: u sezoni 2133/34 (Vieira-Partizan), 2116/17 (Radomir Milošević-Srem) i 2008/09 (Obiorah Odita-Partizan).


 


6XJl3JF.jpg


 


 


 


JESEN 2193


 


Moguče, da je pomoglo, kad sam uz poslednje osvajanje titule rekao, da če biti veoma težak posao ponoviti taj uspeh, ako se ne pojačamo? Jer u prvih osam kola smo ostvarili 100% učinak, gol razlikom 24:1 (u prvih sedam 20:0). Dvostruki strelac u Novom Sadu u prvom kolu Kalinić hteo je, da mi pokaže, da ima veči repertoar, nego što mislim, pošto je postigao evrogol iz daljine, kojeg ne pamtim, kad sam poslednji put video.


 


Y7TWXHy.jpg


 


Hrvatski reprezentativac je na početku sezone bio u nenormalnoj formi i to bez obzira na to, ko mu je bio partner u napadu, u neko vreme imao je više golova nego nastupa. Isto možemo reči za oba pojačanja, pre svega na desnom krilu smo dobili ono, što smo tražili. Posle prvih pet kola mi i Sremci bili smo 100%, nakon njihovega savladanja tu smo ostali samo još mi.


 


Kraj augusta nas je šokirala ova vest:


 


xiBapc1.jpg


 


U prvi tim smo stavili slovenačkog rezervista Tadeja Kousa, koji je kod nas več par sezona. Kao broj 1 naravno, da smo pustili Olivaresa. Na izgled to nije poremetilo naših planova; malo drukčije je bilo, kad se povredio levi bočni Ungureanu i kad je na DL došao Ponomarenko, drugi veteran. U 9. kolu nas je čekao prvi pravi i jubilejni test, gostovanje Zvezdi u sklopu 850. prvenstvenog večitog derbija (12.10.2193), koja je šampionat kao obično počela sa vezanim porazima (ovaj put 4) i do prve pobede došla na sumljiv način tek u 7. kolu u Novom Sadu.


 


aQ5cNZF.jpg


 


Time je sve počelo, naš golman se neočekivano našao u protivničkom kaznenom prostoru (nitko mu nije rekao), i onda smo nakon prosulog kornera primili gol iz 75 metara, koji nam ga je postigao Zvezdin levi bočni. Isti igrač je zahvaljujuči nama, na kraju došao do hattricka – u poslednjem napadu je Ponomarenko još skrivio faul za penal.


 


xXxNaIt.jpg


 


Zbog obtužba bio sam kažnjen sa jednom utakmicom, i tu posmatrao sa tribina protiv jadnog Rada. Mini krize ipak nije bilo kraj, u sledeče dve utakmice doživeli smo ispad u kupu protiv Radničkog iz Sombora te u 11. kolu utrpeli drugi poraz u ligi, kod Javora, gde su nam zabili bivši (Čirić i Melo). Na sreču, to su bile jedine praske jeseni. Partizanovo prvo mesto nikad nije bilo ugroženo. Stvari su postale zanimljive zbog Zvezdinog dviga forme, za koju smo zaslužni – upravo mi. Sa nizom uzastopnih pobeda, Živanovićevi momci su skočili u top 4 i tamo se zadrževali prilično dobro, i kad menjali pozicije ili sa Sremom ili OFK Beogradom. Ne samo, da su bile brige oko plasmana u top 6 okončane praktično na jesen: Zvezda je imala sva prava, da se nada plasmanu u dugo očekivanu LŠ.


 


yWV0Z6j.jpg


 


Partizanov niz od vezanih pobeda (od poraza i Ivanjici) če se na kraju zaustaviti tek kod broja 13. Jedan od razloga tog niza je pored prvo imena jeseni Kalinića (15 golova na 19 utakmicama), radnika Chiloma, koji je više zabijao nego asistirao, neočekivano prvo ime na golu. Olivares je svoj izlet u kazneni prostor Zvezde platio klupom i time lansirao 27-godišnjeg Slovenca kao golmana broj 1. Rezultat: 13 utakmica, 1 primljen gol i 12 clean sheeta, u ligi još je bio nesavladan! Lagano smo došli i do prvog mesta u LŠ, gde smo čak dvaput savladali Čelsi, jednom 4:0, a drugi put sa kombiniranim sastavom u Londonu, gde smo jih prisilili u greške (autogol+penal).


 


 


gfiAnIA.jpg


 


WYgx43T.jpg


 


 


 


KVALIFIKACIJE ZA SP U BRAZILU


 


eWHQmMa.jpg


 


Dva gola Aleksandra Panića (52 nastupa, 30 golova za BiH, 10 u kvalifikacijama), koja su donela preokret na Maksimiru (1:2) u pretposlednjem kolu kvalifikacija za mundijal u Brazilu, trasirala su put do prvog mesta u grupi i »zmajeve« slala na drugi mundial u tom sejvu, prvi nakon 60 godina. Napadač Hamburga je poništio gol Nikole Bilića u 20. minutu i sa parom eksekucija u 62. i 88. minutu ušutio Zagreb.


 


Dramatični prizori su se dešavali u barem još dve grupe. U Grupi 2 su Island i Slovačka u poslednjem meču izravno odlučili o putniku u baražu. Do zlata vredne pobede su stigli vikingi (2:1) i obezbedili baraž sa Češkom. Najsretnija ekipa rednog dela ipak nedvojbeno je bila ona iz Crne gore. Posle katastrofalnog augusta-septembra i dva poraza protiv snažne Španije i malo manje snažnog Walesa, Crna gora je finiš kvalifikacija dočekala na 4. mestu u grupi, gde su i Švicarska i Wales imali pojednake šanse za baraž. Na nesreču crnogorskih konkurenata i jedne i druge je čekao po jedan meč sa Špancima. Ti su u 9. kolu deklasirali Wales 4:0, dok su Crnogorci u Baselu uzeli vredan bod Švicarcima, ali kolo pre kraja zaostajali su za oba tima. U poslednjem kolu su imali najlakši posao – 8:0 protiv Luksemburga, dok su oba rivala kolapsirala: Švicarska je igrala 0:0 protiv Španije, dok je Wales seznacionalno poražen na Kipru golom u 90. minutu. Oba tima su na kraju završila izza Crnogoraca, koji su prehiteli Švicarce baš zbog gola Zorana Stojkovića u gostima.


 


Crnogorska sreča je prestala u baražu protiv Irske. Posle 0:0 u Podgorici, u Dublinu su pobedili fudbaleri zelenog ostrva sa 2:1 (Cooper 60., Bradić 82./ag; Bajević 85.). Na rezultatsko isti način je put na mundijal u regionalnom derbiju obezbedila Rumunjska, koja je, kazali smo več, hit u mlađim kategorijama. Njihov junak bio je Viorel Suciu, iskusni vezist Academice, koji je pogotkom u 8., a pogotovo u 90. poništio madžarsko vodstvo iz 3. minuta. Česi su relativno lako prošli Island (1:1, 3:1), dok je derbi baraža definitivno pripao duelu Škota i Nemaca. Šampioni sveta iz 2186. su zadržali prednost od 1:0 iz Hampden Parka i u Nemačkoj (0:0).


 


Iz ostalog dela sveta treba izdvojiti reprezentaciju Indije, koja je »skoro« došla do Brazila. U medkontinentalnom baražu ipak na kraju su presudila iskustva Novog Zelanda (2:0, 2:0).


 


 


 


Grupa 1: FRANCUSKA 25,  NORVEŠKA 24, Austrija 17, Engleska 16, Estonija 6, Lihtenštein 0


 


Grupa 2: NIZOZEMSKA 26, ISLAND 18*, Slovačka 15, Portugal 14, Izrael 10, Farska ostrva 1


 


Grupa 3: BiH 25, IRSKA 21*, Hrvatska 16, Belgija 15, Moldavija 7, Armenija 0


 


Grupa 4: ITALIJA 20, ŠKOTSKA 18*, Albanija 16, Švedska 14, Kazahstan 5, Malta 4


 


Grupa 5: ŠPANIJA 25, CRNA GORA 17*, Švicarska 17, Wales 16, Kipar 8, Luksemburg 1


 


Grupa 6: GRČKA 19, NEMAČKA 19*, Latvija 15, Bugarska 15, Gruzija 7, San Marino 3


 


Grupa 7: SRBIJA 22, ČEŠKA 21*, Rusija 18, Finska 16, Litva 9, Azerbajdžan 0


 


Grupa 8: TURSKA 24, RUMUNJSKA 23*, Ukrajina 14, S. Makedonija 14, Belorusija 10, Andora 0


 


Grupa 9: DANSKA 18, MADŽARSKA 16*, Poljska 13, Slovenija 6, S. Irska 5.


 


* - plejof


 


 


ZIMA 2194


 


U zimskom prelaznom roku smo obezbedili transfere čak četiri igrača, ali samo jedan je bio smatran, da se odmah priključi prvom timu. Da ide za novog Rumuna (več 4. u timu!) nije iznenađenje. Ioan Munteanu  (Rapid) več je bio na listi Benfice, Arsenala, a mi smo blitzkriegom rešili sve i postao je član Partizana. Iznenađenje inače jeste to, da ga nismo registrirali za nastavak Lige šampiona, iako je bio na raspolaganju i prvotno sam ga imao namen promeniti sa Šalomonom, kojeg ispljen je daleko od očekivanog. Ali… ne znam, šta me obšlo, možda neke crne slutnje, da če se povrediti i onda bi ostao čak bez obojice; možda jedno 10% nade, da če se Slovenac ipak malo probuditi? 


 


Novikov, Vasić su dovedeni prvo, da pojačaju naš u19 tim, koji ima za sobom  katastrofalnu jesen, nakon koje je več poznato, da 98-struki prvaci u19 lige (trenutno imaju niz od šest liga zaredom) neče obraniti naslova: 11. mesto, skor 4-5-8.


 


Jedini transfer, dogovoren za leto, jeste dolazak levog beka iz Vojvodine, kojemu ističe ugovor. Popunjavanje te pozicije (kao i levog krila) biče ključni zadatak u sledečih par godina.


 


 


 


 


SECONDS FROM »DISASTER«


 


U prvom prolječnem kolu u Sremu zvezde su bile na naši strani. Kaliniča ceo meč nije bilo nigde, a onda je u 95. zabio svoj 50. ligaški gol za crno-bele. U Portu smo u prvom meču osmine finala osigurali 1:1, slavili još u Pirotu i lagano očekivali domači večiti derbi.


