Leaderboard

KVALIFIKACIJE ZA EP: ORLOVI KAO NEKAD JUGOSLAVIJA PROTIV BUGARSKE Pre oktobarskog cikla Orlovi su preklinjali sudbinu gostovanja. U na papiru jednoj od najlakših mogučih grupa Litvanija je sa 17 bodova (ali utakmicom više) predvodila vrh tabele, imala je pet bodova više od Srbije i deset više od skoro otpisane Slovenije. Ubedljivi kod kuče, ali u gostima sem pobede protiv Armenije, sve ostalo remiji. Srbija je u misiji kako izbegnuti baraž imala jednostavan zadatak. Pobediti oba naredna meča kuči, protiv Slovenije i u poslednjem kolu protiv Litvanije. Prvo je bila na redu Slovenija. Za njih je teoretičko bio dostižan i baraž ali samo u slučaju, da pobede dva put, a Srbija dvaput izgubi. Na Marakani se te želje nije videlo. Srbija je bila bolja za najmanje klasu, ali je do odlučujučeg pogotka stigla tek u 55. minutu, kad je Tatić iskoristio penal. Devet minuta kasnije Srbija je imala i igrača više, ali su Slovenci u finišu meča propustili izvanrednu priliku za 1:1. Prvi dio misije bio je ispunjen, na redu je bila Litvanija. Nakon dva gola Bratislava Miličevića (10., 65. minutu) Marakana je bila u transu. A posle su Orlovi-ko zna zašto-prestali igrati. Litvaniji su prepustili sve, u vazduhu je visio gol-dva; i to se ispunilo. Dvojica napadača sa istim prezimenom Adomaitis pobrinula se za izjednačenje (67. i 78. minut) i njihova reprezentacija bila je nadomak direktnog plasmana na Euro (tek drugog u sejvu i prvog posle 2052.), a Srbiji je na vratu viseo baraž. Sve do 91. minuta, kad je nakon kornera Milosavljevića na prvoj stativi glavom bio najprecizniji Javorov levi bek Krsmanović i svojim prvim golom za reprezentaciju na način »Je-li to moguče« iz 1983., Srbiju odveo na Euro. Što se ostalih grupa tiče, izdvojimo i dramatično prvo mesto Severne Irske, koje su obezbedili pobedom od 3:2 u Švedskoj golom Sama Coultera u 90. minutu. Na taj način su Grci, koji su poraženi u Španiji, išli u baraž. Španci su dotakli novo dno-kvalifikacije su počeli sa tri vezana poraza, a na kraju sa skorom od četiri pobede i četiri poraza nisu uspeli uloviti prve dve pozicije; na FIFI-ni tabeli su se pribižali minimumu-80. poziciji. EURO 2244 U PORTUGALU Izgledalo jeste, da če se taktično kockanje završiti tragično. U prvom meču protiv Azzurra Orlovi su držali bod (0:0) i povukli se nazad, ali prebrzo. U 78. minutu je Constantino izveo fantastičan slobodnjak za vodstvo. Bod je za Srbiju spasio verovatno najbolji igrač meča, pa i predtakmičenja-Momčilo Marinković. 31-godišnjak je bio taktičko iznenađenje Stevana Tomića, DM/AMC, gurnut u sam špic plus presing i to je iskoristio kaznivši protivničku odbranu tri minuta pre kraja meča. Psihološko uspešni zaključak meča inače Orlovi nisu nadgradili u sledečem meču. Domačini Portugalci, inače jedni od outsidera EP-a (83. reprezentacija sveta), su igrali na kraju pobede nad Dancima. U prvom poluvremenu su nadigrali uspavanu (te u drugom delu prekasno prebuđenu) Srbiju i odlučujuči pogodak postigli več u 4. minutu. Danci i Talijani su remizirali, što je pred pulene Tomića u poslednjem kolu postavilo imperativ pobede nad Dancima uz, da Talijani ne slave nad Portugalcima. Več otpisani Orlovi su pokazali najbolje izdanje prvenstva, slavivši golom Bratislava Miličevića u 19. minutu; od 34. su imali igrača više. Na sreču je sledeči par meč završio remijem, što je značilo četvrtfinalni duel protiv Severne Irske. Iz grupne faze treba naglasiti i dramu u grupi B te ispadanje do tad aktualnih prvaka Nizozemske, te njihovih prethodnika Italije i Škotske (Slovenije nema na EP-u). Srbija je Ostrvljane dobila sa tesnih 1:0 (Veljović 4.), a u polufinalu se išlo na Francuze. Neki su rekli finale pre finala-obe reprezentacije imaju po sedam osvojenih kontinentalnih takmičenja. U ravnopravnom meču (10:10 u šutevima) je na kraju presudila lutrija odnosno neprikosnoveni golman Valencie Soares. Taj je sa četiri odbranjena šuta bio junak pobede nad Poljskom u četvrtfinalu; a toliko jih je u festivalu promašenih penala sabrao i protiv Srbije i tako uspeo zasjeniti inače odličnog Vučetića… Kraj za Srbiju i za Tomića, ali od 2192. najbolji plasman na Eurima. Novi selektor Orlova če posle postati ex trener Rada Aleksandar Jović. Protivnik galskih petlova u finalu bila je iznenađujuče-Rumunjska (prvaci 2092. i 2116.), koja se finala domogla na za oko »lepši način«, zabivši čak gol u dva meča… Prvo savladavši domačine sa 1:0, a zatim-posle 0:0-još Englesku na penale (5:4), i to sa 100% učinkom! To je bio kraj ere Malesije Vojvode. Rumuni su odigrali odlično finale protiv favorita, ali to nije bilo dovoljno; Francuska je sad sama na čelu ispred svih, sa osmim osvojenim trofejem šampionata Evrope. Sezona 2244/2245: na putu ka 300. godišnjici TRANSFER PERIOD: MAKEDONSKI DUO U HUMSKOJ; KOD RIVALA SMENA GENERACIJA U NAPADU, REKORD RADA U Humsku je na leto došla četvorica pojačanja, iz dve zemlje, od tega dva zemljaka imaju potpuno isto prezime! Opet smo bili promorani opljačkati hrvatskog prvaka iz Splita, koji ima skauting za divljenje. Benfici smo ispred nosa odneli brzog makedonskog napadača Rista Jakimovskog (13 golova i 8 asistencija prošle sezone za Hajduk), dok smo iz španskog Racinga doveli njegovog starijeg soprezimenjaka, desno krilo, Gjoka. Pošto je bila sudbina dveh preostalih (desnih) krila (Milisavljević, Lucenko) pre početka sezone još neznana, iz Rada je doveden igrač, koji može pokrivati praktično celu desnu stranu. Iz OFK Beograda je doveden i ovaj ofanzivni vezist, koji je odmah nakon dolaska slan na pozajmicu (lično treču zaredom posle 2x u Čukarički) u Bežaniju. Najvažnija vest u Humskoj je inače prihod novog predsednika, Zvonka Tomića, koji se razveselio vesti, da je u prošloj sezoni pao rekord po prosečni poseti (149.535), ali je i raskinuo link sa Radničkim iz Obrenovca. Po mišljenju asistenta "jedan boljih" igrača generacije 2228 odnosno YI 2244. Kod glavnih Partizanovih rivala je (očekivano) došlo do »pomlađivanja« napadačkog dela. U dresu OFK Beograda se tako očekivala debitantska seniorska sezona verovatno največeg talenta iz Romantične škole u poslednje vreme, napadača Stevana Davidovića. Romantičari su ostali bez veznjaka Terzića (Sevilla), ali su između ostalih doveli Vješticu iz Javora plus čak sedmoricu igrača, pre svega iz Češke i Bugarske. Na drugoj strani-u još jednom dužniku iz lanske sezone, Javoru- če veteranima Milinkoviću i Kovačeviću društvo praviti Vladan Nikolić, kojemu je u Čačku istekao ugovor. Novi član Zebara (koji je barem do zime uspeo zadržati Miličevića) je postao albanski napadač iz leskovačke Sloge Klaidi Dervishi. U Srem se u srpski fudbal vratio Vladimir Djalović (ex Zagreb, 35 golova u dve sezone u 77 mečeva). Dvojica beograjskih timova je doživela promene i u stručnom štabu, a razlika u transferima je kao dan i noč. Zvezda je na leto ustoličila Aleksandra Tomića (46 g., BPI Pekar 2229-37, Srem 8/2237-2/2238, Javor 3/2238, 5/2241), koji je doveo trojicu igrača za slabih 400k. Pravu rapsodiju inače priuštio si je Rad. Njihov dosadašnji trener je postao novi selektor reprezentacije, a šef struke postao je Miodrag Nikolić, koji če pokušati oživeti svoj milo rečeno katastrofalni trenerski rezime. U njemu je samo jedan tim vodio »celu« sezonu, a baš nikad nije završio u prvih šest, sa time, da i nije bila često to njegova krivda. Za popravljanje utisaka, na Banjici su za šestoricu novajlija platili 18 milijuna eura, od toga večinu, 10.75 m. (rekordni transfer) za vezista Javora Živorada Adamovića. JESENSKI DIO Ako izuzmemo meč u superkupu protiv Čelsija (0:1), crno-bela dominacija se nastavila; jedini koji su jih zaustavili, bili su Mladenovac i Zvezda kuči odnosno Spartak i Borac u Humskoj. U prvom kolu je laganu pobedu na Karaburmi zaznamovao i prvenac Barlečaja za Partizan (prvi gol u pravu mrežu!). Gorks (14 golova) i Vukić (11) predvodili su strelsku rang listu Partizana na polusezoni, večinu koje su zbog povrede propustili Tatić i Barlečaj. Odbrana Partizana zajedno sa Mandićem kao broj 1, na jesen prejela je samo tri pogotka. Od rivala je najviše pokazalo duo dužnika iz prošle sezone, Javor i OFK Beograd, dok su Zvezda (izgledavši katastrofalno nakon 9 mečeva)i Srem potpuno podbacili. Najmanje problema bilo je u Ligi šampiona (100% ispljen), nekoliko više u kupu, pre svega protiv Kolubare, dok je Partizanova škola najviše procvetala na svetskom kupu u Japanu. Denis Bogdanovič* (YI 2242) je za prvi tim debitovao več protiv Bordeuxa, Nebojša Živković (YI 2244) protiv Borca, dok je »Bocvanac« Vučičević (YI 2243) zbog brojnih povreda za prvi tim te sezone debitovao tek protiv Seville. Ali njegov trenutak je tek došao, u Japanu, gde je u polufinalu postigao hattrick, a u finalu dva pogotka. U finalu je bila prva 11-orica ovakva, brojke su broj godina pojedinih igrača, a zvezdica prikazuje igrače domače škole. ZIMSKI TRANSFERI: ISTORIJA POSLE 145 GODINA, ALI TEK NA LETO-ZVEZDA PRVAK 2246! Crnogorski napadač Bojan Pavlović (CSKA Sofija) bio je glavna meta crno-belih, ali je na zimu zadobio dugoručnu povredu, pa se tako stručni štab iz Humske okrenuo istoriji. Dok je isti predsednik, koji je na leto preklicao sudelovanje sa filijalom iz Obrenovca, tu ponovo uspostavio, njegov prvi podrejeni se pobrinio za to, da čemo na leto 2245.-u godini, kad oba rivala slave 300. rođendan-biti priča prvom transferu iz Zvezde u Partizan posle 145 godina. Partizan je iskoristio fakt, da Timoteju Kumeru u Ljutici Bogdana još nisu produžili ugovora, pa če tako na leto bez odštete postati igrač Partizana. U toku zime još 20-godišnjak, u Zvezdu je stigao jula 2241 iz Šentjura, ali je u naredne dve sezone za seniorski tim odigrao samo dva nepuna meča, da bi u prošloj bio poslan na pozajmicu u hrvatski amaterski tim Budučnost Podbrest! Na polusezoni bio je drugi najbolji strelac Zvezde, sa 8 golova. To če biti istorijski transfer, odnosno prvi iz Zvezde u Partizan posle 145 godina odnosno prelaska braniča Bojana Bošnjaka u junu 2100-dakle tehničko još u pretprošlom veku. Zanimljivost-u svom debiju tad, Bošnjak je postigao autogol u domačem porazu crno-belih od Javora, a Zvezda je u toj sezoni (2100/01) došla do premiernog naslova domačeg prvaka u tom sejvu (!). Iako če taj transfer valjati tek na leto, ostao je potpuno u sjeni dovođenja brazilskog defanzivnog veznog igrača iz Flamenga. Od rivala, pojačali su se Javor, obezbedivši defanzivca Rada (plus neke transfere za na leto, a i OFK Beograd, kamo je stigao štoper Kostadinović iz Srema, dok jih je napustio nekadašnji defanzivac Partizana Hristov (Inter). PROLJEČE: ROMANTIKA I SREMSKO SUPERLIGAŠKO TRPLJENJE O Partizanovim predstavama do kraja sezone ne treba previše trošiti reči. Novo brazilsko pojačanje se pokazalo kao pun pogodak i donelo novu varnost u veznom redu, gde se polako sve više zaboravljalo na Marinkovića. Od rivala su prolječni dio najbolje započeli OFK Beograd i Zvezda, crveno-beli su do drugog večitog derbija sezone (=ubedljivog poraza) nanizali četiri uzastopne prvenstvene pobede odnosno sedam u osam navrata u svim takmičenjima zajedno u 2245. Tako su sudionici lige za prvaka bili poznati prilično brzo; tu je največe iznenađenje predstavljao Mladenovac, tim, koji je lani jedva izborio opstanak. Puleni Sira Radenka Golubovića (več 20. sezona na krmilu!) su tako nadmašili barem dva tima, koja smo očekivali ovde-potratni Rad i Srem, koji je u drugoj polovini prolječa doživljavao vruču-ledenu avanturu. Crno-beli su jedini prvenstveni poraz sezone doživeli u 29. kolu na Karaburmi protiv pulena Predraga Momčilovića. Iako bez trofeja, Romantičari su čak bodovno (+1) nadmašili šampionsku sezonu ispred 15 godina (!). Bez Lige šampiona sledeče sezone (ne) očekivano ostaje Zvezda, gde je buduče Partizanovo pojačanje bio najbolji strelac tima, sa 16 golova na 44 mečeva. U ligi za opstanak su se Sremci u drugom delu plejouta spasili nekim minimalcima-opstanak je, gledajuči njihov tim bez duge klupe-njihov maksimum. Sretan je bio na kraju i Alban Hyka, koji je sa svojim Spartakom drugu sezonu zaredom izborio direktan opstanak. Ovaj put u direktnom okršaju sa Kopaonikom, koji jih je u Subotici nadigrao, ali izgubio 0:1 golom šest minuta pre kraja uz promašen penal dva minuta pre kraja meča. KUP Zvezda, Srem, a sad je na red došao i Javor. Prvi finalni susret između ta dva rivala posle 42 godina bio je najneizvesniji u sezoni. Prelomio ga je događaj nekoliko minuta pre kraja, faul nad letonskim napadačem, a pobednički gol za 120. slavje u kupu je postigao makedonski rezervist Jakimovski, za treče slavje u kupu zaredom. EVROPA LŠ U osmini finala je Partizan protiv Valencie prošao ukupno lakše od očekivanja; pre svega na krilima prvog meča (4:1, 0:0), u kojem se istekao dvostruki strelac Vukić, a i Barlečaj, zaslužan za drugi, a i za primljen gol. Pre meča sa Feyenoordom, koji je eliminirao madridski Real, su skoro svi crno-bele več videli u polufinalu. Ali. Kad prvi pogodak postigneš tek u 19. pokušaju odnosno 8. u okvir gola i kad onda još primiš gol, onda znaš, da če biti pakleno. Nizozemci su zahvaljujuči životnoj partiji njihovog golmana uprkos porazu pre revanša imali aktivan rezultat. Iako nije bio na razini prvog meča, zato su proradili napadači, pa je Feyenoord usred početka drugog poluvremena čak vodio 2:0. To je dodatno razljutilo goste, koji su prešli u gang ho i veliki presing. I prisilili golmana Domingueza u dve velike greške; Partizan je do kraja čak preokrenuo rezultat i pobedio 3:2. U polufinalu je Partizan ponovio Valenciu-velika pobeda u Minhenu zahvajujuči ovaj put Makedoncu i »opreznih« 0:0, da bi se u hladnom Geteborgu za 106. naslov prvaka Evrope sudarili sa Arsenalom. Bio je to prvi susret u finalima LŠ sa Topničarima u tom veku; poslednji je bio u 2199. Crno-beli su pre finala klonili u Karaburmi, a nekoliko sati pre ipak postali zvanično domači prvaci več 15. put zaredom. Nakon što se je švedski čuvar mreže Arsenala Linder u 37. minutu tri put iskazao u jednom napadu, a u akciji par minuta pre još jednom; u 42. je došla kazna. 33-godišnji veteran Hutchins je iskoristio dodavanje Sidwella sa desne i nespretnost Burjaka i poveo Topničare u nezasluženo vodstvo. Na poluvremenu je neraspoloženog Gorksa zamenio Jakimovski, što se pokazao kao ključnim potezom. U 57. minutu je dugo dodavanje Barlečaja i dupli pas Makedonca iskoristio u toj sezoni inače rezervist Simion, koji je za malo ujeo ofsajd i poravnao rezultat. Sedam minuta kasnije je Jakimovski iskoristio diagonalnu asistenciju Rajića sa desne i sam matirao Šveđana, dok je konačnih 3:1 postavio Jovanović-šutem iz svoje polovine u hokejaškom stilu na prazan gol protivnika! KUP UEFA I u kupu UEFA se plesalo po srpskim notama, ali se na žalost nije išlo sve do kraja. Več u osmini finala imali smo dva mala derbija (Zvezda je izbacila OFK Beograd, a Sremci Rad). Upravo Sremci, koji su se mučili u ligi, su priredili največe iznenađenje, plasiravši se čak u finale, ali su bili bolji fudbaleri Borussie Dortmunda. PRVI TIM Izstupa trojica izrazitih strelaca i dvojica fantastičnih (levo) krilnih asistenata, a za šlag na torti-prvi golman Mandić je od 35 na čak 25 navrata ostao na »clean sheetu«. U veznom redu se možda očekivaju promene; Cavaleiro sve više mašta o odlasku u drugi tim. Partizanov U19 tim je treču sezonu zaredom slavio u šampionatu ispred Zvezde, a od igrača, kojih nismo spomenuli gore, polako se možda kristalizira još jedan. Momčilo Milošević (FC, 18 g., YI 2242) je odlično iskoristio minute na terenu, a svoj ligaški prvenac je postigao-protiv Crvene Zvezde u 3. večitom derbiju sezone.

