Takticko nadmudrivanje - Sastavni deo modernog fudbala

Necinho™ · March 11, 2010

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

I deo

- Osnovne zamisli fudbalskih magova: 4-4-2 i njena fleksibilnost -

Formacija 4-4-2 je u svetu fudbala svima poznata kao osnovna, najjednostavnija i najpogodnija formacija. Ona kao takva ima dosta svojih varijanti i opcija koje se u njenom sistemu, međusbno razlikuju. Najjednostavnija i najrasprostranjenija od svih njenih varijanti je tzv. klasična, koja u odnosu na formacije, kao što su, 4-3-3 ili 4-5-1, ima dosta prednosti.

Svima je poznata postavka igrača na terenu u klasičnoj 4-4-2. Mnogi stručnjaci ovu formaciju više koriste samo na papiru. Ona se vrlo lako može prebacivati u ostale varijante 4-4-2, kao što su 4-4-2 u rombu (za poznavaoce FM - 4-4-2 Diamond) ili 4-4-2 predstavljena kao 4-2-2-2. Naravno, to se sve razlikuje od trenera do trenera, od sitnica koje oni zapravo traže.

http://studsup.files.wordpress.com/2009/08/10_4-4-2.png?w=340&h=254

Što se tiče odbrane, znamo da se nalaze četiri igrača. Dva štopera (tzv. centralni bekovi) i dva beka. U zavisnosti od ukusa i prethodnih iskustava, razni treneri praktikuju različite opcije dvojice štopera. Mnogo je onih koji vole da se tu nalaze jedan brži i okretniji uz jednog višeg i jačeg tipa štopera. Naravno, po mnogima, kao i po mom lajičkom mišljenju, ovo jeste najbolja opcija. Mada, ta dva igrača moraju biti i dobro ukomponovani. Neki, pak, vole da se pred njihovim golmanom nalazi pravi bedem: dva jaka i čvrsta igrača. Naravno da ova opcija, kao i svaka druga, mora imati manu i zato ne moramo baš da svuda tražimo dlaku u jajetu. Pustimo one koji znaju da praktikuju svoje „navike“. Štoperi moraju biti i psihički stabilni, da im je koncentracija na nivou konstantno (primer: Nemanja Vidić). Takvi igrači ne ulivaju sigurnost samo treneru, već golmanu ali i celom timu. Uz sve gore navedeno, tandemi na poziciji štopera bi se trebali rotirati i u zavisnosti od rivala. Protivnički timovi imaju različite tipove napadača, kao i drugačije stilove igre i možda bi ipak trebalo prilagoditi zadnju liniju (ne samo štopere) prema napadačkim navikama protivnika. U današnje vreme, postoji sve više univerzalnih centralnih bekova. Najbolji primeri su dvojica najboljih na toj poziciji: Džon Teri i Nemanja Vidić. To su igrači koji su jaki, veoma čvrsti u duelu, okretni, odlični u skoku, fizički i psihički sjajno pripremljeni i dr. Zbog toga i predstavljaju ono najbolje od najboljeg na svojoj poziciji.

http://www.premiershiptalk.com/wp-content/uploads/2008/12/nemanja-vidic.jpg

Kada je reč o bekovima, tu ima dosta variranja. Oni mogu biti ofanzivni, defanzivni ali i oba. U modernom fudbalu, bekovi igraju mnogo ofanzivnije nego nekada. Predstavljaju i igrače koji umeju jako puno vremena da provode pred golom protivnika. Više nema nekadašnjih bekova, kojih se retko ko i seća, koji su nekada retko kada čak i centar prelazili. Bili su opravdano zvani spoljni centarhalfovi. Klasičan bek u današnje vreme mora biti brz, prodoran, sa dobirm centaršutem, ali da i defanzivne zadatke obavlja jako dobro. Kako igraju dosta ofanzivno, stručnjaci vole da imaju rezervu, pa tako često jedan centralni vezni igrač, uglavnom onaj defanzivniji (o tome ćemo kasnije) pokriva prazno mesto koje je ostalo odlaskom beka u napad. Pri treniranju, sve više pažnje se posvećuje njihovim tehničkim sposobnostima jer se od njih očekuje da prodiru po bokovima iznova i iznova.

http://static.guim.co.uk/sys-images/Football/Pix/pictures/2009/5/23/1243095512517/Patrice-Evra-of-Mancheste-001.jpg

Prelazimo na vezni red. U veznoj liniji, nalaze se četiri igrača u liniji, ali tek ovde može biti mnogo opcija i raznih instrukcija. Centralni vezni igrači, predstavljaju sponu između zadnje linije i napada ekipe. Pojedini treneri u centru „veze“ često stavljaju „kreativca“ i „radilicu“ pa po tome takva 4-4-2 najviše podseća na 4-4-2 u rombu. Taj takozvani kreativac je uglavnom sjajan „na lopti“ i odlično razigrava bočne igrače i napadače. Tehnički je sjajno potkovan. Što se tiče naše radilice, on kvari igru protivnika, zaustavljanjihove napade, često sprečava i kontra-napade. Mnogi takav tip igrača i ne vole, jer kako kažu „kvari fudbalsku igru a ne igru protivnika“. Bočni igrači, često, igraju dosta ofanzivnije od centralnih veznih igrača. U dosta slučajeva, predstavljaju igrače vešte sa loptom, oko kojih nema puno polemike. Brzi, hitri, lucidni, koji umeju da prođu spolja ali i da uđu ka šesnaestercu rivala. Sjajni su u „jedan na jedan“ (uglavnom sa bekovima protivnika), a mnogi umeju i jednim potezom da reše pitanje pobednika. Mada, u zavisnosti od instrukcija za bekove koji igraju po njihovoj strani, neki se loše snalaze kada je „gužva“ oko njega.

http://images.sportinglife.com/07/04/330/GennaroGattusoACMilan_218557.jpg

Napadači su posebna priča. Njihov zadatak, je otprilike uvek isti. Često se uparuju brzi, hitri igrači sa sjajnim „njuhom“ za gol sa onim više defanzivnim napadačem koji često i asistira. Po tome, ovakvo uparivanje podseća na uparivanje bekova. Ipak, sve ovo zavisi od vizije trenera. Neki ipak, preferiraju brzonoge napadače. Naravno, i to može da zavisi od postavke zadnje linije protivnika. Ukoliko rival ima sporu odbranu (primer Milan), naš tim to može lako da iskoristi brzim napadima. Poželjno je, svakako, da napadači budu dobro uigrani i da se stalno potpomažu.

http://newsimg.bbc.co.uk/media/images/45231000/jpg/_45231295_torres_getty300.jpg

U ovom delu, pokušao sam da vam dočaram neke od standardnih postavki klasične 4-4-2. U narednom delu sledi: Cake i trikovi starih lisaca.

Kraj prvog dela.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

II deo

- Cake i trikovi starih lisaca -

Danas, fudbal se sve manje svodi na igru, a sve više na sitnice, kako na, tako i van terena. Zbog toga je i logično da fudbal sve više gubi na lepoti igre. Zato ćemo danas razraditi sve cake, trikove i ostale sitnice fudbalskih trenera.

Mnogi kada pomisle na fudbalske trikove, misle na driblinge. Pojedini i pomisle na „namazanost“ igrača, na bezobrazne trikove i provociranje. Naravno, da mi, ljubitelji fudbala to ne odobravamo, ali to ide njima na čast. Pa da počnemo.