 


vkeJ3TK.jpg


 


Milojevića nečemo toliko pogrešiti kako čemo Jokića, a ne vidite vesti, da če biti odsutan i sad prvi golman Kous zbog vručine. Meč če započeti Olivares, koji nije kazao, da je nezadovoljan statusom drugog golmana, a na klupi če biti Stefan Jeftić*.


 


U 9. minutu meča se je Kolumbijac – neslavno ime jesenskog meča na Marakani – nešto povredio, tako, da smo teoretski ostali bez sve trojice golmana, a u vatru je bio šaljen Jeftić*. Jeftić who? Stefan je naš produkt (YI 2184), ima 27 godina, a do sad je za prvi tim upisao samo tri utakmice, sve u kupu, i to pojedinačni nastup na sezonu!


 


Najvažnije – bio je veran klubu i nikad se nije bunio.


 


U 20. minutu Zvezda vodi, Milenović je iznenadio našeg golmana i 174k gledatelja na tribunama. Ali to je bio slab znak. U nastavku su domači pokazali takav fudbal, da je gostima bilo žao i razmontirani su bili na krilima Orlova 1:4. A mene počelo, da trese, ne virus, nego činjenica, da nas za tri dana čeka odlučujuči meč u LŠ protiv Porta. Tako če Jeftić pored večitog derbija i ligaškog debija doživeti i europski debi -  u najgore moguče vreme…


 


Na tom meču zvezde su nas napustile. Slab teren i odlična partija golmana Ricarda, dva primljena gola... Jeftić nije bio kriv, zapravo da on ne bi parirao par puta, Porto bi mogao lagano, da zabije još 2-3 komada, kad su se jima ponudile (malobrojne) prilike. Partizan se tako drugu sezonu zaredom od Evrope oprostio več u 1/8 finala.


 


 


 


PREDSEDNIĆE…?


 


Jeftić* je nakon Porta branio još u Nišu, gde je prvi put ohranio mrežu (4:0), a kad se vratio Kous, prepustio mesto u vratima njemu. A to nije dobro prihvatio, te se počeo buniti, da ne igra dovoljno. Kasnije nije dolazio ni na treninge, a to je rezultiralo dvostrukom novčanom kaznom zbog neprofesionalnosti. Kad sam ga zbog trečeg prekršaja htio kazniti još jednom, dobio sam neočekivan poziv uprave:


 


kV25T5k.jpg


 


I tako sam ostao vezanih ruku. Inače, čudno ponašanje trenutnog predsednika mogao sam primetiti več pre sedam dana:


 


JIumCkQ.jpg


 


Šta tačno je mislio sa time, sa obzirom, da smo bili u pobedničkom nizu, i da smo protiv Porta dali sve od sebe (nije pokazao nikakvog razočaranja posle ispada)? Mislim, da nešto takvo još nisam doživeo. U glavnom, Jeftičeva karijera u Partizanu jeste završena, a mi smo išli vozom dalje. Titula je bila obezbeđena u 25. kolu-protiv Zvezde, i to nedelju dana kasnije, nakon što smo doživeli još poslednji poraz sezone od Srema i nakon što sam od predsednika dobio novi šamar:


 


8DXXBIH.jpg


 


 


Pre što vama pokažem zaključnu tabelu sezone, usudiču se vama razkriti statistiku tima. Razumeti čete, zašto. A neke od igrača možda nečete prepoznati.


 


L1X0TQY.jpg


 


Tamo negde pre plejofa počelo se dešavati ono, što sam polako očekivao: Kalinićeva forma se osušila. Na kraju je došao do ipak respektabilnih 22 golova. Pogledajmo si, ko su bili kraljevi završnice, odnosno, ko je zabijao za Partizan u poslednjih deset kola?


 


Alcoba (ofanzivni vezni): 6


Chilom (levi bočni): 4


Bondarenko (krilo/napadač): 2


Kalinić (napadač): 1


Juhasz* (napadač): 1


Jokić* (štoper): 1


 


Glavni kralj završnice nedvojbeno je urugvajski vezist, koji je šest od 7 golova zabio u poslednjih deset kola, a prvi gol sezone zabio je tek u 22. kolu Javoru. Za mene lično najbolji igrač sezone jeste rumunjski levi bočni, koji je odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa nenormalnom statistikom ponaša se Tadej Kous: 26 utakmica, 22 clean sheeta, 5 primljenih golova (liga: 19-17-3!). Nenormalnost u drugoj smeri važi i suprotno: napadači Topič i Dobre u toj godini još nisu zabili i ne daju nikakve pomoči Kaliniću kao ne ostalima. Tako, da me ne iznenađuje niti fakt, da ni zimsko "pojačanje" Munteanu još nije postigao prvenca...


 


Istvan Juhasz* (YI 2190) je u toj sezoni debitovao za prvi tim Partizana i svojim jedinim pogotkom protiv Zvezde doneo titulu. Kad pogledate atribute, pogotovo fizičke, rečičete, nije bilo šta. Mora to bolje, što se naše škole tiče. Ako na jedni strani imamo problema sa previše štopera (Marca Antonia Corteza*, YI 2190, smo zato forsirali malo i na DL), u ofanzivnom smislu smo tanki. To se nanosi i što se tiče registracije HG igrača u LŠ. Tako recimo izgleda momak, koji je bio daleko najbolji strelac u19 tima, dok je igrao za njih.


 


Naš u19 tim se na kraju poboljšao i završio takmičenje na 6.  mestu. 9 napadača je na raspolaganju, a mene zanimaju pre svega dva. »Kupljeni« Ukrajinac Novikov, koji ima probleme sa životom u Beogradu i peruansko »čudo« Tenemas, koji če na leto prerasti u19. Kako če svoj razvoj nastaviti MC David Granados, koji je više kod lečnika nego na terenu?


 


 


 


DOBRO, AJDE, IDEMU NA SUPERLIGU!


 


YTeO6uN.jpg


 


Ako se je meni treslo trenersko mesto, kako sam razumeo predsednika, i to nije bio vic, nešto manje smešno bilo je kod Romantičara, gde je Marjan Stojković »opet« bio u opasnosti. Srem, OFK i Zvezda bili su bitku za ulazak u LŠ, a crveno-beli su nekako uspeli ohraniti prednost od dva boda ispred Romantičara.


 


Ako su nekad Romantičari valjali za luzere i one, koje prave samoubistvo u zasedi, to sad važi za crveno-bele. Prvo su bili pre 24. kolom prisiljeni nastaviti novog trenera, pošto su Živanovićev »kvalitet« prepoznali u Milanu. Novi trener Zvezde, koja se tako vratila ka igri sa 4 pozadi, jeste Petar Jelić, koji je do sad vodio samo Posavac i Mladost. Tad to još nije bilo kobno, ali je postalo nakon 30. kola, kad je OFK u direktnom okršaju pobedio Zvezdu sa 3:0 i zakomplicirao situaciju na tabeli. Da Stojković ima 9 života, pokazao je i sledeči okršaj, u kojem je pala Voša. Tako su Romantičari imali +4 i utakmicu više, a Zvezda je kuči trebala, da odigra meč protiv Partizana, kojeg je pod hitno trebala dobiti.


 


36Eu0C0.jpg


 


I nije ga, još više, u sudijskoj nadoknadi je primila gol od prerođenog Urugvajca i kolo pre kraja več je bilo sve rešeno. Iznenađenje u doljnem domu: ispad Rada.


 


 


my7hyx3.jpg


 


 


LAV KUP, EVROPA


 


97k2IqO.jpg


 


U reprizi prošlogodišnjeg finala, ovaj put je slavio Javor. Uteha za OFK (koji su skoro celo proleče igrali bez Franca Avbelja), jeste, da če i sledeče sezone igrati u LŠ, u kojoj su u toj sezoni jedini od Superligaša dogurali do četvrtfinala i da su u poslednjem kolu grupne faze upisali največu pobedu u istoriji tog takmičenja. U Kupu UEFA su prijatno iznenadili Borac (četvrtfinale) i Novi Sad (polufinale).


 


GgMYHDa.jpg


Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Sezona 2194/95 u marsičemu podseča na onu ispred tačno sto godina

 

 

IZMEĐU OVACIJA I ŽVIŽDUKA

 

 

moQQGk5.jpg

 

Neuspešan napad na treble, rasprodaja ugleda na domačem stadionu, golmanska ruleta i osvojenih samo 59 bodova u šampionatu

 

 

SP 2194: ŠPANIJA POSLE EUROPE POKORILA I SVET

 

Grupe A-D

Grupe E-H

 

Neče biti ni balkanskog ne ostrvskog derbija u osmini finala! U odlučujučem meču je BiH ostala bez osmine finala protiv Čilea (0:1), dok su si šampioni sveta tu fazu osigurali tek nakon pobede nad Gvinejom istim rezultatom i za nagradu če jim biti prvi protivnik u k.o. fazi prethodnu prvak sveta-Škotska. Argentinu je slično napred pogurala tek pobeda nad Dancima, dok Rumuni ni u trečem pokušaju nisu uspeli doči do pobede (uz povredu Chiloma), i tako je u Brazilu ostao samo još Partizanov srpski kontingent.

 

U grupi E smo videli spas Talijana (prvaci 2182), koji su nakon dva kola imali samo bod. Na kraju jima je bila dovoljna i pobeda protiv Urugvajaca, jer su Nizozemci savladali Saudijsku Arabiju. Brazilci su u transu nastavili sa 100% učinkom; drugog protivnika osmine finala odlučila je gol razlika. Najdramatičniji poredak se desio u pretposlednjoj grupi, gde je iz kruga od tri ekipe sa po šest bodova ispao S.A.D., dok je osečaj, da u grupni fazi zaista nije bilo velikih iznenađenja (osim moguče prvog mesta Irske u srpskoj grupi), potvrdila i grupa H.

 

Orlove je protiv Škota progurao »otpisani« Brazilac! Darcy de Souza Melo je pogodio več u prvom minutu a kasnije se povredio. Irska je nastavila bajku eliminacijom Čila (autogol Zambrana). U afričkom derbiju Južne Afrike i Tunisa su nakon 1:1 i penala slavili slednji; na isti način su na veselje domačih navijača Francuzi eliminirali največe brazilske rivale Argentince. No veselje domačih trajalo je manje od 24 sati-Stefano Bandiera, igrač Liverpoola je u Recifeju postigao odlučujuči pogodak za pobedu Azzurra i kraj nada domačih o trofeju sveta. Nizozemska je istim rezultatom savladala Češku. Iako su Južnoamerikanci napravili »mali korak dalje« usporedivši mundijal 2190, to, kako igraju na kontinentalnim takmičenjima u poslednje vreme, je milo rečeno katastrofa. Eliminacijom Kolumbije protiv Španije Južna Amerika je ostala bez svih svojih predstavnika, a čast američkog fudbala do kraja mundijala če nositi samo još Meksiko, koji je eliminirao Norvešku.