NA PUTU KA EURU 2252 U DANSKOJ: BiH ČEKALA 120 GODINA, HRVATSKA 12 Ko bi pomislio, ali zaslužili su. Fudbaleri BiH-a su prvi od reprezentacija iz regiona prečkali ciljnu crtu-kad su u pretposlednjem meču kvalifikacija sa 3:1 pobedili u San Marinu i time obezbedili pobedu u svojoj grupi. Sa skorom 7-2-1 i 23 bodova, za 4 su prestigli Rumunjsku i Rusiju, zatim Belgiju (15), Azerbajdžan i San Marino. Time su prvi put posle 38 i SP-a 2214. obezbedili nastup na nekom velikom takmičenju, ali na plasman na EURO su čekali punih 120 godina. Kako je to daleko-u 2132. godini je Zvezda osvojila svoj poslednji naslov prvaka Srbije … Bosancima su u vezi direktnog plasmana sledili još Srbija i Hrvatska, ali sve se to rešavalo u poslednjem kolu. Orlovi su si u pretposlednjem meču zakomplicirali situaciju. Izgubili su na Marakani od Češke 0:1 pogotkom iz slobodnjaka u drugom minutu sudijske nadoknade. Ali Češka je svoje več uradila, Srbija (na kraju 15 bodova) je popravni ispit opravila odlikom, pobedivši direktnog konkurenta Severnu Irsku sa 3:0, a Čehe je iz baraža izbacila Švedska (13) pobedom nad Maltom sa 6:0 zbog boljeg međusobnog skora. Još dramatičnije je bilo u hrvatskoj skupini. Vatreni su velikom pobedom od 1:0 3. septembra Gordon Albion-vicešampione Evrope-eliminirali iz utrke za Dansku. Onda su u pretposlednjem kolu na Maksimiru remizirali protiv Austrije. Time su pre poslednjeg kola još uvek zaostajali za dva boda za njima. Obojica su morali još na Ostrvo. Hrvatska je svoj posao obavila u Walesu, golom Mirka Miletića, dok je Marvin Mills u 32. minutu meča u Londonu »savladao« Austrijance sa 1:0 i time Hrvatima-prvi put u toku takmičenja-častio prvo mesto u grupi i nakon 12 godina posta prvo ušešče na Eurima. Četvrti predstavnik iz regiona, Slovenija, nije imao šansi protiv svetskih prvaka Turaka u baražu (0:2, 2:2). Preostala četvorica kvalifikanata su još Austrija, Poljska, Irska i Rumunjska. EURO 2252 Plasirali su se prvi od trojice »Balkanaca«. Fudbaleri BiH-a po tržni vrednosti zaostaju za večinu reprezentacija, ali tu su golman Liverpoola, veznjak Lensa te najbolji strelac BiH-a u kvalifikacijama, Ognjen Bajramović. Puno više se naravno očekivalo od Hrvatske i Srbije. Post prvih na Eurima je trajao 12 godina. Tako zvana zlatna generacija napadača na čelu sa Miletićem (27 golova za repku) i Petrićem (47) če imati verovatno jednu od poslednjih šansi, da nešto postignu. Na drugoj strani Orlovi u uporedbi sa Vatrenima imaju zanimljiv kontrast-u napadu, gde su Vatreni »previše« iskusni, tu su Orlovi prenovljeni. Nije daleko period, kad se pričalo, da srpski elitni klubovi zbog stranaca nemaju pravih srpskih napadača. I zbog Partizana, to je sad druga prića-slatka briga. Miladinović, a pre svega Radulović i Gvozdenović su uprkos mladosti več renomirani eksekutori, drug ekstrem je Milićević (25 golova za reprezentaciju), a pre svega golman Jokićević, koji če se sa 38 godina nakon Eura penzionisati, a trenutno ima čak 112 nastupa za dres Orlova. A stigao je do 115. Orlovi su se istrošili. Najbolje (šutevi 10:3) su odigrali premieru protiv Nemačke, gde je u deset minuta, od 21. do 31., palo tri gola, a odlučio je slobodnjak Tauntehahna. U meču protiv Italije mreže su mirovale, ali u meču odluke protiv Rumunjske doživelo se pravi kolaps u svim elementima igre (0:3), gde je blistao jedan od zvezda Milana, Cicocirlan. I BiH i Hrvatska su takmičenje startovali porazom; dok su Bosanci zasluženo poraženi od Španije od 2:1, jedini meč u okvir gola Irske presudio je Hrvatskoj. Ali Vatreni su uzvratili sa dve pobede, prvo spektaklom protiv Španije 3:0, a zatim u meču odluke još protiv BiH-a (3:2), da bi se plasirali u četvrtfinale, gde bi jih golom wonderkida Onura izbacila Turska, prvak sveta. A ta Turska je otišla sve do kraja te uzela komplet! Do finala su postigli gol na svakoj utakmici (!); u finalu je odlučio gol napadača HSV-a. To je druga titula kontinentalnog šampiona za Tursku i prva posle 2104. Kraj Eura je značio i kraj posla za menadžera i Hrvatske i Srbije, dok je zanimljiva promena u Nemačkoj, novi selektor biče »Turčin«, Serdar Meier! 2252/53 LETNA PJACA LIČILA NA NBA: PARTIZANOV SREMSKI DEAL, A ROMANTIČARI BILI SPREMNI PRODATI DUŠU Od četiri pojačanja na leto, samo jedno je sezonu započelo u prvom timu. Naravno, nakon par sezona, moralo se opet pogledati u zlatnu jamu za Humsku alias split-Luka Knežević je iz hrvatskog državnog i kup šampiona doveden za 26 mil. eura i biče konkurencija svome sunarodnjaku Petriću na poziciji desnog krila. Elvis Vukoje je doveden iz Niša, ali če sezonu provesti na pozajmici u Takovu; Peroviću je istekao ugovor sa Čukaričkom, pa če sezonu drugu sezonu provesti na pozajmici; posle Dorčola ide u Požarevac. Iz Srema, iz gde se po nepisanem pravilu ne krađe mladiče, doveden je Bogdan Oršag, koji je krajem jula napunio tek 17 godina. Mora da bude nešto na njem; momak se našao na skauting skrinu u prvih 10. Dozvolili so si to u Humskoj, jer su Sremcima napravili lepu uslugu-prodali jima otpisanog štopere Ferencza i time jih stvorili za najozbiljnijeg kandidata za t… broj 2. Pored njega, od poznatih, Partizan su napustili Jovanović (Valencia), Georgiev (Levski), Burjak (HSV), Melnikov, Bogdanovič … Sremci su doveli brzog ukrajinskog napadača Bondarčuka – oni su u koledarskoj godini ukupno doveli čak sedmoricu igrača za skoro 44 mil, eura! Romantičari su veči dio budžeta sprskali na desno krilo Javora Dragana Ivančevića, dok su uspeli dovesti jednu od najtraženijih roba na leto, 19-godišnjeg Draška Lazića (D/MRC) iz Niša. Ipak, Lazić može da se sakrije pred Krnjincem. Partizanov štoper je bio vruč več prošlog leta, dok je sad nakon prve full sezone u Humskoj tako uzburio snubce, a pogotovo tim iz Karaburme, da je Partizanu za njegovo dovođenje osim novca bio spreman ponuditi – upravo dovođenog Lazića (!) te kasnije još jednog igrača. Zvezda je na leto ostala bez Likara (AML-Newcastle), dok je Borac osvežio vezni red dovođenjem Mladenovića iz Rada. Update 28.10.2252 UOČI DERBIJA, KOJI MOŽE VEČ ODLUČITI PRVENSTVO: TRENER PARTIZANA VEČ PIŠE TEKST ZA NOVINARE NAKON MEČA Bio je neobično nervozan početak sezone u Humskoj! Možda i zbog napornog leta za reprezentativne selekcije. Seniorska je igrala na Euru, zatim je u19 sa samim pobedama ponovo pokorila Evropu, a za kraj je sledilo i ušešče na olimpijskim igarama, gde su Orliči nakon 100% isplena u grupi ispali u četvrtfinalu protiv Amerike. Ispada se najviše radovao Partizan, pre svega prihoda Gvozdenovića. Srpski šampion je uz Borac bio najviše opterečen odsutnostima igrača. Ali i bez njih igra na početku sezone mogla bi biti bolja. Rezultati tega ne kažu: crno-beli su delovali sporo, u kontaktima redovito gubili loptu, a u napadu po mišljenju sudija pravili neobično puno faulova u napadu. To je naravno povečavalo nervozu i na terenu i na klupi. Zapravo najmanje nervoze bilo je nakon do sad jedinog poraza sezone kod trenutno još neporaženog Srema (0:1). Odlučio je-po mišljenju novinara-najgore pojačanje u Superligi prošle sezone-Stevan Davidović golom iz slobodnjaka osam minuta pre kraja; meč kojeg je Partizan zaključio bez šuta u okvir gola! Paradoksalno-Davidović je član tima, koji je još drugi na tabeli, dok je za najbolje pojačanje prošle sezone bio proglašen Javorov Nikola Lazović-koji igra u timu, koji bi, ako bi se sezona završila sad-ispao iz lige. Crno-bele ubijaju i povrede, kojih je neobično dosta u odnosu na prošle sezone; redovno je Partizan na vrhu Injury table lige. Međutim-čini se, da je odsustvo tih igrača zapravo probudilo tim. Partizan je imao rezultate, ali je još škripalo u igri, a do preokreta u tom smislu je došlo nakon preokreta u Ivanjici (2:1). Od tog meča dalje Partizan je nanizao šest mečeva bez primljenog gola, slavio i na Marakani (Vukomanović), i Sremcima zbog obilice remija pre derbija pobegao na plus 7. Probudio se i Vučićević, zabijati je počeo Miladinović (koji je isključen u kupu protiv Svrljiga), na krilima je proradio Petrić, dok je trener Partizana u vatru neočekivano ubacio dve mlade nade vlastite škole, Bukovca (18)* i Avbelja (17)*. Stariji Slovenac je do sad upisao več pet nastupa za prvi tim, koliko i godinu mlađi winger, koji se proslavio u kupu protiv Rada, gde je postigao prvenac, za 2:0. Svoje zvezdne trenutke je kronao več dan kasnije (!), kad je odigrao ceo meč u19 večitog derbija, u kojem je postigao dva gola. Dobra forma Petrića te i Postulke bitna če biti i za nastavak sezone, gde čekamo i eskploziju Kneževića, a posobno Maleke. Južnoafrikanac je, što se početka sezone tiče, još u prostom padu, koji se vleče več iz prošle sezone. Derbi u Humskoj biče prilika u vidu broja 10. Ako Partizan pobedi, pobeči če Sremcima na plus 10 te doči do 10. pobede u nizu. Ipak, nije trener Partizana mogao iz svoje kože na press konferenciji nakon kup uspeha protiv Rada, gde se dotakao i predstoječeg meča protiv drugoplasiranog tima na tabeli. Išlo mu je u nos, a i mnogim navijačima neobična medijska »gonja«, možete reči u igrici… a rečičemo "u medijima" nakon pojedinih mečeva. Tako je bio nakon pobede protiv Pekara (3:0) za igrača meča proglašen Partizanov golman; umesto pobeda crno-belih hvalilo se suparnike. Jeste-nisu nadigrali ni Zvezdu ni Javor, ali ni oni nisu igrali u kolicama. »Sve osim pobede od 4-0 biče razočaranje. Ipak ide za tim, koji je u 11 kola primio samo dva gola«, bio je sarkastičan trener Partizana. »Odsustvo Davidovića? Biče zapravo Srem bolji u tim elementu, ipak ide za zvanično najgoreg igrača prošle sezone. Srem ima puno igrača, koji mogu zapuniti njegovu poziciju.« »Imam spremna več dva teksta za posle meča. Ako ne pobedimo, biče to dokaz, da nismo više tako dobri i dominantni, liga nam je u usponu. Ako pobedimo i odemo na plus deset, biče to zbog toga, jer nam je liga slaba. Imačete sve to spremno, da se ne trudite«. Nišlije su u 3. pretkolu izbacile Larisu, dok je osmoljenec bio OFK Beograd, koji je ispao protiv slovenačkog prvaka iz Celja. Največe iznenađenje, zapravo senzacija je Čakovec; hrvatski vicešampion je eliminirao Arsenal.

