Italija: Dom za magove taktike - IX deo

[juanes]

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

 

IX deo

 

- Italija: Dom za magove taktike -

 

http://www.dodaj.rs/f/2y/5P/L84eOmx/tn-960x224.png

 

Svima je poznato da Italijani ne neguju lep i zanimljiv fudbal. Znamo da oni igraju jako dosadno, taktički perfektno, a mnogi vole i da kažu da se služe „anti-fudbalom“. Pa, kada to kažu, i ne greše dušu jer je fudbal jako lepo igra i koja treba da bude uživanje za gledaoce a ne uspavanka u trajanju od 90 minuta. Ali uvek je bilo onih koji svaku igru kvare, pa ne samo u fudbalu ili sportu već i u životu. Sa time se moramo pomiriti a da bismo znali kako dolaze do uspeha na najdosadniji način, moramo ih staviti u „Taktičko nadmudrivanje“.

 

Italijani nikada nisu praktikovali lepotu i nisu koristili čari ove, kako je mnogi nazivaju, čarobne igre. To mnogi ne vole ali kako je to jednostavno tako, bilo bi lepo da vidimo šta oni vide u takvoj igri, šta njima takav fudbal donosi i kako se oni, uopšte, snalaze u njemu.

 

http://quotescommessecalcio.files.wordpress.com/2008/09/400x400_marcellolippinew1.jpg

 

Kao prvo, oni se u njemo snalaze izvanredno. Da nije tako, ne bi igrali tako. To je i logična stvar, kao što Arsenal i Barselona igraju lep fudbal jer se u njemu sjajno snalaze. Takav fudbal jednostavno, pravim ljubiteljima fudbala, ne može da bude zanimljiv, ali su svi svesni da su oni sa takvim fudbalom osvajali Svetsko Prvenstvo četiri puta, da je Milan iz istoimenog grada sedam puta osvajao „ušati“ trofej, najcenjeniji u klupskom fudbalu. To im se nikada ne može osporiti jer nikada ne može biti slučajnost da se toliko trofeja osvoji na taj način. Pa evo, i Inter je od skoro vladar Starog kontinenta.

 

Italijani su takođe poznati po njihovoj taktici „cattenaccio“, kao što su Holanđani bili poznati tokom 70-ih prošlog veka po „Total fudbalu“. Sada možda katenačo i nije toliko zastupljen, ali ga naravno ima i dalje.

 

Italijanski fudbal je, pre svega, dosta tvrd. Ekipe se ne „otvaraju“ pred protivničkim ekipama. Nema puno pametovanja, retko im se potkradaju greške i svaki taktički detalj mora biti uvežban i uigran do savršenstva. Jednostavno je tako. Čak sam imao i prilike, istina u indirektnom razgovoru, da saznam od srpskog reprezentativca, Aleksandra Kolarova kako je u Italiji po pitanju taktike zapravo. Saznao sam da je njima jedino taktika u glavi. Da se svako pomeranje odbrambenih igrača u fazi odbrane mora dovesti do perfekcije, da se ne može i ne sme ostaviti ni najmanja i najbanalnija sitnica neuigranom. Jednostavno im je takav karakter. Ovde bi kada bi videli da igraču to ne ide, samo preskočili i rekli „nema veze“.

 

Postoji čest izraz kada ljudi pričaju o fudbalu da je idealna odbrana „italijanska odbrana“. Debeo razlog za to su dali sami Azuri jer njihove odbrane su na vrhunskom nivou. Četvorica igrača u odbrani su uvek tu. Štoperi jaki, čvrsti, disciplinovani a bekovi dobri u svim fazama igre mada su Italijani više okrenuti defanzivnim zadacima.

 

http://euro2008.football.co.uk/images/news/400x400_RobertoDonadoniNew2.jpg

 

Osim fudbalske igre, oni imaju i mnogo toga korisnog u njihovoj „namazanošću“. Brzi faulovi na sredini terena i seckanje igre, gubljenje vremena, verbalni ratovi su samo neki od njihovi standardnih atributa. Opet imamo primer u vezi ovoga. Najbolji za to je sada već čuveni detalj iz finala Svetskog Prvenstva 2006. godine u kome su glavne uloge tumačili upravo Italijan Materaci i penzionisani Zidan. To je klasičan primer kako protivnika dovesti do ludila, kome pucaju živci i koji pravi grešku. Tim ostaje bez igrača na terenu, ili eventualno dobija žuti karton, ali opet, na psihičkom planu to uništava „žrtvu“.

 

U klasičnoj italijanskoj taktici nema kreativnosti. Sve se svodi na povoljan rezultat. Kreativnost maltene u njihovoj fudbalskoj kulturi ne postoji. Mnogo se obraća pažnja na sitnice i finese kao što su kretanja u kontra-napadima, pozicioniranje pri prekidima gde su oni definitivno neprikosnoveni.

 

Mnogi italijanski timovi igraju sa samo jednim napadačem. To je kod njih sasvim normalno jer im je mnogo bitnije da, za početak, odbrane svoj gol. Lako će se oni snaći u kontrama jer su tu majstori. Polu-špicevi prilaze najisturenijem igraču tako da on uvek ima podršku. Oni se u pojedinim situacijama konstantno brane sa devetoricom igrača ali onda samo jednim potezom, napadača, onog jedinog koji stoji na centru, izbacuju u gol-šansu i time ugrožavaju gol protivnika velikom brzinom. Protivnički tim nema vremena da konsoliduje svoje redove u fazi odbrane i Italijani takvu taktiku koriste već dugi niz godina. Mnogi zbog takvog fudbala ne žele da oni ostvaruju uspehe, ali dovoljno je reći da su 2006. osvojili Svetsko Prvenstvo baš na takav način. To je nešto sa čime se moramo pomiriti.

---

By Necinho

 

Autor i copyright: Nebojša Marković, Taktičko Nadmudrivanje 2010

[Lord]

Odličan opsi. VAMOSS

[Tito Ortiz™]

Bravo!  :cast: :cast: :cast: :respekt: