Taktička postavka i pogodne finese - III deo

[juanes]

TAKTIČKO NADMUDRIVANJE - SASTAVNI DEO MODERNOG FUDBALA

 

III Deo

 

- Taktička postavka i pogodne finese -

 

http://www.dodaj.rs/f/2y/5P/L84eOmx/tn-960x224.png

 

Kako se fudbal u današnje vreme sve više svodi na taktiku koja je detaljno pripremljena do najsitnijih tančina, potrudio sam se da vam što je moguće bolje i detaljnije prikažem taktičke postavke za različite tipove ekipa.

 

Postoji više tipova ekipa i normalno je da svaki tim ima neki svoj stil i neku svoju postavku, u zavisnosti od kadra kojim trener tog tima raspolaže. Neki od tipova timova o kojim vam pišem su jaki timovi sa raznovrsnim igračima, timovi koje se bore za opstanak i reprezentacija Srbije.

 

Što se tiče jakih ekipa, skoro da ne postoji jaki timovi a da ne igraju sa 4 igrača u zadnjoj liniji. Uvek ih je 4, i retko koji tim igra skroz uz „svog“ igrača. Uglavnom su iza i ne toliko primaknuti protivničkom igraču. Igraju zonsku postavku i skoro stalno su odmaknuti od veznog reda. Time dobijaju na širini i prostoru igrači aredine terena. Ipak, to nije uvek tako, u zavisnosti od trenera.

 

U takvim timovima, bekovi imaju veću slobodu odlaska ka golu rivala. Igraju sa dosta trčanja i veoma pomažu veznom redu svojim otvaranjima po bokovima. Kada već pričamo o bekovima, kod njih takođe postoje finese i sitnica koje valja forsirati, ali i uvežbavati. Evo, na primer, aut. Kada je žurba, kada se juri povoljan rezultat, uvek se on izvodi jako brzo, a i igrači se brže otvaraju i više kreću. Pak, dok se rezultat čuva, igrač nikuda ne žuri, lopta mu ispada od ruku, briše je o dres jer je „prljava i klizava“ i nešto stalno razmišlja. Samim tim, dobija na vremenu a i pomalo iritira protivnike. U fazi napada, poželjno je imati nekoga ko jako i daleko izvodi aut, ali i da je sve to lepo uvežbano (primer: Srbija - Švedska, 2. minut, prvi gol). Vidite koliko toga oko „običnog“ izvođenja auta.

 

width=347 height=300http://images.mirror.co.uk/upl/m4/mar2009/5/9/image-5-for-manchester-united-2-0-inter-milan-gallery-941410289.jpg[/img]

 

Vezni red je druga priča. Tu u pojedinim ekipama ima 3, nekad 4 a nekada i 5 igrača. To opet, zavisi od kadra tima. Jaki i bogati klubovi uglavnom imaju igrače gde mogu menjati sve tri opcije, u zavisnosti od potrebe. Kada pričamo uopšteno, u veznim redovima uvek ima puno trčanja, kretanja bez lopte, otvaranja saigračima. I to valja jer vaš igrač sa loptom uvek ima više rešenja kome da doda loptu, koga i kako da uposli. U poslednjih nekoliko godina, u sredini terena, tokom meča ima sve više rotacija, izmeštanja igrača na terenu i taktički gledano, to se može isplatiti. Naravno, ukoliko je to uvežbavano na treninzima i nije novitet u igri vašeg tima, ili nepoznanica za igrače. Neke ekipe preferiraju dosta kratkih paseva na malom prostoru i te ekipe uvek igraju sporo i duže grade napad (Arsenal, Barselona). Drugi timovi igraju duže i znatno brže paseve, brže osvajaju teren i ne gube vreme.

 

Za napadače, pravila, jednostavno, ne postoje. Više to zavisi od stvari koje trener traži, a ne postavke ekipe na terenu. U nekim situacijama, oni su potpuno odsečeni od veznog reda i njihovo je samo da čekaju pravu loptu, dok nekada moraju više da prilaze „vezi“.

 

Time sa prvog dela naše današnje teme, prelazimo na naredni odeljak.

 

Stigli smo do dela o slabijim timovima, koji se uglavnom bore za opstanak u svojim ligama. Takvi timovi idu na 3 boda protiv klubova koji se nalaze u sličnoj, ili čak istoj, situaciji. Zato te ekipe igraju defanzivno i odbrana njihovog gola im je, apsolutno, na prvom mestu. Njihova filozofija je: „da je bolje braniti se i izboriti 0:0, nego igrati otvoreno i lepo za oko i olako primati golove“.