Kraj sezone 2250/51: PFC-ov kraljevski De-Lux vs. Javorov yugo PRVENSTVO Do europskog zaključka moračete malo sačekati. Prvo čemo obaviti više ili manje dosadne stvari u šampionatu, koji je bio rešen več do početka zime. Osim remija na Karaburmi krajem jeseni crno-belima su najviše problema stvorili neočekivani-Mladenovac i Radnički Pirot, koji če u samom finišu sezone postati ništa više od kante za nabijanje. Svi ostali rivali su na jesen ostali praznih ruku, mnogi če reči i zbog favorizovanja sudija. Na kraju 32. kola Partizan če biti ubedljivo vodeča ekipa po broju penala, neke se čak promašilo. U napadu crno-belih je blistao Radulović sa prosjekom od gola po meču, činilo se, da daje posebnu energiju i bilo kojem napadaču, koji je nastupao u paru sa njim. Ako se može spomenuti jedinu slabiju stranu-Kuznecov iako nije bio puno zaposlen, zadobio je određene osobne probleme, koji su se u njegovim predstavama manifestirali u večom delu u prolječu. Doljni dio tabele je zanimljiv zbog dve ekipe. Prvo zbog Železničara, koji je pre početka sezone prešao na poluprofesionalni status, a držao se neočekivano dobro. Drugo zbog kadrovsko podhranjenog Javora, gde se pokazalo, da je treče mesto iz prošle sezone samo lažna zora u senci velikih problema. Radenko Golubović i stručni štab su recimo nedostatak prvog levog beka Valčeva, koji je prešao u Barsu, kompenzirali sa dolaskom 33-godišnjeg sporog veterana iz Subotice, dok največa rupa zeva u napadu, gde Michalik ne može sve sam. Ta rečenica bila bi samo slaba šala, kad bi vam pokazao SS iz 12. kola, gde je Javor u lepotici šampionata sa 4:3 pobedio Srem. Ipak, največa šala če doči za sam kraj prelaznog roka. Gde se činilo, da če biti centralni vezisti kraljevi tog perioda. Srem je doveo Komara, a OFK Beograd Kekića iz Borca. Ipak, poslednji sat zimske pjace, bio je u znaku neočekivane transfer bombe. Neki bi rekli-konačno. Drugi su samo nejeverno zmajali glavom. Ali-konačno je došlo vreme za Javor! Ivanjičani su ispred nosa OFK Beogradu ukrali njihovo dete i zvezdu njegove generacije-srpskog Moratu-Stevana Davidovića (10.5 mil.). Poudarak je na srpskom Morati. Sad, taj transfer zvuči logično samo, što se Javora tiče. U Ivanjici su trebali napadača kao neko parizer, kao pustinja vodu. Ipak, pitamo se, zašto bi igrač, dete kluba, sa kojim je još u igri u LŠ, usred zime prešao u tim, koji če se u najboljem primeru boriti za top 6 odnosno kup UEFA; tim, koji još igra u LŠ, isto u osmini finala, ali za kojeg neče imati prava nastupa? Drugo je, da Davidović nije ni slučajno igrač za 20, pa ni 15 golova po sezoni, što kaže i njegova reprezentativna te ligaška statistika; ide zapravo za tehnički inferiornog igrača. A treče-u klub je došao povređen. Javor je prolječe počeo sa remijem protiv Železničara (1:1) i Rada (0:0). Sudbina je htela, da je Davidović debitovao za Ivanjičane upravo protiv bivšeg kluba, ali nije postigao gol (1:1), niti je odigrao 90 minuta. Svoj prvenac je postigao u pobedi protiv Piročanaca (2:1). Ta pobeda je Javor odmah uvrstila između kandidate za top 6, pre svega zbog katastrofalne forme ex tima, gde je trener Javora legenda. To je tim Mladenovac, kojeg je Golubović vodio 22 godina (2225-47), i tim, koji je postao glavni konkurent Ivanjičana za top 6; tim, koji je na jesen imao komotnu prednost, ali je u prolječnom delu startovao sa pet vezanih poraza. Zbog odlične forme se u tu borbu uključio i Železničar; u igri je bio i Rad. Ali se Javor probudio prekasno, uzalud su bile dve pobede do kraja rednog dela – Mladenovac je jedva odbranio 6. poziciju, osvojivši prvi bod u novoj godini- u 22. kolu-protiv Rada, 1:1, autogolom ex Partizanovca Elmira Radenkovića osam minuta pre kraja. Jedina razlika konačne tabele prvih 6 u odnosu na onu iz rednog dela je promena pozicija Borca i Srema. Vruča Zvezda je pre trečeg večitog derbija bila samo na minus deset, ali su ju crno-beli brzo ohladili. U Humskoj su si mogli priuštiti, da svaki put odmaraju po dva-tri napadače. Pa kad nije igrao Radulović, zablistao je Gvozdenović ili brzi Miladinović. Kraj sezone je inače bio u znaku Vučičevića, koji je stigao do najboljeg ispljena u karijeri, 16 golova. Uz velike razlike na tabeli, neka izdvojimo još poslednji večiti derbi, gde se trener Partizana ovaj put uspešno kockao. Zbog povrede Živkovića u 13. minutu je u igru uveo Williamsa (SWDRC), kojeg je postavio na mesto libera, pa je tako Partizan igrao bunker od 5-4-1. Time je očigledno uspavao Zvezdu, jer je Radmilo Dukić bombom u 75. minutu poveo goste u vodstvo. To je trajalo samo dva minuta, a minut posle toga strelac Partizana zarađuje izravni crveni. Ipak, u 84. minutu, Južnafrikanac copy-paste golom, dovodi Partizanu sva tri boda… Potpuno drukčija slika u vezi dinamike vladala je u drugoj polovini tabele. Dno su ubedljivo zauzimali Radnički Pirot i BPI Pekar; Pekari su bili čak najslabiji tim u prvih šest kola nastavka pošto su jedini izgubili svih šest mečeva. Prva tri kola plejouta otvorili su sa parom remija te porazom od Rada. Ali. Od tad dalje su pobedili-sve utakmice do kraja. I u poslednjem kolu Železničara (2:1) te ga time poslali u baraž za opstanak, dok je peh za slabu formu platio i tim iz Gornjeg Milanovca. Njih u ključnom dvomeču ne čeka nimalo lak posao, pošto če igrati ili protiv Palića ili protiv OFK Niša-Nišlije su veči dio šampionata proveli na vodečoj poziciji, ali su zatim pali na 3. mesto-izravnu promociju u elitu obezbedili su Spartak i Čukarički. Prelomnica i za Javor. Posle slabih rezultata (pobedivši samo 2x Piročance i 1x Rad) su se u neobičnom terminu-kolo pre kraja-razišli sa Golubovićem. Novi trener Javora postao je Vukašin Radanović, ex trener Kopaonika. Stevan Davidović? 16 utakmica, 4 golova i 5 asistencija. KUP Radenko Golubović nije imao sreče protiv Mladenovca u ligi, ali zato ga je pobedom 1:0 izbacio iz polufinala kupa i trasirao finale protiv Partizana. Javor je zapravo na Marakani igrao odlično, što priča i to, da je bio igrač meča Partizanov golman Vidovič, ali je presudilo prvih 15 minuta. EVROPA: KAKVE PROMENE BOJA! Na krcatom Poljudu se trener Partizana prvi put kockao-i zakockao se. Zaigrao u formaciji 4-3-3, sa trojicom više ili manje defanzivnih veznjaka, Šnurerom (MC), Iljukom (DC-MC-AMC) te Tanasićem (DM) te G. Jakimovskim na AMR, Miladinovićem (ST ) na AML te Radulovićem u špicu. To se mu vratilo kao bumerang, iako sa igračem manje na sredini, domačini su dominirali. No, u 10. minutu ta promena činila se kao doktorat-na asistenciju Radulovića Partizanovo otkriče prošle sezone zabio je gol za 1:0. Ali je slovenački napadač u Bilom dresu odmah uzvratio, Bezjak je celi meč terorizirao odbranu gostiju. Ali kao po tradiciji, u trenutku premoči domačih, Partizan je odmah obnovio vodstvo. Nakon odličnog Rajićeveg izvođenja auta, najbolji Partizanov strelac je drugi put uveče savladao Pinčića. Nije to bio još kraj. Najistvoreniji napadači domači duo Tokić-Bezjak bio je zaslužan-oba puta agresivno uzevši loptu-prvo za izjednačujuči, a zatim čak za vodeči gol Dalmatinaca 12 minuta pre kraja. Do tad- nijedan od dvojice golmana nije odbranio ni jedan šut protivnika! Do 82. minuta, kad je Partizan penalom imao priliku za izjednačenje, ali je Pinčić Tanasiću odbranio šut i prelevio se u junaka. Poljud je verovao u snove. Ovaj meč u Humskoj bio je preloman. Bio je početak kraja za Kuznecova, kojeg je na golu zamenio Vidovič, još jedno neočekivano otkriče Partizanove akademije, več iz minule sezone. U Humskoj se Partizan nije više kockao i tamo je delovao na razini, kakvoj se od njega očekuje. A tome je bistveno pripomogao i njegov bivši igrač odnosno junak utakmice na Poljudu, koji je upalio »Partizan mode«. Pinčić sam bio je izravni krivac za oba primljena gola na u prvom poluvremenu, prvo je slabo procenio korner, a zatim je pogrešno reagirao kod dodavanja Smolnikara i Jakimovskom omogučio laganih 2:0 – na kraju su i Srbin i Makedonac postigli još jedan gol za – finale protiv Reala. Tamo je bio na izgled lakše. Ali nije. Bez Vidovića, koji je najmanje tri puta odlično reagirao, bez Gvozdenovića… i ostalih… ne bi bilo ništa. Osvojena je Liga Šampiona – broj 110. PRVI TIM Miodrag Radulović je bio drugu sezonu zaredom naj strelac lige. Petorica napadača je sudelovala-svako-kod najmanje 20 golova, od toga je Radulović kod čak 32. To je trenutno največa snaga crno-belih, snaga, koja je čast i privilegij. Privilegij je imati i igrače vlastite škole poput Tanasića, koji je sakupio čak 30 nastupa, Vidoviča, da o Šnureru ne pričamo. Priču oko vlastite škole je malo pokvario u19 tim, koji je nakon osam sezona zaredom predao krunu Zvezdi; večita rivala imaju zaista žestoku borbu u poslednjih 15 godina. A na leto čemo se poslovite i od dvojice legenda. Andrej Novikov (75), skaut za Istočnu Evropu, nakon više od pola veka rada u Partizanu, odlazi u zasluženu mirovinu. Najbolji ukrajinski napadač ikad, kao igrač branio je crno-bele boje u periodu od 2194-2210, da bi onda četiri decenije radio kao skaut. U mirovinu odlazi i tri godine mlađi skaut iz Kameruna, Pierre N'Diefi, koji je imao bogatu igračku karijeru. Od jula 2219. je radio kao skaut.