 

Orlovi su leteli dalje. U četvrtfinalu su eliminirali Francusku (0:0+penali), dok je Irska još sanjala (2:0 protiv Tunisa). Španci su kopirali Srbiju protiv Talijana, dok je prevladu Evrope zagarantirala eliminacija Meksika protiv Nizozemaca, koji na šampionatu (kao i Srbija) još nisu primili gol. U u polufinalnom duelu ta dva tima ta serija se zaključila za Tulipane, za koje je bio presudan gol Aleksandra Gligorića u 111. minutu, dok je irska bajka prestala protiv Španije (0:0-penali). I time smo dobili privilegij, da pratimo finale svetskog prvenstva između aktualnih šampiona sveta (Srbije) i aktualnih šampiona Evrope (Španije).

 

Slavila je crvena furija, to je zanju šesti naslov šampiona sveta, i prvi nakon 2138. godine. Odlučujuči pogodak preokreta je postigao krilni igrač Lyona Ruben Moreno u 92. minutu nakon što je nakon kornera bio viši od Aleksandra Jokića na bližnjoj stativi. Španija je tako kompletirala »slam«, pošto ima  u lasti i europski trofej. Zanimljivo-na njihovi klupi je Nemac-Uwe Dreher, koji je mesto preuzeo nakon slavja njegovog prethodnika Javiera Usera na prošlom Euru. Treče mesto su osvojili Irci, pobedom od 2:1 nakon produžetka protiv Nizozemske.

 

l8vmer0.jpg

 

 

PRELAZI 2194

 

Na leto je Partizan napustio bugarski duel. Več par sezona otpisani i puno puta povređeni Nikolaj Tonev pronašao je novu sredinu u Zaragozi, dok je Mario Stojanov, napadač, koji u tri godini nije skupio ni jednog nastupa za prvi tim, u vreme tog pisanja (kraj prelaznog perioda) još bio slobodan igrač, što nazorno priča o njegovom kvalitetu. Na drugoj strani Marius Kovacs je bio sve pre nego manje kvalitetna roba i pokazao je svoje kvalitete kod nas, međutim smatrao sam, da je to bilo premalo. Njegov novi klub (možda če mi biti zbog toga žao) je Javor. Od odlazaka spomenimo još kontroverzan prelazak našeg deteta Marka Mitrovića*, koji se za nastavak karijere odlučio kod Crvene Zvezde.

 

Dolazci? Ni nadolazeča debitantska sezona u prvom timu Wilhelma Bearda*, našeg produkta i reprezentativca Sierre Leoneja; ni eks levi bek Voše Ivan Vujinović nije bio toliko u fokusu medija kao preostala dvojica. Neočekivano smo doveli još jednog napadača, za kojeg se konačno nadamo, da če pružiti oporu Silviu Kaliniću. Kladili smo se na Chovaneca, slovačkog napadača bugarskog Boteva i zato privremeno slali Dobreja u Teleoptik. Ali ni Slovak nije bio medijsko tako privlačan kao poslednji transfer – to je golmana Filipa Lazića iz Novog Sada, koji je potpuno promešao naše karte.

 

aGTyEmH.jpg

 

 

Pre dve sezone je bilo jasno, da je naš prvi golman Kolumbijac Olivares i drugi Brazilac Martins. Brazilac je zbog virusne infekcije propustio čitavu prošlu sezonu, u kojoj se kao prvi golman neočekivano istekao Slovenac Tadej Kous, koji je branio nenormalno dobro i time je Olivares, i zahvaljujuči svojim eskapadama na Marakani postao tek rezerva. Dovođenje Lazića znači novi pretres. Prvo-Lazić je domači igrač, što znači manje problema sa HG kvotama u Ligi Šampiona. Drugo, Olivares je postao kolumbijski reprezentativac; u koliko če postati regularan, če to značiti, da če redovno propuštati neke mečeve u LŠ zbog kvalifikacija za sledeči Mundijal, uz to, od svih naših golmana, na koje računamo, najstariji je (29). Martinsova sudbina još je nepoznata, pošto do tog trenutka od povrede nije odigrao ni jedan meč u Partizanu. Tako, da je trenutna situacija na GK poziciji: 1. Kous 2. Lazić 3. Olivares i 4. Martins. Komplicirano?

 

 

JESEN 2194

 

Prvih pet utakmica u šampionatu je pokazalo, da če to biti »posebna« sezona, pogotovo na domačem stadionu. Ako izuzmmeo remi bez golova u Novom Sadu kod Vojvodine u petom kolu, Partizan je u sezonu startovao sa serijom od četiri vezane pobede od 1:0. U drugom i trečem kolu je zabio novajlija Chovanec več u prvom poluvremenu, dok je »Marena« drhtala protiv OFK  Beograda i Čačana sve do sudijske nadoknade, dok nas nisu spasili Kalinić odnosno Topič, kojeg sam tad još smatrao za člana prvih 25. Pored nesvakidašnjeg procesa događaja, u očima su mi pale i opcije u timskim razgovorima na kraju tim utakmica  - baš svaki put se je kao poslednja pominjala opcija, da igrače upozorim na »complacency«. Ta opcija se inače ne pokaže svaki put, nego samo posle mečeva, gde Partizan pobedi na zube. O tome pričaju i brojke forme igrača nakon cca meseca nove sezone:

 

Ug3SdGz.jpg

 

 

ficbkdM.jpg

 

To, da se je Kalinić, naš najbolji napadač, povredio u drugom kolu i bio odsutan oko mesec dana, pokazalo se u narednim mečevima. Ne pamtim, kad sam toliko strahovao od odsutnosti nekog igrača. U LŠ smo startovali pobedom bez bleska nad Bugarima, no onda je došla na naš stadion Zvezda i nadigrala nas. Osvojen bod (1:1) je bio za nas uspeh. Nakon toga-bez Kaleta-sledila su dva uzastopna poraza, od Srema zaslužen, i neočekivana nula u Lisabonu, gde je potek utakmice bio sasvim suprotan. Sad smo se nalazili pred dva postoječa problema: prvo je bio nepostoječi napad, a drugo stvar, koja če se još na goriji način potencirati sve do kraja sezone, a to je igra cele naše poslednje linije. Naš prvi muž odbrane, Aleksandar Jokić* u to vreme bio je prvi između jednakima po katastrofalnoj formi: skrivio je penal protiv Levskog, protiv Zvezde bio krivac za primljen gol, u Sremu je bio isključen… Ništa bolji nije bio ni npr. Kristić.

 

Kad se Kalinić vratio, ti problemi u zadnjoj liniji su se sakrili. Tek u osmom kolu protiv Posavca, crno-beli su zabili više od jednog gola na utakmici u ligi. Sledio je još show u Kuli. U 10 kolu je pao još Javor i time smo Sremcima pobegli na plus pet, ali prosjek golova po meču još uvek je bio nizak. Sreča u nesreči je bila, da su svi preostali naši rivali redovito gubili bodove, pre svega zbog brojnih remija, pa je tako u gornjem delu tabele privremeno gostovao novosadski duo.

 

Do kraja polusezone smo ipak doživeli dve neočekivane hladne prhe – poraza u Subotici i Čačku, dok smo na Karaburmi taktično odlično zaustavili Romantičare i nismo bili nezadovoljni bodom. U prvi tim smo polako gurali Novikova (nagradio nas je zabijanjem u kupu), dok je Munteanu, naša »nada« iz Rumunjske, slan u rezerve, jer čovek još nije zabio ni jednog gola za nas. Na polusezoni je tako naša prednost znašala plus sedam, što je zame bilo nerealno. Razlike na tabeli bile su male, tako da ni Zvezda, koja si je recimo priuštila poraz od Palića, nije bila otpisana za top 6.

 

HKxTmzM.jpg

 

Ako smo u čime napredovali u odnosu na prošlu sezonu, to jeste bilo, da smo bili na kraju godine još prisutni u svim mogučim takmičenjima. U kupu nama je žreb podelio domačinstvo na svim utakmicama, što smo iskoristili. Poseban je bio meč u prvom kolu protiv CSK-a Pivare, kojeg je tad još vodio naša nekadašnja bugarska ikona, Valentin Pašov. Na žalost zbog slabe forme njegovog tima, Pašov je smenjen na početku novembra, a njegov naslednik tima iz Čelareva nije uspeo zadržati u Prvoj ligi. Na drugoj strani, posao je dobila još jedna naša legenda: Zdenko Toplak je posle 17 kola preuzeo OFK Niš, koji se je borio za ponovni povratak u elitu (u prošlom plejofu su iznenađujuče ispali od Posavca). Sad vam mogu reči, da ni njemu nije uspelo: najbolji tim iz Niša sezonu če završiti ispod mesta za baraž (8.).

 

 

MHL2nzx.jpg

 

hZycMYd.jpg

 

 

ZIMA

 

Uz plus sedam na kraju polusezone i činjenicom, da smo još aktivni u svim mogučim takmičenjima (prošle sezone recimo smo u to vreme imali manko u kupu) trebali bi bili zadovoljni. Međutim do paklenog otvaranja prolječa, gde nas čekaju tri gostovanja zaredom – Posavac, Bayern i Zvezda, čekalo nas je još puno posla. Forma velike večine igrača na jesen bila je prosječna, neki, od kojih se očekivalo najviše, su podbacili, pre svega šef odbrane Jokić. Predstave golmana bile su za možda pola klase slabije nego prošle sezone i pitanje je, da li su moje letne rošade bile dobar potez (Martins i Olivares su u Teleoptiku). Fale nama golovi – golovi npr. štopera iz kornera, a u napadu je još uvek prisutna skoro bolestna ovisnost od Kalinića. Ne samo zbog njegovih golova; samo njegova prisutnost na terenu na tim deluje potpuno drukčije, kao kad ga nema, što smo najbolje iskusili na početku jeseni. Ako sam se na početku njegove karijere pravio skoro budalu iz njega i njegove neefikasnosti i usudio se ga usporediti npr. sa Lozićem, sad mogu slobodno da kažem, da si junak finala LŠ ispred dve sezone toga nije zaslužio. U poslednje dve sezone je dokazao, zašto je prvo ime napada.

 

Žalostno je, ali ostali igrači, koji pored imena nose znak FC ili AM/FC, Kaliniću ne segu ni do gležnjeva.