 

U odbrani, broj igrača varira od tima do tima. U najviše slučajeva, tu se nalaze 4 igrača, ali nekada su i trojica ili petorica. Ukoliko u zadnjoj liniji stoje trojica, ekipa u 99% slučajeva igra formaciju 3-5-2, a kada su petorica, u pitanju je 5-4-1. Mada, kada su tu četvorica, igraju 4-5-1, a nečesto 4-4-2. Čak i kada igraju u sistemu 4-4-2, to je većinu puta sa dvojicom zadnjih veznih i jednim defanzivnijim napadačem, pa u tom slučaju dobijamo nešto slično formaciji 4-5-1.

 

Da počnemo sa 4-5-1. Štoperi igraju striktno uz igrača, „ne mrdaju“, od njega. Nekada igraju zonsku postavku, a nekada markiraju odeređenog igrača koji je izuzetno opasan. Bekovi su defanzivni i uglavnom stoje u visini zadnjeg veznog. U takvim klubovima, igraju bekovi kojima je jača strana defanziva. Odbrana je, uglavnom, blizu veznog reda (kada ne napadaju) i time prave gužvu na terenu i onemogućavaju ostvarenje planova protivnika. U toj gužvi, ne postoji potreba za nekim većim trčanjem i sve se manje-više svodi na „šetkanje“ uz igrača protivničke ekipe.

 

U veznom redu, postavka na terenu opet zavisi od kadra ekipe i želja trenera. Neki timovi igraju u „vezi“ sa DM-MR-ML-MC-AMC. Neki igraju sa DM-DM-ML-MR-AMC ali postoje ekipe koje npr. praktikuju DM-MR-ML-MC-MC pa se tom postavkom ta formacija može nazvati i 4-1-4-1. Opet ponavljam, sve zavisi od igrača kojim raspolažete i od toga kako vi smatrate da će se tim uklopiti. U svakom slučaju, vezni red ne igra neku ključnu ulogu. U fazi odbrane, trude se da dobro pokrivaju igrače, da što brže seku te napada, brzo izvode kontra-napade. Zbog toga, takve ekipe ni ne igraju lep fudbal.

 

Napadači su u takvim situacijama, u većini slučajeva, odsečeni. Čekaju duge lopte, pokušavaju da što duže drže loptu u nogama, dok se saigrači ne priključe. Znači, sve se svodi na čuvanje lopte, eventualni prodor (uglavnom posle kvalitetnog kontra-napada) i slično. U takvim duelima nema lepote, čuva se rezultat, nema lepih i atraktivnih poteza i mečevi su obično jako dosadni.

 

Kada govorimo o 3-5-2, postoje sličnosti. Odbrana funkcioniše drugačije u odnosu na 4-5-1. Igraju tri štopera, bez bekova. U pojedinim klubovima koji igraju 3-5-2, imaju dva ofanzivna beka (FM: wing back) koji više pripadaju veznom redu. Ipak, u fazi defanzive, sa dvojicom ofanzivnih bekova, formacija se iz 3-5-2, na neki način, menja u 5-3-2. Zbog toga 3-5-2 nije potpuno 3-5-2.

 

width=396 height=300http://www.soccer-training-guide.com/images/3-5-2.jpg[/img]

 

U formaciji 3-5-2, zadnja i srednja linija se međusobno dosta potpomažu. Njihova postavka (veznog reda) je najviše puta u istoj liniji. Igraju organizovano, retko ko nekada napusti svoje mesto i mnogi to vole. Tačno se zna „ko kosi, a ko vodu nosi“. Što se tiče pas igre, ne možemo pričati uopšteno. Pravila nema, niti ih može biti. Ipak, u većini slučajeva, sve ide jako brzo između dva šesnaesterca.

 

Dvojica najbližih protivničkom golmanu igraju, da ne zazvučim glupo, po instrukcijama trenera. Kada to kažem, mislim na to da nema određenih pravila i da postoje razne opcije. Ne bih previše da „tupim“ o napadačima jer više ne ostaje puno toga da se kaže.

 

Da pređemo na 5-4-1. Kao što već znamo, ovo je jako defanzivna formacija. Retke su ekipe koje igraju u toj formaciji. Odbrana igra sa liberom (SW) i ostalo standardnom „četvorkom“. Libero, uslovno rečeno, nikada ne čuva igrača. On stoji iza dva štopera i , narodski rečeno, raščišćava sve i ispravlja greške ostatka odbrane. Čuvanje igrača je u većini slučajeva striktno (FM: man marking).