Kraj sezone 2249/50: TREBLE, ALI KAO INGVER, UZ ŠOKANTNA DOGAĐANJA U PLEJOFU / PLEJOUTU TRANSFER PERIOD: MANDIĆ AL(I)A(S) BORJAN, RAD x3 I POVRATAK NAPADAČA? Osvojio je u bitnoj ulozi večinoma kao kapiten – šest naslova prvaka Evrope u devet provedenih sezona u Humskoj. Ali očigledno je njegovoj bitni ulozi došao kraj. Tragikomično, Kristjan Mandić (31) nije ni prvi čuvar mreže Vatrenih, koja če propustiti novo u nizu velikih takmičenja. Njegova »zamena« bila je dogovorena več na zimu; spoj brazilskih golmana i Partizana je kroz istoriju neverovatan, da li če biti takav Andre, videčemo. Njegov dolazak naime naleteo je na nervoznu atmosferu, pre svega kod Zorana Vidoviča*, čoveka, koji je u prošloj sezoni iz golmana broj 4 došao do broja 2, tako da – Slovenac samo neka čuti. Ipak, kao glavna »atrakcija« pokazalo se dvoje. Prvo-dovođenje trojice igrača iz propalog Rada, Saše Radonjića, Radmila Dukića i napadača Radulovića, koji je odmah nakon pozajmljen u Srem. A drugo-povratak dvojice napadačkih bisera iz vlastite škole, Gvozdenovića* i Miladinovića*. U timu su još ostali veteran Melnikov, a iz pozajmice u Hajduku se vratio Josip Vukić, tako da je Partizanov arzenal napadača (na zimu u prošloj sezoni doveden još Nikola Stojanović-pozajmica u INON) bio takav, da se razmišljalo čak o promeni formacije. Ostao je inače Partizan »slabiji« za drugog Stojanovića, Milana (Barsa), golmana Pinčića (Hajduk), veznjaka Gomesa (Toulouse) te, između ostalih Darka Ivića*, MC. koji če kasnije karijeru nastaviti kod Javora. PRVENSTVO: LUKSZUZ U NAPADU… Ovakav luksuz (i na početku riziko) na pozicijama ST mogu si prouštiti samo u Humskoj, misleči na to, kakvim napadačima su se odrekli u poslednje vreme (Kumer, Stojanović…). No, minljivost fudbalske profesije dočekali su i neki drugi. Pre par sezona plačen 37 milijuna eura, i posle junak finala LŠ, Bojan Pavlović, igra samo u rezervama … Više od 200 sezona, dakle od početka sejva, je minilo odkad je tim iz Humske u prvom timu imao čak trojicu napadača iz vlastite škole. Na prste jedne ruke možemo prešteti koliko vlastitih napadača je Partizan proizveo u tom sejvu, a da so imali koliko toliko bitnu ulogu. Zatim su došla 2240., i prvo Vučičević*, pa onda Gvozdenović* te Miladinović*. Uz Rista Jakimovskog, Melnikova, u Humskoj smo čak razmišljali o promeni formacije; zašto ne bi igrali čak sa trojicom ST-a? Takovo je bio prvi suparnik, idealan za 4-3-3, te za pobedu od 4:0. Ali ne i Borac, drugi uzastopni posetnik Humske, protiv kojeg je išlo sve naopako, pa su Zebre iz Humske odnele čitav plen (0:1). Uz povredu Gvozdenovića* u krah se stopila ideja u 3 ST-a, pa se tako vratilo na provereno 4-4-2. To je crno-bele vratilo ka pobedničkom nizu, kojeg je prekinuo novi domači šok-poraz u večitom derbiju od Zvezde (1:2), koja je tad još bila neporažena. U tom, osmom kolu je prvu pobedu u šampionatu osvojio do tad ispodprosječni Javor. Pre svega osveženi vezni red, a posobno napadači par Jakimovski-Gvozdenović (ukupno 24 golova na polusezoni), bio je zaslužan za lepu prednost Partizana na polusezoni, koju je nadgradio pre svega odlični niz u gostima. U 15 kola crno-beli su 9 puta gostovali, od toga 8(!) puta pobedili i remizirali u poslednjom jesenskom gostovanju kod Niša. U tom segmentu su zanimljivo, za čak 10 bodova, bili bolji od Zvezde, koja je imala isto toliko gostovanja. TAKOVSKA SENZACIJA U zimskom transfer periodu Humsku je pojačao špansko-brazilski ofanzivac, dok je Zvezda izgubila jednog od najboljih defanzivca, Savića, koji je otišao u Hertu. U preostalih sedam kola do kraja rednog dela Partizan je svoju efikasnost još povečao, zabivši čak 30 golova-toliko koliko jih je u čitavom jesenskom delu(!). Kraj rednog dela inače zaznamovali su-neočekivano-fudbaleri iz Gornjeg Milanovca, koji su se pre svega zbog slabe forme Borca i niza bez pobede, neočekivano umešali u plasman za top 6. Takovo se na prolječe našao u nizu dramatičnih utakmica.. Protiv OFK Beograda kuči (1:1) su primili gol dva minuta pre kraja meča, dok su u sudijskoj nadoknadi promašili penal za pobedu. 90.+ minut je bio zanje koban u Mladenovcu (3:4), ali je zatim bio i sretan zanje, pošto su pobedili direktnog konkurenta, Borac, sa 2:1. Umesto da bi tu pobedu nadgradili, zakockali su se protiv tad outsidera, Železničara iz prestonice (1:1), i pre 22. kola (Takovo, 27 b.-Srem; OFK Niš-Borac, 25 b.) još je bilo sve otvoreno. U trenutku za istoriju, Čačani nisu uspeli pobediti u Nišu (0:0), a Takovo je sa golom u 90. sa 3:2 savladao Srem. Time je tim iz Gornjeg Milanovca u tek drugoj sezoni u eliti ne samo obezbedio opstanak nego i premierno igranje u Evropi; i istorijsko postao drugi tim iz tog grada, kojemu je to uspeo. Iz arhiva podsetimo, da je u davnoj 2056/57 Evropu igrao i Metalac iz Gornjeg Milanovca; ta čast mu je pripala zbog plasmana u finale kupa Srbije sezonu ranije. Metalcu je tad uspeo podvig, pošto se preko West Hama plasirao u grupni dio kupa UEFA, gde je izgubio sva četiri meča-kuči proti Šalkeu i Celti te na strani od Benfice odnosno Middlesbrougha. PLEJOF: TAMNI MADEŽI U GOSTIMA Partizan na novu, 20. titulu zaredom, nije dugo čekao, i proslavio ju je u 26. kolu nakon prve (i poslednje) prvenstvene pobede nad večitom rivalom u sezoni. Ipak, mrlje na sve uspehe crno-belih u sezoni nastale su zbog neočekivano-sramnih predstava u gostima u plejofu. Čak četiri od pet gostovanja, crno-beli su izgubili, pre svega zbog neodgovornosti igrača u odbrani. Prvo je zatajio prvi levi bek Jančuk, kojeg je prvo zamenio Lovrić*, a posle Kone, što je bila največa greška sezone i hvala, bogu, da smo ju priveli kraju. U Ivanjici smo dva gola primili na sličan način-tako što je protivnički štoper nakon prekida dva put preskočio našeg višeg igrača. Ipak, vrhunac sramote se desio par dana nakon proslave osvajanja LŠ – najgori poraz u tom sejvu od večitog rivala. Pet igrača-i to najiskusnijih, je odigralo sramno, a više me boli reakcija- ni jedan se nije čutio odgovornog. Ne Rajić, ne Kone, ne Andre, ne Milivojević, ne Ristović*, koji je inače imao fantastičnu sezonu. Šta čemo uraditi sa njima? Andre je nov, vruče glave su prvo rekle, da če sva preostala četvorica dobiti ispisnicu, ali neka samo još malo prespavamo… Od preostalih rivala, Srem je na čelu sa Radulovićem (15 golova on i Djalović) zadržao broj 2 u Srbiji, OFK Beograd je kraj sezone dočekao sa novim trenerom Ivankovićem, dok za našu utehu-bez LŠ ostaje Zvezda. Između ostalih joj u poslednjem kolu (Javor 0:2) presudio i ex Partizanovac Ivić*. Ako je Takovo (MP 12), prvi kandidat za ispad, obezbedio Evropu, možda još veča senzacija se desila u ligi za opstanak. Tamo je Železničar (1 pobeda u 22 kola) u poslednjih deset kola sa čak 19 osvojenih bodova obezbedio čak direktan opstanak u ligi, gde su ispala dva »velikana«, Niš (sezonu završio sa šest poraza u nizu) i Spartak. LAV KUP Mrzitelji če reči, šta bi bilo, da se polufinalni večiti derbi odigrao na Marakani? Ipak, najvažnije-kup se nakon pet godina vrača u Humsku. U finalu je svih 90 minuta odigrao Sladjan Pavlović* (YI 2248), dok je Jeffrey van der Gelder* (YI 2250) odigrao čitavo drugo poluvreme. EVROPA: LAJTMOTIV PARTIZANA I HAJDUKA Nakon devet godina najtrofejniji duo regiona opet je-treči put u istoriji- odmerio snage u grupnoj fazi LŠ; i kao prvi put, septembra 2060, sa premierom u Humskoj. Nije našao oružje Partizan za goste, slično kao pre 189 godina (1:1); ipak, šest minuta pre kraja-12 minuta nakon je ušao u igru-Jakimovski, nekadašnji igrač Bilih, sad najbrži igrač Partizana, bio je prebrz za njihovu odbranu i crno-belima doneo sva tri boda. Sledio je velik bod u Madridu i dve očekivane pobede protiv Šveđana, koji su zanimljivo, jedini, koji su u grupnom delu uspeli zatresti mrežu Partizana. Hajduk je isto tako pobedio Šveđane, a u dvomeču protiv Reala, dva put je odigrao bez golova. Time je sve do kraja bio u igri čak za osminu finala LŠ, pa ne čudi, da je Poljud u 5. kolu pukao po šivovima. To je ponelo domače igrače, koji bi nakon prvih 45 minuta morali voditi sa par golova razlike; na poluvremenu za Partizanovog vratara neobična statistika i ocena 10! Gosti nisu menjali na poluvremenu, a Hajduk se očito upehao; dva gola Miladinovića i jedan Jakimovskog su utišali Poljud (3:0), no Real je šokantno kuči klonio protiv Skandinavaca (1:2). U poslednjem kolu bi Hajduk pobedom u Švedskoj i porazom Reala u Humskoj obezbedio osminu finala, ali se desio samo prvi scenarij, pobeda Partizana (1:0), dok su Bili još treči put u grupi igrali bez golova. Na kraju su završili sa šest bodova, isto kao Real, ali jih je pogodila slabija gol razlika, za koju je jedini odgovoran-Partizan, koji jih je 2x pobedio. Njun europski put je došao na raskrsnicu. Partizan je u LŠ prvo svoj zadatak obavio protiv Lazia, ali ne bez problema. U prvom meču je nadoknadio dva gola zaostatka, u drugom je ubedljivo slavio sa 4:1. Skoro suprotno se desilo u dvomeču protiv Galaktikosa, gde su domači izjednačili na samom kraju, ali crno-beli su imali gol u gostima. U Humskoj ponovo dominacija, ali se moralo čekati na surov kvalitet pojedinca. Ovaj put Maleke, koji je prvo udarcem iz 25 metara počistio pajčevinu uz levu stativu, a par minuta kasnije izveo snažan slobodan udarac, nakon kojeg je iz odbitka pogodio Jakimovski. Južnoafrikanac je postao centralna figura i prvog meča polufinala protiv Man Utd-a, koji se pokazao na kraju ključan za prolaz u finale. Do isključenja domačeg