Jump to content
Football Manager Balkan | Forum

Leaderboard

The search index is currently processing. Leaderboard results may not be complete.

Popular Content

Showing content with the highest reputation since 12/26/2021 in Posts

  1. SP 2226 U SAD-U: ŠKOTSKA SA MACDONALDOM NA TRONU POSLE 40 GODINA, AFRIČKA SENZACIJA I BALKANSKI BLEKAUT Krajem maja Colin Mac Donald, 25-godišnji škotski napadač Man Utd-a bio je tragična figura finala Lige Šampiona u Madridu protiv Partizana, kad se sve činilo, da če biti jedan od junaka. U prvom minutu sudijskog produžetka asistirao je Torresu za izjednačenje na 1:1 (ofsajda navodno nije bilo) i time svoj tim spasio u produžetke. Sa igračem manje. Dobra pola sata kasnije promašio je poslednji moguči penal u lutriji; promašaj, koji je Partizanu doveo naslov prvaka Evrope. Slaba dva meseca kasnije u Los Angelesu to je zaboravljeno. Škotska je posle 40 godina osvojila drugo svetsko prvenstvo a to upravo na njegovim krilima! MacDonald je sa 7 postignutih golova zlatna lopta mundijala u Americi. Kako visoko vredi taj ispljen, nam kaže i činjenica, da su u poslednjih 120 godina samo tri igrača uspela na mundijalima postiči tu brojku, dok je u celom sejvu (200+godina) više od sedam golova na SP-ima uspela postiči samo trojica: 9 golova je zabio Gianpaolo Pazzini 2010., dok su 8 golova uspeli zabiti Stevie Mclauchan (Škotska-2034) i Thomas Hernandez (Francuska-2202). Posebno se MacDonald istekao protiv Brazila, gde je osim pogotka za izjednačenje bio uspešan i u penal lutriji. Očigledno je Amerika raj za afrički fudbal. Na poslednjem mitingu najboljih svetskih ekipa ovde, u 2170., drugo mesto je osvojilo Alžir, dok je sad ta čast pripala Maroku, afričkom šampionu ispred dve godine. Pre 56 godina svoj jedini naslov prvaka sveta osvojila je Hrvatska. Od Vatrenih i njihovih strašnih ofanzivaca poput Hodaka, Bekavca, Mandića, Obilinovića ipd. očekivalo se mnogo. Kockasti su naravno opravdali ulogu favorita u grupi savladavši Finsku 1:0, Zimbabve 5:0, dok su sa Meksikom remizirali; da bi onda u osmini finala ispali protiv Norveške, koja če kasnije osvojiti brončanu medalju-najbolji rezultat u svojoj istoriji. Visoka očekivanja imali su i Orlovi, koji su na poslednja dva mundijala osvojili brončanu medalju. Sasvim obratno kao pre četiri godine, kad jih je na put u Španiju popratila skepsa manka golova u kvalifikacijskoj grupi, na put u Ameriku vladao je veliki optimizam. Ali taj je sa svakih 90 minuta više kopneo. Prvo su izgubljena dva boda protiv domačina, koji je u Orlandu od 84. minuta igrao sa igračem manje, ali uspeo, da izjednači posle prekida u 93. minutu. Onda su dva boda izgubljena i protiv Urugvaja; u oba slučaja za Srbiju je bio strelac Topalović. Bili su Orlovi u povoljnjoj poziciji pre poslednjeg kola, ali jih je »kuči«, u Čikagu, savladao afrički šampion, Južnoafrička republika sa 1:0 i zakazao direktan let za Beograd! Dobrivoje Vasić tako drugi put zaredom na velikom takmičenju nije uspeo preskočiti grupnu fazu. SEZONA 2226/27 Prelazni rok na leto: definitivni kraj bajke i u Subotici, rivali pasivni Reč »pasivnost« je možda pregruba. Javor je u svoje redove doveo čak šestoricu, od toga trojicu slobodnih igrača; OFK se pojačao recimo sa slobodnim igračem iz Šahtara. Pitanje o njihovoj kvaliteti če dati vreme. Zvezda, u oči koje su pored Partizana, najviše upereni reflektori, pojačala se sa 33-godišnjim obrambenim veznim iz subotičkog Spartaka. Plavi golubovi če biti gost drug ranga prvi put nakon sezone 2207/08, pa če tako Prva liga ove sezone biti nenormalno jaka, sa čak trojicom eks učestvenika Lige Šampiona (Hajduk, Spartak, Bežanija). Spartak je u baražu za opstanak izgubio od Borca. Nakon povratka u elitu Zebre če nakon penzioniranja Šuljagića tamo pokušati obdržati vatrogasac Dejan Jandrić. U Partizanu-pestro. Bivši članovi Humske su između ostalih Ivan Cerović (Porto), Kristjan Sušac (Čelsi) i Nenad Pantelić (Javor). A pojačanja, četiri: Iz slovenačkog šampiona Šentjurja kod Celja dolazi čak dvojica. Avbelj če se kaliti u mladom timu, dok je Lacković, naj strelac tog tima, došao na način, na koji dete želi i dobije slatkiše. Lackovića u tom trenutku Partizan nije rabio, ali kad se zanj počinje zainteresirati Barsa i Arsenal, znaš, da takvog slatkiša ne možeš propustiti. Jeste, trener Partizana imao slabu vest nakon toga; u prvom timu su več superklasni Bekavac, multipraktik Oslizlo, Minczer i Topalović, dok če se istovremeno (kako?) prilika nuditi i Onovu*, vračenemu iz pozajmice u Radu. Još više dileme i toilet press konferencija ispod tuša šef stručnog štaba je imao, kad je sam dogovorio i transfer ruskog ofanzivca, kojeg je pratio več godinu dana! Hibrid centralnog vezista i levog krila (ali sa PPM-om CUTS INSIDE)-gde če on igrati? Na levom krilu imamo Drozda, tradicionalnog wingera, sa 10+ asistencija po sezoni.Da o konvertiranom Topaloviću ne pričamo. Pojavile su se iracionalne želje, da bi Čehu što brže opali fizički atributi, kao i nekom od ostalih, koji su na granici 30. godine! Da li je to normalno? Na MC su još živi i zdravi Horvat, Fofana, Starinac, jesmo Koleva stavili na stran, ali za koju godinu dana stiže Cvetković*. Jedini, koji je odmah ušao u prvi tim, je Radojčić, eks igrač Spartaka. »Najmanje« rošada, iako imamo sad več četiri klasična štopera… POLUSEZONA: U ZNAKU BEKAVCA I KOPAONIKA Očekivanja u vezi i ulozi pojačanja su se na polusezoni ispunila; okostnica prvog tima u šampionatu je tako ostala više ili manje nepromenjena. Napadačku liniju je više ili manje činio duel Bekavca i Minczera, dok je Topalović više ili manje nastavio svoju konverziju kao levo krilo. Ipak, crno-beli nije, da nisu imali problema sa neefikasnošču, to se videlo pre svega kraj septembra i sredi oktobra (Palić, Radnički, OFK Niš), ali samo na utakmicama protiv domačih protivnika. A kad je najteže, na jesen 2226 znalo se, na koga se može računati. Hrvatski internacionalac je na polusezoni stigao do broja 17, od toga jih je 10 postigao u prvenstvu, gde je bio na prvom mestu. U drugom delu jeseni Bekavac je bio nezaustavljiv, o čime če najbolje pričati braniči Srema u Sremskoj Mitrovici. Njima je prvo uvalio gol u kupu, a kad su ga kasnije u šampionatu »zaustavili«, da nije dao gol, Bekavac je dvaput asistirao. Što se povreda tiče, Obilinović je propustio drugi deo jeseni, dok je njegovu ulogu do perfekcije ispunio Breznikar*, pre svega u Evropi, gde je lakše blistati i puniti statistiku nego u bunker LLSL. U toj ligi smo na jesen imali dva pozitivna iznenađenja. Kopaonik je sezonu započeo sa 100% učinkom u prvih pet kola, zatim su sledila dva remija, a tek posle desetog kola (Javor-0:2) je sledila realnost; u naredna četiri kola Kopaoničari če izgubiti i od Rada, Srema i Zvezde ali se svejedno nalaze na visokoj poziciji. Ali za takve timove je granica između vrha i dna tanka, to znaju najbolje sami; to zna npr. i Hajduk iz Kule a i OFK Niš, koji je pre par decenija (kad je u vreme Toplaka isto bio jojo klub-pre velikog uspona) isto prvenstvo počeo ubitačno, a kasnije ispao. Nišlije su na odmor otišle pobedom nad pro-prosečnom Zvezdom od 2:1, koja ima tu sreču, da je teško biti slabiji od timova, koji su ispod nje na tabeli. Možda jedino od Srema, koji se nalazi u največoj krizi u tom veku. U kupu je Partizan nastavio niz bez primljenog pogotka, a šansu su iskoristili i rezervisti. Protiv Sloge briljirali su Žukov (2 gola) i Lacković (gol); slovenački napadač je osim toga postigao i dva gola Kaizer Čifsima u Japanu. EVROPA: U PORTU JE NEŠTO TRULO, PONOVO TRAGIČAR ILIĆ Ako je Bekavac briljirao u šampionatu, u Evropi (i svetu) je to radio Topalović, bez obzira na to, da li je igrao kao krilo ili kao napadač. Od 14 zabijenih golova na jesen jih je čak pet zabio Spursima; tri u superkupu i dva u Londonu; ukupno u grupi LŠ je zabio pet puta, a dvaput je zabio i u finalu svetskog kupa u Japanu. Interesantne duele u grupi LŠ su crno-beli na zagrijavanju počeli pobedivši Goteborg za 2:0, a zatim je sledilo gostovanje kod Porta, gde trenutno igra čak trojica eks Partizanovca; Dejan Ilić, te napadača Cerović i Mandić-prepuna motivacije. Eksplozivni hrvatski napadač je več u 9. minutu pokazao, zašto bi »trebao« ostati u Humskoj. Ali- u 14. (Obilinović) i 51. minutu su gosti anulirali prednost. Četiri minuta kasnije Ilić je skrivio penal nad Bekavcem (skrivio je penal i, kad je sa Portom poslednji put gostovao u Humskoj pre tri godine; imavši ogromnih problema sa sadašnjim suigračem Mandićem!), kojeg je Milošević pretvorio i vodstvo od 3:1. Cerović je u 70. samo ublažio poraz (2:3). Sledio je dvomeč sa timom iz drugog šešira i aktualnim pobednikom kupa UEFA, protiv kojeg smo videli dva različita lica i jednih i drugih. Spursi su u Humskoj posle superkupa uspeli primiti novu petardu (5:1). To je očigledno naljutilo i njih i UEFU. U Londonu su domačini krenuli agresivnije, što jima je dozvolio i slovenački sudija. Poveli su golom Marca u 12. minutu, kojeg su duplirali u 51. minutu nepostoječim penalom. Uzalud su bile žalbe četvrtom sudiji na več drugo sporno suđenje što se gostovanja u Londonu tiće (setite se Čelsija ispred dve godine), ali je pravda došla na kraju, kad je Topalović golovima u 88. i 90. minutu ušutio domačine (2:2). Nakon očekivane pobede u Švedskoj i nezmožnosti Porta, da pobedi Engleze na svom terenu (0:0), Zmajevi su poslednje kolo dočekali na drugom mestu, dva boda ispred Spursa, ali su morali na gostovanje u Beograd, dok su Spursi kuči dočekali otpisane Šveđane. Činilo se, da če misija za Zmajeve uspeti. Marcio je u Beogradu goste več u 2. minutu doveo u vodstvo, na kojeg uspavani Partizan nije našao odgovora. Bili su gosti čak bliže drugom golu. Na poluvremenu je svoje odradila slačionica. Topalović je izjednačio u 55.,a pogodak odluke zabio je u 72. minutu; u napadu, pre kojeg je zbog drugog žutog kartona teren morao napustiti ko drugi nego naš tragičar-Dejan Ilić. Porto se tako drugu sezonu zaredom poslavlja od LŠ nakon grupa; ali u toj če barem Evropu nastaviti u kupu UEFA.