 

JpsRp9U.jpg

 

Munteanu je bio na polsezoni na nuli – kad je stupio na teren, se činilo, da smo igrali sa igračem manje.  Jedine znake života je pokazivao Topič i djelomično 19-godišnji Ukrajinac Novikov, za kojeg gojim velike nade. Chovanec se je još lovio, a Dobre je na jesen igrao u rezervama. Golove smo očekivali i od nekih drugih pojedinaca, za koje bi skoro rekao, da su u jednoj sezoni bolji u davanju golova, a u drugoj u davanju asistencija. Chilom (11 golova prošle sezone) se očigledno posvetio asistiranju (9). Alcoba je na jesen zabio samo  jedan put, ali on procveti u toplom vremenu na proljeće. Za igrača poslednjeg dela jeseni nedvojbeno važi Dragiša Milojević*, general na sredini terena, koji je Juliu Cesaru preuzeo mesto u prvom timu.

 

Dodatni problem, sa kojim smo se soočili na jesen, je nezadovoljstvo pojedinih igrača, što je – normalno. Na račun veče  minutaže za Bearda*, sad su se Kristić i Adamski počeli žaliti, da igraju premalo. Milojeviću je dva put nestalo motivacije, ali naš pristup mu je pomogao, da je na kraju jeseni možda postao čak najbolji igrač. Kad odemo u Teleoptik, situacija je još dramatičnija.

 

 

INLFxqx.jpg

 

Nekad prvi duo golmana Olivares su nezadovoljni zbog neigranja; jednako važi za armadu vezista: Branimira Rebića, Radovana Lazića* i Franja Skočibušića, za kojeg se je na jesen spominjao povratak u Dinamo. Največa »zloupotreba« je inače na mestu napadača, na jesen 2194 se je tako u Teleoptiku gužvalo čak 11 tovrstnih igrača, za večinu teh ne možemo reči, da nisu dobili prilike: Ioan Munteanu, Branko Šalomon, Dragan Stamenković*, Slavi Aleksiev, Viorel Dobre, Nikola Ilić*, Istvan Juhasz*, Novica Kukić*, Dragan Pantelić*, Kirils Skredelis, Esteban Tenemas.*

 

Na zimu je bio najtraženija roba Pavel Fornalik. Poljak je iza sebe po mojim kriterijima imao prosječnu jesen (1 gol, 3 asistencije, u ligi prosjek samo 6.64). Zato smo mu doveli konkurenciju, iako  možda nije trebala. U Humsku je doveden albanski internacionalac, i još bitnije, u profilu mu piše wonderkid, koji je bio naša meta več na leto, ali nije prihvatio mojih uslova rotacije. Pola godine kasnije se omehčao. Cela je na videz copy-paste Fornalika, ali če za razliku od njega biti  natreniran i kao levo krilo. Nenada Perovića* (17 godina), koji je na jesen debitirao u prvom timu u LŠ (2 asistenciji na jednom meču) smo do kraja sezone poslali na pozajmicu u Sombor.

 

 

 

PROLJEČE 2195: LIGA

 

Albanac je brzo morao pokazati, kako če se snači na poziciji, koja mu nije ni natural. Več u trečem minutu meča u Boljevcima povredio se Chilom, kralj asistencija. Na AMC je igrao Fornalik i time zatvorio usta onima, koji su kazali, da Albanac i Poljak ne mogu igrati zajedno. Dva gola Kalinića su donela pobedu od 2:0 i činilo se, da če Partizan otiči na plus devet, ali je gol Srema u 89. minutu protiv OFK Beograda (3:2) prednost ohranio na jesenskoj ravni.

 

 

 

LAŽNA ZORA

 

Nakon europskog uspeha, koji je sledio slavju kod Posavca, Partizan je prvi put ove sezone pokazao nadzemaljski status, pošto je sa čak 4:0 razvalio Zvezdu na Marakani (Kale 2x), a toj pobedi je sledila još pobeda od 4:1 protiv Hajduka. Napad u režiji hrvatskog golgetera u privremenoj formaciji bez krila (kad i čak sa tri klasična napadača) zbog povreda nekih vezista je svoju snagu potvrdio još u Evropi, gde se u uzvratu drugog meča na žalost drugi put u sezoni povredio. I uzalud smo se nadali na sve moguče rezerviste (opet bez njega nismo znali pobediti), pošto je završnica rednog dela Superlige donela pravi mali kaos. Taktika 4-1-2-1-2 je u poslednjem kolu rednog dela donela neočekivni domači kolaps protiv Spartaka, a na drugo  mesto se pobedom nad Sremom od 3:0 popeo Borac! Crveni Zvezdi (koja je Ligu za prvaka praktično izgubila več u drugom večitom derbiju) ni pobeda nad Hajdukom nije bila dovoljna za top 6 pošto je Javor savladao Novi Sad 1:0, a ostala je i ispod Voše, koja je remizirala sa Posavcem. To je donelo do prekida suradnje sa trenerom Jeličem, kojeg je na krmilu nasledio 61-pomočni trener i nekadašnji igrač (2150-67) Mladosti, Srema, Javora, Intera i Genoe, Nikola Petković.

 

 

zJd7Lxx.jpg

 

 

 

RULETA

 

Nastavak rulete na golu. Proti OFK Beograda u 24. kolu je posle promenljive forme i Kousa i Lazića na golu dobio priliku Olivares,koji je popio tri komada iz tri šuta na gol (2:3) pa su tako crno-beli utrpeli drugi domači poraz sezone. Od tu dalje negde Partizanova odbrana je doživela neviđene muke. Protiv Borca je primljen gol, ali kvalitet je svejedno doneo preokret; isti se dogodio protiv Srema, ali na štetu Partizana i opet primljena tri komada.

 

MaeJJEa.jpg

 

Nakon što u 26. kolu kuči nije uspeo savladati ni Javora (kod kojeg je nakon  meča smenjen trener), Partizanova (negativna gol razlika!) prednost ispred pratioca se prepolovila na samo plus pet, ali sad je glavni pratilac bio OFK Beograd, koji je vezao čak pet pobeda u nizu.

 

U Humskoj smo molili boga, da nam ohrani Kalinića do kraja sezone, iako nije ohranio martovskog nivoja zabijanja; Chovanec je bio out več protiv Borca, Markov protiv Redsa, a Topič (kojeg povreda nas nije poremetila, tako je retko zabijao) kasnije. U napadu je tako pored Kaleta stavljen Novikov, jedina moguča varianta. Za nas su sledila uzastopna gostovanja i moguč nastavak drame za naslov, koju smo prvi put djelomično sprečili u 27. kolu pobedom kod Novog Sada, dok je Srem igrao samo 0:0 protiv Romantičara. Kolo kasnije je Srem pobedio u Ivanjici, a mi smo na vručoj Karaburmi ohladili domače remijem. Psihološko smo odradili ispit i u 29. kolu u Čačku uz novu pobedu Sremaca. Oni su se od titule praktično poslovili več u meču 31. kola (meč 30. kola protiv Partizana je odgođen), kad su igrali samo 0:0 protiv Borca, što je značilo, da bi Partizan pobedom u Ivanjici osigurao novu titulu. To je i uradio. Otpisani Sergej Bondarenko je sa dva pogotka bio junak pobede od 2:0 i 62. titule zaredom.

 

J7qw76B.jpg

 

Teoretički ali i praktički se od Borca i Novog Sad nije očekivalo, da če se boriti za top 4 i ligu šampiona, što se i uresničilo. Za Partizan je sad sledila samo formalnost, da u preostala dva domača meča protiv Sremaca »proslavi« titulu. Ali se račun nije izašao: protiv budučih vicešampiona Partizan je prokockao 2:0, a onda se protiv Novog Sada kockao i izveo ne drugi, nego treči sastav po jačini, testirajuči moguče rezerviste i naslednike najboljih igrača, koji se sad polako več nalaze u 30+ godini. Eksperiment je neslavno propao. Partizan je zahvaljujuči Cortezu* ostao bez igrača manje i doživeo novi zasluženi domači poraz, ispračen neviđenoj situaciji:  brojnim žvižducima iz tribina.

 

 

 

NW4fU4H.jpg

 

 

 

LAV KUP: MADE BY CANEV

 

U polufinalu kupa je Partizan zaradio novo domačinstvo-protiv Romantičara, koji su nas izbacili pre dve godine. Bugarski štoper se u Humskoj opet pobrinuo za sivu kosu domačih, pošto je u 14. minutu postigao autogol, ali su u drugom poluvremenu Novikov (49.) i Chovanec (86.) postigli golove za preokret i finale protiv Javora.

 

Finale, kojeg su crno-beli dočekali u dobrom raspoloženju posle pobede nad Liverpoolom odnosno Novim Sadom, ali kompaktnih Ivanjičana nisu uspeli matirati nakon 90 minuta. Sve je mirisalo na produžetke, dok u 116. minutu Canev nije skrivio penal odnosno faul nad de Melom. Stefan Čosić je imao priliku, da bude junak, ali je Tadej Kous iz duela izašao kao pobednik. Partizan je imao tri minute do kraja produžetaka, da izađe kao psihološki pobednik.

 

7GVZaYB.jpg

 

Ali nemoguče je moguče. U poslednjoj akciji na utakmici, u glavni ulozi je opet bio Partizanov bugarski štoper, koji je ponovo uspeo, da skrivi novi penal za Ivanjičane; a pošto magarac ne ide dva puta na led, Čosić je u drugo  naravno pogodio i Javoru doneo kup.

 

BSfsNf8.jpg

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA

 

Valentin Orlov bio je junak pobede u Minhenu nad Bayernom u samoj završnici utakmice; istim rezultatom je Partizan nadgradio tu pobedu u Beogradu. U četvrtfinalu (Milan) bili smo besni zbog primljenog gola u završnici, ali Novikov se pobrinuo, da smo kraj uzvratnog meča dočekali mirniji. Koncentracija nama je pala u prvom meču i kod Liverpoola, koji ima u napadu dva strašna Španca. No onda se u revanšu (povratak Fornalika) kod nas desio tornado, kakvog skoro da ne pamtimo, pod rekordnim brojem gledatelja.

 

 

0NomvpA.jpg

 

UkCA4Pl.jpg

 

Prvi put u sezoni ovacije. Sedam decenija od čuvenog finala LŠ (1:7) Redsi su opet primili sedmicu i opet tri gola od ukrajinskog napadača (Rjabcev 2125). U finalu nas je čekao Čelsi, koji je ove sezone bio magnet za srpske klubove: protiv Javora je igrao več u grupi i izbacio jih u četvrtfinalu, dok je fazu pre toga izbacio Sremce.