Postoje treneri koji imaju svoje neke trikove kako da zbune protivnički tim, ali postoje oni koji imaju svoje „fazone“ van terena. Mnogi treneri vole da u svoj tim ubace faktor iznenađenja, bio to igrač ili neka uigrana akcija. Smatraju da to ume da pomrsi konce u redovima rivala, i ponekad se oslanjaju na to. Taj faktor iznenađenja može čak biti i teren, ako se sećate sezone 2004/05 i meča na Stamford Brudžu, Čelzi - Barselona.

Jedan od trikova velikog Sera Aleksa Fergusona, može biti i onaj od skorašnje utakmice sa Milanom (4:0). Naime, on je u prvih 11 uvrstio tri krilna igrača, Nanija, Parka, i Valensiju. Pritom da se sva trojica sjajno snalaze na obe strane, samim tim se mogu češće rotirati nego dva igrača, pa prema tome, ne dozvoljavaju privikavanje odbrane Milana na jedan stil.

Neki se, ipak, oslanjaju na trikove i improvizovanje pojedinaca. Na primer, igrači Barselone, ne moraju da se uvek oslanjaju na trikove Gvardiole, već svojom imaginacijom i lucidnošću, prave razliku između dva tima. Samim tim, u takvom timu, skoro uvek postoji neko rešenje.

http://www.sport.es/vivo/recursos/fotos/foto_316/foto_316303_CAS.jpg

Među trikove, eventualno da nazovemo to i faktorom iznenađenja, spadaju i nagle promene u stilu igre neke ekipe. Ipak, takve stvari teško da mogu manji timovi sebi da dozvole. Uglavnom se te promene dešavaju retko, i prave se zbog jednog meča. Nekada je to da bi se što teže protivnik prilagodio onome čemu se nisu nadali, nekada da se nadomesti nedostatak nekolicine važnih igrača.

Oh, da. Kako smo mogli da zaboravimo onaj stari fazon - „povređeni igrač“? Pretpostavljam da već znate o čemu se radi. S neba pa u rebra, klučni igrač vašeg sledećeg rivala u nekom vrlo važnom meču je odjedanput - povređen. Naravno, nikada se ni ne radi o ozbiljnoj povredi posle koje „neće biti u stanju da igra naredni meč“. I pogodili ste, taj igrač se pojavio u startnih 11. Taj stari fazon i dalje se redovno koristi kako bi se ometao protivnčki tim, i kako bi eventualno spremao nešto drugačije, s obzirom na „izostanak“ važnog igrača. Sve ređe to prolazi kod pravih timova i sve je gluplje koristiti ga.

http://www.taratur.com/files/sliki/taratur.com_Bekam_povreda.jpg

Ostali trikovi koji se ne koriste na terenu su uglavnom motivacija vaših igrača. Pobeda protiv nekog jakog rivala, u bitnom meču i dobijate dva poklon dana pauze. Možda neko putovanjce krajem sezone, duža pauza, lepi bonusi. Da vidite kako onda umeju da igraju. Ponekada, kontraverzni treneri umeju, da ne zazvučim grubo, malo popljuju po protivnickom timu, da ih malo izbace iz ritma. Nama se to naravno ne sviđa i ne bi se trebalo služiti takvim stvarima.

Postoji, naravno, još mnogo trikova i caka kojima se služe razni treneri, ali ja još uvek nisam dovoljno stručan i kompetentan da bih znao koji su sve to. Možda sam poneki i zaboravio, ali ne zamerite.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

III Deo

- Taktička postavka i pogodne finese -

Kako se fudbal u današnje vreme sve više svodi na taktiku koja je detaljno pripremljena do najsitnijih tančina, potrudio sam se da vam što je moguće bolje i detaljnije prikažem taktičke postavke za različite tipove ekipa.

Postoji više tipova ekipa i normalno je da svaki tim ima neki svoj stil i neku svoju postavku, u zavisnosti od kadra kojim trener tog tima raspolaže. Neki od tipova timova o kojim vam pišem su jaki timovi sa raznovrsnim igračima, timovi koje se bore za opstanak i reprezentacija Srbije.

Što se tiče jakih ekipa, skoro da ne postoji jaki timovi a da ne igraju sa 4 igrača u zadnjoj liniji. Uvek ih je 4, i retko koji tim igra skroz uz „svog“ igrača. Uglavnom su iza i ne toliko primaknuti protivničkom igraču. Igraju zonsku postavku i skoro stalno su odmaknuti od veznog reda. Time dobijaju na širini i prostoru igrači aredine terena. Ipak, to nije uvek tako, u zavisnosti od trenera.

U takvim timovima, bekovi imaju veću slobodu odlaska ka golu rivala. Igraju sa dosta trčanja i veoma pomažu veznom redu svojim otvaranjima po bokovima. Kada već pričamo o bekovima, kod njih takođe postoje finese i sitnica koje valja forsirati, ali i uvežbavati. Evo, na primer, aut. Kada je žurba, kada se juri povoljan rezultat, uvek se on izvodi jako brzo, a i igrači se brže otvaraju i više kreću. Pak, dok se rezultat čuva, igrač nikuda ne žuri, lopta mu ispada od ruku, briše je o dres jer je „prljava i klizava“ i nešto stalno razmišlja. Samim tim, dobija na vremenu a i pomalo iritira protivnike. U fazi napada, poželjno je imati nekoga ko jako i daleko izvodi aut, ali i da je sve to lepo uvežbano (primer: Srbija - Švedska, 2. minut, prvi gol). Vidite koliko toga oko „običnog“ izvođenja auta.

http://images.mirror.co.uk/upl/m4/mar2009/5/9/image-5-for-manchester-united-2-0-inter-milan-gallery-941410289.jpg

Vezni red je druga priča. Tu u pojedinim ekipama ima 3, nekad 4 a nekada i 5 igrača. To opet, zavisi od kadra tima. Jaki i bogati klubovi uglavnom imaju igrače gde mogu menjati sve tri opcije, u zavisnosti od potrebe. Kada pričamo uopšteno, u veznim redovima uvek ima puno trčanja, kretanja bez lopte, otvaranja saigračima. I to valja jer vaš igrač sa loptom uvek ima više rešenja kome da doda loptu, koga i kako da uposli. U poslednjih nekoliko godina, u sredini terena, tokom meča ima sve više rotacija, izmeštanja igrača na terenu i taktički gledano, to se može isplatiti. Naravno, ukoliko je to uvežbavano na treninzima i nije novitet u igri vašeg tima, ili nepoznanica za igrače. Neke ekipe preferiraju dosta kratkih paseva na malom prostoru i te ekipe uvek igraju sporo i duže grade napad (Arsenal, Barselona). Drugi timovi igraju duže i znatno brže paseve, brže osvajaju teren i ne gube vreme.

Za napadače, pravila, jednostavno, ne postoje. Više to zavisi od stvari koje trener traži, a ne postavke ekipe na terenu. U nekim situacijama, oni su potpuno odsečeni od veznog reda i njihovo je samo da čekaju pravu loptu, dok nekada moraju više da prilaze „vezi“.

Time sa prvog dela naše današnje teme, prelazimo na naredni odeljak.

Stigli smo do dela o slabijim timovima, koji se uglavnom bore za opstanak u svojim ligama. Takvi timovi idu na 3 boda protiv klubova koji se nalaze u sličnoj, ili čak istoj, situaciji. Zato te ekipe igraju defanzivno i odbrana njihovog gola im je, apsolutno, na prvom mestu. Njihova filozofija je: „da je bolje braniti se i izboriti 0:0, nego igrati otvoreno i lepo za oko i olako primati golove“.

U odbrani, broj igrača varira od tima do tima. U najviše slučajeva, tu se nalaze 4 igrača, ali nekada su i trojica ili petorica. Ukoliko u zadnjoj liniji stoje trojica, ekipa u 99% slučajeva igra formaciju 3-5-2, a kada su petorica, u pitanju je 5-4-1. Mada, kada su tu četvorica, igraju 4-5-1, a nečesto 4-4-2. Čak i kada igraju u sistemu 4-4-2, to je većinu puta sa dvojicom zadnjih veznih i jednim defanzivnijim napadačem, pa u tom slučaju dobijamo nešto slično formaciji 4-5-1.

Da počnemo sa 4-5-1. Štoperi igraju striktno uz igrača, „ne mrdaju“, od njega. Nekada igraju zonsku postavku, a nekada markiraju odeređenog igrača koji je izuzetno opasan. Bekovi su defanzivni i uglavnom stoje u visini zadnjeg veznog. U takvim klubovima, igraju bekovi kojima je jača strana defanziva. Odbrana je, uglavnom, blizu veznog reda (kada ne napadaju) i time prave gužvu na terenu i onemogućavaju ostvarenje planova protivnika. U toj gužvi, ne postoji potreba za nekim većim trčanjem i sve se manje-više svodi na „šetkanje“ uz igrača protivničke ekipe.

U veznom redu, postavka na terenu opet zavisi od kadra ekipe i želja trenera. Neki timovi igraju u „vezi“ sa DM-MR-ML-MC-AMC. Neki igraju sa DM-DM-ML-MR-AMC ali postoje ekipe koje npr. praktikuju DM-MR-ML-MC-MC pa se tom postavkom ta formacija može nazvati i 4-1-4-1. Opet ponavljam, sve zavisi od igrača kojim raspolažete i od toga kako vi smatrate da će se tim uklopiti. U svakom slučaju, vezni red ne igra neku ključnu ulogu. U fazi odbrane, trude se da dobro pokrivaju igrače, da što brže seku te napada, brzo izvode kontra-napade. Zbog toga, takve ekipe ni ne igraju lep fudbal.

Napadači su u takvim situacijama, u većini slučajeva, odsečeni. Čekaju duge lopte, pokušavaju da što duže drže loptu u nogama, dok se saigrači ne priključe. Znači, sve se svodi na čuvanje lopte, eventualni prodor (uglavnom posle kvalitetnog kontra-napada) i slično. U takvim duelima nema lepote, čuva se rezultat, nema lepih i atraktivnih poteza i mečevi su obično jako dosadni.

Kada govorimo o 3-5-2, postoje sličnosti. Odbrana funkcioniše drugačije u odnosu na 4-5-1. Igraju tri štopera, bez bekova. U pojedinim klubovima koji igraju 3-5-2, imaju dva ofanzivna beka (FM: wing back) koji više pripadaju veznom redu. Ipak, u fazi defanzive, sa dvojicom ofanzivnih bekova, formacija se iz 3-5-2, na neki način, menja u 5-3-2. Zbog toga 3-5-2 nije potpuno 3-5-2.

http://www.soccer-training-guide.com/images/3-5-2.jpg

U formaciji 3-5-2, zadnja i srednja linija se međusobno dosta potpomažu. Njihova postavka (veznog reda) je najviše puta u istoj liniji. Igraju organizovano, retko ko nekada napusti svoje mesto i mnogi to vole. Tačno se zna „ko kosi, a ko vodu nosi“. Što se tiče pas igre, ne možemo pričati uopšteno. Pravila nema, niti ih može biti. Ipak, u većini slučajeva, sve ide jako brzo između dva šesnaesterca.

Dvojica najbližih protivničkom golmanu igraju, da ne zazvučim glupo, po instrukcijama trenera. Kada to kažem, mislim na to da nema određenih pravila i da postoje razne opcije. Ne bih previše da „tupim“ o napadačima jer više ne ostaje puno toga da se kaže.

Da pređemo na 5-4-1. Kao što već znamo, ovo je jako defanzivna formacija. Retke su ekipe koje igraju u toj formaciji. Odbrana igra sa liberom (SW) i ostalo standardnom „četvorkom“. Libero, uslovno rečeno, nikada ne čuva igrača. On stoji iza dva štopera i , narodski rečeno, raščišćava sve i ispravlja greške ostatka odbrane. Čuvanje igrača je u većini slučajeva striktno (FM: man marking).

U „vezi“ se u sistemu 5-4-1, najčešće igra jako, čvrsto, i bez mnogo pametovanja. OD njih se traži da što duže kontrolišu loptu jer se čak pet igrača nalazi iza njihovih leđa. Zbog toga, jedini napadač ima jako težak zadatak. Često je usamljen, bez podrške. Mada, i to zavisi od organizovanosti bočnih veznih igrača. Koncentracija kod napadača, uvek mora da bude na visokom nivou jer mora da iskoristi nepažnju odbrane rivala, jer dobro zna da neće često dobijati takve prilike.

Prelazimo na treći deo i poslednji deo - reprezentacija Srbije.

U odbrani, u većini mečeva, igramo sa Banetom Ivanovićem na desnom, odnosno Kolarovim na levom beku. Tandem štoper čine Nemanja Vidići i Aleksandar Luković ili Neven Subotić. Samom postavkom zadnje četvorice, primetno je da ekipa Radomira Antića igra čvrstu odbranu koja je sjajna sa loptom u posedu i koja može da zaustavi svaki napadački tandem. Bez zonske postavke se nikada ne igra u odbrani Srbije. Organizacija i uigranost je na vrlo visokom nivou. Imamo kvalitetne bekove koji su podjednako dobri u obe faze igre. Zadnja linija je dobro uigrana sa veznim redom. Uvek neko iz sredine terena prilazi zadnjoj liniji „po loptu“. Tako predstavljaju sponu između defanzivnog i ofanzivnijeg dela ekipe.

http://comm-beta.sport1.de/userfiles/F/s/i/G/v/za1YIHEkJa0zrADNFztvr0_4.jpg

Na sredini su kapiten Stanković i Milijaš, dok po bokovima probijaju vihorni Krasić (po desnoj) i Lane Jovanović (po levoj strani). Tu uvek ima dosta trčanja, svi se otvaraju i traže loptu. Zanimljivo je i prenošenje lopte. Baš tim otvaranjima, tim uspeva da sa lakoćom iznese loptu preko centra. Takođe, i prenošenje lopte sa jedne strane na drugu ide jako brzo i dosta puta u samo dva do tri pasa. Primetno je da je sve utrenirano temeljno i kako valja, što opet može samo da koristi timu. Srpski nacionalni tim, što se pas igre tiče, igra promenljivo. U pojedinim momentima se igra kratko i lagano, a potom menja ritam i sa samo 3-4 pasa jako brza stvara dobra prilika.