    1 point
  2. 1.12.2226 DA LI ČE PLAVI GOLUBOVI JOŠ KAD POLETETI? Deset (i nešto) godina uspona i pada ponosa iz Subotice 25. novembar 2226. Apatin. U »superligaškom« derbiju Prve lige, drugog ranga srpskog fudbala, Mladost iz Apatina je savladala subotički Spartak sa 3:1. Time su Pivari došli do 40 bodova na tablici 18-članske lige-možda »najjače« u istoriji. Isti broj bodova imaju kao kulski Hajduk. I Kuljani i Apatinci su jedni od favorita za povratak u elitni rang. Na 15. mestu tabele trenutno se nalaži još jedan tim. Tim za MP 1. mesto za povratak u elitu. Tim, koji je nakon 20 kola 15 bodova oddaljen od direktne promocije; jeste samo pet bodova to znači od mesta, koje vode u plejof za napredovanje. Ali samo dva boda ga i dele od mesta, koji vodi u treči rang. Neprihvatljivo za tim, koji je pre deset godina doživeo najsvetlije trenutke u svojoj istoriji. Danilo Krunić, 37-godišnji trener, je nemočan. Nekad je tim, koji ga vodi, redovno bio prve četvorice u Srbiji, igrao Ligu šampiona. Danas gubi od timova poput Mladog Radnika, Takova, Metalca Trgovačkog i Bačke. Tri godina stariji od Krunića jeste osoba, koja je u potpunosti doživela obe skrajnosti. Alban Hyka, jedan od trenera u Spartaku, je vrhunac svoje karijere proveo u Subotici. Nekadašnji reprezentativac i napadač Severne Makedonije (66 nastupa, 18 golova) je u Spartaku proveo 11 sezona (2211-22). »Nadam se, da čemo preživeti taj pad i vratiti se u elitu.« Ikona Spartaka jeste odlučan. »Ne možem zamisliti, da tim poput našeg ispadne u treču ligu. Postali smo žrtav lastnog uspeha; žrtav velikih, koji su nas opljačkali.« Hyka zna, da je za tim neophodan što brži povratak, i zna, koji tim su najbolji primeri. A i najslabiji. »OFK Niš je isto imao glorijoznu epizodu, igrao polufinale Lige Šampiona. Pre toga bili su jojo klub. Posle par sezona su ispali, ali su se vratili. Suprotno se desilo sa timovima iz Novog Sada. Kad je prvo Vojvodina ispala iz Superlige, svi su pričali, da če se vratiti. Nije se. Kad su ispali iz Prve lige, pričalo se slično. Sad jih više nema nikde, a slično se desilo sa gradskim rivalom iz Novog Sada. Fudbal je umro u Novom Sadu. Suboticu sad predstavlja recimo Palić, ali i oni su na granici ispada.« Od doktora Vasića do šamana Momčilovića Istorija subotičkog Spartaka se na novo počela pisati u mandatu sadašnjeg selektora Orlova, ikonu Partizana i Intera. Za tad mladog Dobrivojea Vasića Spartak je predstavljao uopče prvi tim za vodenje u karijeri, ali na tom timu je položio ispit za doktora. Subotićane je preuzeo u oktobru 2213; nepune dve godine kasnije je u sezoni 2214/15 postigao, tad se činilo nemoguče. Treče mesto u prvenstvu, polufinale Lav kupa i finale kupa UEFA, gde je Spartak poražen od Newcastla. To je bilo vreme, kad je bila velika Petorica razbijena zahvaljujuči Plavim Golubovima i Kuljanima. U sledečoj sezoni je sledio (očekivani) pad i samo sedmo mesto. Ali su u toj sezoni Subotičani osetili prvi put Ligu Šampiona, u koju su se plasirali direktno u grupe zbog drugog mesta na tabeli nakon rednog dela. U debitanskoj sezoni jih je u četvrtfinalu tog takmičenja zaustavio veliki Real Madrid. Sezona 2216/17 donosi novi vrhunac. U Evropi se došlo do osmine finala kupa UEFA (Kaiserslautern), ali su Plavi golubovi ispisali istoriju, vredno skoro dva veka. U prvenstvu su zaostali samo za Partizanom, pobedivši ga u jednoj od odlučujučih utakmica za naslov vicešampiona, u Humskoj 2:1 i prvenstvo završili sa zanje rekordnih 62 bodova. Posle Vasića Momčilović: Spartak je još »ovde« To je bio vrhunac tima, a i Vasića na klupi. U sledečoj sezoni je Spartak doživeo prvu ozbiljnu krizu. Jeste obezbedio plasman u LŠ (uz pretkolo protiv MTK-a, jer su nakon rednog dela bili slabiji od drugog mesta), ali su slabim igrama na jesen završili kao poslednji u svojij grupi, a bili su daleko od vrha i u šampionatu. To je u januaru 2218 donelo raskid ugovora sa Vasićem, kojeg je zamenio Predrag Momčilović. U Subotici je na zimu 2218 slutilo na pravi kaos i raspad sistema. Ako je Spartak u proteklim sezonama nekako uspeo zadržati kostur tima odnosno nadomestiti izgubljene igrače, negde od 2218. dalje to više nije bio slučaj. Ali je Momčiloviću uprkos kaosu uspeo remek posao. Tim, koji se je ozbiljno igrao sa svojom sudbinom u eliti, je konsolidirao. U toj i u sledečoj sezoni Spartak jeste bio ništa posebno (2x 7. mesto, i jednom 1/16 finala kupa UEFA), ali jima je u sledeče četiri sezone vratio dio starog sjaja i vratio jih u top 6. U sezoni 2219/20 je Spartak prvenstvo završio kao šesti, dok je u Evropi stigao do četvrtfinala kupa UEFA, gde ga je eliminirao grčki AEK. Slični uspeh je ponovio u sezoni 2220/21 (Sevilla), ali je u toj sezoni završio četvrti u šampionatu- što je ponovio i u naredne dve sezone. Početak pada Ali več tad se mogao osetiti pad i (ponekad čudan) gubitak sve više i više važnih igrača. U sezoni 2220/21 je Spartak poslednji put igrao grupe LŠ, kamo se plasirao posle eliminacije Standarda, ali grupe nije prošao. Momčilović popravnih ispita nije prošao ni prvi, ni drugi put i tako nije nadgradio tih 4. mesta u potpunosti. U sezoni 2222/23 mu je ulazak u grupe LŠ sprečila poljska Legia, dok mu je u 2223/24 u istoj fazi (3. pretkolo) to uradio hrvatski Čakovec. Momčilović je bio pod pritiskom; slabe igre u prvenstvu i rani ispad iz Evrope od švedskog Hamarbija pre grupa kupa UEFA su donele do kraja Momčilovićeve ere. U januaru 2224 je krmilo Spartaka preuzeo »vatrogasac« Dejan Jandrić, koji je pre toga izza sebe imao neuspešnu epizodu na Karaburmi. Več okleščen tim probao je nadgraditi, za transfere je potrošio na desetine mil. eura, ali uzalud. Sezonu je završio na osmom mestu, dok je sledeču uprkos novom trošenju završio na devetom. Posle odrađenog skoro celog prelaznog roka sezone 2225/26 u upravi Spartaka su se kraj augusta (!) odlučili za zamenu i ustoličili mladog Danila Krunića. Sa njim je Spartak (kojeg je iz stručnog štaba kraj maja napustio i Frank Akquegbu*) dokonačno potonio; u prošloj sezoni je Spartak osvojio 10. mesto i u baražu protiv Borca ispao u drugi rang srpskog fudbala. Igrači-dio istorije U proteklih deset godina Spartak su pojačali, a i napustili brojni legendarni igrači, i vreme je, da se setimo barem neke od njih. Kako i zašto su napustili Suboticu, to ostaje nerešeno pitanje, a neki odlazci če verovatno dvigniti koju obrv; nije zato nelogičan nadimak Šaman za Momčilovića. *Milovan Vidović (DC) i Nenad Pantelić (bek): u junu 2217 su prešli u Partizan. Za razliku od drugog, Vidović (več u penziji) je u narednih šest sezona postao ikona Partizana. Pantelić se je nakon pet godina vratio u Suboticu, ali kao pozajmljen igrač. Danas je 31-godišnjak član Javora. *Matjaž Bojović (bek). Slovenačkom braniču je u Spartaku istekao ugovor (!). Karijeru je nastavio u Češkoj kod Slovačkog, zatim prešao u Slaviju, da bi onda vrhunac karijere doživeo u Valenciji i Čelsiju, gde je postao-jedan od najboljih bekova na svetu; bio je član i najbolje slovenačke reprezentacije u istoriji. *U kriznom januaru 2218 su Spartak napustili krilo Michal Flipczak (Rangers) i Angel Todorov (OFK