 

Pre tačno sto godina (2095) Partizan je bio u sličnoj fazi, osvojivši domaču titulu i imao finale kupa protiv Zvezde i finale LŠ protiv Glasgow Rangersa. Oba meča je, nakon što je bio bolji tim i prokockavši 1:0 odnosno 2:0, izgubio na penale. Sad se situacija ponovila, sa time, da je ovaj put u finalu LŠ izgubio od boljeg protivnika, koji je premoč nadgradio eurogolom iz daljine. Kous je bio nemočan.

 

y6ibt6z.jpg

 

 

Time je Partizan ostao na jednom trofeju i brojnim pitanjima u vezi nastavka karijere, tima, odnosa pojedinih igrača do svetog dresa i formacije.

 

BWfhvCs.jpg

 

 

 

ANALIZA: LABUDOVA PESMA NEKE GENERACIJE

 

AKswDkC.jpg

 

Gol razlika Partizana te sezone: 53:28. Primili su crno-beli 14 golova nakon 22 kola i onda još 14 u plejofu. To priča samo zase i o golmanima i o odbrani. Takva je recimo bila statistika trojice prvih golmana, koja nije ni slučajno bila na očekivanoj razini:

 

Tadej Kous: 32 utakmica, 22 primljenih golova, 15 clean sheeta;

Filip Lazić: 13 utakmica, 11 primljenih golova, 4 clean sheeta;

Pedro Olivares: 3 utakmice, 5 primljenih golova, 1 clean sheet.

 

Protiv Novog Sada branio je Jeftić, Lucifer prošle sezone. Pitanje jeste: dali je bilo moje dovođenje Lazića, koji nije pokazao ništa posebno, dobro za prvi tim. Da li sam Kousa nakon njegove prošle sezone precenio? Kakva če biti sudbina Martinsa, koji  nakon virusa još čeka na nastup u prvom timu i koji je barem pet puta zatražio transfer a onda se predomislio? Slično važi i za Olivaresa. Ko če biti prvi golman sledeče sezone – nemam pojma.

 

Obnove če biti potrebna i zadnja linija, koja je potpuno podbacila. Jokić* če biti uprkos brojnim greškama još zacementiran u prvih 11. Beard* je imao izza sebe solidnu prvu sezonu – pa se tako naša škola može pohvaliti dvojicom veoma dobrih štopera, ali samo, kad je glava na pravo mestu. Canev je svoj utisak pokvario u završnici kupa; Adamski je bio više puta korišten kao bek. Skoro sigurno od leta neču više računati na Kristića, i imam u planu več njegovu zamenu.

 

Obnovi če morati biti podvržene i bekovske pozicije. Djorić i Ponomarenko polako gube trčačku snagu. Vujinović se pokazao kao solidan, ali samo kao backup. Jurković se zbog toga puno puta preselio na beka; a suprotno sam uradio sa Arnaldom na levoj strani. Šest asistencija je solidan ispljen kao zamena za Chiloma. Rumun je ostao kralj levog krila (13 asistencija) i muka mi je, kad pomislim na traženje njegove zamene (Arnaldo je zame ipak samo rezerva, Markov* isto, dok Simov skoro sigurno odlazi na leto). Na desnoj strani je Fornalik, kad nije bio povređen, pokazao svoju snagu, dva gola i sedam asistencija, dok je albansko pojačanje na zimu asistirao šest puta i tek čeka svoj prvenac.

 

Najmanje enigma če biti, očigledno , na sredini terena, gde čemo, ako neče biti iznenađenja, još računati na Milojevića*, Orlova, Alcobu, Julia Cesara. Napad je posebna stran. Kalinič (30 godina) je opet dogurao do 20 golova, ali kad če njegova fizička snaga pasti, čemo biti u dubokoj krizi. Zato nas je veselila dobra forma Novikova na kraju sezone (hattrick protiv Liverpoola) i čini se, da je Ukrajinac jedini, koji može dogurati ka 10+golova po sezoni. Topič to ne može i na leto biče verovatno prodat. Isto tako Partizan napuštaju Viorel Dobre te Branko Šalamon, tako da če biti naš treči napadač Chovanec. U teku su potražnje još za kojim, jer za kvalitetnu utrku treba nam najmanje četiri. Munteanu? Još je u timu, ali za sad ne znam, šta ču sa njim.

 

Formacijsko se činilo, da smo naišli na zlatni gral, 4-1-2-1-2 bez krila u jednom razdoblju, pogotovo jer nemamo klasičnog wingera na desnoj strani; ali protiv defanzivnih suparnika kuči taj san se razbio pošto bekovi nisu dovoljno probojni.

 

U posmeh karakteru našeg DNK-a te sezone: naš u19 tim je izgubio titulu u prošlom kolu protiv Crvene Zvezde. Najbolje ocenjeni igrač jeste levi bek, koji je u prošlom youth intejku od mojeg pomočnog trenera procenjen kao jedan od boljih iz generacije YI 2194 i koji je debitovao za prvi tim u nesretnom meču protiv Novog Sada u poslednjem kolu sezone.

 

updABqH.jpg

 

U toku tog pisanja su (uključujuči zimu) završeni pregovori oko dovođenja čak četvorice igrača, a peti je još u toku. Zavisi od raspoloženja: možda na leto Partizan očekuje jedna od največih rošada u istoriji.

 

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

I sezona 2195/96 podseča na onu ispred jednog veka

 

 

VEČITA RIVALA NIKAD TAKO ODDALJENA – DOBIVA SE UVID O SVEMIRSKIM RAZDALJAMA

 

 

Crno-beli dobili ono što su propustili prošle sezone; Zvezda u baraž za opstanak

 

 

Partizan je u oktobru slavio 250 godina postojanja. Par meseca pre isti jubilej slavio je njegov največi rival. Ali sudbina i okretanje snaga u tom periodu toliko je bio različit za jedne i druge, da je to teško opisati. U međuvremenu se snaga velike »trojice« povečala, OFK, Srem i Javor su se zasidrali na preostala mesta, koje vode u LŠ, a u Evropi su oduševili i drugi klubovi.

 

 

Od poznatih igrača čak dvojica je »pojačala« madridski Real, napadača Viorel Dobre i Branko Šalamon. Cristian Ungureanu (32 g., 10 sezona u Partizanu) otišao je u Lorient; Nebojša Djorić u Hajduk iz Kule. Javor če dolazkom Franja Skočibušića i Slavija Aleksieva imati ponovo šansu, da iskoristi zakon »bivšeg«. Poslovili smo se od dvojice malo više »poznatih« produkta naše akademije, koja je u prošlo vreme u glavnom izbacivala solidne štopere i desna krila. Branko Maravić (31 godina, desno krilo) u toku pisanja pronašao je novu sredinu u subotičkom Spartaku , dok je Branko Pokimica (24. g., AMC) dobio priliku, da svoju karijeru osveži u Radu, koji se ekspresno vratio u elitu.

 

V6srTOO.jpg

 

Dolazci? Rizik?

 

Mladen Vučemilović (AM/FC) je doveden iz hrvatskog prvaka ispred dve godine, Karlovca. Ali tad je igrao još za Dinamo. U prošloj sezoni je za Karlovčane zabio 14 pogodaka; impresionirala me pre svega njegova brzina. Možda če u toj sezoni slediti pozajmica, bilo je moje mišljenje, ali onda sam promenio ploču i na pozajmicu slao Chovaneca (Palermo).

 

Aleksandar Milošević (ST) je doveden iz Hajduka iz Kule. Njega smo pazarili več duže vreme, a prepričao nas je predstavama prošle sezone, u kojoj je postigao 20 golova i 13 asistencija te osvojio nagradu naj igrača sezone.

 

Obrambeni dio smo pojačali četvoricom igrača: Davidom Hadebejem (Orlando Pirates), Vukom Vurtulo (Novi Sad) i Miguelom Angelom Vidalom (Colo Colo). Ide za sličan tip igrača, u glavnem snažne štopere, koji če u sili igrati i na bekovskim pozicijama. Tu če svoju priliku čekati mladi Catalin Laszlo (U. Craiova).

 

Peruanac Javier Garcia (Melgar) če, nadajmo se, dovesti novu dinamiku u zadnjem veznom redu i biče zamena za Julia Cesara. Pavel Charvat, još jedan Laszlo, Sandor, i poslednji dan prelaznog roka Lazarević (dolazak na leto 2196), su dovedeni za budučnost. Dok smo kasnije doveli još igrača za levo krilo. Nikitin (CSKA) po karakteru nije moj tip igrača, navodno je previše sebičan, ali dok ne pronadjemo boljeg, mislim, da če dobro služiti.

 

U toku tog pisanja sam u Teleoptik u odnosu na prošlu sezonu prebacio »ikonu« Ponomarenka, Kristića, Bearda, Julia Cesara, Novicu Markova*, Sergeja Bondarenka, Dimitra Simova i Željka Topiča. Iz tog tima če možda naše skrivno oružje biti Dobrivoje Vasić, brzi desni bek/krilo, koji je prošlu sezonu proveo na pozajmici u Posavcu.

 

 

 

NAŠI RIVALI

 

iwAdW82.jpg

 

Najviše se na leto kadrovalo kod  našeg največeg rivala, koji je inače na početku sezone dobio novog predsednika. Da li to znači nova, bolja vremena? Mandat prošlog bossa, Edina Tankosića je trajao skoro tri decenije, od marta 2167. U to vreme, Zvezda je osvojila jedan domači kup (2189), a dodatnih šest puta je igrala finale i izgubila ga. U okviru europskih takmičenja, crveno-beli su se profilirali kao solidan tim – u kupu UEFA, osvojivši ga dvaput (2187, 2189-te godine su tako uz Lav kup osvojili nesvakidašnju duplu krunu).

 

Ali ono, što pristalice u Ljutici Bogdana najviše boli, su poslednje skoro dve decenije. Ne samo, da Zvezda ne može biti adekvatne borbe za titulu (a ko uopče može), nego su ju u klasi prestigli svi preostali rivali – Javor, Srem i čak OFK Beograd, koji je puno decenija bio tarča posmeha (srpski Loserpool), no u poslednje vreme imaju strahovit tim. Tu nemoč i nazadovanje u grupi velike petorice (ili ako očete, »preostale četvorice«) najbolje ilustrira podatak, da je Zvezda od sezone 2176/77 dalje (u kojoj su došli do osmine finala) do danas samo tri puta još uspela, da dođe do grupne faze Lige Šampiona uprkos tome, da od početka 2180-ih u najelitnije europsko takmičenje iz Ling Long Superlige vode čak četiri mesta. U sezoni 2181/82 su izborili kvalifikacije za LŠ 4. mestom, ali več u poslednjem kolu kvalifikacija ispali od Segeste. U sezoni 2183/84 su bili ubedljivo drugi i obezbedili direktan plasman u grupe u narednoj te došli čak do polufinala. U sezonama 2185/86 i 2189/90 su do top 32 opet morali kroz kvalifikacije (Budučnost, Falkirk) i kroz grupe došli opet do osmine finala. U oba navrata su u prethodnim sezonama osvojili treče mesto u prvenstvu. No u svim preostalim sezonama – neuspeh za neuspehom i čak nije više i iznenađenje, ako Zvezde nakon 22 kola nema ni u top 6.