U špicu napada - Marko Pantelić, koji je dosta brz i dobar sa loptom, i Nikola Žigić, izuzetan skakač koji se u poslednje vreme sve bolje snalazi „na travi“. Nijedan od njih nikada nije usamljen, dosta se priključuju sredini terena kada zatreba a umeju i da proigraju saigrača ako se prilika ukaže.

Prekidi su jako bitna stavka u selekciji „Orlova“. Asovi poput Žigića, Ivanovića, Vidića i Subotića su izvanredni u skoku. Retko ko se može pohvaliti takvim skakačima kao Srbija. Pozicioniranje kod kornera je otprilike uvek isto. Žigić stoji na drugoj stativi kada je na terenu Subotić, a kada igrač Dortmunda nije na terenu, Nikola stoji na prvoj stativi (Srbija - Rumunija, 1:0). Kada Subotić igra, stoji na prvoj stativi (Farska Ostrva - Srbija 0:2). Vidić i Ivanović stoje uvek oko penala.

http://www.cbc.ca/gfx/images/sports/photos/2009/11/18/vidic-nemanja-xl090531getty.jpg

Što se tiče auta, dosta je uigran i to se da primetiti. Primer je prvi gol u drugom minutu meča Srbija - Švedska na stadionu Partizana. Aut na oko 35 metara od gola sa desne strane, jako bacanje beka Čelsija i lopta dolazi do Žigića koji glavom, preko igrača i golmana Švedske, smešta loptu u gol. To je školski primer, kako iz „nebitnog“ auta može da ase zapreti, pa čak i postigne pogodak. Prema tome, timski duh, organizovanost i prekidi su najveća snaga reprezentacije Srbije.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

IV deo

- Jose Mourinho -

Na skener moje malenkosti, stigao je, po mnogima, najveći fudbalski trener današnjice - Jose Mourinho (srp. Žoze Murinjo).

Opšte je poznato ko je Murinjo. Jasno nam je svima da je on jedan od najboljih u svom poslu i da je definitivno najbolji trener koji nikada nije bio igrač. Znamo i da je on taktički mag (i zato je on i na redu) i sjajan motivator.

U svojoj trenerskoj karijeri je osvojio Kup UEFA, Ligu Šampiona, državni šampionat Portugal (Porto), FA Kup, Liga Kup, Komjuniti Šild i dva naslova prvaka Engleske (Čelzi) i dva šampionata Italije, kup Italije i Ligu Šampiona (Inter). Trenutno je trener Reala iz Madrida i želi da sa njim ostvari ono što je sa prethodnim klubovima.

http://1.bp.blogspot.com/_3BaJMgGKAmE/RvKLRtU-QoI/AAAAAAAABkU/-FnkmgEsJ7Q/s320/jose+mourinho.jpg

Polako prelazimo na ono najvažnije - skeniranje njegove igre, zamisli, detalja i motivacije. Krenimo redom.

Ekipa koju vodi Murinjo igra defanzivno, na brze kontra-napade kontrolišući stanje na terenu. Posed lopte je uvek nizak. Svih jedanaest igrača se sjajno kreće bez lopte, na svaki protivnički pas se igrači se pomeraju i postavljaju pravilno. Ekipa kontroliše igru, čak i kada je lopta dugo u posedu protivnika. Pas igra je uglavnom kratka ali u momentima tranzicije lopte, pasevi su dosta duži, a retko su to visoke lopte. Igrači su veoma disciplinovani, znaju šta tačno treba da rade.

http://i2.cdn.turner.com/si/2009/writers/luis_bueno/04/09/mourinho.qa/jose-mourinho.jpg

Kada protivnički tim napada, vrlo je jasno šta tim radi. Razmaci između linija (odbrambene, vezne i napadačke) su jako male. Često i po samo dvadesetak metara. Time protivnik ne može da prođe nikuda, ostaju bez ideja a uz sve to sjajno postavljeni igrači se sjajno kreću po terenu i prate svakog igrača. Najbolji primer ovoga je dvomeč polufinala Lige Šampiona 2009/2010, Inter - Barselona. Tu se jasno vidi da je Murinjo zadao velike muke Gvardioli, prostudiravši igru katalonskog kluba do tančina. Oni nisu imali slobodu, nisu mogli da kombinuju i nametnu svoju prepoznatljivu igru, a retko kada i priđu golu Žulia Cezara.

Njegova priprema za mečeve nije samo na fudbalskom planu već i na van fudbalskom planu. On tako, sjajno motiviše igrače, budi u njima ono što je timu potrebno, tu veliku želju, podiže adrenalin i sa time su upoznati samo oni koji su radili sa njim. Ove stavke su svima u trenerskom poslu poznate i svi (i oni van trenerskog posla) znaju šta on čini, ali glavna poenta je kako on to čini i verovatno je to ono što ga čini da on bude „Special One“.

Njegova smirenost na terenu dodatno uliva samopouzdanje igračima kao i sigurnost u to da trener postupa ispravno. Njega nikada nećete videti kako „cupka“ kraj aut linije, kako gubi vreme svojim gestikulacijama, već isključivo ispravljanjem grešaka koje vidi i zapisivanjem (po čemu je opšte poznat) u svoju sveščicu pa tako svaki detalj ostaje ubeležen i nikada zaboravljen.

http://news.xinhuanet.com/english/2007-09/20/xin_04209042009510932937446.jpg

On gaji fudbal koji mnogi nazivaju „samoubilačkim“ jer ubija lepotu igre i to je definitivno tačno, ali tim fudbalom, Murinjo ubira plodove već punih 8 godina. Takav fudbal deluje jednostavno, ali to nimalo nije. Deluje kao da je stvarno lako postaviti desetoricu ispred golmana koji će pokrivati svaki delić svoje polovine i onda u tri-četiri poteza u kontra-napadima rešiti ceo meč. Jasno je da je za to potrebno mnogo treninga, koncentracija na nivou i vrhunski stručnjak kakav je Žoze Murinjo.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

V deo

- Odbrana -

Odbrambena linija diktira startnu poziciju vaše odbrane. Neki timovi će igrati sa visokim linijama tražeći dobru vezu između odbrane i napada. Drugi će igrati sa duboko postavljenom odbranom glumeći zid ispred gola i davajući što manje prostora protivničkim napadačima iza sebe. Sada ćemo objasniti koje su prednosti i mane igrajući sa visokom i dubokom odbranom.

Postavljanje odbrambene linije može biti vrlo važno u postavljanju vaše taktike, možda ćete želeti da vašu odbranu napravite teško prolaznom i „parkirate autobus“ ispred gola ili ako pak želite da ponovo osvojite loptu, igrajte agresivno i brzo u odbrani kako biste što pre preneli loptu u fazu napada.

Igranje sa dubokom linijom može biti korisno kada želite da stojite čvrsto pred velikim, jakim napadačkim ekipama. Ostavljanje svojih odbrambenih igrača da „sede“ pred golom sa malo prostora iza njih za protivničke napadače ostavlja i svoj rizik, prolaskom protivnika, stvara se odlična prilika za protivnika pa zbog toga vaša duboka odbrana mora biti uigrana. Korisno protiv brzih napadača je da se odbrambeni igrači vašeg tima moraju brzo postaviti kako treba i, ako je to potrebno, „ući“ u napadača, umesto da ga vaš igrač „čeka“ i potom bude u zaostatku kada mu protivnik pobegne u stranu.