Beograd) te danas najubojitije ime-Miloš Stanišić. Nakon dve sezone u OFK Beogradu za slabih 20 milijuna je prešao u madridski Real, gde ima danas izlaznu klauzulu (za FM 2007 šokantnih) 236 milijuna eura! *Na leto 2218 je Spartak izgubio Ivana Vukovića i Vladu Živkovića. Prvi je otišao u Partizan, gde se nije proslavio, posle Saragoze sad je član Rome. Živković je igrao u Radu, Hajduku iz Kule, a sad je član Srema. Narednih par igrača je primer neobično ekstravagantne transfer politike Predraga Momčilovića (i bivšeg trenera Srema!) kojoj čovek teško veruje. Aleksandar Stojanović (branič) je u julu 2218 pojačao redove Spartaka, da bi manje od godinu dana kasnije bio prodat u Srem. Iz tamo su ga nakon tri sezone vratili (august 2222), da bi ga u januaru 2224 prodali OFK Beogradu, gde igra još danas. Još gori primer trgovine sa Sremcima (!) je primer Dalibora Gajića. Taj veznjak je u junu 2216 (za 6,25 mil.) došao u Spartak upravo iz Srema. Tamo se zadržao do januara 2220, kad su ga za 8,25 mil. prodali nazad u Srem. Ali tamo se nije dugo zadržao; krajem juna 2222 je Sremsku Mitrovicu zamenio za-Suboticu (!) za 8,75 mil. Ako ste mislili, da je to višak- nije; u februaru 2224 je prodat nazad u Srem za 9 milijuna eura! *U junu 2220 se je Spartak, isto pod Momčilovićevom komandom, odrekao dvojice svoje dece. Perspektivni golman Dragan Mitić je za 5.5 milijuna prodat u Javor; u februaru 2222 je prodat za dvostruku tu cifru u OFK Beograd, a gde igra danas, od jula 2225 (na free), ne trebate pogađati. U isto vreme su se odrekli i Draganu Bogdanoviću, sad napadaču Zvezde i povremenom reprezentativcu. *Još bisera izgubio je Spartak i dalje. Obrambene zveri su u 2220+-ima pojačale Partizan; bivši igrači Spartaka su tako Zvonko Milošević, Robert Brnić i Ivan Radojčić. Srdjani Tešić odnosno Belić sad igraju u OFK Beogradu, Jovan Zarić u Javoru. A verovatno postoji još koji igrač, koji igra u manje zvaničnim timova i koji bi sad koristio Plavim golubovima. Nauk? U periodu od kraja juna 2225 do kraja juna 2226 Spartak je doveo 17 igrača za ukupan iznos slabih 17 mil. eura. U prelaznom roku 2226/27 tri igrača je doveo iz Zvezde, jednog iz Morave Velike Plane te jednog iz Rudara Alposa. Priča Subotičkog Spartaka bi trebala biti: ne igraj se sa lavovima i kad spavaju. Velika petorica je sad snažnija. OFK Beograd se nakon godinama krize vratio ka vrhu, čeka se i ekplozija Zvezde. Trenerska neiskusnost odnosno mladost na primeru njihovog trenera Spasića ne igra nikakve uloge. Nije sve izgubljeno, ali reakcije moraju doči u pravim trenucima. Deset godina u fudbalu nije ništa; ali za Subotičane se u to vreme mnogo promenilo. Njihov ponos sad predstavlja Palić, koji ga u grupi kupa UEFA čeka gostovanje Man Utd-u… Život donosi promene, nekad si gore, nekad na dnu, nekad u golom prosjeku. Alban Hyka zna to i sad moli navijače, da pomognu klubu i u trenucima, kad mu ne ide. Na granici nove godine 2227 se nada, da če sledeča biti uspešnija. A sretna nova godina 2022 i svima na forumu i neka bude svaki dan pun dobrih stvari.
    1 point
  3. Kraj sezone 2225/26 Srbija i Evropa u crno-beloj fazi; močni Romantičari, samoubistvo Zvezde i Hajduka Prelazni zimski rok: raspad sistema u Sremu i Spartaku (?), Hodak u Realu Nisu crno-beli aktivno sudjelovali u zimskom prelaznom periodu, osim uporno zavračali ponude za najbolje igrače, od kojih su zbog gluposti (zaboravivši produžiti ugovor) skoro izgubili Žiku Jelića, koji je u tadašnjem ugovoru imao smešnu izlaznu klauzulu od 4,4 milijuna eura. Ali je Jelić odmah nakon par ponuda iz Zapadne Evrope dogovorio produžetak ugovora, uz »malo« poboljšanu izlaznu klauzulu od 119 milijuna. Zima 2226 je nagovestila teške trenutke za Subotićane i Sremce. Čini se, da je bilo kao juće, kad smo davali komplimente transferima i pojačanjima Plavih golubova, ali se situacija u kratko vreme promenila i sad igrači beže iz Subotice. Nakon stabilnih sezona, (konačno i očekivano) kriza je udarila i u Sremskoj Mitrovici. Čekali su u najvišim organima četverostrukog šampiona Srbije (poslednji put 2209) do kraja januarja, suočavali poglede i na kraju odlučili-verovatno zbog katastrofalnog europskog ispljena i završetka Evrope več u grupnoj fazi, bez jedne pobede-da je došao kraj sudelovanja sa Predragom Momčilovićem. Njegov naslednik je preuzeo krmilo 13. februara, to je postao Miloš Petrović (43), nekadašnji trener Rada. Sremci su uz to izgubili i odličnog defanzivca (Benfica). Ali imali su sreče. Njihov glavni protivnik u borbi za top 4, Zvezda, na zimu se odrekla daleko najboljem napadaču. Zoran Hodak je za 10 milijuna eura iz Ljutice Bogdana otišao u madridski Real. Zvezda jeste imala u kadru još četiri napadača, ali si njihov kvalitet ne zasluži pametnih reči. PRVENSTVO: LIGA ZA PRVAKA Partizan je igrao svoju ligu i niz uzastopnih pobeda posle pobede nad Pekarima produžio na 11. Možda se čini smešno, ali nije bilo lako, pre svega zahvaljujuči brojnim propuštenim šansama i potpunom padu forme barem dvojice napadača, Topaloviću i Oslizlu, koji če prvi gol u kalendarskoj godini 2226. čekati do sredine maja. Tako je praktično sva napadačka odgovornost pala na Bekavca, kojemu je sa brojem golova sledio-štoper Milošević sa nerealnim brojkama. I kao jeseni, posle Pekara, sledio je okršaj protiv Romantičara u Humskoj, i neočekivano-iz bravure Nešića, prvi prvenstveni poraz crno-belih posle 59 utakmica (0:1). Lovio se Partizan i u Nišu, gde je osvojio bod, nije blistao ni protiv Javora, ali ga je svejedno pobedio (1:0). Do kraja rednog dela ni jedan od Partizanovih rivala nije blistao, pa je tako prednost crno-belih brzo prešla granicu 20 bodova. Javor je prvu prolječnu pobedu upisao tek u petom pokušaju. Od velike četvorice, za plasman u top 6 je pre 22. kola strahovala samo Zvezda, koja je ipak pobedila u Paliću, koji se na prolječe probudio. Izjednačenost donjeg dela tabele se nastavila, poslednji veliki dobitnik, koji je ulovio Evropu, bio je Kopaonik (povratnik u elitu), koji je savladao Niš, dok je Hajduk iz Kule izgubio šesto mesto izgubivši od Apatinaca. No kasnije če izgubiti još više. U ligi za prvaka su se inače stvari brzo zaključile. Partizan je postao prvak več nakon 24 kola i pobede nad Javorom. U crno-belom timu su skoro svaki meč počeli sa drugom grupom igrača. Topalović i Oszlizlo još nisu pronašli mreže, dok su Krašić*, Živković* i Starinac sve manje krili nezadovoljstvo zbog male minutaže u prvom delu sezone. Zato je sva trojica igrala na veliko u finišu, kad i sva zajedno i na veselje mogu reči, da mi nije žao. Bugarin Kolev je upalio iskricu kod Pekara, dvema golčinama i podsetio na stara dobra vremena, ali onda je opet ušao u »2226 mode«. Prvo ime sredine terena bio je Jože Horvat, ali sa tragičnom instancom; zanj je došao kraj sezone u 27. kolu, na Marakani! Tamo je Zvezda protiv Partizana doživela treči poraz u pet kola u plejofu. U tom smislu sa Zvezdom se »takmičio« i Srem (isto bez pobede u to vreme), ali ni Srem nije mogao biti toliko slab kao crveno-beli, koji su nakon Partizana klonili još od OFK Beograda i Javora i tri kola pre kraja bilo je zanje kraj sna o Ligi