 

Dodatan problem su brojne promena trenera, koji forsiraju svoje formacije. Pričali smo več, da je Zvezda pre par sezona više neuspešno nego uspešno forsirala sistem sa tri braniča i liberom, zahvaljujuči lekturama Milana Živanovića (2192-94), koji se rešio skoro svih napadačkih krila. Naš Marko Mitrović*, veteran na AMR je tako Ljuticu Bogdana napustio nakon samo godinu dana (sabravši samo devet nastupa) za OFK Niš. Živanovićev naslednik, Petar Jelić se vratio ka 4-4-2 i počeo, da kupuje prepotrebna krila i nove igrače, ali mu sreča nije išla na ruku, pa je tako marta ove godine smenjen. Njegov naslednik je postao, kao što smo več pisali, igrački puno veče ime, ali 61-godišnji Nikola Petković, nekadašnji pomočni trener, ponovo forsira formaciju sa 3 odnosno 5 braniča, sa tima, da umesto 3 centralna vezista, igraju sa 2 MC i jednim AMC (5-2-1-2). Devet novih igrača je došlo, uz najpoznatije ime – napadača Damira Stanojevića (31 g.) iz Srema.

 

Ipak Sremci neče biti u napadu hendikepirani, pošto su iz OFK Beograda doveli okretnog i brzog Todora Mičića. Pošto Romantičari nisu doveli novog napadača nego samo jednog štopera, možda če biti za nas manje opasni, pogotovo jer su (nakon samo godinu dana nakon dolazka iz Srema) na leto prodali odličnog vezista Marjana Rožića Štutgartu. Za Javor sam vama več rekao, da če biti kod njih dvojica eks Partizanovca, ali pogodilo me nešto drugo. Pogodilo me to, da je Javor u Lyon prodao ovog igrača, za 30 milijuna eura, igrača, kojeg smo pre deset godina doveli iz Subotice, i koji kod nas nije upisao ni jedan nastup. U januaru 2187 smo ga za 650k (jer u njem nisam video perspektive) prodali Javoru. Milosavljević je od tad postao centralna figura Javora u veznom redu…

 

ucCeKcL.jpg

 

 

 

 

JESEN: DEBITANTI ODUŠEVLJAVAJU, ZVEZDA TRPI SVUGDE

 

Nivo promena u timu Partizana pokazala je i prva utakmica u prvenstvu. U kuli je u prvih 11 startalo 7 debitanata, ajde kažimo 7.5 pošto je golman Lazić kod nas tek drugu sezonu. U prvenstvu smo igrali skoro bez grešaka, iako smo u prvom delu ponovili grčeve iz početka prošle sezone – teško smo zabijali i na sredini terena izgubili previše lopti. Na roku nama je išao i raspored: osim OFK Beograda, protiv kojih smo na Karaburmi odigrali taktično dovršenih 0:0, sve utakmice protiv največih, smo igrali kod kuče, i sve pobedili. Golova nismo zabijali ne znam koliko, ali zbog ove sezone odlične zadnje linije i golmana, znao sam, da če biti ova kampanja uspešnija i u formi i bodovno.

 

I pojačanja su se na početku pokazala kao pogodak u puno uz dodatni potez – ne, da se hvalim! Vidal uparen uz Jokića, na levom boku je briljirao tek 19-godišnji Laszlo. Na levom krilu polako dobijamo naslednike Chiloma, a u napadu sam i nisam znao, da če se Aca Milošević tako brzo uklopiti u naš sistem, pošto poznaje Superligu. Ali, taraaa, za potez godine, smatram »povratak« Martinsa na gol prvog tima. Povratak pišem u navednicama zbog toga, što zapravo nikad nije bio broj 1, nego je, kad je branio u prvom timu, »samo« rotirao sa Olivaresom, koji je imao uvek prednost. No- protiv Spartaka Subotice je za nas zaigrao prvi put nakon dve sezone. Jednu sezonu je propustio zbog virusa, a prošlu zbog mojih rotacija i ruleta, kola sreče, šta god hočete. Ove sezone-ništa od toga, uloge su bile jasno podeljene. Broj 1 – Martins, broj 2-Lazić, broj 3-Olivares i broj 4 – Kous-prvi golman ispred dve sezone, koji nije bio ni registriran u LŠ.

 

OFK je držao stik sa nama do nekog devetog kola, nakon toga ušao je u malu krizu, uz to, doživeo je i poraz protiv nas (1:2). To je bio početak kraja borbe za titulu, pošto se mi nismo zaustavili i polako došli do dvocifrene prednosti. Mesta, koje vode u LŠ bila su na polusezoni popunjena po očekivanjima, što se nikako ne može reči za borbu za opstanak. Naš večiti rival na jesen je doživljao nepamčenu kalvariju. Pet poraza u prvih sedam kola uz prvu ostvarenu pobedu tek u 11. kolu u Čačku, i dve petarde: 3:5 u Kuli te 2:5 na Marakani protiv Srema. Posao Nikole Petkovića bio je ugrožen, ali se ga tvrdno oklepao. Pobeda u Čačku za crveno-bele značila je lažnu zoru, pošto su onda pobedili oba novosadska tima, da bi jesen  zatvorili porazom u Apatinu i zaključili ju na mestu, koje vodi u ispadanje! Uz to, nestali su svi snovi o nekom trofeju i u kupu (poraz od Javora) iu Evropi, gde jih je na putu ka grupama UEFE zaustavio Kayserispor.

 

AiWD8H1.jpg

 

 

 

KUP I EVROPA

 

Niz uzastopnih domačih utakmica se je ustavio u osmini finala, gde smo igrali kod Borče, ali senzacije nije bilo. Na nagradu smo dobili u četvrtfinalu najteži možni meč: gostovanje na Karaburmi. Opet smo odlično odigralu taktički, sa vezistom više smo ustavili nalete domačih i slavili debitantskim pogotkom Garcie več u 8. minutu.

 

L1wm3zC.jpg

 

Liga šampiona je bila regionalno obarvana. Pored četvorice iz Srbije i tima iz Hrvatske (Osijeku kao vicešampionu je put sprečio Beitar) su između 32 igrali i slovenački i crnogorski prvak. U grupi smo osvojili prvo mesto, sa 13 bodova, 3 ispred Porta, kojeg u dve utakmice opet nismo uspeli pobediti. Probleme smo imali i protiv hrvatskog prvaka: na gostovanju nas je spasio Milošević u sudijskoj nadoknadi, dok smo se u Beogradu mučili sve do jedinog gola – iz penala, kojeg je u 75. minutu realizirao Vučemilović. Jedino protiv Francuza smo pokazali koliko toliko dobar fudbal, zato smo revanš prošle osmine finala, protiv Bayerna, očekivali sa mešanim osečajima. Od preostalih ekipa iz Srbije između 16 plasirali su se »samo« još OFK i Srem, dok je Javoru spodletelo i takmičenje če nastaviti u kupu UEFA. I dostiči če, veoma daleko.

 

 

DdE7KnK.jpg

 

 

0jWCeor.jpg

 

Kako se je u poslednje vreme razcepila grupa velike petorke, odnosno bolje rečeno »preostale četvorice« u 3+1, nazorno kažu i aktivnosti u zimskom prelaznom periodu.

 

 

WxUvb72.jpg

 

AWq1BE9.jpg

 

OFK Beograd je i na zimu ohranio moje spoštovanje do kolege Stojkovića, iako je popustio pod pritiscima i (konačno) prodao najtraženiju robu Superlige, njihovog najboljeg napadača Velizara Bogdanova Sevilli za 37 milijuna eura. Umesto njega na Karaburmu je stigla čak dvojica napadača, o kojima je tek suditi. Bojan Vučković je došao za 10 milijuna iz Srema (na jesen 21 utakmica, 4 gola, 5 asistencija), a Vladimir Stojanov za free iz bugarskog Pirina.

 

Na Karaburmu je stigao i eks desni bek Javora, Čosić, zbog čega je u Ivanjici nastala mala frka, ali se brzo polegla. Javor jedini od rivala na zim unije doveo  ni jednog igrača i morače se zanašati na eks Partizanovce: Kovacsa, koji je igrao odlično na jesen, dok su u napadu Melo i Aleksiev svak postigli po sedam golova.

 

Nešto aktivniji su bili u Sremu, dovevši Zvezdinog štopera Stojiljkovića, ali nazanimljiviji je bio dolazak Zorana Stojanovića (AMRC). Ide za jednog od najboljih srpskih vezista, i dete Zvezde, koji je imao neobičan razvoj karijere. Na početku desetlječa je bio smatran kao višak, otišao je u Rad i kasnije u Srem, gde je igrao tri sezone. Augusta 2194 se je na velika vrata vratio u matični klub, ali je prošle godine postao višak zbog promene trenera (i formacije). Drugi put u karijeri je napustio Ljuticu Bogdana i otišao u Novi Sad, ali samo za pola godine, jer če od zime 2196. biti ponovo član Sremaca.

 

Gde je tu poslednji član »velikih«? Zvezdin tim je na kraju prelaznog perioda izgledao ovako: crveno-beli, več prepuni defanzivaca, su »bolji« za nova dva štopera i 31-godišnjeg levog beka.

 

Partizan? Povreda Chiloma nas nije toliko poremetila, ali smo svejedno tražili barem još jednog takog tipa igrača, koji može biti dobar i kao levo krilo i bek. Vujinović nas za sad nije oduševio. Pronašli smo čak dva. Jedan dolazi na leto, isto smo mislili i drugog, ali sam zaboravio staviti, da dolazi tek na kraju sezone, pa smo ga dobili odmah. Iz bukareštanskog Dinama, copy-paste od Chiloma.

 

Zbog nas mogu več da kažem, da če biti Sremci jedni od pobednika letnog prelaznog roka. Naše dete i univerzalac, Dragiša Milojević (YI 2184), naš najbolji zadnji vezni, na leto 2196 napušta svoj matični klub. Želi si veče izazove, iči u veči klub (?), ali to neče biti neki iz lige petice, nego-sad več znate, ko. Očekivao sam, da če se za igrača za kontinentalnom reputacijom zanimati još ko, ali Sremci su bili najaktivniji. Do kraja sezone jedan od največih zadataka kod nas če mu biti tako tutorstvo Davida Granadosa*, koji če biti možda njegov naslednik. 