igrača, Vragovi su imali bolju igru i vodstvo od 1:0. Onda su u poslednjih 8 minuta primili tri gola, dva od njih je postigao Maleka, koji je u igru ušao u drugom poluvremenu (3:1). Ipak, Englezi se nisu predali. Ni nakon 0:2 nakon 13 minuta; kad je sve izgledalo prelako za Partizan-gosti su pokazali jednu od najboljih predstava ikad u Beogradu i pre istega poluvremena zabili dva gola; da bi barem malo prebudili tad več uspavani Partizan. Dominacija gostiju na terenu se nastavila, Partizan nije umeo, da se sastavi; činilo se, da je samo pitanje vremena, kad če gosti postiči treči gol, što bi donelo još veču paniku u domači tabor. Jesu na kraju to uspeli postiči-ali u vlastitu mrežu i time se meč konačno prelomio (3:2). Suparnik u finalu u Rotterdamu bio je neočekivan, ali berlinska Herta nije bila za podcenjivati iako su protiv crno-belih upisali samo jednu pobedu u 16 mečeva. Izbacili su Barcelonu, Valenciu i Arsenal te pre finala crno-belima iz Hajduka oteli moguče pojačanje. Srpski šampion je u finale ušao sa poputnicom poraza u Ivanjici, ali u finalu se mu smešio smešno lak autoput. Prelako. Nemci su inače brzog Jakimovskog redovno ujeli na ofsajde (na kraju 14:3 u tom segmentu), ispunili su cilj igrati bez golova na poluvremenu, pa su se u nastavku još zatvorili. Kazna je stigla samo dva minuta kasnije nakon makedonske naveze je Partizan zasluženo došao u vodstvo, ali umesto da bi do kraja dotukao Nemce, videli smo epski nastavak. 12 minuta kasnije je Herta izjednačila udarcem Hoffmana iz daljine; nije bila to bomba poput Malekinih, očigledno je lopta nekog pogodila, jer je uhvatila Andrea na krivoj nozi. Nastavila se onda igra na jedan gol, ali bez haska. 14 minuta pre kraja Gvozdenovića* menja Vučičević*. Srpski »Bocvanac« je imao težak kraj jeseni, pošto je sredinom oktobra slomio gležanj, bio je na stranskom tiru, ali je dočekao svoj trenutak. U 84. minutu je Gjoko Jakimovski drugom asistencijom zaposlio »Bocvanca«, koji je sa desne 1 na 1 ukanio protivničkog golmana za vodstvo, koje če valjda izdržati do kraja. U 94. minutu poslednja akcija Herte; na rubu kaznenog prostora su nešto kvačkali, dok crno-beli nisu uspeli izbiti lopte; Mirko Skeva-ex igrač Hajduka je sa ruba lepo šutirao i pogodio za 2:2 i produžetke. Po svim pravilima na kraju pobeda bi morala iči Nemcima, koji su samo čekali penale. Ali »Bocvančić« je ponovo proradio; slabih sedam godina nakon što se stvorio u Partizanovom YI, u pogrešnoj reprezentaciji-doživeo je san svakog Partizanovog klinca. Minut pre kraja drugog produžetka je iskoristio nespretnu reakciju protivničkog braniča i postigao pobedonosni gol (drugi na utakmici-drugi u Evropi te sezone!)- za 109. naslov prvaka Evrope. KUP UEFA U Rotterdamu je za Partizan pehar prvi podigao Oleg Burjak. 28-godišnji Ukrajinac je na leto, u kojem se stvorio Vučičević* (2243), u Beograd stigao iz-Hajduka, a pre imao zanimljiv put. Nedelju dana pre, u Madridu, Hajduk se isto veselio pehara-treči put u istoriji pobedio je u kupu UEFA. Nakon izbacivanja Malage, Celtica, Bešiktaša i Liverpoola, na red je došla Sevilja. Kod njih je prvi pehar podigao Ante Alajbeg. Igrač nema veze sa Partizanom, sa kojim itekako ima veze golman Mato Pinčić. Nakon deset godina »logora« u Humskoj i dve pozajmice u Vrbovec, pre početka sezone je promenio klub, za koga je u finali penal seriji protiv Andaluzijaca odbranio čak četiri penala! Hrvoje Petrić, AMRL na pozajmici u Splitu iz Partizana, postigao je asistenciju za vodeči gol. Splitčani su se na kraju veselili i trdo prigaranog domačeg naslova, nakon što su za bod bili bolji upravo od Vrbovca. UTAKMICE + 1.6.2250 OFK BEOGRAD 5:0 PRVI TIM Partizan je u toj sezoni postigao 81 golova, čak 23 više nego u prošloj. Dva igrača-oba napadača- su postigla double-double, što je precedens! Šta če tek biti, kad se timu pridoda još Radulović? I kakav je plan za kaznenu ekspediciju iz 1:6 protiv Zvezde?

Haha, extra to sa regenom u simsu 😆

(Konačno) završena i sezona 2243/44: crno-beli sa pola snage do…? Prolog: nakon skoro tri meseca pauze, koja je nastala usred aprila 2244, nova sezona je konačno (!) privedena kraju. U međuvremenu je štafetu preuzela nova igra-Sims 3, ali je i tamo bilo veze sa FM-om. Tamo se kreirao lik sa imenom i prezimenom jednog od regena, kojeg smo imali u Partizanu pre više od 100 sezona. U dva meseca i više neigranja FM-a, u Sims univerzumu se stvorilo več nekoliko generacija Simsa; upravo se rodilo prvo dete šeste generacije, a naš prvi osnivač, Rajko Veljković (ikonični napadač Partizana krajem druge decenije 22. veka) je još nesmrtan, iako je umro več najmanje šest puta. I svake toliko poseti naš household; pobrinivši se, da sve izgleda pod kontrolom. Po onome, što je posmatrao na zemlji i sa neba - Rajko treba biti ponosan. Da li je kad i on uzeo stvar u svoje ruke? TRANSFERI, ALI PREDNOST DAJEMO RIVALIMA : OŽIVLJAVANJE PARTIZANOVIH YOUTH INTAKE FLOPOVA? Pozicija vicešampiona kao da je probudila Zvezdu, koja je na leto (osim naravno crno-belih) potrošila daleko najviše, dobrih 9. milijuna eura, između ostalih se pojačala sa dvojicom MC-a iz Javora. 20 puta manje su za transfere potrošili Ivanjičani, koje je pojačao samo češki golman za 450 K. U napadu smena generacija, 34-godišnji Nešović se preselio u rezerve a nadoknaditi če ga probati Michalik, koji je tu več neko vreme. Za nas su puno zanimljivija dešavanja kod OFK Beograda i Sremaca. Romantičari su u svoje redove doveli dva univerzalna bekova, ali ne bilo koja. 26-godišnji Bugar Ivajlo Hristov (DR/L) izza sebe ima identičnu priču kao njegov novi suigrač-Igor Šekularac (D/WBR). Obojica su više godina bili člani Partizana, ali su tamo dobili status potpunih anonimusa. Šekularca smo več spomenuli u našim pričama; on je iz Humske uspeo pobeči več pre četiri godine, u Ivanjicu, gde je nakon samo jedne sezone otišao u Vasićev Srem. Kako se zaključilo, došao je iz konja na magarca: u Vasićevom sistemu 3-5-2 bez bekova, sa tri štopera i dva MR/L-a, upisao je samo 12 nastupa u jednoj sezoni (ni jednom starter). Nakon toga se preselio na Karaburmu, gde je u naredne dve sezone upisao frapantnih 77 nastupa i zabetonirao se u prvom timu. Zato je dovođenje Hristova iznenađenje, osim, ako neče pokrivati levu stranu, gde nije prirodan. Još veča senzacija je dovođenje novog beka istih predpozicija, to jeste Zorana Kojića*, kojemu je u Nišu (ispao u baražu od Spartaka) istekao ugovor. Oživljavanje karijere sad več 27-godišnjeg prvog pika Partizanovog YI 2232-proglašenega za čak diamanta generacije? Teško, jer čitajte dalje-trener Romantičara se odmah nakon njegovog dolaska odlučio za njegovu pozajmicu – u Srem! Šta je imao u glavi Zoran Vasić, a i strateg Romantičara, ne znamo. Posobno zato, jer su Sremci kao pojačanja, doveli još dvojicu hibrida između AMR i DR (Niš, Rad), a iz Banjice su doveli AMLC-a Nemanju Petrovića* Ide za prvog pika Partizanovog YI 2237, za kojeg smo pre tri godine napisali, da »posle brojnih pozajmica (Kolubara, Obrenovac) ne obečava«. Če nas demantirati? HUMSKA: BBB – Bombe iz Benfice i Bocvane! Nije Partizan Bayern, da krade rivalima, nego zbog previše para i da ne dođe prebrzo do finansijskog buga, financira strane klubove. Dobrih 50 milijuna eura su sitnica za nekadašnje dete OFK Niša, koji je pre pet godina za 750k otišao u OFK Beograd, a od tamo se za 9 milijuna u januaru 2242 preselio u Lisabon. Njegovog ponovnog dolaska u Srbiju razveselio se i Momčilo Marinković, ali ne zna, da smo ga kupili pre svega kao njegovu buduču zamenu… Nova energija če biti na levom krilu, gde če Zoran Jovanović upisati svoju prvu sezonu u prvom timu Partizana. Dete Sindjelića iz Niša je naš član od januara 2241, od tad je igrao na pozajmicama u Mladenovcu, Bežaniji i Nišu-ali rivalskom OFK-u. U Humsku su stigli i ukrajinski defanzivci. Burjak je stigao iz Hajduka (kojeg uporno financiramo, jer jednostavno imaju nos za kupovine) i biče zamena za još jednu ukrajinsku ikonu-koja se uporno odreka stranske uloge. Kako ne bi. Sad »več« 31-godišnji Griško (320 nastupa, 63 golova) ni u mlađim godinama nije bio najbrži igrač, ali je bio uvek između najboljima. Mlađi Ukrajinac, Iljuk, je stigao iz kijevskog Arsenala i ove sezone biče pozajmljen u INON. Iz Humske je otišlo ukupno 16 igrača, između ostalih napadača Zajcev (Malaga) i Fikret Veljović (na stranskom tiru več prošle sezone-Marseille) i AML Vladimir Milosavljević. ZEMUNELO Ako smo pre čitali o tome, da če možda neki otpisani Partizanovi igrači ponovo zaživeti kod rivala, na žalost za neke produkte prethodnih youth intejka, nije se izašlo odnosno je pitanje- da li če se. U Partizanu je več kraj za dvojicu iz klase YI 2238, Darka Marjanovića i Aleksandra Milovića te Vilotića* (2239); svoje mesto u prvom timu je več prošle sezone izgubio Luković* (2232, DL). Iz klase 2239 je jedina opcija za prvi tim ostao Theo Valk, koji če iči na još jednu pozajmicu. Iz klase 2240 je granicu U19 prešao Vladan Damjanović* (AMRC), koji je jesen proveo u Teleoptiku, dok su dva koliko toliko solidna igrača otišla na pozajmicu, Mitchell Taafe* (DM, Gvajana) u INON, a Elmir Radenković* (D/WBR) u Bežaniju, ali za njega su šanse, da vidi prvi tim zbog pozicije, na kojoj igra, jednake nuli. Iz klase 2241 je seniorski fudbal osetio Dragan Lovrić* (DL) u Bačincima te napadači Nisandžič* i Lazović*-drugi je bio sa dva gola junak srpske pobede u kategoriji u19 u finalu EP-a protiv Nizozemske 3:1 (igrali i Lovrić, Damjanović, Radenković