Dobro organizovana duboka linija, koja je teška za probijanje, može biti korisna ako želite da neutrališete i frustrirate protivnika. Držanje lopte u posedu možda i neće biti najbolja taktička opcija za vaš tim. U odbrani, mnogo važniji faktor, pri igranju sa dubokom odbranom, jeste pozicioniranje vaših pulena a ne napadanje i želja za posedom lopte i bez prave prilike za vaš tim.

Prednosti duboke linije odbrane je najbolje demonstrirano u Interovom porazu (1:0) u revanš meču polufinala Lige Šampiona. Iako je poražen, Murinjo je stigao do konačnog cilja, u tom slučaju finala, frustrirajući i ostavljajući bez rešenja „vanzemaljce“ iz Katalonije. Duboko postavljena odbrana nije ostavljala prostora Mesiju i kompaniji da eventualno utrče ili proture loptu, dok su Lusio i Samjuel čvrstinom u skoku neutralisali ionako slabu skok igru Barselone.

Duboka odbrana takođe može biti korisna pri kreiranju praznog prostora vaš tim. Kada je odbrana duboka, napred ostaje dosta prostora za vezni red i napadače, ili samo napadače u zavisnosti kako i sa koliko igrača se branite. Takođe možete ostaviti dosta prostora prevlačenjem napadača bliže golu protivnika time privučivši eventualno i dva igrača protivničke ekipe ostavljajući veznom redu ili bočnim igračima dosta prostora za kreiranje napada ili kontra-napada, u zavisnosti od situacije.

Igranje sa dubokom odbranom takođe može dovesti do pritiska na vašu zadnju liniju i ako nemate dobro pokriven prostor između veznog i zadnjeg reda, taj pritisak može biti stvarno opasan. Da biste igrali sa dubokom postavkom odbrane, morate imati strogo disciplinovanu odbranu koja može da odoli raznolikim napadima protivnika tokom celog meča.

Ukoliko želite da se protivniku ostavi što manje prostora, visoke linije odbrane mogu da sažmu prostor na sredini terena kao i uz dobro uvežbane ofsajd zamke „otera“ protivničke napadače što dalje od gola.

To je istaknuto u igri Barselone ove i prethodnih par godina, ali ukorenjeno u igri Total Fudbala holandske škole tokom 70-ih. Igrajući visoko u polju, podrazumevalo je da kada Holandija nije imala loptu u posedu, protivnici su bili stisnuti na malom prostoru što je pomagalo i olakšavalo posao i lakše preuzimanje lopte „lalama“. Time su štedeli vreme a ofsajd zamkama onemogućavali protivnika da se malo više približe golu i probaju da ga ugroze.

Dobro pozicioniranje i inteligencija su ključni atributi za izlazak igrača napred pri postavljanju ofsajd zamki, ali ukoliko je protivnik sposoban (a odbrana bar malo neskoncentrisana) on će možda i uspeti da pobegne vašoj odbrani i to je rizik koji nosi igranje ofsajd zamki.

Igranje sa visokom odbranom može pomoći da se odbrana priključi organizovanju napada, ili ako pak vezni ili napadački igrači izgube loptu, da je brzo vrate u vaš posed. Ali bitno je imati jake i brze odbrambene igrače koji će pokriti bilo šta što bi možda moglo da ugrozi vašeg golmana. Mada, i sa dobrim „sweeper-keeper“-om to se može neutralisati.

Mnogi menadžeri će govoriti o građenju njihove taktike pre svega na odbrani i zadnjoj liniji, i da će dobra odbrana biti osnov za eventualni uspeh.

Duboko postavljena obrana

http://visual.merriam-webster.com/images/sports-games/ball-sports/soccer/player-positions.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/780px-Long-through.PNG/250px-780px-Long-through.PNG

P.S. Izvinite na suvom tekstu, nisam nasao neke pogodne slike.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

VI deo

- Kako sačuvati vođstvo -

Odlučio sam se da u novom nastavku bude nešto što mnoge muči, što svi žele da reše, što mnoge nervira i što mnogi ne znaju kako da reše i zbog toga sam se odlučio (i potrudio) da odradim jedan tekst koji će mnogima biti koristan i zanimljiv.

Mnogi korisnici serijala Football Manager su ubeđeni u „teorije zavere“ i spremni da se zakunu da je cilj ove igrice i SI-ja da vas jednostavno zaustavi u vašim namerama da ostvarite rezultate u imaginarnom svetu fudbala i, još jednostavnje, iznervira. Glavne primedbe na koje se nailazi su kako mnogo golova „pada“ u poslednjim momentima igre. Evo nekoliko jednostavnih promena koje biste trebali uvrstiti kada igrate mečeve „na nož“, kada se tresete od nervoze i grickate nokte.

Ne razumete zašto gubite u poslednjim minutima?

Dobra ideja za rešavanje ovog problema je da jednostavno uđete u analizu utakmice u kojoj ste primali golove i vidite gde ste ih primali. Videćete da li golove primate sa krila, iz sredine terena preko razornih udaraca ili pak preko skok. Videvši gde i kako primate golove, skoncentrišite se na poboljšanje tog dela igre i to će vam znatno pomoći u igri tokom celog meča, a ne samo poslednjih desetak minuta.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2009/10/01/1024681/partizan-cuka-2.jpg

Kao što to svaki dobar tim radi, poslednjih deset minuta se sastoji od „direktnog“ fudbala, pokušavajući da što veći akcenat stavite na pritisak na protivnika, umeren a ne preteran, i pravljenje grešaka protivnika. Bacanje lopte na sve strane u cilju da se (konačno) dočeka pobednik duela, uglavnom je loša ideja. Kada gubite i jurite rezultat, eventualno preokret, prebacite sve instrukcije do maksimuma, od filozofije pa nadalje. To će vam pomoći da stignete do jednog ili čak tri boda, a ukoliko ipak izgubite, ne očajavajte, bolje je i tri gola pa da pokušate nego jedan a da ne odstupate od svoje igre. To je nešto što takođe radi kompjuter kada gubi i vaš tim, kao i vi, mora biti spreman da se suoči sa time.

Kako se borite sa pritiskom?

Protivnik će kroz meč konstantno menjati strategiju, reagujući na promene stvorene izmenama i promenama na pozicijama smanjiti šansu da novi igrač na terenu pobegne vašoj odbrani i postigne pogodak. Protivničke instrukcije mogu da pomognu u smanjenju „snadbevanja“ napadača ili praviti ih teškim za njih. Protivnik će možda preći u 4-2-4 i u tom slučaju koristite mogućnosti koje su vam „dodatni“ (polu-špicevi, krila) napadači stavili na raspolaganje. Sposobnost da se prilagodite vam može dosta pomoći u stvaranju uspeha na duže staze, a ne samo na jednom meču.

http://www.danas.rs/upload/images/news/2009/5/4/2106f_ocp_w222_h443.jpg

Filozofija

Igrajući sa defanzivnijim stilom i povučenijom postavkom, može popuniti sve rupe u vašoj odbrani ali ćete morati da se suprotstavljate većim brojem napada protivnika. Ovo će vam pomoći da održite vše igrače fokusiranim da „dovrše“ utakmicu, ali ukoliko ovo budete koristili na veći deo utakmice, to može izazvati preveliki pritisak na vašu odbranu i često pravljenje glupih grešaka. Filozofije kao što su control, defensive i counter pomoći će vašoj odbrani da zadrži svoj „oblik“ i pokušavaće da se pridruže u fazi napada i „žrtvuju“ se odbrane.