 

 

 

PROLJEČE 2196

 

 

PRVENSTVO

 

Do kraja rednog dela nas je delilo još osam kola odnosno čak tri velika gostovanja, dva u paketu, i to između obe  utakmice protiv Bavaraca u LŠ. Taj dio smo prebrodili odlikom. Jesmo opet igrali 0:0, protiv Rada, ali smo zato savladali i Javor i Zvezdu, oba puta sa po 3:1. Na Marakani je briljirala leva strana, Laszlo i Cela, a time smo Zvezdu posle momentuma ohladili i počeli njen (ko zna po koji) pad i time svu medijsku pažnju praktično obratili na nju odnosno na ligu za opstanak. Tim Nikole Petkovića je prolječe započeo domačim porazom od Hajduka 1:2, zatim pre večitog derbija nanizao dva uzastopna uspeha protiv Rada i Srema. Jeste, nije jima išao raspored na ruku (četiri kola i četiri rivala), ali na tri uzastopna meča KUČI Zvezda bi morala iztržiti barem koji bod. Umesto toga, na Marakani su se pored Partizana veselili još Javor (1:2) i OFK Beograd (0:2).

 

U Partizanu smo nastavili niz neporaženosti. Uz koji remi previše (tri remija u prva četiri kola Lige za prvaka) zato naša prednost još nije bila takva, da bi i teoretski garantirala titulu, pošto su i Romantičari igrali odlično i polako se konsolidirali na drugom mestu. I kod nas nije bilo baš sve idilično. Letno pojačanje Hadebe u to vreme zbog domotužja od jeseni praktično nije igrao, a slično je bilo i sa zimskim novajlijom iz Rumunjske. Zbog namere Milojevića, da na leto napusti Humsku, smo u prvi tim iz Teleoptika vratili Julia Cesara, pošto se Orlov polako vračao zbog 4-mesečne povrede. Jokić je ušao na mali spor sa njegovim učencem Rudenkom…

 

Q7warVl.jpg

 

 

63. naslov prvaka zaredom došao je »tek« 27. maja u prestavljenom meču protiv Javora – 7:0. Zbog njihovog igranja u finalu kupa UEFA doživeli smo i mi oni zanimiv slučaj-oba međusobna meča smo odigrali u razmaku od tri dana. Nikakve drame nije bilo u gornjem domu u borbi za LŠ – Borac i Novi Sad nisu imali šanse. Jedini poraz u prvenstvu doživeli smo na Karaburmi, gde ovaj put nismo uspeli zaustaviti našeg nekadašnjeg igrača Avbelja (22 golova).

 

U Ligi za opstanak je Zvezda u prva dva kola doživela dva poraza, protiv Spartaka i Voše (sudijska nadoknada) i sve je mirisalo na nepredstavljiv scenarij, pošto su opet pali na 11. mesto. Nakon toga upisali su tri pobede i jedan remi i time iz borbe za direktan ispad praktično eliminirali Apatince, koje su nakon još jednog šokantnog poraza od Voše (2 primljena gola u 90.) pobedili 2:0. Time su došli nadomak »snova« - direktnom opstanku, a sad je njihov rival neočekivano postao Novi Sad, koji je bio u slaboj formi, i ligu zaključio sa pet vezanih meča bez datog gola. Oba tima su meč 31. kola odigrali 0:0 i kolo pre kraja o izravnom opstanku su odlučivali na međusobnom meču kod Kanarinaca, koji su branili bod prednosti. Na tom meču je Zvezdi išlo naopako sve: uz igrača manje i tri povređena igrača te patnju kroz 90 minuta (šutevi: 24-6 za domače) jedva su ohranili bod, koji ima ne znači ništa.

 

T3LJ1or.jpg

 

 

Crvena Zvezda – koja je u prvoj godini novog veka (2101.) osvojila prvu titulu u tom sejvu, i time naglasila »kao« Zvezdin vek, na prolječe 2196 če strahovati za opstanak u eliti, verovatno sa istim trenerom, koji ju je doveo u tu sitaciju. Njen protivnik u baražu biče ili OFK Niš ili Bačka. Nišlije su veliki favoriti i ako bude sve po planu, očekiva nas spektakel. OFK Niš, predvođen trenerom, koji je bivša Partizanova ikona, i koji isto kao zvezda, forsira formaciju sa 3 štopera, samo bez bekova, nego sa krilima i jednim AMC-om. Ali sačekajmo… Prva sezona novog predsednika u svakom slučaju biče upisana u pamčenje, iako se Zvezda spasi.

 

 

3w85mhk.jpg

 

Prvu ligu je ove sezone zaznamovala Bežanija, koja je spisala istorijski uspeh. Na tabeli su završili sa čak 21 bodova više od drugoplasiranog Šajkaša i time se Lavovi nakon 91 sezona (!) vračaju u elitu srpskog fudbala, gde su poslednji put igrali u sezoni 2105/06.

 

Evolucija tima iz Novog Beograda je primer uspona i pada na dugo razdolblje. Lavovi su u 21. veku bili relativno stabilan superligaški tim. Največi uspeh su doživeli u sezoni 2020/21, u kojoj su završili kao vicešampioni; treči su bili u sezonama 2015/16, 2061/62 i 2067/68. U sezoni 2068/69 su igrali u grupi Lige šampiona: njihov stadion su posetili sami velikani – Sevilla, Roma i Arsenal. Nešto bogatije izkustvo Bežanija ima iz nastupanja u kupu UEFA, gde je tri puta obezbedila plasman u 1/16 finala.

 

Početkom 22. veka Lavovi su ušli u krizu. U tom veku samo tri puta su igralu u eliti, iz koje su ispali pre 90 godina. Ali ne samo to. Nakon dve uzastopne sezone u drugom, Bežanija je ispala u još niži rang. U Prvoj ligi je igrala još u sezonama 2114/15 i 2116/17, iz koje je opet ispala. Punih 72 godina (!) jima je trebalo, da se vrate prvo u drugi rang, gde su se brzo konsolidirali. (Ne) očekivana borba za povratak u Superligu bila je puna trnja – u sedam uzastopnih sezona (izuzemši poslednju) Lavovi su čak pet puta ispali u plejofu, (tri puta su bili šesti, jednom peti i jednom četvrti), u međuvremenu jednom 7. i jednom 11. Sve do ove -  sezone 2195/96, gde su obezbedili direktan plasman u Superligu.

 

Dobrodošli nazad!

 

 

 

LAV KUP

 

Obračun u porodici! U polufinalu Lav kupa na terenu ŠRC Zemunelo, pomerili su se Partizan i njegov rezervni tim. Duel »otpisanih« protiv prvom timu i prilika za prve, da se nadmetnu treneru. Videli smo nekad več iznenađenja u tom duelu, ovaj put ne. Prvi tim je slavio ubedljivo, sa 4:0, i jedina slaba stvar te pobede jeste, da su me neki pojedinci u Teleoptiku razočarali. U finalu smo ovaj put naišli na nama ugodnije Sremce, koji su eliminirali Javor, ali protiv nas nisu imali šanse. Dupla kruna.

 

kZgpKnK.jpg

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA / KUP UEFA

 

 

qEfjfQO.jpg

 

Šta znači odbrana? Puno. Protiv Bavaraca smo videli dejavu ispred godinu dana i opet odlično predstavu nekog vezista (prošle sezone junak je bio Orlov). Protiv Lyona opet smo sve rešili več u prvom meču (Milošević, Fornalik, Kalinić uz autogol Nijhuijsa), dok smo protiv Čelsija u drugom, golovima Miloševića i Kalinića te obezbedili finale protiv Liverpoola. Koji nam… leži.

 

7jB1C9w.jpg

 

Time smo osvojili trojnu krunu i istorijske anale vratili 100 godina nazad. Tad smo treble isto ponovili nakon sezone, u kojoj smo izgubili i finale kupa i finale LŠ, i zanimljivo – i 2096. smo u finalu kupa pobedili Srem te u finalu LŠ Liverpool!

 

5XkCBPP.jpg

 

 

U LŠ je pored Partizana najdlje dogurao Srem-do polufinala, dok je OFK Beograd ispao več u osmini finala protiv Lyona. Pravu rapsodiju inače, srpski timovi su doživeli u kupu UEFA, koji se završilo konačnim slavjem Javora. Atromitos, Vukovar, Juventus, Roma i… Borac u finalu! Čačani, senzacija takmičenja, su do tamo eliminirali AEK,  Man City, Napoli i… Spartak Suboticu. Pored toga treba izdvojiti još jedan momenat 1/16 finala, gde je Novi Sad eliminirao Man Utd, pobedom od 2:0 na Old Traffordu posle domačeg poraza od 0:1. I svoje takmičenje završio u 1/8 finala protiv… Subotičana. Biče puna roba koeficienata ove sezone.

 

5o8Sa0J.jpg

 

 

8Av4zZ1.jpg

 

 

 

TIMSKI RAD

 

7FpkuwA.jpg

 

zEIhJOy.jpg

 

Staroselci su u odnosu na prošlu sezonu popravili formu. Chilom, Jokić, povratnik u prvi tim Cesar su najiskusniji i zgled drugima. Sa Nikitinom (Karakter? Koji karakter?) smo dobili ono, što smo hteli na levom krilu, za Fornalikom i Çelom (čak bolji na ML) na desnoj strani. Garcia je na zadnjem veznom iskoristio onu dugu povredu Orlova, ali je pitanje, da li če iskoristiti i Milojevićev* odlazak na leto.

 

 

U odbrani več imamo broj jedan na levom boku: Catalin Laszlo, najmlađi u timu pored Novikova i Vasića ispred sebe ima fantastičnu budučnost, i več sad se bojim, da svoju karijeru neče završiti u Partizanu. Za štoperski prvi par smatram Jokića i Vidala. Furtula je odigrao praktično bez greške. U toj liniji ipak postoje dileme. Canev je ove sezone zbog godina (ne zbog greške u finalu kupa prošle godine) igrao manje, još više to važi za Adamskog (koji me sve manje oduševljava), dok sam za Kristića več rekao, da je u rezervama. To znači, da čemo morati za sledeču sezonu razmišljati o barem jednom novom štoperu – nekom dovoljno brzim, da bi mogao igrati i na desnom boku. Kakva če biti situacija sa Hedebejem? Pošto je naša škola u poslednje vreme izbacila nebroj štopera, razmišljam, da u prvi tim vratim Bearda*, ali je u zadnja dva kola odlično igrao Diaz*, 21-godišnjak iz Peruja. Slično važi za poziciju DR: u tom trenutku Partizan na toj poziciji koristi u glavnom Jurkovića (29 g. i polako oče van); Vasić je ofanzivno krilo, natreniran kao DR, dok  Vujinović može igrati na obe strane, ali se izkazalo, da on nije kalibar za Partizan.