 

U „vezi“ se u sistemu 5-4-1, najčešće igra jako, čvrsto, i bez mnogo pametovanja. OD njih se traži da što duže kontrolišu loptu jer se čak pet igrača nalazi iza njihovih leđa. Zbog toga, jedini napadač ima jako težak zadatak. Često je usamljen, bez podrške. Mada, i to zavisi od organizovanosti bočnih veznih igrača. Koncentracija kod napadača, uvek mora da bude na visokom nivou jer mora da iskoristi nepažnju odbrane rivala, jer dobro zna da neće često dobijati takve prilike.

 

Prelazimo na treći deo i poslednji deo - reprezentacija Srbije.

 

U odbrani, u većini mečeva, igramo sa Banetom Ivanovićem na desnom, odnosno Kolarovim na levom beku. Tandem štoper čine Nemanja Vidići i Aleksandar Luković ili Neven Subotić. Samom postavkom zadnje četvorice, primetno je da ekipa Radomira Antića igra čvrstu odbranu koja je sjajna sa loptom u posedu i koja može da zaustavi svaki napadački tandem. Bez zonske postavke se nikada ne igra u odbrani Srbije. Organizacija i uigranost je na vrlo visokom nivou. Imamo kvalitetne bekove koji su podjednako dobri u obe faze igre. Zadnja linija je dobro uigrana sa veznim redom. Uvek neko iz sredine terena prilazi zadnjoj liniji „po loptu“. Tako predstavljaju sponu između defanzivnog i ofanzivnijeg dela ekipe.

 

http://comm-beta.sport1.de/userfiles/F/s/i/G/v/za1YIHEkJa0zrADNFztvr0_4.jpg

 

Na sredini su kapiten Stanković i Milijaš, dok po bokovima probijaju vihorni Krasić (po desnoj) i Lane Jovanović (po levoj strani). Tu uvek ima dosta trčanja, svi se otvaraju i traže loptu. Zanimljivo je i prenošenje lopte. Baš tim otvaranjima, tim uspeva da sa lakoćom iznese loptu preko centra. Takođe, i prenošenje lopte sa jedne strane na drugu ide jako brzo i dosta puta u samo dva do tri pasa. Primetno je da je sve utrenirano temeljno i kako valja, što opet može samo da koristi timu. Srpski nacionalni tim, što se pas igre tiče, igra promenljivo. U pojedinim momentima se igra kratko i lagano, a potom menja ritam i sa samo 3-4 pasa jako brza stvara dobra prilika.

 

U špicu napada - Marko Pantelić, koji je dosta brz i dobar sa loptom, i Nikola Žigić, izuzetan skakač koji se u poslednje vreme sve bolje snalazi „na travi“. Nijedan od njih nikada nije usamljen, dosta se priključuju sredini terena kada zatreba a umeju i da proigraju saigrača ako se prilika ukaže.

 

Prekidi su jako bitna stavka u selekciji „Orlova“. Asovi poput Žigića, Ivanovića, Vidića i Subotića su izvanredni u skoku. Retko ko se može pohvaliti takvim skakačima kao Srbija. Pozicioniranje kod kornera je otprilike uvek isto. Žigić stoji na drugoj stativi kada je na terenu Subotić, a kada igrač Dortmunda nije na terenu, Nikola stoji na prvoj stativi (Srbija - Rumunija, 1:0). Kada Subotić igra, stoji na prvoj stativi (Farska Ostrva - Srbija 0:2). Vidić i Ivanović stoje uvek oko penala.

 

width=400 height=225http://www.cbc.ca/gfx/images/sports/photos/2009/11/18/vidic-nemanja-xl090531getty.jpg[/img]

 

Što se tiče auta, dosta je uigran i to se da primetiti. Primer je prvi gol u drugom minutu meča Srbija - Švedska na stadionu Partizana. Aut na oko 35 metara od gola sa desne strane, jako bacanje beka Čelsija  i lopta dolazi do Žigića koji glavom, preko igrača i golmana Švedske, smešta loptu u gol. To je školski primer, kako iz „nebitnog“ auta može da ase zapreti, pa čak i postigne pogodak. Prema tome, timski duh, organizovanost i prekidi su najveća snaga reprezentacije Srbije.

---

By Necinho

 

Autor i copyright: Nebojša Marković, Taktičko Nadmudrivanje 2010