Touchline instructions

http://img02.picoodle.com/img/img02/7/3/6/f_donim_93b8d3e.jpg

Na terenu ćete često videti igrače koji se kreću ka korner zastavicama sa loptom, bez pravih prodora u poslednjim minutima. To je zato što ekipe čuvaju rezultat i sa loptom u svom posedu, protivnik ne može doći do njihovog gola. Očuvanje lopte (retain possession) u posedu je u tim trenucima jako bitno. Takođe, možete izabrati i igranje loptom „do noge“ (pass to feet). Ovo je jako pogodno kada su dobri uslovi, ali kada je teren blatnjav i „težak“ lopta neće putovati kao što to čini inače, a umesto vođenja lopte, možete videti padanja, osnovne greške. Možete koristiti i instrukciju hassle opponents kako biste pokušali da smanjite posed lopte protivnika i time izbegnete situacije opasne po vaš gol.

Nadam se da sam vam pomogao, svima vama koji primate isuviše golova u zadnjim minutima. Takvi golovi će se uvek dešavati, to je fudbalska činjenica da sa malo sreće možete oći do velikih bodova i golova u poslednjim sekundama, ali ćete ovim sigurno smanjiti broj takvih golova.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

VII deo

- Štoperi: Stub odbrane -

Ne možete izgubiti ukoliko ne primate golove. Takođe, možete reći da ne možete ni da pobedite ukoliko ih ne postižete, ali jedan bod može da napravi veliku razliku u odnosu na dobijanje tri boda vašeg protivnika. Koji elementi vaše ekipe i taktike prave dobru odbranu? Prave je pre svega, dobri štoperi.

Pre svega to su tackling, strength kao i heading ako želite da i u vazduhu bude broj 1.Ali bez inteligencije, svi ovi atributi postaju beskorisni i neupotrebljivi. Inteligencija i dobar mozak čine vašeg igrača sigurnim u ono što radi i da čini dobre poteze, da se dobro kreće i postavlja na terenu ali i da se dobro postave kada neko drugi pogreši i uspešno to pokriju.

Concentration, anticipation i decisions su bitne stavke kod ovih igrača jer je logično da vi ne želite da dozvolite protivničkim napadačima da imaju puno prostora, da se neometano kreću po svim delovima terena. Ali, igrači sa visokom inteligencijom će se postaviti efektno, retko kada će praviti bespotrebne prekršaje i praviti rupe u odbrani. Mnogi tvrde da je tackling mnogo bitnija stavka za zadnje vezne nego štopere, ali to je stvar ukusa i navike, tako da to ostavljamo vama.

http://i.telegraph.co.uk/telegraph/multimedia/archive/01410/gerard-pique_1410461c.jpg

Dobre taktike su građene na balansu. Vrlo retko ćete naći dva štopera koji su potpuno isti ili podjednaki u svim delovima igre i zato je dobro kada želite da ukomponujete dvojicu različitih štopera. Time će jedan drugog popunjavati (ako je jedan spor, drugi je brz, ako je jedan nizak, drugi je visok i to će nadoknaditi). Tako će vaš par štopera moći da se nosi sa svima ravnopravno.

U reprezentaciji Engleske, na primer, igraju Džon Teri i Rio Ferdinand. Teri je odličan u skoku, komanduje njegovim „područjem“ i donosi brze i korektne odluke. Ali on nije dosta brz. Rio je atletski građen i brz i u stanju da igra mnogo bolje na distribuiranju lopte. Obojica se dopunjuju. Prikrivaju mane jedan drugome i iskazuju njihove vrline u igri. Time, oni se kao tako različiti mogu suprotstaviti različitim stilovima igre.

Stopper/Cover v Defend/Defend

Sposobnosti vaših odbrambenih igrača će diktirati zadatke sa kojima su oni spremni da se nose. Engleska postavka sa Stopper-om i Cover-om, iskazuje talente Terija i Ferdinanda. Teri će se “boriti” sa napadačima, izbacivati loptu napred i ići u snažne duele ne dopuštavši nikome da prođe pored njega. Rio će, nekako, biti više mobilan, koristiće njegovu brzinu da dođe do lopte.

Ova kombinacija (Stopper/Cover) može biti jako korisna ako igrate sa ekipama koje su jače, kao na primer kada sa Villarealom igrate protiv Barcelone ili Real Madrida. Definitivno je da će Stopper igrati dosta dublje u ovakvim parovima.

http://static.guim.co.uk/sys-images/Football/Pix/pictures/2008/06/03/FerdinandTerry1.jpg

Postavka sa defend/defend štoperima je mnogo jednostavnija. Ako imate dvojicu odbrambenih igrača koji prave dobre odluke u važnim trenucima i ako im je team work visok, oni će svoj posao odraditi dobro, od biranja momenta kada da izađu ispred napadača protivnika, kada da ga pokriju, kada da uklizaju i drugo. Kada vaši igrači ne poseduju tehničke osobine da izvršavaju specifične zadatke, mnogo će bolje igrati kada je fudbal “jednostavan”.

Vreme je da izaberete kakvog ćete igrača da odaberete.

http://i.telegraph.co.uk/telegraph/multimedia/archive/01381/nemanja_vidic_1381575c.jpg

Central defender je više “tradicionalan” igrač u odnosu na moderan fudbal. Pokušavaće da zaustavi napadače i oduzme mu loptu što je pre moguće, ali će i davati sve od sebe da sačuva loptu u posedu svog tima. Takođe, on možda i ne mora da bude preterano dobar u nekom posebnom elementu igre (gledajući ocene).

Ball-playing defender je sličan Ferdinandovom tipu igrača koji će više želeti da se napad započne iz odbrane. Ponovo, ovo ukazuje na značaj donošenja odluka i pribranosti jer igrač mora znati kada da iznese loptu, kada da je se oslobodi i da ne sme dozvoliti sebi da je izgubi, tj. prepusti protivniku.

Limited defender radi jedan posao. Osvaja loptu i ne dozvoljava da mu se dogodi neka glupost (da je bespotrebno izgubi...) i iskoristiće snagu da zadrži loptu. Mora biti visok, snažan i imati osećaj za postavljanje na terenu da bi bio dobar kao limited defender.

Nadam se da sam vam dosta olakšao odabir vaših štopera, da ste nešto naučili, kao što ja (nadam se) jesam i da sada znate koje štopere da odaberete u vašem timu.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

VIII deo

- Mentalni sklop: Bitna stavka modernog fudbala -

Sve češće slušamo kako je jako bitno biti psihički jak, kako se ne sme biti slab u glavi i da je to često i presudna stvar. U modernom fudbalu to jeste jako bitno i poprima sve veću važnost jer najbolji igrači, u najjačim ligama imaju po 40-ak utakmica najmanje, a one u Evropi i preko 60 što je stvarno jako puno.

Eto na primer, u Engleskoj, Premijer liga ima 38 mečeva, oko 5 mečeva u FA kupu, Carling Cup manje-više isto tako, ako na to dodamo Evropu sa najmanje 6 utakmica, dobijamo skoro 55 mečeva, što je jako puno. Igračima je potreban odmor i kraće sezone, pogotovo kada se igraju kontinentalna ili svetska prvenstva.