 

Moje brige oko napadača več poznate i biče jih još, ali nakon ove sezone ipak mogu reči: lakše se diše. Nedvojbeno če Kalinićevo vreme polako isteči, ali šta reči, kad čovek igra iz sezone u sezonu bolje, kao vino? Ova sezona je njegova treča zapored, da je postigao dvocifreni broj ligaških golova odnosno ukupno barem 20. Od 25 golova u toj sezoni čak 20 je postigao u ligi, što je neverovatno pošto se zna, da je lakše postiči golove u LŠ nego u defanzivnoj Ling Long lutriji. Kalinićev ispljen u poslednje tri sezone ukupno: 67 golova i 27 asistencija. Njegov »naslednik« Aca Milošević je postigao 18 golova – 9 u ligi, 1 u kupu i 8 u LŠ. Vućemilović samo 6, sličan tekst sam imao spremljen za 20-godišnjeg Ukrajinca, ali on je eksplodirao u finišu sezone, gde je postigao dve trečine svih svojih golova odnosno skoro 1/3 samo protiv pobednika odnosno malo više od 1 / 4 samo protiv pobednika kupa UEFA. Ne zaaboravite: Chovanec je bio te sezone na pozajmici.

 

Report čemo zaključiti sa golmanima, pošto se u toj sezoni desilo nešto, što se verovatno do sad nije nikad. U upravo završeni sezoni za Partizanov prvi tim branila je – samo dvojica. Martins (koji je dobio lak srpski pasoš) je branio na 36 utakmicama, primio 16 golova i imao 22 clean sheeta, dok je Filip Lazić na 14 utakmicama čak 11 puta imao clean sheet i primio ukupno samo tri gola. Ne Pedro Olivares, ne Tadej Kous, ne Stefan Jeftić, ne Miodrag Milojević*, ne Aleš Žilavec… ni jedan od njih nisu dobili priliku, čak ne u kupu!

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

u35gXAH.jpg


 


 


BARAŽ ZA OPSTANAK: ZVEZDA U POSLEDNJIM SEKUNDAMA DO SPASA; BIVŠI PARTIZANOVCI TUGUJU


 


TFYxNQn.jpg


 


Par minuta bili smo oddaljeni od nepredstavljivog. Crvena Zvezda je posle domačeg poraza od OFK Niša (1:2) u uzvratu dodatnih kvalifikacija - finala za opstanak - lovila drugi gol, koji bi ji obezbedio opstanak u eliti. Nišlije su na Marakani pobedile i zbog gola Marka Mitrovića, eks Partizanovca, ali u revanšu taj isti igrač bio je isključen, i kao igrač Zvezde. Igrala se igra 10-10. Niš, koji je uprkos povredi drugog najboljeg strelca, Nemanje Djordjevića, koji se povredio upravo pre baraža, tako dobro odigrao prvi meč, u drugom je trpeo muke. Najbolji strelac Zvezde, Ištvan Radić, u 63. minutu jima je doveo znak nade, a za konačni triumf se pobrinuo slovački internacionalac Bartos, koji je u 91. minutu glavom iz kornera postigao gol za 2:0 i time stavio tačku na sve moguče iluzije o Zvezdinom ispadu.


 


I time produžio Petkovićev staž na njenoj klupi i kako je sezona počela, nastavak agonije...


 


 


 


 


 


mSvgyEl.jpg


 


Kvalifikacije za EP: NAJBOLJI NAUVERLJIVIJI; ČAK ČETIRI EKIPE EX SFRJ NA EURU; IMAMO NOVE ZLATNE GENERACIJE?


 


Grupe A-C


 


Grupe D-F


 


Grupe G-I


 


Grupa J


 


Španija (grupa A), aktualni prvak evrope i sveta te Srbija u grupi F (7x prvak Evrope, poslednji put 2184 i vicešampion 2188) bodovno su bili nauverljiviji timovi kvalifikacija za sledeče europsko prvenstvo, koje če gostiti Italija. Iz našeg regiona izravni plasman su si (konačno) zagotovili u Hrvatskoj, kojoj je u napetoj utrci u poslednjem meču bio dovoljan bod protiv Ukrajine 1:1 (Kalinić), iako su pre toga utrpeli, izkazalo se, nebitni poraz u Briselu, čak 3:5. Kockastih na eurima nije bilo čak 12 godina, isto toliko Crnogoraca; a 28 godina na taj nastup čeka obično nesretnik kvalifikacija, Slovenija, kojoj su za baraž bile dovoljne samo tri pobede uz pet remija. Dodatne kvalifikacije su obezbedili i Severni Makedonci.


 


Bez nastupa i Italiji su ostali europski vicešampioni Turci, ali veče iznenađenje je kolaps Škota, koji su kraj 2180-ih uprizorili double (prvaci sveta 2186 i Evrope 2188). Zlatnoj generaciji Gordon Albiona je, to več znamo, primat, preuzela Španija, ali nismo se nadali, da če propustiti prvi Euro nakon 26 godina. Škotska bilanca na eurima u tom sejvu je inače veoma zanimljiva: na prvih deset uzastopnim eurima u tom sejvu nisu prošli grupe, 2184. su jih prvi put prošli, da bi ispali u četvrtfinalu; četiri godine kasnije osvojili su ga, a 2192. opet su ispali u četvrtfinalu.


 


Malo su razočarale i neke »veče«ekipe iz Istočne Evrope – Poljska, Češka i Ukrajina, dok su Bugari i Rusi barem bili drugi. Prvi su se u dodatnim kvalifikacijama merili sa Crnom Gorom i izašli kao poraženi; posle 2:2 u Bugarskoj, Petar Kovačević u 90. potvrdio je nastup Crne Gore na EP! Na drugoj strani Rusija je jedini tim u baražu, koja u uzvratu nije iskoristila dobrog rezultata iz prve utakmice; nakon 2:2 u Grčkoj, prvaci Evrope 2004. su šokirali Moskvu golom iz penala u 84. minutu.


 


Pored Crne Gore konačno je uspelo i Sloveniji i to protiv favorizirane Norveške: posle 1:1 u Oslu, slovenački junak bio je bivši Partizanovac Branko Šalamon golovima u 3. i 114. minutu produžetka (2:1). Samo Severni Makedoniji (pored BiH-a, koji nije prešao grupe) iz nekadašnje skupne države nije uspelo u baražu, protiv Finske su izgubili več u Skopju (0:2, 1:1). Nakon nestanovitnih predstava i čak promašenih velikih takmičenja (na Euru 2192 jih nije bilo) vračaju se Portugalci, koji su eliminirali Austriju (1:0 u gostima i 1:1 kuči).


 


Več nakon završetka rednog dela kvalifikacija, stručnjaki su na sve pretege hvalili pre svega dve reprezentacije, koje bi mogle iznenaditi na leto 2196. Primat fudbala na Ostrvu je očigledno preuzela reprezentacija Irske, koja je leto 2195 predvodila kao vodeči tim na Fifinoj tabeli. Treče plasirana ekipa iz SP-a 2194 jeste i igra na krilima izvanrednog napadača Valencie, najboljeg igrača prošlog mundijala, Justina Donoghueja, koji je za Irsku zabio 44 golova u 66 nastupa i bio je sa 10 golova najbolji strelac kvalifikacija. Ali možda imaju za naziv  tamnog konja Eura 2196 veču osnovu Romuni. O toj reprezentaciji smo več pisali, da su njene obe mlade kategorije postali prvaci Evrope u prethodnim godinama, a za razliku od Iraca, Rumune lično bolje poznajem(o) i zbog igranja njihovih igrača kod nas.


 


 


plIHHRW.jpg


 


U grupi A, grupi smrti, nismo očekivali, da čemo na šest utakmica videti samo četiri golova. Šampioni Evrope i sveta su u prvom kolu sa igračem manje ubedljivije kao što kaže rezultat savladali Sloveniju. Oduševili nisu ni sedmerostruki prvaci Evrope, koji su igrali dvaput zaredom 0:0 i golom Darcyja Mela tri minuta pre kraja protiv Slovenije spasili bod, koji jima je bio dovoljan za plasman u najboljih osam. U grupi A su oba favorita ubedljivo prošla dalje- sve golove u tim delu su postigli Partizanovci (Kalinić 2x i Jurković 1x). Engleska je bila jedini tim, koji je bio nakon dva kola več sigurni četvrtfinalist. U grupi C su domačini i Francuzi prošli dalje sa jednom pobedom i dva remija. Slično su u poslednjoj grupi Rumuni završili kao pobednici. Tu je bilo i najviše drame, iz koje su srečni izašli Crnogorci. Oni su bili u najslabijoj poziciji nakon dva kola, ali jih je pobeda od 1:0 nad Danskom golom Ognjena Muhovića torpedirala u četvrtfinale zahvaljujuči samo bodu Danske protiv tima iz Karpata.


 


 


ČETVRTFINALE


 


Španija – HRVATSKA 2:4** nakon 11-m (0:0)


 


ENGLESKA – Srbija 4:0 /Skinner 12, Austin 29, 42, 56/


 


ITALIJA – Crna Gora 4:1 /Scarriglia 12, 60, Pieri 15, Eder 90.(p); Mihajlović 84./


 


FRANCUSKA – Rumunjska 5:4** nakon 11-m (0:0)


 


 


 


POLUFINALE


 


 


HRVATSKA – Francuska 3:1 /Lozić 11, Jurković 39, 48; Rossi 8(p)/


 


ENGLESKA – Italija 1:0 /McGoldrick 37/


 


 


 


 


FINALE


 


Hrvatska – ENGLESKA 0:1 /McGoldrick 40/


 


 


Englezi su zasluženi prvaci Evrope, možda malo neočekivano. Ali to je tim, koji je tako ponizio Srbiju, eliminirao i domačina Italiju i na kraju iznenađenje turnira Hrvatsku za prvo slavje nakon 40 godina te ukupno šesto. Za »vatrene« je to prva srebrna medalja na Eurima, posle dva triumfa (2088, 2140) i tako su na najbolji način predstavljali naš region u Italiji. »Orlovi« su razočarali i pustili slab utisak, slabijeg čak od Crnogoraca (koji ipak nisu stalni tim na velikim takmičenjima) i Slovenaca.


Edited by Sir Aleš
Link to comment
Share on other sites