Šampiona. Crno-beli su nastavili pobednički niz. Nakon razbijanja glave i odrađenih nekoliko transfera več za sledeču godinu (od kojih me barem od jednog boli glava), pitanje je bilo, šta ču sa Topalovićem? Nakon ručka odluka je pala; srpski napadač če biti korišten na levom krilu! Rezultat tog eksperimenta? Eksplozija kod Kopaonika, gde je prvi gol nakon 20 sata postigao i »poljski Depay«, Oslizlo. LIGA ZA OPSTANAK Takvo je bilo stanje nakon polovine odigranih kola Lige za opstanak , barem što se poslednje decenije i nešto tiče: svet je bio naopako. Na vrhu je bio tim, kojem sam predviđao ispad, skoro isto važi za Pekare. Grubi i prljavi Apatinci jedva nad vodu, dok su poslednja tri mesta držali nekadašnji učestveniki Lige Šampiona i timovi, koji su u infrastrukturnom i finansijskom smislu klasu iznad gornje dvojice (trojice). Jedini od tih su proradili Plavi Golubovi, koji su u naredna četiri kola upisali tri pobede zaredom plus remi i dignuli se iz opasne cone. Palič nije blistao, ali njegova prednost nije bila ugrožena; imao je smolu i zbog Pekara, koji su u to vreme pobedili dvaput. U največi krizi bili su Apatinci i Kuljani. Prvi pre svega zbog slabe forme na početku prolječnog dela, a drugi zbog slabih igara na početku plejofa (četiri poraza u prvih pet kola). Pre svega za Hajduk je bilo nepredstavljivo, da bi ispao, nakon što se do zadnjeg borio za top 6, no situacija pre poslednjeg kola njih i Pivare postavila je u najnezavidljivu situaciju. I jeste-dogodilo se neshvatljivo. Kuljani su kuči remizirali sa Apatincima (2:2) i sa njima zajedno se sele u drugi rang; posle 17 sezona nastupanja u eliti. Za Apatince (najprljaviji tim sa 54 žutih i 6 crvenih kartona) nam nije žao. Spasio se OFK Niš- pobedom nad Pekarima, dok u baraž ide još jedan velikan, Spartak, posle poraza u Paliću! LAV KUP Sa gol razlikom od 11:0 se Partizan plasirao u finale kupa, gde je igrao protiv Srema. Lako opravljen posao! EVROPA Za nagradu za 100% učinak i gol razliku 21:2 crno-bele je žreb upario več u osmini finala sa madridskim Realom. Galacticosi su od sezone 2206/07 dalje inače omiljena stranka. U februaru je još bilo vreme, kad su zabijali skoro samo Milošević uz Bekavca; hrvatski reprezentativac je odlučio prvi meč u Madridu (2:1). U uzvratu smo pratili dva poluvremena, prvo smo prespavali, ali je onda došla lekcija u slačionici, zbog koje su Madrižani u nastavku nadigrani na ravni BPI Pekara (4:1). I protiv Intera imali smo kameleonske periode. Na Meazzi nas je u prvih 20 minuta uništio Izraelac, dok je u nastavku veliki povratak najavio poznati duo. U revanšu smo igrali bez Miloševića, i zbog mizerne forme napadača sa samo jednim špicem, dok je Horvat igrao kao 10-ka. Eksperiment je uspeo (3:1). Protiv Valencie-najuspešniji tim u LŠ u toj deceniji, finale pre finala. I tamo smo zaostajali, a gol odrešenja postigli na »hrvatski« način, par minuta pre kraja. No u tom razdoblju u vezi napada imali smo više samopouzdanja. Ne zbog feniksa iz pepela u vidu srpskog i poljskog napadača, nego madžarskog pojačanja, koji do sad praktično nije igrao. Na sreču, Minczer, je bio registrovan za Evropu, i svojim doprinosom doneo nama je novi finale. U Madridu, protiv Man Utd-a. Fudbalska klasika protiv Crvenih vragova na kultnom stadionu; ne treba Liga Šampiona bolje reklame. Pogotovo ako se setimo prethodna četiri finalna navrata (ukupno do sad bilo jih je devet); u kojima su pljuštali golovi, a poslednja tri bila su dramatična, da bolje nije moglo: 2172: Pobeda Partizana 4:0. 2173: Pobeda Partizana od 3:2 golom Bogdanova u 90. minutu meča. 2178: Crno-beli su vodili 1:0, 2:1, 3:2, da bi na kraju pobedili 4:3 pobedničkim golom Ostojiča u 88. minutu 2184: Majka svih drama u Rotterdamu. Crveni vragovi su vodili 2:0, na poluvremenu 2:1. U 47. minutu su promašili penal, ali su nakon odbitka postigli i treči gol. Crno-beli su uprizorili povratak golovima Bileka (63.) i Ostojiča u 78. minutu. U 111. minutu na obzorju je bio potpuni preokret, pošto je Dejan Iliev zabio za 4:3, ali samo dva minuta kasnije, gruzinski ofanzivac Partizana postigao je gol u vlastitu mrežu, za 4:4. U penal lutriji za Engleze je pogodila sva četvorica, dok su za crno-bele nakon dve uspešne serije promašili Ostojič i Raić. 42 godina kasnije, Partizan je finalni meč započeo u skoro najjačem mogučem sastavu, sa iznimkom manka Horvata, kojeg je iznenađujuće nadomestio Starinac. Na golu je ovaj put započeo Ivanović, koji je te sezone dobio interni duel sa Stojanovićem*. Ne inače u broju svih utakmica, nego u broju važnijih. Protiv svim očekivanjima, meč je potekao uz dominaciju crno-belih, ali bez golova. Nešto defanzivniji crveni vragovi u 7. minutu nastavka bili su kažnjeni za svoju pasivnost; zvanično je za vodstvo crno-belih bio kriv autogol. Sve do kraja crno-beli su nadzirali igru, Englezi bili su bez pravih šansi. Onda je došla 83. minuta i penal za Partizan te prilika, da se Man Utd dokonačno dokrajči. U svoje ruke je uzeo loptu Barišić… … i promašio. Naravno, da to neče promeniti konačnog ispljena, ovaj put neče biti drame. 91. minut meča. OOO... ...fsajd? Prvi gol 32-godišnjeg argentinskog napadača, koji je u igru ušao u 77. minutu. Prvi šut u okvir gola protivnika. Ali ne samo to, verovatno zbog prigovaranja, Obilinović je zaradio drugi žuti karton i sledečih pola sata imali smo igrača manje. I preživeli. Po zakonima logike, penale bi morali izgubiti. Pogodio je Gonzalec i za njim Starinac. Ali zatim Englezi nisu više pogodili; sva tri šuta ubranio je junak Ivanović, poslednjeg, za pobedu i 95. naslov prvaka Evrope, ubranio je MacDonaldu! Uz Partizan, europski presežak uspeo je Romantičarima, koji su stigli sve do polufinala kupe UEFA i ispali protiv konačnog pobednika, Tottenhama. Javor i Zvezda su ispali več u osmini finala LŠ. PRVI TIM Uz standardnog Bekavca, koji če na mundijalu sa Hodakom predvoditi sanjski napad Vatrenih, drugo prvo ime napada crno-belih je i prvo ime odbrane. Nestvarnih 17 golova štopera je za anale, ali nisu svi iz kornera. Svoj doprinos naravno imali su i njegovi partneri. O Marciu ne razmišljamo više kao napadaču, ta brazilska zver je bila prvo ime finala LŠ, gde je pružio najbolji meč u karijeri i u džep spravio ofanzivce Mančestera. Jedina slabost je kod njega nepredvidljivost; samo par dana nakon europskog trofeja, u Sremu je nakon šest minuta napravio glupost igrajuči rukom i zaradivši isključenje… Solidno je odigrao sezonu i Zupančić, štoper u klasičnom smislu, dok je, očekivano, Sušac več završio Partizanom! Zaključak sezone je zbog povrede propustio; od sledečeg leta biče novi član Čelsija. U veznom redu standard; jedino Kolev več treču sezonu zaredom igra pod svojim standardima. Nema više asistencija, ni golasa, iznimak je bio Pekar. U napadu je verovatno svoju poslednju pravu sezonu odigrao 33-godišnji Cifer (za reprezentaciju ima 111 nastupa i 71 golova), kojemu inače ugovor isteče na leto 2227. Kakva če biti sudbina Topalovića i još kojeg ofanzivca sa obzirom, da če Minczer sledeče sezone sigurno biti u 25 (26)-rici prvog tima, buduči, da u Humsku na leto dolazi još jedan centarfor, iz Slovenije?