Zbog svega toga, igrač mora biti mentalno jak i stabilan. Postoje igrači sa jakim karakterom, koji su mentalno nestabilni i slično. Kako je fudbal timska igra, svih 11 na terenu moraju da igraju kako bi se ostvario rezultat. Tako i svi igrači moraju biti psihički jaki, jer jedan nestabilan igrač može da dovede ceo tim do lošeg rezultata posle eventualnog kiksa.

http://www.rankopedia.com/CandidatePix/51692.gif

Mislim da i trener može imati dosta uticaja na mentalno stanje (samopouzdanje, samouverenost i dr.) nekog fudbalera, kako sa pozitivne, tako i sa negativne strane. Jer, postoje igrači koji nemaju dovoljno samopuzdanja, koji ne veruju u sebi ili tim u kom igraju. Ali trener treba da zna kako da to kanališe i probudi u igraču ono što mu je potrebno, ali i što je potrebno celoj ekipi.

Kada igrač nije samouveren i kada nema samopuzdanja, to se jasno vidi. Vidi se po njegovim pokretima na terenu, po igri, po tome što je neko bio dobar šuter a onda nema „herca“ da šutne iz „svoje“ pozicije. Opet, taj igrač se lošije kreće, nema volju, želju i htenje, izgleda smušeno i to kvari sliku o igraču a nekada i o timu. To nekome izgleda kao da trener nema autoriteta da ga disciplinuje, da mu mnogo dopušta iako to nije uvek slučaj. Zbog toga je potrebno da taj trener (ne mora uvek trener, ali kako pričamo o Taktičkom nadmudrivanju, trener je glavni primer) zna da ga podigne, da ga digne „iz mrtvih“, da mu ukaže na greške i ozbiljno porazgovara sa njim. Jer ne čini trenera dobrim samo to kakvu je taktiku sastavio i kako je uklopio sve igrače u celinu, već i ono van terena. Bitno je da on ume da podigne ekipu posle teškog ili nenadanog poraza. To dokazuje koliko je trener veliki.

http://snv.hr/images/pages/big-921.jpg

Konkretan primer imamo u finalnom meču čuvenog finala Lige Šampiona iz 2005. godine. Meč između Milana i Liverpula je bio na pragu najdosadnijeg i najnezanimljivijeg finala posle prvih 45 minuta. Tri gola, loša igra Engleza, narodski rečeno - bili su „uništeni“. Ali! Ostaje velika tajna šta je u tih petnaestak minuta rekao Benitez, šta je on to uradio da se njegov tim digne iz mrtvih, da se u tako velikom meču, u kome je toliki ulog, oni vrate od 0:3 i posle penala se i okite titulom. To dokazuje koliko je ta generacija Liverpula bila velika i koliko je velik u stvari Rafa Benitez. Opet, bilo je tu i grešaka italijanskog kluba jer su se znatno opustili posle prvog dela igre, jer su mislili da je gotovo. Igrali su po onoj našoj krilatici „lako ćemo“ pa im se, kao i nama, obilo o glavu.

Treneri moraju, na neki način (ne bukvalno), biti i psiholozi. Da mogu da procene kako je igraču, šta ga muči i u čemu je problem. Da znaju kako da reše taj problem i kako da probude u njemu „zver“ kako bi taj igrač počeo da igra onako kako zna, da igra srcem i da „gazi“ sve na terenu.

http://static.guim.co.uk/sys-images/Football/Pix/pictures/2010/2/23/1266959765014/Jose-Mourinho-001.jpg

To je poenta ove priče, jer uvek će biti neko drugačiji od drugih. Uvek će biti neko ko će na neki način kočiti ostale, i trener mora da vidi o čemu se radi i da proba rešiti problem. To je možda samo jedan igrač, ali to puno znači njemu, kao i drugima jer će i taj igrač podići druge još više u vis i imaće poverenja u trenera. A kada ekipa ima poverenja u trenera, onda nema trzavica u ekipi, oseti se na terenu da igrači sve sprovode u delo i da im samopuzdanje biva veće. I to nas opet vraća na početak zašto je mentalna snaga pojedinca i tima jako bitno u modernom fudbalu.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

IX deo

- Italija: Dom za magove taktike -

Svima je poznato da Italijani ne neguju lep i zanimljiv fudbal. Znamo da oni igraju jako dosadno, taktički perfektno, a mnogi vole i da kažu da se služe „anti-fudbalom“. Pa, kada to kažu, i ne greše dušu jer je fudbal jako lepo igra i koja treba da bude uživanje za gledaoce a ne uspavanka u trajanju od 90 minuta. Ali uvek je bilo onih koji svaku igru kvare, pa ne samo u fudbalu ili sportu već i u životu. Sa time se moramo pomiriti a da bismo znali kako dolaze do uspeha na najdosadniji način, moramo ih staviti u „Taktičko nadmudrivanje“.

Italijani nikada nisu praktikovali lepotu i nisu koristili čari ove, kako je mnogi nazivaju, čarobne igre. To mnogi ne vole ali kako je to jednostavno tako, bilo bi lepo da vidimo šta oni vide u takvoj igri, šta njima takav fudbal donosi i kako se oni, uopšte, snalaze u njemu.

http://quotescommessecalcio.files.wordpress.com/2008/09/400x400_marcellolippinew1.jpg

Kao prvo, oni se u njemo snalaze izvanredno. Da nije tako, ne bi igrali tako. To je i logična stvar, kao što Arsenal i Barselona igraju lep fudbal jer se u njemu sjajno snalaze. Takav fudbal jednostavno, pravim ljubiteljima fudbala, ne može da bude zanimljiv, ali su svi svesni da su oni sa takvim fudbalom osvajali Svetsko Prvenstvo četiri puta, da je Milan iz istoimenog grada sedam puta osvajao „ušati“ trofej, najcenjeniji u klupskom fudbalu. To im se nikada ne može osporiti jer nikada ne može biti slučajnost da se toliko trofeja osvoji na taj način. Pa evo, i Inter je od skoro vladar Starog kontinenta.

Italijani su takođe poznati po njihovoj taktici „cattenaccio“, kao što su Holanđani bili poznati tokom 70-ih prošlog veka po „Total fudbalu“. Sada možda katenačo i nije toliko zastupljen, ali ga naravno ima i dalje.

Italijanski fudbal je, pre svega, dosta tvrd. Ekipe se ne „otvaraju“ pred protivničkim ekipama. Nema puno pametovanja, retko im se potkradaju greške i svaki taktički detalj mora biti uvežban i uigran do savršenstva. Jednostavno je tako. Čak sam imao i prilike, istina u indirektnom razgovoru, da saznam od srpskog reprezentativca, Aleksandra Kolarova kako je u Italiji po pitanju taktike zapravo. Saznao sam da je njima jedino taktika u glavi. Da se svako pomeranje odbrambenih igrača u fazi odbrane mora dovesti do perfekcije, da se ne može i ne sme ostaviti ni najmanja i najbanalnija sitnica neuigranom. Jednostavno im je takav karakter. Ovde bi kada bi videli da igraču to ne ide, samo preskočili i rekli „nema veze“.