i Dejan Adamović, DC, YI 2241). Nadali smo se uspešnoj pozajmici u Požarevcu. Onda je došao 10. jul 2243. Intake, koji privlači. Tek treči put u poslednjih 15 godina dobili smo »diamanta generacije«, i tek drugi put u to vreme-napadača. Napadača srpskih korenina, rođenog u Bocvani. Nema dileme, da je taj intake posledica skautovanja južnog dela Afrike, za kojeg smo usred prošle sezone zadužili jednog od skauta; između novajlijama klase 2243 tako se nalazi i desni bek iz Namibije. PRVENSTVO Sistem igre 4-5-1, sa barem dvojicom agresivnih centralnih vezista, napadače je stavio u drugi plan. Posle dva minimalca, došao je derbi sa Javorom. Tu je svoj prvenac za crno-bele upisao Ristović, a debi za seniorski tim »Bocvanac«, a na žalost su gosti golom u sudijskoj nadoknadi došli do boda. Trener Partizana je dobio kaznu i sak lupe je ispratio demoliranje na jesen slabih Romantičara (3:0) i novu velepartiju njihovog ex MC-a (gol i asistencija). Romantičari su posle pet kola bili na-poslednjem mestu i prvu pobedu su postigli tek u šestom kolu, a Parni Valjak je upisao devet pobeda zaredom, sve dok opet Javor nije bio zaslužan za nove gubitke bodova. Tomu je svoje pridodao i Kristjan Mandić, koji je do tad branio bez greške! A ti bodovni manki nisu bili kobni-prosječne predstave svih rivala su crno-belima omogučile ne samo rano stvaranje prednosti nego kasnije i »biranje«, u kojoj predstavi če odigrati koji meč ili pojedinjene njegove elemente. Sistem, gde se napadači uklonjavaju centralnim vezistima, je stvarao utakmice sa puno prilika, na žalost i mnogo promašenih, pre svega sa strane napadača. Dok su se pojedini veznjaki prelevili u Diable. OVO je kompilacija golova na jesen najboljeg od njih. Partizan daleko ispred svih, a klasu ispod recimo Borac i Zvezda. Pitanje učestvovanja u top 6 odjednom je postalo otvoreno i za Javor, Srem, da o OFK Beogradu ne pričamo. Romantičari su ipak malo popravili formu, i potihnule su kritike, zašto je jedan od največih napadačkih talenata Stevan Davidović na pozajmici u Zaprešiču. Ipak, ostalo je pitanje o mentalitetu, kad su u 12. kolu u Čačku prokockali vodstvo od 2:0 (2:3), a na šlag na torti su se novinari spravili na golmana Todorovića i njegovu predstavu – čovek je iz igre izašao u 9. minutu kod rezultata 0:0… Neki su več predviđali njegov povratak u Humsku, gde se več neko vreme zna, da Jokičević (sad več rezerva)* na leto napušta klub. Tabela sakriva i to, da je Kopaonik sve tri pobede na jesen upisao u – 3., 4. i 5. kolu! ZIMSKI PRELAZNI PERIOD: KRIZA BEKOVA Šanse, da če se neki od rivala dignuti od prosjeka i konačno upozoriti nase nekim pozitivnim nizom? Gledajuči zimska dešavanja na transfer pjaci-teško. Superliga je na jesen izgubila verovatno dvojicu najboljih levih bekova. Javor je izgubio srpskog junaka Krsmanovića (21.5 mil.-Chelsea), dok je Borčev Jelavić otišao u Benficu. Zebre na zimu nisu dovele ni jedno pojačanje, a na poziciji DL su ostale samo sa jednim igračem-18-godišnjim Bugarom iz njihove škole. Ista situacija je vezana na tu poziciju bila u Javoru, koji se ipak pojačao-ali sa dvojicom štopera, pa se tako broj centralnih braniča kod njih povzpeo na neverovatnih 6. Neverovatno, ali pozicija DL postala je reduntantna i u Ljutici Bogdana, pošto su se tamo odrekli Letoncu Skinderisu (Srem). Zoran Kojić, koji je na pozajmici iz OFK Beograda, naravno tog se nije razveselio-po očekivanjima u Vasićevom sistemu praktički nije igrao. Ni Momčilović ga nije pozvao nazad, kad se pre početka nastavka povredio Šekularac. PROLJEČE: KRAJ VASIĆEVE ERE U SREMU Kao najava, da če prolječe biti u znaku večitih derbija-prvo prolječno kolo donelo je okršaj u Humskoj, dva tima u odličnoj formi-17 odnosno 7 mečeva bez poraza. Prvi meč je dobio Partizan sa 3:2, navodno zbog pomoči sudije. U Humskoj je opet sa igračem manje, otpor rivala slomio tek u završnici. Uskoro se desio i prvi prvenstveni poraz u Čačku, do kraja rednog dela smo si kosu pulili još samo zbog sremskog gola za 1:1 u 90. minutu. Od Partizanovih rivala najviše pažnje je išlo ka timu iz Sremske Mitrovice. Dovoljno je dovoljno, rekao je vrhovni štab struke nakon 0:4 (kuči) protiv Romantičara i 0:3 na Marakani te uročio otkaz Zoranu Vasiću. Na dan meča protiv Borca (nije ga još vodio) krmilo je preuzeo Dejan Lukovac. On je debitovao sa 3:3 kod Kopaonika, ali je zatim slavio protiv Djerdapa i Pekara, uzeo dva boda Partizanu u Humskoj te izbacio Zvezdu iz polufinala kupa. Ali najbitnije- u Srem se vratio sistem sa četvoricom u poslednjoj liniji. Od največih Partizanovih rivala, največi peh oko plasmana u top 6 je na kraju platio-Javor, jedini tim, kojeg crno-beli nisu uspeli pobediti na jesen! LIGA 2+4 O kruni u prvenstvu dileme nije bilo, crno-beli su sa pola snage obezbedili 14. titulu zaredom, šest kola pre kraja. Toliko su bili klasa zase, da su praktično sve mečeve odigrali sa pola snage, pa je tako ostalo aktualno samo jedno pitanje-da li su zbog tega imali takve »probleme« sa realizacijom? Izuzeveši meč protiv Rada u 23. kolu, treči večiti derbi sezone te poslednja dva meča u šampionatu, Partizan na preostalim nije uspeo zabiti više od jednog gola po utakmici (!). U 32 kola zabio je »svega« 56, ali zato primio samo 11 golova. Bio je Partizan svetlostne godine ispred svih zasjenivši bez dileme nedvojbeno najbolje Zvezdino izdanje u poslednjih par godina u šampionatu. Slovenački kounterpart u Ljutici Bogdana Aleš Mihalič u svojoj poslednjoj trenerskoj sezoni jeste zaostao na -23, ali je zato ostavio preostale rivale na neverovatnih -17! Sva preostala četvorica »statista« u ligi za prvaka u plejofu uspela je sabrati ukupno manje pobeda (4) nego crveno-beli (5). Najviše se na kraju smije Sremu i Borcu, koji su uspeli ujeti dramatičan voz za kvalifikacije za LŠ. Sremcima je to uspelo uprkos 0:4 u poslednjem kolu u Humskoj. Čačani su bili skoro otpisani posle nula pobeda u plejofu, ali jima je bio dovoljan i bod na Banjici – bez LŠ su na kraju ostali puleni Predraga Momčilovića: Romantičari su klonili na Marakani sa 0:1. U ligi za opstanak očekivano slovo dvojice i ispod prosječne predstave »velikog« Javora te odlične Kopaonika. Alban Hyka se sa Spartakom spasio ispada; a u sledečoj sezoni če zbog poljupca sreče (europske fer plej nagrade) igrati u kupu UEFA. KUP Treču sezonu zaredom su se u polufinalu sreli Borac i Partizan, opet izmenivši si domačinstvo, što je pre meča vagu nagnulo na domaču stranu, iako su u to vreme Zebre bile u padu forme. Ipak, tako ubedljive pobede Partizana u Čačku (3:0 uz promašen penal) nismo očekivali. Očekivali nismo i pobede Srema na Marakani-Lukovčeva magija je proradila. Kad dođeš na Sremce u bilo kojem finalu, jeste, u 8/10 puta češ jih pobediti, ali u preostala dva navrata očekuj neočekivano. Puleni Dejana Lukovca su bili tri dana posle kapitulacije u ligi naoštreni; srpski šampioni uspavani. Zato vodstvo Sremaca od 26. minuta nije bilo nezasluženo. Partizan je u 60. minutu ostao i bez drugog povređenog igrača; levog beka je tad zamenio 17-godišnji igrač, koji je bio u timu samo zbog kup pravila o trojici U19 igrača u kadru. Namibijski desni (!) bek, stvorivši se na leto, Sam Mathema. Onda je Rajko Nesmrtni preuzeo stvar u svoje ruke. Tri minuta zatim, sremski igrač je zaradio izravni crveni karton; a dodatnih šest kasnije, na asistencu Namibijca Vukić je-tako Srem-ofsajd golom- poravnao rezultat. Sremci su izdržali ogroman pritisak do kraja ne samo 90, nego 120 minuta, proslavio se i golman Karadžić. U penal seriji je odluka pala u petoj – sreča je nakon penala konačno pogodila i tim iz Humske. EVROPA: VRBOVEC JE HIT Liga šampiona (za 21. vek tako netipično), posobno ako se igra u »dosadnoj« grupi, poligon je za individualne statistike i »odmaranje«. No videli smo svašta. Prvo po mišljenju uvek samokritičnog trenera Partizana, »najbolju taktičku predstavu u poslednjih par decenija« - pobedu u Portu 1:0 (2 igrača Porta se povredila). U Humskoj isto minimalac, ali sa dva igrača više. Fenerbahče je bio još jedan tim na redu, koji je u 90. odneo bod iz Humske, a za kraj samo 1:1 protiv nikad slabijih Rusa (28:3 u šutevima, 8:0 u okvir-autogol Burjaka). U osminu finala se je plasirala i preostala srpska trojica, a posobno je bila zanimljiva grupa, u kojoj je slavila Zvezda ispred hrvatskog Vrbovca, Man Utd-a (!) i Napolija. Nije bila zanimljiva zbog Zvezde, nego… Vrbovec-hrvatski šampion, je grupnu fazu LŠ igrao premierno. Do tamo je stigao nakon dva uspešna pretkola, gde je uspeo eliminirati Ekranas i – Tottenham. Grupnu fazu je započeo remijima protiv Man Utd-a i Napolija, dok je u 3. kolu sledio poraz od 0:4 protiv Zvezde. U revanšu na Marakani Hrvati su stigli do remija. U preostala dva kola nitko nije ozbiljno računao na taj tim, koji je bio na velikom pod lupom Partizana! Poslali su crno-beli upravo tamo na pozajmicu igrača, koji je tamo igrao pre nego je stigao u Humsku. Mato Pinčić bi u Vrbovcu trebao ponovo pronači sebe. Do sad se nije ispostavio, ali pre ključna dva kola se povredio i na njegovo mesto je stigao Nenad Marić. Ako ne bi tetka od bratranca od Partizanovog sina od ekonoma negde čula, da ide za Partizanovu školu (YI 2237), tega ne bi znali. Ali Marić je pravio čuda. Ocena 8 nakon 2:2 na Old Traffordu i ocena 9 nakon 5:1 protiv Napolija-za plasman u osminu finala! Posle očekivane eliminacije Lilla u osmini finala (2:1, 3:0), žreb je u četvrfinalu, posle XX godina u k.o. fazi upario obojicu večitih rivala (Zvezda je savladala XX). Izuzevši mečeve superkupa Evrope, a posobno tri finala LŠ-poslednji u 2207., nedvojbeno najvažniji obračun Partizana i Zvezde u nekoliko vreme. Pa tako nije iznenađenje, što smo uoči dvomeča napravili video preview. https://www.youtube.com/watch?v=av07LiO9BUI Ako su crno-beli u ligi u poslednje vreme efikasni na Marakani, to se svakako ne može reči za europske mečeve; tamo su do sad zabili samo dva put! Zato je bila velika »senzacija« kad su poveli več nakon dobrih 30 sekundi; do kraja zabili još dva puta te neočekivano rešili dvomeč več nakon prvog meča. U revanšu »spokojnih« 1:0 za duel protiv Valencie, koja je (3:1) nadoknadila 0:1 protiv Milana (3:1). Tamo je Partizan več bio u fazi »minimalaca«; prvi meč (bez Ristovića, Jovanovića, i Vukića) je odlučio rezervist Kolarov; drugi rezervist od rezevista Melnikov, a Valencia je meč povodom intervencije Rajka Velikog sa neba završila sa igračem manje. Nagrada: finale sa Barcom u Rotterdamu. Do sad se sa Kataloncima odigralo »samo« tri finala, očigledno je projektovan po jedan na vek. U prvom su u 2061. Les Cules sa tad zlatnom kopačkom Evrope bili nesporni favoriti, ali su jima presudili penali odnosno Muhamed Savić. 