    1 point
  4. Polusezona 2225/26 E, OVO JE ATLETIKO. MAKSI ATLETIKO Ništa novo, Partizan tvrdno vodi na čelu tabele na polusezoni. Ali pažljivi čitaoci če za razliku od prethodna dva, tri zimska izveštaja zapaziti važni detalj. Samo četiri primljena pogotka u 15 kola. Jeste, Partizan možda na trenutak delovao je manje seksi, ali ništa manje ubitačniji. Ali, ajmo popričati o odbrani. Ta je bez primljenog gola u svim takmičenjima na poslednjim sedam utakmicama; jedan gol su primili crno-beli na prethodnih 13! U prvenstvu su mrežu Partizana pogodili po jedan put Zvezda, Mladost, Kopaonik i OFK Beograd, koji je Partizanu sprečio 100% učinak. U Ligi Šampiona protiv Partizana zabili su Juventus (1:3) i Rapid (1:5). I to je to. Glavni razlog? Pre početka sezone pravile su se hipoteze, a sad je i praksa ušla u prilog tome, da duo Miloševića i Sušca stvara probleme, posebno, kad je odbrana pod pritiskom. Kao u školi, kad sede skupa dva dečka, koji zajedno vole mnogo, da pričaju i zaborave, šta se događa oko njih. Ne volimo, da na velikom platnu kritikujemo jedan i isti detalj, ali primljen gol protiv Zvezde na Marakani, definitivno je Hrvata stavilo ne u drugi, nego u peti plan. Na štoperskoj poziciji Miloševiću (več 10 golova na polusezoni) tako se pridružio ili Marcio (koji praktično ne igra više kao napadač) ili Zupančić. Slovenački 21-godišnji štoper ove sezone debitira u prvom timu i milo rečeno, oduševio je sve, tako da je več na meti največih europskih rivala. Tako je bio solidan, da je i Milošević dobio koji meč odmora, pa je DC-ovski par tvorio slovenačko-brazilski par. Negde na sredini sezone smo si rekli, ajmo opet upariti Sušca sa Zvonkom; pa je počeo i Zvonko, da svira… neobičan autogol zanj protiv neugodnih Apatinaca, ali se nakon toga otkupio pobedničkim golom par minuta pre kraja. Pored Sušca, koji če verovatno uskoro postati »bivši«, djelomično još uspavanog Koleva, te Krašića* i Cifra, u prvom timu Partizana nije bilo ne samo slabog, ni »prosječnog« igrača ne. Na sredini terena je (7.95) postao glavno ime Jože Horvat, dok je napadački dvojac predvodio večinoma Bekavac (8) sa Poljakom Oslizlom (9). Hrvatski napadač je u poslednjem jesenskom kolu kao uvek presudio Sremcima; u Humskoj je sa dva eurogola i hattrickom Miloševića pala Zvezda sa 5:0. Svoju priliku odlično su iskoristili i preostali napadači. Janoš Minčer je svoj prvenac upisao protiv Pazarca u kupu, dok je Lillu zabio dvaput. Ivan Danilin* je isto blistao u kupu, u tri navrata zabio je četiri puta, dok se u seniorima istekao i njegov mlađi sunarodnjak Miščenko* (13 golova u u19 timu). Jeste zabio samo u Takovu, ali debitovao je i u prvenstvu i dokazao, da je fizički odlično spremljen. Kao špica izkazao se i Obilinović (obično krilo), koji je u Torinu zabio hattrik! Osim Barišića i djelomično Bekavca, ka odličnom ispljenu crno-belih prispevao je i manko povreda u prvom delu sezone, te anemičnost preostalih rivala. Jedini, koji za sad »preti« crno-belima, je Javor, koji je u derbiju u Ivanjici nastupio bez glavnog napadačkog oružja i meč završio bez kornera i šuta u okvir gola. Zvezdi je nakon uvoda pretila katastrofa, ali su na Zmajevim krilima napravili mini preporod i ušli več krajem septembra u gornju polovinu tabele. Svim Partizanovim rivalima je ukupnna prilična neefikasnost, najviše se to kaže kod Romantičara. Tamo jeste ima Kekić na kontu 10 i Brdjanin , dok su preostala napadača ukupno zabila samo tri puta. Zanimljivost prvog dela sezone je ovaj put pre svega u preostatku lige: sedmi i poslednjeplasirani tim dele samo dva boda, pa čemo možda pratiti najkvalitetniji boj za opstanak buduči, da su u tom delu tabele timovi poput Apatinaca i Spartaka. Subotica, netako davno, jedan od fudbalskih svetlih centra Srbije, u najcrnijem od scenarija mogla bi izgubiti čak dva svoja tima u eliti. Plavi Golubovi su nakon slabog početka i poraza kod »gradskog« rivala Palića smenili trenera Jandrića i instalirali mladi val, 36-godišnjeg Danila Krunića. Ta je Spartakovce u nekom delu sezone preporodio i uveo jih čak na četvrto mesto na tabeli, ali je i njih posle pogodio virus nekonstantnosti. Možda če jim samopouzdanje uliti izbacivanje Zvezde (1:0) u četvrtfinalu kupa? Objektivno gledano, veči kandidati za ispad su njihovi kolegi iz Palića. Ako se to desi, Palić če drugi put nakon Rada overiti priznanje za »sindrom druge sezone«: prvo promocija, drugo plasman z top 6+Evropa, a treča sezona-ispad. EVROPA Partizan je svoju grupu završio sa 100% učinkom sa gol razlikom 21:2, dok je drugo mesto na kraju zauzeo Juve uprkos porazu u Rumunjskoj, jer su izgubili i Francuzi u Humskoj. Javor je pored Čelsija ubedljivo napredovao, dok če osminu finala videti i u Ljutici Bogdana. Zvezda je u poslednjem kolu igrala spasilnih 0:0 u Francuskoj, pa je tako grupu završila iznad jednog od favorita-Milana. Prava ludnica inače odvijala se u grupi, gde je igrao i treči beograjski tim. Tu se predviđalo, da če oba velikana, Porto i Man Utd obezbediti osminu finala, dok če se OFK Beograd sa hrvatskim šampionom boriti najmanje za 3. mesto. Neočekivana izjednačenost i obilica remija kolo pre kraja grupne faze donele su do toga, da je vrh-sa jednom pobedom i tri remija-predvodio Porto; za njim bio je Radnik (1-2-1), zatim OFK Beograd (1-1-2), dok je poslednji, sa četiri boda od četiri remija, bio Man Utd. Na kraju je prvo mesto pripalo-hrvatskom šampionu, koji je nakon slavja u Portu protiv Engleza kuči igrao 0:0, dok je OFK Beograd savladao Mandićev Porto sa 1:0 i izbacio ga iz Evrope. Zbog tog poraza obradovali su se najviše Crveni vragovi, koji su na kraju osvojili drugo mesto, a OFK Beogradu ni pobeda nad Zmajevima nije pomogla i takmičenje če nastaviti u kupu UEFA. Pošteno-Romantičari su doživeli najviše poraza u grupi, izgubivši sva tri gostovanja. PUT KA SVETSKOM PRVENSTVU 2226. U AMERICI Nikad dramatičnija završnica europskih kvalifikacija za mundijal: pre poslednjeg dana samo Poljaci su imali direktnu vizu za Ameriku! A rasplet poslednjeg kola? U zagradi su samo reprezentacije, koje su ostale u utrci do tad te stanje uoči poslednjeg dana. U baražu jedna od epskih senzacija. Grupa 1 (Francuska 23, Turska 21). U direktnom okršaju u Parizu Francuzi nisu napravili novog kiksa i pobedom od 1:0 na kraju overili direktan plasman na SP. Grupa 2 (Madžarska 18, Hrvatska, Irska i Italija po 17). LUDNICA. LUDNICA. LUDNICA. Vruči Madžari su u 2225. upisali pet pobeda u šest kola, izgubivši samo u Italiji, a za kraj jim je domača pobeda od 3:1 protiv Iraca prvi put u toku kvalifikacija obezbedila prvo mesto u grupi! Hrvatska isto tako nije imala problema protiv Azerbajdžana (3:0), a dugih nosova pored Iraca, ponovo su ostali aktualni prvaci sveta, koji propuštaju drugo veliko takmičenje zaredom. Nisu blistali u kvalifikacijama, iako su slavili kuči i protiv Madžara i Hrvata, Azzurre je plasman na mondijal koštao samo bod u dva meča protiv Irske, remi u Madžarskoj, da o remiju 2:2 na Kipru u poslednjem kolu-rad Kontolefterosa (65 mečeva i prvi gol- u 90.) ne pričamo. Grupa 3 (Španija 21, Belorusija 20). Na kraju pobeda Španca nad Farcima i poraz Belorusije u Sloveniji, ali to za istočne Evropejce nije bilo kobno; drugi put zaredom idu u baraž za neko veliko takmičenje. Nakon četiri cikla streznjenje je došlo za Slovence, koji su zaostali za očekivanjima i doživeli čak četiri poraza. Trečeplasirane iz kupa konfederacija na njegovom kraju preuzeo je novi selektor, koji je več na uvodu kiksnuo u Latviji, dok je na kraju presudio i poraz od Švicarske 0:2. Grupa 4 (Norveška, Nizozemska, Portugal po 20 bodova!). Konačni ishod razveselio je Skandinavce, koji su pobedom od 3:0 nad Slovacima proslavili prvi