Postoji čest izraz kada ljudi pričaju o fudbalu da je idealna odbrana „italijanska odbrana“. Debeo razlog za to su dali sami Azuri jer njihove odbrane su na vrhunskom nivou. Četvorica igrača u odbrani su uvek tu. Štoperi jaki, čvrsti, disciplinovani a bekovi dobri u svim fazama igre mada su Italijani više okrenuti defanzivnim zadacima.

http://euro2008.football.co.uk/images/news/400x400_RobertoDonadoniNew2.jpg

Osim fudbalske igre, oni imaju i mnogo toga korisnog u njihovoj „namazanošću“. Brzi faulovi na sredini terena i seckanje igre, gubljenje vremena, verbalni ratovi su samo neki od njihovi standardnih atributa. Opet imamo primer u vezi ovoga. Najbolji za to je sada već čuveni detalj iz finala Svetskog Prvenstva 2006. godine u kome su glavne uloge tumačili upravo Italijan Materaci i penzionisani Zidan. To je klasičan primer kako protivnika dovesti do ludila, kome pucaju živci i koji pravi grešku. Tim ostaje bez igrača na terenu, ili eventualno dobija žuti karton, ali opet, na psihičkom planu to uništava „žrtvu“.

U klasičnoj italijanskoj taktici nema kreativnosti. Sve se svodi na povoljan rezultat. Kreativnost maltene u njihovoj fudbalskoj kulturi ne postoji. Mnogo se obraća pažnja na sitnice i finese kao što su kretanja u kontra-napadima, pozicioniranje pri prekidima gde su oni definitivno neprikosnoveni.

Mnogi italijanski timovi igraju sa samo jednim napadačem. To je kod njih sasvim normalno jer im je mnogo bitnije da, za početak, odbrane svoj gol. Lako će se oni snaći u kontrama jer su tu majstori. Polu-špicevi prilaze najisturenijem igraču tako da on uvek ima podršku. Oni se u pojedinim situacijama konstantno brane sa devetoricom igrača ali onda samo jednim potezom, napadača, onog jedinog koji stoji na centru, izbacuju u gol-šansu i time ugrožavaju gol protivnika velikom brzinom. Protivnički tim nema vremena da konsoliduje svoje redove u fazi odbrane i Italijani takvu taktiku koriste već dugi niz godina. Mnogi zbog takvog fudbala ne žele da oni ostvaruju uspehe, ali dovoljno je reći da su 2006. osvojili Svetsko Prvenstvo baš na takav način. To je nešto sa čime se moramo pomiriti.

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

X deo

- 4-3-3: Kako iskoristiti njene prednosti -

Formacija 4-3-3 je nastala od brazilske 4-2-4 i prvi put je upotrebljena 1962. godine na SP u Čileu od strane „karioka“. Postavka ove formacije je sledeća: golman, desni i levi bek, dva štopera, trojica centralnih veznih igrača (srednji je kvarilac igre protivnika) i trojica napadača uključujući centralnog napadača sa dvojicom krila.

http://www.dodaj.rs/f/3t/td/1VEohpTt/4-3-3-postavka.jpg

- Postavka -

Ova formacija je pogodna za timove sa dobrim centralnim veznim igračem koji je sposoban da zadrži svoju poziciju, omete protivničke napade i uspostavi posed lopte u korist svog tima kao i da bude podrška iza druge dvojice centralnih veznih igrača pa čak i napadača. Taj defanzivni centralni vezni bi trebao da bude sposoban i da „čita“ igru protivnika na sredini terena i da sa loptom u nogama ima dobar pregled i puno opcija za predaju lopte.

U ovoj formaciji taj centralni vezni igrač, kvarilac igre protivnika, mora biti dovoljno dobar da bi odgovorio zadacima. Njegova uloga može biti jako bitna jer ukoliko on preseče protivnički napad u ranoj fazi otvara se dobra prilika za eventualni kontra-napad. Ipak, ukoliko taj igrač pogreši, uvek imamo rezervnu opciju. Štoperi su uvek iza njega i oni mogu da „prebrišu“ njegovu grešku. Potom, ukoliko protivnik napada sa više od trojice napadača, opet je tu zadnji vezni. On će pomoći odbrambenoj četvorci, stvoriti višak u fazi odbrane i omogućiti lakše osvajanje lopte.

http://www.dodaj.rs/f/1n/10x/2UV1w7Y0/4-3-3-faza-odbrane.jpg

- Faza odbrane -

Jako je bitan i u tranziciji. Mora biti dobar pri dodavanju lopte, njegov pas može biti ključan pri kreiranju brzih kontra-napada jer da bi protivnik savladao naš „bedem“, on mora krenuti u napad sa više igrača nego što inače čini. Time otvara mogućnost našem timu za brze i kvalitetne kontra-napade koji mogu ugroziti gol rivala. Zbog toga u fazi tranzicije lopte, zadnji vezni mora biti jako brz i precizan kako bi poslao upotrebljivu loptu.

Timovi koji koriste ovu formaciju uglavnom imaju dvojicu krila koji omogućuju širinu u igri prilikom napada kao i podršku odbrani kada je lopta u posedu protivnika. Krilo treba da u ovoj formaciji bude fizički jak i sjajan u završnici. Oni trebaju da vode napade po bokovima ali i da se pridruže ekipi u defanzivnim zadacima. Zbog toga je fizička sprema jako bitna.

Centralni napadač može imati više uloga u ovom sistemu u zavisnosti od mogućnosti tima, kako individualnih tako i timskih, kao i prednosti i slabosti protivničke odbrane. Neki će koristiti tog napadača kao mamca koji će se ubacivati neprekidno između dvojice protivničkih štopera. Time će ostali igrači dobiti na prostoru jer će obojica štopera biti kraj jednog našeg igrača - centralnog špica. Otvara prostor i krilima koji će tada biti sa bekovima u situaciji 1 na 1.

http://www.dodaj.rs/f/2D/Nw/1VbsQd3x/4-3-3-faza-napada.jpg

- Faza napada -

Kada ekipa u formaciji 4-3-3 nema loptu u posedu, ona postaje 4-5-1 pošto se dvojica krila vraćaju nazad u sredinu terena i pomažu trojici centralnih veznih igrača. Ukoliko protivnik igra 4-4-2, naš tim bi sa dobrom postavkom u defanzivi trebao da ima veći broj igrača na sredini. Protivnička četvorka će zato u sredini morati da se brže oslobađa lopte i igra direktno na napadače i time nam ostavljati šansu za dobar posed lopte. Ključ uspešne formacije 4-3-3 je u tranziciji igre između protivničkog poseda lopte i njenog ponovnog osvajanja od strane našeg tima. Čim osvoji loptu, naš tim mora da stvori odgovarajuću širinu, dubinu i brzinu i onda će ova formacija protiv jačih timova biti sjajna za kontra-napade.

Ventus · March 12, 2010

ne bih da spamam, ali ovo je profi odrađeno respekt

Bob0 · March 12, 2010

super odrađeno...stvarno savršeno.... imaš veliki + od mene i nastavi samo sa radom

Necinho™ · March 12, 2010

super odrađeno...stvarno savršeno.... imaš veliki + od mene i nastavi samo sa radom

haha, hvala vam, hvala....samo bobo, koji te je beshe nick bio dok nisi promenio, ne mogu da se setim.... :haha:

Bob0 · March 12, 2010

Bobinho

Poslednji boem · March 12, 2010

Svaka cast kolega. ;D

Necinho™ · March 12, 2010