2157. nova nesreča zanje. Bilo je 0:0 i igrali su se produžeci, kad se povredio njihov golman, pa je (povodom več izvedenih zamena) na gol do kraja morao ne-golman. Do kraja, od 113. do 120. minute, crno-beli su u režiji jednog igrača zabili tri gola (3:0). Na De Kuipu sve se igralo po crno-belih notama. Zabili su u najbolje moguče vreme, baš pre kraj prvog dela-na bunjenje suparnika o mogučem ofsajdu. Katalonci bez šuta u okvir gola. Partizan je kasnije po običaju zatvorio igru. ST na AMC. Polako. Bez žurbe. E pa, da ne bude dosadno, ajmo sad preokrenuti. Još se nam gleda. Ajmo ispratiti poslednji centaršut Barse, na kraju 93. minuta... ... sa desne, pa neka Barlečaj, koji je do sad igrao bez greške… ajmo neka loptu pakuje u svoj gol. Dajte nama, da se igramo, nije nam dosta. Po svim nepisanim pravilima pravac meča je bio poznat. Crno-bele je čekao tunel bez svetla. U produžecima bili su bolji, ali bez pravih prilika. Još jedni penali, još jedna lutrija. Da li se kad desilo, da su crno-beli dobili i kup i Ligu šampiona na penale? »Srečni« treble? Itekako. Da je Partizan izgubio oba puta, sezona bi bila uprkos dominaciji smatrana kao neuspeh. Pokorili su crno-beli sve, što se može. Mandić-neprikosnoveni golman broj 1-odbranio je dva penala. Od ostalih rivala su upravo protiv ovogodišnjih finalista, Romantičari zapravili ogromnu priliku u četvrtfinalu, posle 1:1 u Španiji, poraženi su kuči 0:1. U kupu UEFA je splitski Hajduk došao do polufinala, gde je ispao od finalista Brage. TIM U timskom duhu su bili i statistični podatki; čak kod 18 golova su sudelovali Cavaleiro (MC) te Maksim Gorks. Burjak-čak 43 nastupa u debitantskoj sezoni- i Barlečaj polako postaju prvi štoperski par, dok se na bekovima odlično snalazi dvojica Karanović-Rajić. Ovaj Partizan nije bio na nivoju seksi Sims eskapada Rajkovih naslednika, ali je bio zastrašujuče na granici perfektnosti, ka koji ga je pre svega vodio vezni red. Sa Ristovićem, Cavaleirom, Šnurerom i timu sad potpuno podređenom Marinkoviću (naviknuo se na defanzivniju ulogu) Partizanu retko ko može zapretiti. Osim-sam sebi. Od mladih nada treba izdvojiti dvojicu. Od »Bocvančiča« Dragana Vučičevića* očekivanja su enormna, zato če neki biti nepravedno razočarani, zaboravivši, da je imao i problema sa povredama, koje su ga koštale minuta u finišu sezone. Ukupno je sad »več« 17-godišnjak ove sezone sabrao »samo« ili »več« 12 nastupa za seniorski tim, i postigao »samo« dva pogotka, oba europska protiv CSKA-ja. Na toj je kao u tri europska meča, u igru došao u drugom poluvremenu sa klupe, dok je meč u Moskvi protiv Armejca prvi i poslednji put u sezoni započeo kao prvotimac (zamenjen u 62.). Da je igranje u Evropi »lakše« nego u ligi i kupu, potvrđuje i ta činjenica: u Evropi je u četiri meča devet puta šutirao (od tega tri u okvir). U kupu na tri meča (dvaput ušao u 62., jednom u 46. minutu) nije uputio nijednog šuta na gol; na pet ligaških mečeva, samo jedan put (istina-samo na jednom je ušao odmah u drugom poluvremenu, a onda ne pre nego u 67. minutu). Za razliku od njega je solidniju sezonu imao godinu stariji Heinz Gensler*, koji je stigao nadomak broja 2 na golu, upisavši 11 nastupa za prvi tim, gde je čak osam puta ostao nesavladan. 20 godina pre Švicarca, diamant generacije iz Zemunela, bio je Filip Cvetković*. Danas 36-godišnjak i več od početka decenije na stranskom tiru, upisavši više od 400 ligaških nastupa, zaključava svoju karijeru te-nadajmo se-nastavlja ju u stručnom štabu Partizana, koji se polako sprema i na promenu vlasti. Miriše na promenu u predsedničkoj fotelji, a istorija če se pisati i na trenerskoj. Trenutni profil trenera Partizana (več 4. ili 5. po redu) če jedini od svih prestiči brojku od 127 godina; brojka, koju 32-bitni sustav teško proguta.

Kraj sezone 2242/43: Dupla kruna uz rehabilitaciju Javora i Zvezde; penali sprečili (veču) euforiju Do kraja jeseni preostale su još tri utakmice, koje su se izkazale za najbolje u zimi, bez obzira na protivnike. Protiv Colorada (11:0) je Gorks upisao svojih prvih pet (!) golova u sezoni; nešto manje »ubedljiva« je bila poveda u finalu protiv Enyimbe (8:0). Za kraj sledila je ubedljiva pobeda u Mladenovcu (4:0), posobno se istekao Zidane iz Mozambika, Cavaleiro, koji je polusezonu kao MC zaključio sa statistikom od 21 nastupa, 12 golova i 5 asistencija! PROLJEČE: PRVENSTVO OFK Beograd je bio taj, koji je jeseni prekinio niz sedam Partizanovih vezanih pobeda; taj isti tim je bio odgovoran i za stopiranje duplo večeg niza na prolječe. Niza od 15 pobeda zaredom, koji je prekinut 16. aprila 2243. Crno-beli su proigrali u novoj formaciji, sa tri veoma aktivna centralna vezna igrača, ali su postojali i trenuci-retki-kad su zato napadači bili manje zaposleni ili se nisu uspeli baš uklopiti u taj sistem. »Rani« ispad iz Europe, rotacije u »utakmicama bez smisla« i forsiranje nekih u 19 igrača nisu baš poremetile tempo. Tako se na MC-u istekao još jedan naš igrač klase YI 2238 Darko Ivić*, koji je bio junak pobede od 3:0 na Marakani u 25. kolu-kad je Partizan i tehnički potvrdio 13. titulu zaredom. To je bila druga od ukupno tri pobede Partizana na Zvezdinom stadionu; dobra dva meseca pre, kraj februara, oba menagera su uprizorila predstavu za kokice. Za sve grenke poraze je Zvezda na kraju ipak uzvratila Partizanu i u poslednjem večitom derbiju ga pobedila u Humskoj (1:0). Uprkos četiri poraza u plejofu, puleni Aleša Mihalića (prošle sezone nula pobeda u ligi za prvaka) su u toj fazi nanizali čak šest pobeda, isto kao crno-beli, a čak jednu pobedu više je sabrao Javor, kojemu smo se svi smijali pre dve sezone. Zbog odlične forme te dvojice, za njima su zaostali čak OFK Beograd i Borac; Zebre i Gradjevinari ove sezone nisu imali i najmanjih šansi za mesta nad 4. Bez ikakvih iznenađenja i u drugoj polovini tabele. KUP U polufinalu nije bilo prostora za male. U reprizi polufinala prošle sezone iskoristili smo žreb, da igramo kuči te sa 2:1 pobedili Borac, dok je Zvezda na penale slavila na Karaburmi. U finalnom večitom derbiju smo se pobrinuli za to, da smo se slabe dve nedelje nakon matematički osvojene titule na Marakani, na istom stadionu veselili i zasluženo osvojenog kupa protiv večitog rivala. EVROPA Osečaj, da si ove sezone ne zaslužimo četvrte uzastopne LŠ, je potrajao. U osmini finala smo dobili Porto, kojeg smo u prvom meču nadigrali, ali rezultatsko nismo iskoristili na kraju čak dva igrača više. To nas je skoro kaznilo u revanšu, gde nismo ispunili zadatka postignuti gol i staviti meč pod ključ. Umesto toga smo primili gol iz slobodnjaka. U skoro nepostoječem napadu smo igrali sve do kraja produžetka i strahovali od penala. Ali tamo smo pogodili sve šuteve- i plasirali se dalje. Copy paste protiv Liverpoola. Minimalac iz prvog meča (golčina Simiona); u revanšu primljen gol iz prekida, pa onda ništa… sve do penala. Naravno, da se dupla ovakva sreča neče desiti. U finalu inače slavio je Lyon austrijanskog trenera (srebrnog iz Eura) protiv Valencie sa 3:2 posle preokreta i dva gola minusa. Manko u LŠ srpski timovi su probali nadoknaditi u kupu UEFA, gde je u 1/16 finala u prolječu zaigrala čak sedmorica. Do osmine finala nisu uspeli BPI Pekar i Rad; do četvrtfinala ne Javor i Srem. U četvrtfinalu su se sastali Zvezda i Srem; crveno-beli su na neobični način prošli dalje, posle 3:1 u Sremu i 0:2 na Marakani, da bi se u polufinalu sreli sa Borcem. Zebre su odbranile minimalac 1:0 iz prvog meča (0:0) i plasirali su se u finale protiv Dortmunda. Nemci su ipak slavili na penale. TIM Statistika za tim je prilično neobična. Prvo nebroj strelaca, između kojima prednjače centralni vezni i krilo, dok niko od napadača nije zabio dvocifreni broj pogodaka. Zidane iz Mozambika je učestvovao kod 20, a životnu sezonu sa double-doublom odigrao je crnogorski krilni igrač Srdjan Milisavljević, koji je potpuno zasjenio Lucenka. Solidno je odigrao i Tatić, koji je bio strelac u majskom okrašaju na Karaburmi protiv ex svojih. U prvom timu su se odlično aklimatizirali Rajić* i Ivić*. Neobično »dobro« su zaključak sezone »gde se nije imalo za šta igrati više« odigrali golmani. Sva glavna trojica-Jokićević, Mandić i zadnji novajlija iz Vrbovca, koji su branili, kao da imaju lim na rukama.