plasman na mundijal nakon 16 godina. U Nizozemskoj je remi 1:1 između Tulipana i Portugalaca osrečio domače i Navigatore ponovo ostavio dugih nosova- zbog jesenskih 2:2 u Lisabonu. Grupa 5 (Belgija i Danska 19, Finska 18). Belgijance je koštao remi protiv Finaca u pretposlednjem kolu, a potpunu skandinavsku migrenu dopunili su Danci, savladavši jih sa 1:0 u Kopenhagenu. Finska je sa 1:0 pobedila BiH i kao najbolja drugoplasirana ekipa overila vizu sa SAD. Grupa 6 (Nemačka 22, Grčka 19, Ukrajina 18). Pretpostavka, da če Ukrajinci pobediti sami sebe u grupi, se uresničila: samo bod u poslednja dva kola i poraz od 1:3 u poslednjem kolu protiv Nemačke. Ali više je bio koban onaj u Grčkoj kolo pre od 2:3. Evo opet Nemaca. Grupa 7 (Škotska 16, Švedska 15, Češka 14, Islandija 13, Izrael 12). Obe prvoplasirane reprezentacije su potvrdile ulogu favorita protiv Izraela odnosno Luksemburga. Grupa 8 (Srbija 21, Rumunjska 20, Austrija 18). Dobrivoje Vasić je napravio remek delo i Orlove ubedljivije nego što kaže konačni bodovni ispljen uveo na SP. U poslednja dva kola Srbija je pobedila u Estoniji te izborila važan bod u Rumunskoj te Transilvance izbacila iz utrke za prva dva mesta. U skoru od 6-4-0, Srbija je dvaput remizirala i protiv Rumuna i Austrijanaca, a protiv Crne Gore recimo dobila je triler 4:3. Sasvim drukčija priča nego pre četiri godina, gde smo se pitali, gde su napadači. U baraž su išli Austrijanci, koji su sa 1:0 savladali Estoniju u gostima; zbog boljeg skora protiv Rumuna. Grupa 9 (Poljska 13, Engleska 10, Bugarska 9, S. Makedonija 8). Ovde je preostao samo duel za baraž između Engleske I S. Makedonije pošto su Bugari več završili sa kvalifikacijama. Prvi su išli na megdan S. Irskoj, dok je S. Makedonija za baraž trebala pobediti Poljake (več pobednici grupe zahvaljujuči 2:2 na Wembleyju u prošlom kolu) na gostovanju te nadati se kiksu Gordon Albiona. Očekivanja Makedonaca se nisu ispunila, poraženi su 0:2, dok su Englezi osvojili bod 0:0. Taj bod je Englezima, koji su dva prošla prvenstva napustili več nakon trik grupna kola, u dodatnim kvalifikacijama, doneo dvomeč protiv Hrvatske. Da Gordon Albion u poslednje vreme teško igra protiv eks Jugoslovena (poraz od Slovenije u finalu EP-a), potvrdile su obe utakmice. Eks Partizanovac Mirko Mandić nastavlja zabijati za Vatrene, kojim je doneo pobedu na Wembleyju sa 1:0. U revanšu su Englezi bili najbolji na početku i na kraju, ali plasmana u SAD jih je koštao preostali period, kad su pustili previše prostora pre svega za eksplozivca Porta, koji je ponovo blistao, asistencijom i golom-2:1. Senzaciju kvalifikacija priredili su fudbaleri Belorusije, koji su ostali tenki več u baražu za EP 2224 protiv Austrije. Sad jih je u dvomeču za premierni nastup na svetskom prvenstvu sačekala reprezentacija Nizozemske, protiv kojeg jim nitko nije dao ni najmanje šanse. Posobno nakon prvog meča, u kojem su (šutevi 1:9) tek nakon penala spasili remi. Četiri dana kasnije su, uprkos igraču manje od 39. minuta, uprizorili remek delo usred Amsterdam Arene i posle greške Donnyja Kola golom Jevgenija Platonova savladali Narančaste sa 1:0 za premierni nastup na Mundijalu! Poslednja dva učestvenika su Turska i Grčka, obojica su sačuvali kapital iz prvih gostujučih mečeva protiv Švedske (1:0, 1:0) odnosno Austrije (1:0, 0:0). (NOVO) SAMOUBISTVO GAUČA: ARGENTINCI PROPUŠTAJU DRUGI MUNDIJAL ZAREDOM! Neverovatnu priču u negativnom smislu ponovo su spisali Argentinci! Iako su se mučili u kvalifikacijama, u finišu su imali povoljan raspored, gde su sve upropastili. Domači poraz od 1:2 od skoro otpisanog Paragvaja nadoknadili su pobedom nad Perujem, no onda su išli na megdan Ekvadoru, koji se posle dva poraza od Peruja i Čilea sad borio na život i smrt (Argentina, Kolumbija i Ekvador su imali po 24 bodova). U 84. minutu je Gaučima presudio napadač Villareala Coronel i Ekvadoru doneo prvi mundijal nakon 76 godina. Da če Gauči drugi mundijal zaredom pratiti preko TV-a, pobrinula se i Kolumbija, koja je kuči remizirala protiv Urugvaja i overila dodatne kvalifikacije protiv Gvatemale.
    1 point
  5. 24. 08. 2225 Intervju: Andrej Novikov, skaut i legenda Partizana Milanski San Siro, 20. maj 2207. Finale Lige Šampiona, u kojem se nije pričalo talijanski. Svesrpski (beograjski) finale. Partizan-Zvezda, epizoda broj 3, za največi trofej Evrope. Crno-beli su još treči put u istoriji (2149. i 2150) izašli kao pobednici i večitog rivala savladali sa 3:1. Gol za 1:0 postigao je Frank Akwuegbu*, Zvezda je izjednačila odmah nakon nastavka. Vodeči gol je bio remek delo Roka Šunka »Robertokarlosovskim« topom usred drugog poluvremena, dok je piku na i postavio tad 31-godišnji Ukrajinac u 90. minutu. Sva trojica strelca tog finala i nakon kraja karijere ostala je aktivna u fudbalu. Akwuegbu (44)* (YI 2197), eks napadač i olimpijski šampion 2204. sa Nigerijom, kao trener je radio u Apatinu, da bi se na leto 2217. vratio u matični klub, kojeg je nakon četiri sezone napustio i »pojačao« subotički Spartak. Od maja 2225 inače radi kao dio trenerskog štaba u Sremu. Šunko (44) je bio član Partizana osam godina (2202-10), nakon toga je sedam godina igrao u Man Utd-u. I on radi kao trener, posle Krke, od 2221. radi kod slovenačke Gorice. Jedini, koji je otišao drugim putem, je Andrej Novikov. Za sad 50-godišnjeg najboljeg napadača u povijesti ukrajinskog fudbala (110 nastupa, 70 golova+naslov šampiona Evrope 2204.) je bila sezona 2206/07 najbolja sezona u karijeri. U toj je postigao čak 30 golova u 38 navrata, a ukupno od 2194.-2210. sabrao je 407 nastupa, postigao 221 golova te upisao 79 asistencija. Za razliku od gore spominjene dvojice, Novikov je fudbalski rad nastavio kao skaut, sa posobnom pažnjom uperenom ka Istočnoj Evropi. Sa njim smo obnovili spomine na igračku karijeru, sa posobnim osvrtom na zanj životnu sezonu. Prokomentirali smo i sadašnjicu. Kako zanj izgledaju idealni napadači, da li je istina, da i u Partizanu postoji rivalstvo sa Rusijom, a komentirao je i dio letnog transfer perioda. PN: Andreje, dobrodošli. Na početku jula ste napunili 50. rođendan. Čitaoci mogu o vašim igračkim danima pročitati u našim reportima, ali da vas na početku pitam. Koliko je Andrej Novikov i 30 golova asociacija na sezonu 2206/07? AN: Dobar dan! Verovatno je to najsnažnija asociacija, što su si ljudi o meni zapamtili o meni. Da, ona sezona zaista je bila specialna, zame osobno, a pre svega-za tim! Imali smo, da i neke slabe trenutke, ako se sečam, proti OFK Beograda i Javora, ali sve to se na kraju zaboravilo. PN: Procvetali ste, ako mogu, da se tako izrazim, u 32. godini. Vas je to iznenadilo? AN: Ne, pošto sam znao, da sam odlično fizično pripremljen. Imali smo dobre pripreme i imao sam odlične suigrače, bez kojeg bi bilo to nemoguče. Na polusezoni sam zabio 19 golova. Znao sam, ako ču izdržati sezonu bez povreda, da mogu, da zabijem gol na svakom meču. Nije se to u potpunosti realiziralo, pre svega na početku drugog dela, ali onda je opet krenulo. PN: Za napadače obično pričamo, da ako prežive drugi dio sezone bez povreda, kapu dole. Je to istina? AN: Jeste. U 15 godina karijere u Partizanu imao sam najmanje jednu takvu dugoručnu povredu, zbog koje sam propustio skoro čitavo prolječe. I nisam (bio) jedini. U drugom delu sezone se kod svih timova napravi reset. Tri mesece bez ozbiljnog fudbala na zimu je mnogo; više što je praktični razmak između kraja jedne i početka druge sezone. A napadači smo uvek u fokusu, ne možete si zamišljati kakav je to pritisak. PN: Čuvena sezona 2206/07-nadajmo se, Andreje, da vas ne smaramo-donela je između ostalih dve velike stvari. U Ligi Šampiona ste poravnali veliki račun protiv Reala, da bi u finalu igrali protiv prerođene Zvezde; večito rivalstvo je tad doživelo verovatno kulminaciju tog veka. Ali za početak; hajmo se podsetiti Partizanov put do Milana. AN: U grupi smo imali Bayern, Rangerse i tim iz Švedske, izgubili smo samo u Minhenu. U Humskoj smo recimo Nemce pobedili sa 3:0. U osmini finala dva put smo pobedili Porto, jednom golom iz autogola, drugi put golom »Frenkija*« u 90. Onda nas je žreb, več u četvrtfinalu, upario sa Realom … PN: … protiv kojeg ste bili motivirani, nekad ste rekli, čak više nego protiv Zvezde. AN: E, sad izvinite, zbog onog, što ču reči. Ali zame je Real – največi. Ali naravno odmah POSLE Partizana! Več kad sam postao član crno-belog tima, osetio sam tu »vezu« između kraljevskog tima i crno-belih. Nisam nikad igrao finale tamo u 1966.-zamislite finale! Pa da izgubiš finale na takav način, na kakav ga je ona generacija. Ali sam zato ništa manje grenko osetio ispad iz Lige Šampiona protiv njih u prethodna dva navrata. Prethodne sezone (2205/06) su nas dvaput pobedili več u osmini finala (0:1, 2:3), dok smo u sezoni 2201/02 ispali od njih u polufinalu; posle pobede od 2:1, izgubili smo tamo 1:5. PN: Vi ste čini mi se, bili i glavni u slačionici pre dvomeča, zar ne? AN: Tako je. Obično prvi meč u gostima za nas nije neka prednost ali buduči, da smo u 2202. i 2205. ispali u Madridu, znali smo, da moramo zabiti najmanje jedan gol. To nama je uspelo; zabio sam jedini gol u 17. minutu, ali bili smo pod pritiskom čitavih 90 minuta. PN: Revanš u Humskoj bio je pre tad rekordnim brojem gledatelja. AN: Jeste, to nas je dodatno motiviralo, ali Real je pokazao klasu. Poveli su golom u 21. minutu Marata Simonenka, dok smo izjednačili petnajst minuta pre kraja. Ali do kraja meča nismo smeli primiti gol-kako da se Partizan brani u Humskoj? Na sreču smo uspeli i prekinuli urok. PN: U polufinalu, ste, verovatno psihički izcrpljeni, dočekali Liverpool? AN Malo smo bili, da, ali smo bili svesni, da moramo ponoviti taktiku i recept iz Madrida. Ponovo sam zabio vodeči gol, ali su domači nakon sudijske pomoči izjednačili. Pravda je došla u revanšu, kad su meč završili sa dva igrača manje (2:0). PN: I tako smo došli do toga, da čete svoji deci, odnosno, več ste, rekli, da ste igrali finale Lige Šampiona protiv Zvezde, bili naj igrač meča i postigli gol. A u toj sezoni se igrao i 900. jubilarni večiti derbi u šampionatu! Kako ste inače osetili večito rivalstvo te sezone? AN: Igrati večiti derbi u krcatoj Humskoj, pred 175.000 gledatelja, na krcatoj Marakani sa 50.000 gledatelja, je jedno ali pobediti večitog rivala na neutralnoj areni, gde te prati cela Evropa, je drugo. Drago mi je, da je meč završio sportski. I njihov trener, koji jih je, jeste, samo na kratko, prerodio, ponašao se pravi džentleman. PN: No samo sve sezone zatim, zajedno sa suigračima, več na zalasku karijere, ušli ste ponovo u istoriju, ali sa krive strane. Nakon 75 godina izgubili ste titulu prvaka Srbije. AN: Da, ali sasvim zasluženo. Nismo bili na nivoju, i ako konkurent završi sezonu sa 9+ i pobedi te u odlučujučem meču na tvom stadionu, nemaš šta. Drago mi je inače, što stručni štab i suigrači nisu izgubili glavu te rasprodali pola tima, kako se to normalno očekuje nakon takve »katastrofe«. Zato Partizan jeste tamo, gde mora biti, vratili smo se na vrh, gde smo 16. put zaredom. PN: I sad evo Andreja Novikova, več 15 godina, radi kao skaut. Iako Partizan zvanično nema šefa skauting službe, priča se, da ste nezvanično to zapravo vi. Je to istina? AN: Sve odluke su donete zajedno sa trenerom i njegovom desnom rukom, Dejanom Lazarevićem, sa kojim smo bili več suigrači u igračkim danima. Ipak, prihavačam to, da imam kao nekadašnji uspešan igrač neka izkustva, koje moji suradniki nemaju, pa jim u nekim slučajima pomognem. Več i znam, šta če biti vaše sledeče pitanje; zašto nisam postao trener; jednostavno me to ne privlači; želim biti jedna od desnih ruka upravo za trenera, pomočnika trenera, tako se bolje osečam. PN: Uvek nehvaležno pitanje. Idealan profil napadača je…? AN: Kad igraš za Partizan, moraš biti sve! Moraš biti atlet, to je glavno, onda moraš biti i tehničar, a i mentalno spreman. Kod ostalih timova to ne važi, kod njih važi obično samo brzina. U Partizanu smo videli več par puta, da samo to ne valja. Onda mora imati napadač i neku određenu minutažu. Ne možeš napadača staviti, da igra 5 utakmica u sezoni i čuditi se, zašto je zabio dva gola. PN: Jedna od tema u Partizanu u poslednje vreme bila je dvojica eksplozivnih napadača-znači igrača, sa osnovnom predispozicijom za top igrača-koja se ipak nije proslavila. Milan Mandič i Tadej Božič. Obojica su več bivši (Porto, odnosno Bordo). Šta su ta dva tima videla u njima, što Partizan nije? AN: Ako bi me ko pitao za mišljenje pre par godina, uveren bi bio, da neka obojica ostanu. Ali obojica, kako sam primetio, imali su više od ugledne minutaže. Jeste, poseduju brzinu, ali šta če jim to, ako ne zabijaju golova? Uz to, Božič je sa svim poštovanjem, malo tehnički limitiran. Treba uzeti u obzir i to, da Bordeaux ne igra svake utakmice protiv bunkeraša, možda to, ali u manjoj meri važi za Porto. U oba slučajeva ne ide za to, da igrači nisu dobili svojih prilika; imali su dovoljno vremena, da se izkažu. Božič ima več 26 godina i bilo bi neprofesionalno i neetično, da pogine u Teleoptiku. PN: U Partizanovom prvom timu tako imamo barem još pet napadača. Neki kažu-previše. AN: Ništa nije previše, ako igraš svaki meč sa dva špica! Bekavac i Topalović su prvi izbor, iako jim privremeno fali koncentracija. Oslizlo je neočekivano dobro iskoristio minutažu kao napadač, jer je bio prvenstveno doveden kao levo krilo. O pojačanju iz Madžarske čemo tek suditi. Ovde je još Cifer, sa 32 godina, koji još nije, kako kažem, za šaru, i mogao bi biti uzornik mlađim igračima. PN: Kad govorimo o idolima, za intermezzo, podsetite nas na vaše osobno izkustvo, kad ste vi došli u Partizan! Ko je bio vaš uzornik? AN: Prvo sam čuo o Vadimu Rjabcevu, mojem sunarodnjaku, isto napadaču, koji je za Partizan igrao pre 100 godina. Da li sam u to vreme verovao, da ču ga nadmašiti? Nema šanse! A o tad aktualnim suigračima, to nema dileme – Silvio Kalinić! Bio je 10 godina stariji od mene, karijeru je završio oko 2200. Svoju drugu fudbalsku mladost doživeo je u drugoj polovini karijere u Partizanu; više stariji nego je bio, više je zabijao. Sad radi kao jedan od trenera u Rijeci, i kako znamo; uvek nakon svakog trofeja, prva čestitka nam dođe od Silvia i to več 25 godina. PN: Jeste, a znamo i to, da je odličan i odnos i među samog Partizana i Rijeke. AN: Da, i jedan ključnih elementa u toj priči je upravo Silvio, odkad je on u njihovom štabu Rijeka, je četiri puta postala hrvatski prvak, tri puta osvojila kup, a pogledajte, kamo su došli u kupu UEFA (dve sezone zaredom polufinale). Zbog odličnog odnosa iz Rijeke u poslednjih 25 godina smo uspeli doveti tri njihove igrače, Jovana Čurčića, Dragana Stanojevića i Kristjana Sušca. PN: O Sušcu čemo i kasnije. Što se vašeg skautinga tiče, zbog vašeg intenzivnog rada, povečao se i broj mladih Ukrajinaca, koji su golobradi došli u Partizanovu akademiju! Trenutno je na granici prvog tima Ivan Danilin* (YI 2217), koji inače ima srpski pasoš, dok neki več spominju mlađeg Olega Miščenka*(YI 2223). AN: Tako je. Danilin ima 24 godina, što znači, da neke karakteristike več ima izoblikovane. Njegov problem je, što recimo nema nijedne popunjene sezone u Superligi, pa da se vidi njegova realna slika, što češka liga odnosno naša filijala u Olomucu, sa svim poštovanjem, nije. Miščenko treba još unaprediti svoj rad na fiziki a pre svega tehniki, zanj če biti prelomnica, kad napusti u19 tim, pa da vidimo, da li če se koji tim interesirati zanj na pozajmici. Idealno bi bilo, da ide za superligaški, ili neki prvoligaški sa koliko toliko adekvatnim uslovima za trening. Slično vaći i za Nikolu Savića*. Zaboravili ste inače na Onova*, koji če ove sezone opet na pozajmicu; možda poslednju u karijeri! PN: Kad ste spomenuli njega, konačno da je i Partizan dobio nekog »adekvatnog« napadača iz vlastite škole, što je retkost! U glavnem zveri od napadača stigu iz ostalih rivala, pre svega Javora i OFK Beograda. Zašto mislite, da je temu tako? AN: Ja kažem, sa svim poštovanjem, nešto je i od sreče. Drugo, od razvoja i treninga. Očigledno još nismo pronašli nekog programa, koji bi u vlastitim napadačima pronašao važne karakteristike. Drugo je i od razvoja igrača nakon 19. godine. Drugi timovi imaju vlastite rezervne timove, Partizan je jedini, koji ga nema. Odnosno ima Teleoptik, koji svoje zvanične utakmice igra jedino u kupu Srbije. Zato Partizan zavisi od pozajmica i mora paziti, u koju smer če iči razvoj. Ako se recimo za nekog igrača zanima, sa svim poštovanjem, samo Rudar Kostolac, onda je zanj bolje, da ostane i u Teleoptiku! PN: Ipak, ne mogu se crno-beli usporediti sa takvim zverima kao što su Zoran Hodak (Zvezda-ponikao u Hrvatskom Dragovoljcu) i Mladen Mladenović (Javor-ponikao u Apatinu). Hodak je »konačno« eskplodirao prošle sezone. AN: Jeste, postigao je 24 golova, ali mu je za to trebalo 48 nastupa. To je gol na svaki drugi utakmici. Tega u Partizanu ne viđamo; ovde se goji striktna politika rotacije, osim retkih izuzetka. Hodak je top igrač, mogu to reči kao navijač Partizana, i biče iznenađenje, ako ne ode u neku zapadnu zemlju. PN: Te očigledno neče videti Mladen Mladenović. Verovatno najbolji napadač Superlige u poslednoj cca deceniji več 11. sezonu nosi dres Javora uprkos svakogodišnjim transfer pričama o odlazku. Neki smatraju to kao fenomen! E sad, da li je to zbog toga, jer je nedovoljno dobar za inozemstvo, ili je Javor dovoljno »velik« klub? AN: Teško bi rekao, da nije dovoljno dobar za inozemstvo, ali kao što sam mislim, da več spomenuo, za Superligu važe neka drukčija pravila. To, što je uspešan kod nas, ne znači, da nije uspešan generalno! Superliga je po koeficientima druga liga Evrope, to mnogo puta zaboravljamo. Njegova brzina, tehnika, a i inteligencija su na visokoj razini, kad pogledate utakmice recimo protiv Partizana, i njegovih presinga, videčete, kako je zapravo i prvi obrambeni igrač između napadačima! Uz to, Javor je sređen klub, sa više ili manje konstantnim plasmanom u LŠ i ne znam, zašto igrač ne bi ostao u tom rajonu. PN: O Javoru čemo i malo kasnije, za zadnji dio intervjuja čemo prokomentirati letni transfer period kod Partizana i ostalih rivala. Crno-beli su sezonu počeli sa tri pobede, savladavši Palić 3:0, Zvezdu 2:1 na Marakani, i to tad 100% Kopaonik sa 3:1. Očigledno, crno-bele čekaju promene u odbrani? AN: Na prvi pogled da. Dovedeni su slovenački desni bek, koji je za sad u Teleoptiku te za mene prvo ime, kojeg sam gotivio več pre dve godine, Robert Brnić. Do sad nije upisao ni minuta, pošto če trener očigledno imati slatke brige na levom beku. Tu se predviđalo, da če rotirati Barišić i Brnić, dok če biti Prybil stavljen na stranski tir, ali se situacija očigledno promenila. Češki bek je briljirao protiv Zvezde, dok je Barišić, igravši na desnom beku potom povrede Savića delovao sasvim demotivirano. PN: Vaše mišljenje o Sušcu? Njegova greška (ponovo) je donela gol protivniku. AN: Sušac je kvalitetan igrač, uvek kažem, da li ima minutaže? Ima. U paru sa Miloševićem je, kad se igra protiv bunkera jedno, ali kad igra pod pritiskom, je drugo. Mora unaprediti taj aspekt igre, pošto neče svaki put napadači biti u mogučnosti, da poprave greške, koje se dešavaju u odbrani. Inače, što se taktičkih i selekcijskih detalja tiče, to je posao za druge. PN: Ali možete komentirati transfer period rivala? Ili barem kako če oni utjecati na njihove predstave? Zvezda i OFK Beograd su još bez pobede nakon tri kola. AN: Više od toga, za obojicu je važno, da se plasiraju u Ligu Šampiona (nap.a.: Zvezda na Marakanu donosi pobedu od 2:1 protiv Kaunasa, dok OFK Beograd 0:0 protiv Levskog), onda če biti sve lakše. Ne treba, da se nakon tri kola donosi zaključki. Na Karaburmu su doveli čak tri golmane, sad, samo oni znaju zašto, ali su doveli i Šušića, napadača, koji je ponikao u FK SASK Sarajevo. Da li ste ikad čuli za ta klub? PN: Priznam, da nismo. AN: Bitno je ne samo, gde pronađeš igrača, nego i kad. Kad bi ga pronašli sa 16-17 igrača, bilo bi drugo »blago« nego sad. Pohvale. Uvek, kad se promaši takav igrač, to smatram i za moj lični promašaj! PN: O »blagu« rivalima možete ipak dati neko svoje mišljenje. Recimo mnogima su ovog leta pali u oči transferi upravo Javora, koji se na opče iznenađenje odrekao nekoliko igrača (Zewlakow-QPR, Ožegović-Zvezda…) ; i to deluje sasvim nekonsistentno sa pre spominjenim Mladenovićem. AN: U vezi rezervnog golmana tu su doveli iskusnog, 32-godišnjaka, ne treba zaboraviti, da Slobodan Stanković ima 35 godina, uz to su doveli dva defanzivna igrača. Ostaju ipak dobri u ofanzivi, ali tenki na bekovima i u vezi. Više me interesuje veza između Srema i OFK Beograda. Srem (dva igrača prodao Zvezdi) je iz Karaburme doveo Okuku (ST) i Dragana Mitića (GK), što je odličan potez, no zanima me, da li če do kraja perioda zaista Simonović, prvi golman, otiči na Karaburmu, što bi bilo samoubistvo! Romantičari su samo na leto doveli več tri čuvare mreže! U vezi Srema inače zanimljiv detalj: o tome, da li reč u fudbalu važi ili ne važi! PN: Kad pratimo sve to-da li ako izuzmemo Partizan, uopče možemo okarakterizirati neki duel između preostatka Velike petorice kao rivalski? Pošto se toliko igrača izmenjuje upravo između njima. AN: Mislim, da smo došli na ravan, da je to sve normalno. Kao u Italiji su nekad bili normalni transferi između Juventusa i Milana, Milana i Intera, pa čak između oba gradska milanska rivala. Jedino večito rivalstvo je zapravo između Partizana i Zvezde. Zato između njima ne postoje transferi. Ako bi Partizan svakog od Velike četvorice, tretirao kao rivala (što zapravo i radimo!), odakle bi onda doveo igrače? Postoje neki igrači, koji su se usudili čak raditi u oba tima, koji su zaboravili svoju prošlost, u dobrobit cele zemlje. Takav primer je selektor Vasić, sa kojim sam igrao u Partizanu. PN: Za kraj, još malo o rivalstvima, ali u drukčijem pogledu. Da li je u vaše vreme kad postojalo rivalstvo između vas i ruskih igrača? AN: Nikad! Kad ste to spomenuli, znate, sa kojim igračem sam imao največe probleme? Sa Aleksandrom Zajcevom, kad sam ga baš u sezoni 2206/07, kad je konačno proradio u veznom redu sa Lazarevićem, na koljenima molio, da produži ugovor i ostane u Partizanu! Na žalost nije me slušao! PN: U kvalifikacijama za LŠ nakon prvih mečeva, obojici ukrajinskih velikana ne kaže najbolje. Dinamo Kijev če protiv moskovskog Spartaka loviti zaostatak od 0:1, dok još teži posao čeka »vaš« Šahtar protiv slovenačkog šampiona Maribor (0:2). Interesantno-Slovenci su kolo pre sprečili čak drugi ukrajinsko-ruski duel, pošto su izbacili moskovski Lokomotiv! AN: Slažem se, biče to težak posao za Šahtar. Jesu slabo odigrali prvi meč, ali izgubili na rovaš dva autogola. Verujem u prolaz, biče teže za Kijevljane pošto je Spartak več u takmičarskoj formi. PN: Gospodine Novikov, hvala na pogovoru i sretno i što više pronađenih diamanata. AN: Hvala za gostovanje i pozdrav svim čitaocima!
    1 point

logo dark full small.png

×
×
  • Create New...

Important Information

Na sledećim linkovima se možete upoznati sa | Pravilima korišćenja - Terms of Use | | Politikom privatnosti - Privacy Policy |